Anksioznost
Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!
nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!
Anksiozni poremećaji (Anksioznost)
Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju nerealnim ili bolesnim strahovima .
Klinička slika
Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.
Vrste anksioznosti:
Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.
Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.
Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.
Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe, iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.
Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.
Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka nove epizode bolesti.
Simptoni anksioznosti su:
Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje
Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.
Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!
Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.
Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.
Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!
Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.
Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!
Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.
Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!
Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.
Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !
Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.
„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.
Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.
Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.
Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….
Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.
Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!
Podeli sa prijateljima
» PROČITAJ 1.444 KOMENTAR
Pogledajte još i ovo:
 Anksiolitici ili antidepresivi |
 Vaše slabe stres-tačke |
 Strah od bliskosti i vezivanja ?! |
Učitavam ...
1.444 komentara na “Anksioznost”
meni je to pocelo dve hiljade seste kad mi je starija cerka bila dve godine trpela sam cetiri godine nekad manje nekad vise i odlucila ici lekaru pocela sam piti bilo je sve ok i prestala piti lekove ostala trudna spontani imala posle par meseci opet trudnoca i sve ok nikad mi se vise nije desilo od kako sam pocela lekove piti eto sada mesec dana posle porodjaja ali imala sam smrtne slucaje na dan mog porodjaja umrla je sestra mog muza koja mi je bila jako bliska a dva dana posle nje jetrva zena koja se porodila deset dana pre mene dr kaze da je sve od toga
srna kazi nesto
pa bas sam radi toga te i pitala inace dojde do aksioznosti ako neko ti umre u bliznoj fameliji ili izgubis poso tako je meni reko doktor poslije poroda sam imala svega i kaze mi doktori inace tad vecina majki poslije poroda su jako osjetljive i nesto ako se desi u porodici ili fameliji te osobe ufati ta anksioznos joj draga moja saro iti si prosla svega kroz svoj zivot ,ja sam ti draga iz bosne po rijeklom za vrijeme rata nesretnog izgubila sam dosta u fameliji u poznam supruga i isla sanjim dvije godine udam se dosla u italiju neznam jezik ostanem trudna suprug na poso ja sama sa bebom i pocne se sve to polako da osjecam do jednom dok me nije stvarno skroz ufatilo ali nadam se dace proci i ovo jednog dana
saro ja sam imala dva spontana i vise nikad nisam ostala trudna pocelo mi se stanje pogorsavati i doktor kaze daje sve od toga imam samo cerku od 12 godina a a ja sam pocela da osjecam 2004
pa jeste zene su osetljive posle porodjaja ali ja se stvarno trudim da se izborim ali vidim da ne ide nekad mi je malo bolje ali uglavnom lose i lose neznam moracu prekdati dojenje sta da radim bolje da pije mleko na flasici i kad sam ja zadovoljna bice i ona nego sta joj znaci sisa a ja kao mumija ceo dan ja sam sasvim drugacija osoba volim da pricam da se smejem uvek sam za zezanje i setnju jednostavno sam vesela osoba a sada nemam nimalo samopouzdanja ne govori mi se sa ljudima ne ide mi se nikud i kad odem ajde da mi bar bude malo bolje nego jok mozda i gore ja sve imam osecaj da neumem lepo opisati svoje simptome i da ja ustvari imam neku bolest po krvnoj slici bi se reklo da nemam rak kog se najvise plasim ali mozda postoji neka druga bolest mozga neznam i nerazumem se nesto i bas zboog toga se i plasim svega toga ja sam se oduvek plasila otici i kod lekara opste prakse nebi li mi naso rak pluca ali kad me pregleda i kaze samo grlo tako to ja odahnem ali sada imam simptome cudne osecaje nerealnosti mucnine u glavi ranije sam se zadovoljavala krvnom slikom izvadim krv i sve je ok i opustim se a sada nista nemoze da me vrati u normalu
bas sam se dns zakacila s nekom curom na forumu kaze mi da budem pozitivnija , zasto?! iz razloga jer se nisam s njom slozila, ona tvrdi da je ovo u potpunosti ne prolazno i da se s tim treba ucit zivjet a ja tvrdim da ce proci i da ima ljeka. i sta sadja sam kriva jer pozitivno razmisljam?! mrzim to, mrzim kad mi neko sroza i ovo malo nade..
krasotice procice pusti ti njih tamo neka pricaju to sto ti imas pre par godina imala sam i ja pa e samo od sebe proslo samo ne gubi nadu procice sigurno neces ni primetiti tako ja nisam ni primetila kad je proslo
ljudi udjite na internetu najbitnije stvari anksioznosti ima svega i svacega
krasaotica pusti kraju ti sto ti govore proce nego sta nemoze ostati cijelog zivota samo imaj nadu
hvala vam
te vase rijeci meni puno znace majkemi, joj samo se nadam da ce stvarno jednog dana proci, dns sam se osjecala prelose, u sred grada me uhvatila panika nez kud cu od sebe, idem cik cak, mantam, ukocila se, jao sta ce reci ljudi kad me vide onaku prestrasenu i izgubljenu
a nekad bila normalna.. sad ne mogu ni zamislitt vise da gradom hodam normalno i opusteno kao nekad.
Draga moja Krasotice,
Kad to postignes, vec si 80% izasla iz kosmara. Jer, tebe jos uvek jako plasi sve to sto ti se desava dok se kreces ulicom, je l tako? Znam da jeste, jer je meni bilo isto. I onda imas potrebu da pobegnes, ukopas se, sakrijes, sednes ili places. NE! Nista od toga neces da uradis, nego ces lepo biti pozitivna, jaka i hrabriti sebe. Znam draga moja da je uzasno tesko…znam. Ali je moguce.. i kad to postignes, onda si na konju 
Posle toga ces se osecati mnooogooo bolje i samopouzdanije,a to sve ce prestati samo po sebi. 
Pozdrav 
naravno da ce proci, evo gledaj mene
Ali…to sto jeste proslo nikako ne znaci da ja nisam svesna kako mi je bilo i nikako ne znaci da jos uvek negde nemam strah da mi se ne vrati. A nece mi se vratiti znas li zasto? Jer je to u mojoj glavi i ja ne dozvoljavam da se vrati. Samo jednostavno naucis da to prihvatis i kljucni trenutak je – DA PRESTANES DA SE BOJIS
Inace, nisam zaboravila osecaj straha i bespomocnosti…ali me vise ne hvata. Jednostavno naucis da vladas time, a da se ne uplasis i to je to.
Rekla bih da ti to mozes, jer delujes kao vedra i pozitivna osoba, a takvima je ve nekako lakse…
krasotica vidis dase moze i dace to prestati znaci ko je to dozivio na sebi mozeti reci a ne oni sto pricaju gluposti pozdrav
Hvala srnice što si potpora, Ninochka nikome se ne obradujem kao tvom postu
stalnoimam osjećaj da sam bespomoćna, neznam kud da hodam da se osjećam sigurno, idem skroz uz neke rubove nebi da sam beba pa neznam hodat 
ali mi je jako drago kad znam da si ti to prevazišla, daješ mi j
Jer si imala gotovo iste simptome kao ja. da, upravo to, ja se bojim dok se krećem ulicom, osjećam se bespomoćno, prestrašeno, manta mi se, osjećam da ne mogu samostalno hodat, svaki novi korak učinjen mi je pomak. Osjećam se kao invalid, kad vidim ljude kako normalno šetaju gradom upitam se šta je to meni pa se bojim hodati
jaku snagu da seborim. ali nekako kad god izadem na ulicu pogotovo u centar pozelim da odma idem kuci i nekako imam sve manje snage da se borim s ovim, preteško je
baš preteško, ali se nadam da ću uspijet kao ti .hvala ti sto se javis 
Stvarno bih jako volela da ti mogu konkretno pomoci, sebi sam nekako pomogla.
Nego si normalno isla, iako ti je u glavi bio pakao. Znam po sebi. 
Samo udahni duboko i reci sebi: ja to mogu i ne bojim se. :*
Ne znam koji savet da ti dam… Meni je pomoglo i to sto sam prestala non-stop misliti na to. Jer naravno, cim izadjes na ulicu ti mislis kako ce ti mozda biti opet lose… i naravno to dovodi do toga da ti stvarno postaje lose. Samo kad bi uspela da to nekako prestanes raditi. Da prestanes misliti hoce li te uhvatit sad ili nece… Sto mu vise prostora u mislima dajes, to vise ono opstaje u tvojoj glavi.
Ja sam imala ranije situaciju da ne smem preci ulicu ili da ne smem napraviti korak dalje, kao da me ceka ne znam ni ja kakva strahota napred. Ali ni tada nisam odustajala, kao ni ti – nego sam isla, isla… nekad sa knedlom u grlu, nekad sa kiselim osmehom na licu, ali sam isla.
Ako izadjes iz kuce da setas sa mislju: Bas da vidim hoce li me uhvatiti lelujanje sad… verovatno je da hoce. Jer ga ocekujes. Probaj da malo zaboravis na to, nekako….ne znam kako, ali probaj. I da se ne bojis i ako do toga dodje. Jer nikada nisi sela na sred ulice niti puzala do kuce, je l tako?
A to sta ce ljudi pomisliti ako te vide da lelujas… to najmanje treba da te bude briga
Kako ti to meni s posebnom željom predočavaš, baš vidim da iskreno želiš pomoći i baš sam sretna radi toga. I neizmjerno ti zahvalna. Od srca. Je, znam da to trebam promijenit , prestat mislit o tome, pokušat ne pridodavat pažnju, ali ja reknem ma nek bude šta će biti ali opet kad trebam izać počnem se osjećat nelagodno. a kad izađem da ne pričam..simptomi skoro pa odma počnu, dns mi je recimo bio jedan od težih dana. dosad mi se nije dešavalo da imam problem sić ispred zgrade pa do auta dotrčat par koraka kad momak dođe po mene. ali vcrs sam sišla, sva zbunjena i idem do njega jedva, 5 m od mene on udaljen i ja sve mislim sad neću moći koraka od panike. naravno dođem do njega ali sam sva sluntana bila, on kaze ajmo vani na piće pa kod mene u stan, ja se mislim kako ću sad vani uopće sjedit kad nisam dobro nešto nikako ., i sjednemo vani pijemo kavu, ja sve nekkao nervozna, najrade bi ustala i isla kuci jer me strah da ne pođem paničarit, noge mi se nekako posle oduzimat, imam osjecaj kad ustanemo da necu moc hodat, i tako svasta nesto. i meni se to desavalo trebam preci ulicu strah me,konta sta ako me uhvati na sredini ulice kako cu nastavit hodat i da baš to strah me napravit korak kao da ću poludit izgubit se, neznam ni ja, osjećaj je neopisiv i uzasan, drago mi je da me shvatas. ja se ukocim i trnci me produ neki jedva napravim taj korak-.- bože moj mene strah da nisam poludila ili da ne zavrsim na psihijatriji radi ovoga, sad često i kad zamislim da trebam izać odma vidim sliku u glavi kako se prepadnem pa bjezim kuci,pa se sklanjam od ljudi od ulice od hodanja od svega i kako sam se povukla u sebe skroz i ne smijem nigdje van kuće.
strah me da tako na kraju ne bude, jer vidim da se povlačim , od svega, postala sam kao divljakusa. ali moram se borit da ovo prođe
Boze, kako mi je sve to poznato..
, a oni planiraju gde cemo sve ici i zezati se, a meni nije ni do cega, najradije bi plakala i pobegla kuci. Ali idem sa njima i kad sednemo u kafic mene uznemirenost tako uhvati da mi se ceo kafic vrti i ljudi i muzika i sva ona svetla – sve me plasi i moja panika bude nepodnosljiva, toliko da mislim da cu pobeci glavom bez obzira i preturiti sve ljude koji mi stoje na putu…ali to se nije dogodilo i svaki od tih napada uznemirenosti trajao je najduze pola sata i onda prodje…pa ja sa njima odem i do sledece diskoteke i tako dalje, a ne bude mi lose.
Ali je proslo, kad su neke druge stvari postale bitnije u mojoj glavi 
Secam se trenutaka kad izadjemo u grad, moj dragi, njegov drug i ja… i idemo normalno iulicom i pricamo i mene odjednom uhvati (samo zato sto mi je proslo kroz glavu „sta ako me sad uhvati“
Ili kad mi je sestra dosla u goste i htela sa mnom prosetati par ulica po Novom Sadu, gde sam tada zivela. Ja nisam smela s njom kroz Zmaj Jovinu, koja je prepuna ljudi, nego sam je terala da se vratimo kuci…
Ali sad – sad je sasvim druga prica. Ponekad jos imam uznemirenost kad trebam negde krenuti sama, ali cim krenem zaboravim na to. To je vise kao neka trema. Svaki put je sve slabija i slabija, tako da polako i nestaje. Tako ce i kod tebe, veruj mi. Ja sam mislila da nikada nece proci da sam osudjena na propast
drage moje ja sam juce bila kod lekara i on meni promenio lek dao lorazepam i ja pre podne bila onako solidno ali kad je odprilike leku izaslo dejstvo ja sam pocela opet osecati nerealnost kao tu sam kao nisam cas idem ovamo cas onamo kao da sam u konfuziji jer se vama tas osecaj desavao jeste vi bili nekad u konfuziji joj bas se plasim ako je neko doziveo ovo neka mi napise ninocka ti bas lepe savete dajes krasotici napisi i meni jedan krasotice ne gubi nadu nije to nistaa znala sam ja ici kao strela da nisam smela stati sa prolaznikom molila boga da ne sretnem nekog skim bih morala stati i pricati ali nikad se nemoj vratiti htela sam ja vise puta ali uvek kazem ako se sad vratis nikad vise neces izaci zato budi uporna
Ja, ja saro , nije to ništa, aha..
Moja Ninochka tako mi je stalno, evo dns idemo ja i ova cura ulicom mene sve hvata izgubljenost pa bi se za nju ufatila ali đe ću od sramote reći će sta ti je, što je najgore sad me počelo zadnja dva dana opet hvatat ono kao nekad konstanti strah me nesto poceo pucat neznam sto, valjda ovo dugo trpim pa postajem tjeskobna. još selimo iako ne daleko pa sve to utičr na mene. trebam izać 5 min od stana meni već pođe kurlat nešto po stomaku i strah me bude. izmorena sam psihički previše. i što je najgore kad trebam izać vidim sliku u glavi: kako kad srećem ljude bojim se i kao oni ludaci skupljam u čošak od njih ili ja kad recimo idem i nailazi mi neko u susret ja imam osjećaj da ću se strest i sva me neka jeza kroz tijelo obađe kad neko prođe pored mene jer mislim da cu u tom trenutku poduvljat poludit sjest na cestu skupit se od straha , ma svasta mi je nesto u glavi, da vidite samo te slike.. neznam čega se vani točno bojim ali ugl tog mantanja i straha nekog imam u sebi neke reflekse kad nailzaim na prolaznike, kao da bi najrade samo kuci bila i ne isla medu ljude.
mene je strah da ne zavrsim u bolnici radi ovog, al eto opet se nadam da necu i da ce ovaj strah nestat od ljudi i izlazenja i svega. boze kao da ce me neko napast nesto mi naperavit pa trzam od svakoga neznam sta mi je 
Ninochka 
ma nije to nista samo hrabro moramo malo da se opustimo meni trenutno malo bolje od ovih lorazepama ali me strah da nesto neutice na bebu losse dr kaze da moze samo da bude pospana i nista vise ali ja se opet bojim jer pise u onom uputstvu da ne bi trebalo piti dok se doji ona mi nije uopste pospana bas je vesela ali neznam opet se plasim ja pijem samo cetvrtinu
da upravu si kad meni neko nesto kaze za ovo moje stanje nije nista opusti se ubila bih ga kao da ja to hocu kao da ja neumem da se opustim ali za ovo tvoje kao da sam ja pisala pre par godina ali sve je proslo procice i to kod tebe a jer pijes krasotice neke lekove jesi isla kod lekara sve se nsto spremas ali nisi nam pisala da si isla ali budi jaka probaj npr da ne mislis ali kako znam npr ja sam bila na poso pozvali me iz vrtica detetu mi nije dobro ja sam istrcala pa ne da sam hodala nego jurila ka vrticu i kad sam sve zavrsila dete vodila kod lekara i onda stigla kuci i shvatila kako sam samo isla a nije mi se vrtelo nije mi nista bilo nije to bio kraj sutra sam ja ponovo lelujala ali htela sam ti reci da sam tad bila okupirana detetom i nista mi se nije mantalo
krasotice a kako se osecas kuci kad npr neko dolazi kad imas guzve neka slavlja i tako ili kad odes kod nekog kuci da nije vani imas li panike tada ili samo na ulici
jao ljudi ustala ja jutros i bukvalno me nema presvukla bebu,skuvala kafu i popila sa muzem ali me nema kao da sam tu onako kao duh i kako da prihvatim i da ne obracam paznju neznam kad me nema cutim nikom nista ne govorim popila ovaj lorazepam ali njemu treba odprilike sat vremena da deluje nikako da dodjem sebi nikako dali je to ova derealizacija ma gde je anonimni on bas lepe savete daje ali nam se izgubio negde e i tako se od ranog jutra iznerviram i neznam sta raditi sa sobom a taman sam rekla u super malo cu se truditi malo ovi lekovi i bice bolje kad ono evo ga od ranog jutra i kako da covek bude srecan i zadovoljan nikako jer se vama desilo ovako nesto meni se sve cini da mi nema spasa ja razumem ranije imala fobije da idem vani imala fobije u redu u banci ali ovo prosto dodje odjednom i to kuci iz cista mira ranije mi je bar kuci bilo dobro pa makar uvece a sada kada bi trebalo negde ic ili neko doci ja dobijem jos vecu anksioznost i kao da ovo nikada nece proci taman kazem odbijam je uzimam terapiju meni malo bolje pa onda kazem necu boricu se za svoje dete i sve tako u krug
ajde ljudi gde ste a nema nam ni mase ona je cetvrtak isla lekaru nista nam nije pisala sta je dr reko a i anonimnog nema vec duze vreme zato smo ja i krasotica dezurne nema nam ni srne
jao ljudi moja i ja sam sva nikakva..a pod terapijom sam…kad ce vise proci
Kako da vam pomognem svima, mnogo bih to zelela…
Kod mene je kljucni trenutak bio kad sam se odselila iz Novog Sada i vratila u Smederevo. Tamo smo ziveli decko i ja sami, ovde smo se vratili medju svoje, imala sam mnogo vise obaveza, ljudi, drugih stvari o kojima sam mislila… Dok sam bila tamo uglavnom sam bila u stanu i nisam znala sta cu sa sobom od dosade, jer sam ostala bez posla, a drugi nisam nasla…i tako je bilo bas tesko izaci na kraj sa anksioznoscu. Kad od jutra pocnes misliti o tome sta ti se desava, jer nemas nista bitnij misliti i onda hodam po stanu kao duh i sva sam uznemirena i prepadnuta i sve mi je nesto lose…
Ali, otkad sam promenila zivot i navike i vratila se kuci, totalno se drugacije osecam. Kao prvo – prestala sam dolaziti ovde i citati komentare i prestala sam sebe podsecati da imam anksioznost…nego sam to pokusavala da zaboravim. Tek kad sam malo isplivala, ja sam dosla ovde. Jer time sto svaki dan podsecas sebe da ti je lose i citas kako je drugima, nista dobro ne radis svojoj glavi.
Zaokupite se necim. Eto Sara, kad si imala nesto bitnije na umu, otrccala si do lekara sa detetom i nije ti bilo zlo… O tome se radi, trudi se da ne podsecas sebe na svakih 5 minuta da ti je lose i da si uplasena. Pusti da to ode napolje iz glave…
Jer svi smo mi DOBRO, samo treba to jos i da verujemo
saro tu sam samo ovi dana sam bila lose skroz pa nisam imala volje ni da ulazim na int,danas mije ko malo bolje pa reko da vidim sta se desava sa vama svima neznam sta da vise kazem samo mogu reci ovo dace nekad proci jer imala sam svakakvi fobija i svega ali opet nekad mi bude lose a vecinu puta sam ekstra valjda to polako prolazi pozdrav
ma hoce procice mene samo nervira sto meni ovo nije prvi put i sto je sve proslo malo po malo nekad manje nekad vise i zatim sa terapijom sam bila skroz izlecena ali vec znam sta je znam bilo pa proslo ama da sam toliko sebe unela u te gluposti i taj zacarani krug je haos ja se nisam nadala da cu to ponovo doziveti i nisam razmisljala o tome da mi se to nekad vrati i odjednom sad me najvise nervira to sto imam taj osecaj nerealnosti sto tu sam a kao da nisam kao da sam nekom snu i te gluposti dr mi je reko da je to normalno jer mi je mozak prebukiran mislima o tome ali ranije nisam imala te osecaje nerealnosti sve mi se cini da sam ih dobila citajuci o svemu i svacemu po internetu
ja u stvari i neznam cega se plasim smrti zasigurno sve ovo moje stanje kad se ranije desavalo ja sam,mislila da imam tumor mozga posto me on razuverio time jer su mi rezultati krvne slike sedimentacije,linfocita i svega ostalog ok onda nemoze biti to pojasnio mi je znake tumora i to je to ja uopste nisam imala osecaj da cu poludeti sve dok nisam isla po forumima i citala njihove price pa me je i to razuverio isto tim simp i znacima ali ja jednostavno neznam sta da adim neznam kako da ne mislim o tome kad je meni uporno tako ceo dan tek uvece ponekad prestane ali ne uvek dali sam se ja uplasila jer kad sam bila kod dr on mi je reko da nemogu piti lekove a ja sam mislila da cu moci neke bez obzira na dojenje i neznam uglavnom sta god da je dosad bi se manifestovalo nebi tu umestu bilo a koja jos bolest mozga moze biti a da nije tumor mozda mi to pravi smetnje mada simpbi bili isti a ne razliciti svaki dan ala se ja aspisala bas vas davim ali mozete misliti kad mi je idr reko i ja cu poceti da dizem ruke od tebe jedino ste mi vi ostali e mene kad uhvati to je strasno
saro de malo prestani da citas simtome i pokusaj se malo opustiti i razmisljati o necem drugom ,vjerum daje i meni nekad tesko kad pocnem citati po forumima o svemo vjeruj dami bude lose pravo pokusaj molim te ja znam da ti mozes to pozdrav
opet strah,plac,kocenje extremiteta,bunilo,pritisak u usima,mantanje,nestabilnost,preznojavanja iz cista mira,a bas sam se bila odmorila mjesec dana i mislila sam da je gotovo da ima smisla zivjeti,,,sad sam opt nadnu,,teza mi je spoznaja to da sam bila dobro i da je zivjeti lijepo,,a ja to vise nemogu,,,volila bi da me nema da nepostojim vise,,,jer snage za dalje nemam ili dase tjesim da ce ovo proci zauvijek,jer nikad nece…..opetsam nadnu al ovaj put nevjerujem da cu se dignuti
Moj problem je poceo 2010 godine, setao sam se najnormalnije ulicom kad me je u trenutku nesto preseklo, pomislio sam da cu se srusiti, tada sam bio na nekoj dijet pa pomislih da je od togai, odmah sam posetio lekare i rezultati su mi bili svi odlicni, pomirio sam se sa cinjenicom naislo je i oticice. Iako se nisam osecao bas super nastavio sam najnormalnije da vodim zivot. Posle 3 meseca sam opet imao “napad“ kad sam sa (bivsom
) devojkom bio u poseti njenoj tetki, pa sam brze bolje pojurio u urgentni i tamo su mi dali bensedin preko igle 
. Naravno bio sam srecan sto mi nista ne fali ali ipak sam se osecao cudno i nisam mogao da opisem to stanje. 2 meseca posle toga raskidam sa devojkom i krecem da se druzim sa nekim lokalnim klincima, posto sam sa devojkom skoro bio ozenjen sada sa novom ekipom sam “blejao“ i izlazio svako vece. Poceo sam da se kockam i upoznajem klinke iz kraja i trte mrte, zivot mi je bio ispunjen. 
Naravno kocka me dokusurila, koliko je to licilo na zezanje na kraju sam prodao automobil a sa njim kao da mi je otislo samopouzdanje u muvanje, kako sad ovako razmazen da glumim smekera bez auta i tu se bacim u ilegalu. 
Sreca pa me malo krene ljubav ali malo jer je bila zabranjena ( ona ima decka 5 godina) to me drzalo neko vreme i onda krece bombardovanje sa problemima, nesloga u kuci, besparica, nikakva perpektiva, haos. Mene opet krene malo da drmaju fleshevi, kao da cu da se srusim, ja sve to cutki trpim dok posle mesec dana intezivnih “napada“ krenem opet u urgentni i trazim malo pazljivije pregede, opet rezultati kao kod sportiste a simptome opet pripisuju posetu neuropsihijatru.Posto sam udavio 
da kazem simptome. Stopala kao da gore i tnu u isto vreme, gledam u moje ruke i kao da su mi cudne kao da nisu moje a naravno pomeram ih najnormalnije, pocinjem da se pipam po licu i stipam lice kao da proveravam da li sam ziv i da li imam osecaj, kad me samo presece “flesh“ kao da u sekundi izgubim snagu i kao da cu se srusiti, koncentracija mi je uzasna i komunikacija mi postane nerazumljiva jer pocnem da se koncentrisem na to sto mi se desava, imam osecaj kao da ja sedim u mom mozgu i da odatle komandujem telom jer nemam osecaj nad njime nego samo kontrolisem rad. Trenutno mi se u zivotu desavaju velike stvari i nadam se da ce sve ovo brzo proci jer me hvata straaah… 
@Gago I ja pocnem da se secam kako sam lepo i normalno ziveo ali sam isto tako srecan sto sam ziv.
Koliko je jos zivota pred nama i mi treba da se predamo e pa necemo da se predamo, mene bre svaka sitnica iznervira danas, dovoljno je da upalis tv i da se iznerviras. Mislim da je resenje rad, sumnjam da ovakav problem ima neko ko radi na selu ili radi na gradjevini, koliko puta uzmem da radim neki tezak posao srce mi zalupa ja pomislim evo izazivam infarkt kao ono ja odradim posao laganini i tek kad prestanem da radim mene vata kriza. Da li te vata kriza kad uzmes da leskaris napolju na ljuljasci i pricas sa nekom dragom osobom? Kad si pored nekog ko te opusta i bukvalno te skloni u neki drugi svet i odvuce ti misli daleko ti si “bezbedan“ zar ne. 
zanima me dali je neko od vas imao problema sa zatrudnjivanjem zbog ove anksioznoisti,,postala sam ocajna!!!!
ja sam draga lejla imala problema cak sam dvije trudnoce izgubila i nikad vise nisam pokusavala kad sam bila kod doktora i on mije reko daje sve to od aksioznosti ,sva sreca sto sam rodila cerku prije nego sto me je ovo pocelo muciti i stvarati mi probleme ,pozzzzz
je l neko osecao mravljenje po levom obrazu i kao neko kocenje,zatezanje? Ja ne mogu vise,sva sam isprepadana od svega sto sam googlala i citala,samo sebi ogorsavam ovo stanje.
cao drugari kako ste i velika pusa tebi srna,nisam ulazila na stranicu neko vrijeme imala sam previse obaveza a i nije mi se dalo,isla sam doktoru on mi kaze da je anksioznost al ja i dalje sumam stalno mislim da je nesto gore al dobro,krasotice ja sam ti sinoc izasla u klub koji neznam koliko ljudi moze primiti a izasla sam poslije tri godine posto beba mala je bila pa nisam mogla itd..uglavnom udjem ti ja u klub rezervisan je sto al naravno gdje bi bio nego u sredini oko mene guzva a ja imam osjecaj gubim kontrolu sad cu da vristim lupam…a onda sebi kazem e neces mamu ti jebem jel ti doktor rekao da ti nije nista i ja vam drugari ostanem do 4h ujutru bilo mi je extra..zato krasotice izadji nebitno gdje i vidjeces da ti se nista nece desiti….ljubim vas sve
GDE STE LJDUINE?
KAKO STE ??? KRASOTICE STA IMA?? MASO KAKO JE??? KRASOTICE JEL I DALJE RADIS U ONOM HOTELU??? SAMO HRABRO…
aaaaa, nikog tri dana…..
evo mene jana al nigdje nikoga ovih dana…gdje ste svi SRNA,KRASOTICE?????
cao imali koga,srna moram da te pitam koliko si dugo imala misao da ces nekoga povrijediti sramota me i da kazem ubiti,ja imam najodvratniji osjecaj bojim se da cu povrijediti svoje dijete pa me strah uhvati a bog sami zna da je volim najvise na svijetu jel se desavalo to ikome…UPOMOC
ciao evo me drage moje tu sam ,draga maso pa imala sam jedno 6 mjeseci i poslije samo ponekad bi mi dolazilo ,ali sve ce to polako proci samo moramo na sebi raditi sto vise evo recimo u zadnji par dvije sedmice se posve cudno osjecam isto da nisam ja to i mislim dacu izgubiti pamcenje ali vec sam to prosla pa znam da necu ali opet nije bas lijepo ali pokusajem sve dajem od sebe i nadam se dacemo pobijediti ovo sve pozz rage moje
znam srna al ovo nije normalno ja nisam nikakva majka kad ovako mislil mrzim se,a jesili ti samo pomisljala il si imala i jak osjecaj da ce se to desiti ovo za dijete nije niko mislio samo ja bolesnica jedna glupa mrzim se
nemoj se mrziti tisi jako draga majka ,ja sam samo mislila date pitam dali si to rekla doktoru kad si bila inace je naj bolje reci sve dabi ti mogli pomoci naj bolje jer jasam sjela i skupila hrabrosti i sve rekla mada bilo neki stvari koje mije bilo jako tesko ispricati i stid ali sam svatila dami neko mora pomoci pa bilo na koji nacin zato popricaj sa svojim doktorom i nek te nebude stid pozzz