Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 6.334 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


6.334 komentara na “Anksioznost”

  • nikola
    1 februar, 2016, 21:03

    Milena,znam da su svi oni  isti ali ja  sam  mislio da cemi neko reci nekog psihijatra koji ce mi reci sta i kako naravno ja bih to platio moze i mito mada  znam da je to krivicno delo, ali sta cu 

  • Zorka
    1 februar, 2016, 21:21

    Nije loše,tabletice pijem i kad ne idem na posao tenzija je mnogo manja,manje mi se ljulja i funkcionišem skoro normalno.Najgore mi je kad počnem da razmišljam da nije u pitanju nešto drugo,a ne anksioznost.Kad ne razmišljam na taj način dosta dobro funkcionišem.

  • milena
    1 februar, 2016, 21:38

    ma to sam i ja mislila nikola da budem iskrena,ali nakon godinu dana odlaska kod njih ,niti su mi dali savjet niti mi rekli sta da radim u tim situacijama koje su izludjujuce samo tablete te ove te one a u stvari nista konkretno da budem iskrena,pre 2 sedmice sam krenula sa psihologom koji mi je vise pomogo sa 2 terapije nego ovi godinu dana ,ili ja nisam naisla na pravog psihijatra,mozda je i to u pitaju,ali za svaki slucaj ti uradi osnovne testove kod doktora opste prakse da znas da si zdrav bice ti malo lakse ali ne toliko lakse da se opustis skros ,jer ja i dan danas pored svih pretraga strahujem i pojavljuje se ono sta ako,strah od ovog ili onog sto je sasvim normalno za panicare,imas sajt vas psiholog gdje mozes naci dosta tekstova za panicare,pa probaj nesto mozda ti pomogne,knjiga tablet protiv straha i na youtube imas dosta snimaka ja sam znala gledati panic away,neznam sta da ti jos kazem nego drzi se znam kako ti je ali se tjesi da nisi sam,i gledaj da se kreces sto vise mozes

  • milena
    1 februar, 2016, 21:44

    Draga Zorka znam kako ti je ,ali ni tablete nisu rjesenje samo se utrne od njih ja postajem zombie od njih ponekad,sve mi ravno do kosova sto bi se reklo,samo znam da se brinem za svaci problem koji me iscrpljuju ,moramo da pocnemo ulagati u sebe ,jer kad smo mi dobro i ostalima je lakse,meni je najveca muka sto izgledam normalno i svi misle ponekad da glumim u smislu sta ti je a unutra sve puca po savovima ,mrzim ovo stanje i nedo bog vise nikome jer stvarno je katastrofa a to se nas mozak samo igra sa nama,nema drugog posla,

  • nikola
    1 februar, 2016, 21:59

    Hvala Milena, jel mozes da mi kazes da li je normalno za ovu bolest osecaj trnjenja,osecaj zarenja i musice pred ocima sa   obzirom da su mi   popucali kapilari na beonjaci uz naravno ostale simptome, posto sam procitao da  su to halucinacije i da imam zujanje u usima kada legnem da spavam ili kada je tiho joj boze samo da nije ono 😦

  • Milena
    1 februar, 2016, 22:10

    Sve to mene i dan danas muci i stvara mi ogromne probleme,samo meni nisu popucali kapilari,musice su mi nonstop prisutne isla kod ocnog kaze to je u redu,zujanje u usima imam nekad izrazenije nekad manje,trnjenje tjela imam non stop takodjer,samo kad naidje novi vise izrazeni simptom zaboravim na ove sto su 24/7 prisutni,mene najvise muci neka omaglica u ocima i blaga vrtoglavica a ove ostale nekako orebrodim

  • Milena
    1 februar, 2016, 22:11

    Koliko imas godina nikola ako nije tajna,i pijes li kakve tablete

  • nikola
    1 februar, 2016, 22:13

    A zarenje po telu i izbijanje alergije?Ja sam ranije imao opsesivne misli kao i trnjanje glave ma uzas  samo da me ne strpaju u bolnicu i full, sta vi pijete od lekova i da li se osecate cudno?

  • nikola
    1 februar, 2016, 22:14

    Inace nemam depersonizaciju   svestan sam ja svega sta vi pijete od lekova?

  • Milena
    1 februar, 2016, 22:30

    Ma nego sta nego se osjecam cudno,ponekad po licu me nesto svrbi pa onda cesem ko suntrava,izbijaju kao neki mali lisajevi,zarenje i trnjenje i po licu glavi,rukama nogama itd,od ljekova pijem 5mg lexapo,i 1/4 venlafaxina koji mi stvara ogromne vrtoglavice pri saginjanju ,cucnju i svaki polozaj pognute glave pa kad se ispravim odoh i onda se prepanem da cu da padnem u nesvjest,nisi mi odgovorijo koliko imas godina i pijes li kakve tablete

  • nikola
    1 februar, 2016, 22:33

    Imam 27  godina ne pijem nista od tableta  nikako da odem kod lekara mislio sam da je ovo prolazno trenutno se nalazim u inostranstvu koliko ti imas godina 

  • nikola
    1 februar, 2016, 22:35

    Ne nije tajna sto bi bila kako je u americi jel studiras radis?

  • Milena
    1 februar, 2016, 22:41

    Nemoj da se plasis bolnice ona je stvorena za ljecenje ljudi ,pa ako je potrebno i to neka bude,jer je mozda bolje i odlezati sedmicu dve u bolnici nego umirati svakog trenutka, a mislim da neces zavrsiti u bolnici jer nema ni u njima mjesta za nase probleme koje smo mozda i sami stvorili zbog nase dobrote,ove kod mene u mom okruzenju90% ljudi pati od ankcioznosti,zamisli onda koliko bi bolnica trebalo biti,jer ovo nase stanje se ne smatra ozbiljnim problemom,oni to smatraju normalnom pojavom danasnjice,nova bolest 21 vjeka,ali ti za svaki slucaj otidji doktoru,pa kad uradis osnovne pretrage onda cemo komentarisati dalje jer ovo sto se mi jadamo jedni drugima nece bas puno pomoci samo ce te jos vise uplasiti jer nemamo svi iste simptome,i onda ima da ti bude jos gore citajuci,iz licnog iskustva ti pisem

  • nikola
    1 februar, 2016, 22:45

    Pa dobro moracu da odem

  • Milena
    1 februar, 2016, 22:49

    U americi zivim,ne radim, to mi je sada stalna adresa i mjesto stanovanja posto sam izbeglica iz hrvatske,imam 35 godina,sina od 15 i to ti je to,zavrsila ovdje za medicinsku sestru pre 2 godine i kad sam sve dovela do neke normale onda me uhvatila ova nesreca od anksioznosti, ako nemozes kod doce trenutno ima u beogradu psiholog kojeg mozes kontaktirati preko skaypa da ti malo olaksa muke,

  • nikola
    1 februar, 2016, 23:04

    Kazu da je amerika obecana zemlja ☺ pa mislim da mi treba psihijatar  mi nikako da udjemo  eu zbog posla ja sam inace iz  Srbije nadam se da to ne predstavlja problem 

  • Milena
    1 februar, 2016, 23:14

    Bila amerika ili srbija sve je to sad isto sranje da izvines a drugo pakovanje,nije vise ni ovo obecana zemlja,kad se radi svugdje je isto plati racune i ne ostane ti nista,mene muz izdrzava a neznam dokle ce,samo da se mi rijesimo ankcioznost pa ce nama da bude dobro ma gde god bili ,odakle si iz srbije

  • nikola
    1 februar, 2016, 23:17

    Okolina Lazarevca 50 km od Beograda,   raduje me sto imate takvo razmisljanje  posto znas ono hrvati i srbi ta neka mrznja mada ja licno cenim hrvate 

  • nikola
    1 februar, 2016, 23:19

    Gde vi zivite u Americi?

  • Milena
    1 februar, 2016, 23:22

    U svakoj naciji i vjeri za mene postoje samo dobri i losi ljudi,a nije moje da sudim i da delim ljude,jer svi imamo i svojih problema licnih brdo jedno,gde se nalazis u inostranstvu,kako si krenuo trbuhom za kruhom,studiras li ili radis

  • Milena
    1 februar, 2016, 23:27

    Ohio,okolina clevelanda

  • nikola
    1 februar, 2016, 23:28

    Nalazim se kod Hanovera  u Nemackoj pa kao turista teca mi je oboleo od Alchajmerove bolesti pa mi on placa, nazalost nemam papire  pa ako imate neku drugaricu ☺  da se malo nasalim nadam se da se necete naljutiti  inace sve  ovo me je ovde snaslo nazalost

  • Milena
    2 februar, 2016, 1:03

    Jedino da cekas da se pocnu razvoditi,jer su sve udate,naravno da se ne ljutim

  • nikola
    2 februar, 2016, 1:24

    Pa moracu da sacekam vi ste u eu mi jos nismo a i ne  verujem da cemo ikada 

  • nikola
    3 februar, 2016, 19:59

    Cao,forumasi kako se osecate 

  • Milena
    3 februar, 2016, 22:52

    Nedamo se nikola,kako si ti

  • nikola
    4 februar, 2016, 1:47

    Pa meni je dobro  osim zamucenog vida i  zarenja po telu   i cudan osecaj u glavi i naravno nedoumica da li imam shizofreniju ili su mi se neki simptomi povukli  e sada ko ce ga znati. Nekako se ponovo radujem zivotu da li je ovo normalno nemam pojma 

  • nikola
    4 februar, 2016, 1:53

    Nekako sam dobro raspolozen,ali kad se setim sta sam preziveo  uvek me to podseti  da  samnom ipak nesta nije u redu brine me to sto ponovo  mogu da se radujem  sto do pre 15 dana je bilo nezamislivo mislim da sam bio upao u depresiju  ali nekim cudom sam se izvukao od jednom i radost i ponavljam sam sebi da ce biti sve u redu nego da mi je nadoslo nesta. Malo mi je sve ovo cudno sta vi  mislite?

  • Hristina
    6 februar, 2016, 7:34

    Nikola nije to nista cudno,i to je normalno. Ja recimo imam svaki dan promene raspolozenja,tipa ujutro bas lose,bezvoljnost..a onda bude dobro skoro pa nornalno onda opet nesto..i tako u krug…Tako da ne sekiraj se…

  • nikola
    6 februar, 2016, 14:10

    Kako ste evo ja na putovanju iz Nemacke ☺

  • nikola
    6 februar, 2016, 14:12

    Hvala Hristina ☺

  • Zenicaa
    6 februar, 2016, 22:57

    Raja desava li se vama da kad ste bas ok, odjednom da 
    vam srce preskoci i zigne ? 

    Frown 
    Mene svaki dan nesto novo spopadne,jedno
    prodje drugo dodje pa izludi vise 
    Nikad se rjesit umora,strepnje i nekog cudnog
    bola u grudima 
    Really Pissed
    Kako vi sve to podnosite??

  • nikola
    7 februar, 2016, 0:19

    Podnosimo nekako 😯

  • terzo
    7 februar, 2016, 14:01

    Zenice ja sve isto kao ti…+ mi se ubrza puls.  Really Pissed

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump