Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 9.782 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


9.782 komentara na “Anksioznost”

  • viki
    14 maj, 2017, 17:48

    Joj sta cemo….uvek nesto

  • Anonela K.cona
    15 maj, 2017, 7:38

    Pitam se oce ovo ikad prestati ili ces nas pratiri cili zivot….

  • Anonimni
    15 maj, 2017, 11:37

    Koliko dugo vam traje napad? Jel bilo nekad nekom da ima jak napad pa se stisa pa samo najednom opet mu nije dobro i tako par puta zaredom i da to traje po par sati?

  • mirny
    15 maj, 2017, 11:51

    Je tako meni zadnje vrijeme cesto 

  • Anonimni
    16 maj, 2017, 7:06

    Kako izgledaju vasi napadi?

  • mirny
    16 maj, 2017, 14:35

    Preznojim se bude mi il vruce il hladno imam poriv da nekud bjezim il kao da cu eksplodirat kao da ce se nesto strasno desit.nelagoda mutan vid nestabilnost slabost strah nekad i derealizacija i tako… u zadnje vrijeme mi krene stiskanjw glave i usiju i onda mi od toga pozli

  • Anonimni
    16 maj, 2017, 21:12

    Mirny meni je u glavi stalno neka muka, ne znam ni sama da vam opisem to, ali znam da razumijete koliko je vise nepodnosljivo

  • Anonimni
    17 maj, 2017, 13:57

    Da li se i vama vrti u glavi kad cucnete pa se ispravite?

  • Milena
    17 maj, 2017, 14:50

    O da anonimni

  • Anonimni
    17 maj, 2017, 17:03

    I to me dugo drzi

  • viki
    17 maj, 2017, 19:22

    Jel vam se desava kao nestabilnost u nogama da nemate snage I kao podrhtavanje?

  • Anonela K.cona
    18 maj, 2017, 8:39

    Napad panike jutros uzas jedan….

  • Anonela K.cona
    18 maj, 2017, 9:22

    Moze netko.opisati napad panike…ja sam mislila,da,sam „gotova“ uzas

  • Anonela K.cona
    18 maj, 2017, 11:08

    Ljudi moji vec ima mjesec dana sam na djeti……Jutros kad sam se probudila malaksavoat znojenje koda „nestajem s planeta zemlj“…koda cu pasti u nesvijest…Pojedm na brzinu malo cokolade banane, vode secera dodem sebi nakon 1 h….Sas sam.bolje bilo je uzasno iskustvo opet..Je li moguce da je od dijete da se organizam iscrpio…

  • Milica
    18 maj, 2017, 12:28

    Da cona. Moguce je. Glad moze izazvati napad panike.

  • Anonela K.cona
    18 maj, 2017, 13:25

    Milice…mozes opisati svoje panicne napade koliko cesto budu,
    ?

  • Anonimni
    19 maj, 2017, 7:13

    Ljudi upravo me probudila jaka mucnina, u glavi nesto toliko jako da svaki sekund ocekujem da ce mi pozliti, tesko disem, u grcu sam od toga, sta mislie je li sve od ankcioznosti

  • Anonimni
    19 maj, 2017, 7:14

    Da li neko ima vrtoglavice i da ga jako plase?

  • mirny
    19 maj, 2017, 12:50

    Anonimni i meni je tako jutros bilo to je od anks ja se nadam. Molim vas ima li tko nekakva stezanja po glavi oko usiju pa ko neki pritisak ko da mi neko steze i rastze kozu. Trebam li brinut?

  • Ели
    19 maj, 2017, 15:20

    Ћао друштво! Како сте? Ја видим да се још увек бакћете са симптомима,престаните да то радите не обраћајте пажњу на њин. Сваки осећај прихватите и пустите  да прођу сами како су и дошли. Ја сам пуно боље у задње време, трудим се да не размишљам о симптомима  једноставно знам да сам здрава и кажем себи никад ти се ништа није десило од овога и опусти се… Увек после тога  се осећам боље. Имам и ја мантања , нестабилности и још много што шта али гурам никад не легнем кад наиђе осећај напротив говорим себи ајде сруши се, ајде,… Никад се то не деси. Прлазила сам кроз застрашујуће симптоме али борим се тако сто их не заустављам. Пре нисам могла са детето на улици да изађем а сад идем свугде сама са њом. Дешава се и мени да ме ухвати немир али увек се сетим шта је то и како ми се ништа неће десити. Тргните се на време немојте избегавати да излазите, шетате размислите добро о овоме. Сами севе плашите самим тим што размишљате о симптомима а сама помисао на нешто сто је застрашујуће ви имате физичке симптоме типа: мантање, нестабилност, кнедла у грлу, осећај да ће се нешто десити, знојење, налети врућине, климање главе као да се мозак помера, лупање срца, прескакање срца ма 1000 симптома све због саме помисли да нешто није у реду. Верујте да вам није ништа, схватите то.. Једно охрабљење за вас од мене: људи са анксиозношћу много дуже живе него људи без ње зато немојте да живите у стеаху  удубите се размишљајући ста заправо ви себи радите.Поздрав свима…

  • Milena
    19 maj, 2017, 15:46

    E Eli svaka ti je ko Njegoseva,samo napred guraj te cure drage zdrave smo ko dren

  • Anonimni
    19 maj, 2017, 22:25

    Je l se desilo nekome da dok lezi i kako trepce,da cuje kao neko skripanje u oku. Upravo mi se to desilo

  • Anonimni
    20 maj, 2017, 12:25

    U bre ala idete iz krajnosti u krajnost. Meni je pukao nokat,;jel se desilo nekom? Pitanje iznad je slicno ovom mom.

  • Bubili
    20 maj, 2017, 15:03

    Pa da nas malo nasmiju,pitanja su nekad takva da pomislim mozda mi se vrti,mozda ludim,ali pamet mi je jos tu 

  • mirny
    20 maj, 2017, 17:37

    Jel imao netko osjecaj kao nekog skakljanja po glavi? Ne trnci nego bas ko skakljanje i od tog mi ide nemir i nrlagoda po cijelom tijelu. Nisam valjda jedina s tim problemom 

  • Anonela K.cona
    21 maj, 2017, 8:16

    Ljudi moji….od simtoma nema sta nisam imala,,,ali neke jednostavno ne mozes opisati…..Taj neki zanos tijela nije isto lako opisati nije konketno „manatenje“ ali nam se cini koda ce mo se srusiti..kad se to pojavi..I dalje jutra mi budu najgora…par jutara ok..onda opet ajme nikad ne znam kako cu se ptobuditi a legnem ok…

  • viki
    21 maj, 2017, 10:59

    I ja tako I pa krene nervoza pa neki strah

  • Anonela K.cona
    22 maj, 2017, 8:29

    Viki..koliko se boris s timvec kad ti je pocelo

  • Anonimni
    22 maj, 2017, 21:06

    Jel nekog boli u grudima tacno na sredini izmedju grudi ?

  • Anonela K.cona
    23 maj, 2017, 7:32

    Ljudi kako ste?
    ..je li kome bolje ili je stanje isto?

  • Sanja
    23 maj, 2017, 8:03

    Pozzz svima.Kako ste?pila sam lekove i dosta mi je bolje.zavrsila terapiju.trudite se da uvek nesto radite i da zaposlite misli.sve ide iz glave 😊Recite sebi zdrava sam ja to mogu i bice bolje.samo napred Kissing

  • viki
    23 maj, 2017, 11:11

    Kad pijem lijekove bolje je cim smanjim odmah losije.juce isla svekrvi u bolnicu imala sam osjecaj nestabilnosti u nogama I osjecaj ko da nemam orijentacije ruzan osjecaj steglo me u grlu ko da nemogu pricati da li vam se tako nesto desavalo? Mislim da je to derealizacija???

  • viki
    23 maj, 2017, 15:22

    I kad sam u drustvu kao da nemogu da stojim da mirujem samo bih pobegla kuci! Molim ako neko ima slicnih iskustava da mi kaze 

  • Anonimni
    23 maj, 2017, 17:28

    Evo meni viki u glavi neki pritisak neka tezina i nemoc, nije to bol nego gore od toga, a imam i ja te

  • Anonimni
    23 maj, 2017, 17:30

    trenutke nestvarnosti, kao da mi dodje da negdje pobjegnem, kao da nisam u svojoj kozi, uh da covjek ne vjeruje da moze to da osjeca

  • viki
    23 maj, 2017, 18:26

    Bas tako nemozes opisat nit vjerovat da ti se tako nesto desava

  • Anonimni
    23 maj, 2017, 18:53

    A ovo sto me pritiska u glavi je grozno, stvara mi nemoc, nestabilnost, mucninu

  • Anonela K.cona
    23 maj, 2017, 19:44

    Anonimni ima par dana sam mislila da me „ne
    A vise“ koju sam slabost imala uzas jedan….

  • Anonimni
    24 maj, 2017, 0:01

    Antonela sta si osjecala

  • viki
    24 maj, 2017, 10:32

    Mozete li ista raditi kad vas uhvati slabost I razumiju li vas ukucani?

  • Anonimni
    24 maj, 2017, 11:15

    Ja mogu Viki, ali nemam skloposti, uh nemoc i samo nemoc

  • Anonimni
    24 maj, 2017, 17:33

    Kako izgledaju vasi napadi? Ko ima vrtoglavice i kakve?

  • Anonela K.cona
    24 maj, 2017, 21:33

    Anonnimni uzasno probudila se neka slabost koda cu pasti..pa sam isla jesi voce sendvice pila vode jer sam na djeti pa mi jos gore….Onda nakon par sati bilo bolje…Mislim da je bio napad panike vrtohlavice neka nemoc uzasan osijecaj ali na kraju sve prezivim..Mislite da je sve to.od anaksioznosti…

  • Anonimni
    25 maj, 2017, 18:46

    Jel ima neko po ceo dan neke vrtoglavice,mantanja.. kao da vas zabacuje u glabi i voza na sve strane,i odmah neka slabost ne mozete na nogama da stojite sve vas nesto nosa u glavi?

  • mirny
    26 maj, 2017, 12:19

    Da anonimni imam to sve

  • Anonimni
    26 maj, 2017, 12:48

    Mirny koliko tebi traju te vrtoglavice? I kako izgledaju? Ja najvise imam strah od toga.. jel ti kako nekad toliko da jefva stojis na nogama koliko te nosa u glavi?

  • Anonimni
    26 maj, 2017, 12:48

    Koliko imas god?

  • Bubili
    26 maj, 2017, 16:50

    Imamo to sve,traje ceo dan,uzas

  • Anonimni
    26 maj, 2017, 16:53

    Bubili jel ti bude jako toliko da ne znas kako stojis na nogama koliko tr nosa u glavi?

  • Bubili
    26 maj, 2017, 23:03

    Da,bude bas jako,jako

  • Anonimni
    26 maj, 2017, 23:13

    Mene taj simp najvise plasi.. 5 godina i vise imam anks i svakakve simp ali su mi se vrtoglavice pojavile odjednom u septembru i od tada ne prestaju.. znaju danima po ceo dan da me drze da nekad ne mogu iz kreveta koliko me nosa.. to mi je jedan od najgorih simp i uzasno me plasee

  • Hristina
    27 maj, 2017, 3:28

    Da li imate noćne more? Takve da kad se probudite još ste bar sat vremena u strahu🙁

  • Bubili
    27 maj, 2017, 8:23

    Vrtoglavice,tj.vise zanosenje,pritisak u glavi i nestabilnost u nogama su mi najgori i svakodnevni

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 8:29

    Da bubili nisu to vrtoglavice da ti se okrece prostor nego osecaj kao da ti se pomera mozak,da te nesto zanosi u glavi,da te nose na sve strane.. kad imas ta zanosenja jel imas i kao neku malaksalost u glavi i da cudno vidis tj slabije? Otkada ti imas te vrtoglavice?

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 10:16

    Ja izjutra kao da ne osjecam tijelo, kao da mi neki trnci prolaze, bas neka slabost, a to u glavi je svakodnevno

  • Anonela K.cona
    27 maj, 2017, 11:08

    Sve isto i kod mene

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 11:11

    Anonimni i tebi su zanosenja svakodnevna?

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 11:23

    Ne znam kako bih ti opisala to sto mi se desava u glavi, evo upravo sad imam osjecaj kao da mi je mozak otecen, to je tolika tezina koja mi stvara nemoc, a kod tebe?

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 12:08

    Ja vise imam neke vrtiglavice.. ne ojrece mi se prostor ali kao da mi se pomera mozak.. zanosi me po cele dane u glavi

  • Bubili
    27 maj, 2017, 12:18

    Isto sve,idem ulicom zanosi a idem pravo,uzas

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 13:17

    Jel ti se desava to i dok sedis da imas osecaj da te zanosi?

  • Bubili
    27 maj, 2017, 17:17

    Da,stalno

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 17:33

    Meni je to nesto najgore.. i najvise me plasi.. danas je bas jaka.. kad hodam nosa me ne znam gde sam i sve mi cudno u glavi uzas

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 18:22

    I meni je stalno cudno u glavi

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 18:35

    I imam osjecaj da cu dozivjeti neki udar

  • Bubili
    27 maj, 2017, 18:43

    Promena vremena,mene vec dva dana bez prestanka zanosi

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 19:00

    Strasno.. ne bitno dal hodam ili sedim nosa me u glavi ne znam gde sam.. jako me to plasi kad me manta u glavi

  • Bubili
    27 maj, 2017, 19:34

    Samo sto manje misli o tome,izlazi napolje,teraj se da setas sto vise.Ja sa mukom izadjem malo zanese pa prodje.Samo se ne zatvaraj unutra

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 19:36

    Kako da ne mislim kad evo sad trenutno ne mogu da ustanem sa stolice koliko me zanosi u glavi i osecam se slabo.. sve mi je cudno u glavi a zanosi me i ne prestaje

  • viki
    27 maj, 2017, 19:51

    Da li se nekom desava nakon napornijeg rada da osjeca da nije sposoban vise nizasta I kao da citav skelet podrhtava ali nije vidljivo na oko?! Neznam kako bih drugacije objasnila al kad se dobro odmorim dolazim u normali, jel moguce da je to od anksioznosti?

  • Bubili
    27 maj, 2017, 21:39

    Znam kako je,osecaj u glavi je najgori.Tesko je ali moramo da se pomirimo sa tim.

  • Anonimni
    27 maj, 2017, 22:40

    Strasno.. ja sa svime nekakl mogu da se pomirim ali sa tim vrtoglavicama ne mogu nikako

  • Bubili
    28 maj, 2017, 10:40

    Jao znam kako ti je mutna glava po ceo dan,a tek na otvorenom prostoru.Ne znam vise kad c

  • Bubili
    28 maj, 2017, 10:40

    Jao znam kako ti je mutna glava po ceo dan,a tek na otvorenom prostoru.Ne znam vise kad ce poceti da deluje taj seroxat.20 dan

  • Anonimni
    28 maj, 2017, 11:12

    Bubili ja pijem eliceu vec 2 meseca i eto i dalje imam zanosenja i sve.. evo vec 3 dana sam uzasno.. i danas imam jako zanosenja i pritisak u glavi i mutna mi glava i cini mi se kao da je oko mene sve previse usporeno.. ma ne znam dokle vise.. opet ne mogu iz kreveta.. bubili koliko ti imas god?

  • mirny
    28 maj, 2017, 11:48

    Anonimni ja imam 25 god a borim se sa ovim od 17. Tad sam dozivjela prvi panicni. Imam stalno neke sinptome a najupornije mi je to odvratno zanosenje dok hodam vuce me u stranu i ko da cu past dok sjedim ljulja me i ko da cu se prevrnut dok lezim isto nekad ko na vodenom krevetu. I mutnina u glavi i pritisak kombinacija za deset i jos nerealnost i upravo mi sae tako i muka nekakva ko da ce me panicni opalit 

  • Anonimni
    28 maj, 2017, 11:52

    Mirny isto imam 25 god i otprilike i ja imam anks od 16 17 god i imala sam svakakve simp a ta uzasna zanosenja i ljuljanja u glavi imam od septembra i jako me plase.. nekad je tako jako kao sad ova tri dana da sam ceo dan u krevetu ne mogu da ustanem koliko me ljulja i zanosi u glavi i odmah se osecam slabo i mutno mi u glavi

  • Bubili
    28 maj, 2017, 17:17

    Isto sve;imam 37 godina,traje mi 7 godina.

  • Anonimni
    28 maj, 2017, 17:49

    Kako si ti bubili danas?

  • Bubili
    28 maj, 2017, 18:28

    Do pet sati popodne uzas,sad ok

  • Anonimni
    28 maj, 2017, 18:30

    Jel te i danas zanosi?

  • Bubili
    28 maj, 2017, 21:36

    Zanosilo ko ludo do popodne,tako i petak i subotu

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump