Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 5.565 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


5.565 komentara na “Anksioznost”

  • Gavran
    15 decembar, 2014, 21:45

    Devojkasastilom meni se sad bas ljulja u glavi ko da sam na brodu Smile

  • Gavran
    15 decembar, 2014, 21:48

    samo mi fali da dobijem morsku bolest od ljuljanja Hug Right

  • Devojkasastilom
    15 decembar, 2014, 23:00

    Smile jeste gavro i ja se ceo dan ljuljam.. tek veceras popustilo i smirilo se.
    Ali zato srce mi se uzlupalo na minut dok sam se tusirala, uhvatilo me nesto, celo vreme tesko disem i osecam se uznemireno.  I dalje sam uplasena i iznemirena.

  • Gavran
    16 decembar, 2014, 11:07

    Devojkasastilom to sa tusiranjem se i meni desava nije to nista Big Smile

  • terzo
    16 decembar, 2014, 11:17

    I meni, niki put i preskoci, zaigra… I desava mi se nekad da kad spavam na levom boku strani da mi preskoci…  IDK

  • terzo
    16 decembar, 2014, 11:21

    E ajde da se skupimo i odemo kolektivno na psihoterapiju Big Smile

  • Gavran
    16 decembar, 2014, 12:26

    ajde terzo nego daleko si brate cak u Sid Smile

  • Gavran
    16 decembar, 2014, 12:28

    ja mislim da su tu i doktori malo krivi zato sto nam ne objasne malo vise nego samo kazu kao meni idi kuci nije ti nista.

  • terzo
    16 decembar, 2014, 16:05

    pa jbg nadjemo se u beogradu. a sta ce da ti kaze drugo nego da si zdrav Big Smile

  • Sut dosiea
    17 decembar, 2014, 9:48

    Zamislisi,da dukan otvore coven biljard nesto sprema internet besplaten u kratovo mu trazat gromobran da stave i drugi polno raboti a rekov a na pret ovoj dukan sto rabotese u istio objekt nisto netrazeja ime gulici teroristi nesto,sto ispektori ima u kratovo neznam ama ubavo vikat postoe klanica u kratovo a neznaete za sto vam sluze na kratovcanite. Coffee Pozdrav

  • elma
    17 decembar, 2014, 15:33

    kako smo danas kakvo je raspolozenje kod vas ,,, kod mene nista posebno   glavobolja i tako  kisa pada dosadno ubi  u glavu ovo vreme

  • lepo
    17 decembar, 2014, 16:05

    Samo bolki i izgubenos

  • terzo
    17 decembar, 2014, 16:39

    Ja nikako,ne znam za ostale  Really Pissed

  • Gavran
    17 decembar, 2014, 16:57

    terzo sta ti je Confused

  • Sreca81
    17 decembar, 2014, 18:28

    Evo ja dobro, drustvo Smile. Napreduje se Smile. Nego sta ovaj pise Big Smile. Razumije li ga itko Big Smile?! 

  • Gavran
    17 decembar, 2014, 19:18

    ma on je makedonac lupa nesto bezveze

  • terzo
    17 decembar, 2014, 19:45

    Gavro braye, neka nervoza, napetort, nego gusenje, nelagodnost u grudima ceo dan…  Really Pissed

  • terzo
    18 decembar, 2014, 17:28

    eeeee ima li koga? kako smo danas?  Smile

  • elma
    18 decembar, 2014, 18:21

    oooo terzo onako kako si  ti kako je raspolozenje kod tebee  nesto se slabo javljamo neznam staje u pitanju 

  • terzo
    18 decembar, 2014, 19:41

    pa onako, moze i bolje…tiiii?
    ne znam gde su Big Smile

  • elma
    18 decembar, 2014, 23:37

    pa nije lose uvjek moze bolje ,,,,, bice bolje ,,,nadajmo se  

  • BOJAN
    19 decembar, 2014, 12:02

    Jel se vama desava da vam simptomi anksioznosti traju po ceo dan i tako vec duzi vremenski period???

  • elma
    19 decembar, 2014, 13:19

    to mi se desava  ima nekoliko dana ,,,, neizdrzljivo je  neopisivo i vrlo  teski trenutci 

  • BOJAN
    19 decembar, 2014, 13:31

    Elma,koje konkretno simptome imaš?

  • terzo
    19 decembar, 2014, 14:14

    Joj meni svaki dan malaksalost,nervoza,gusenje,nelagodnost u grudima,srce jako lupa,ubrzano na momente…. Really Pissed Really Pissed Really Pissed 
    Ima li kraja….ko mi kaze kako da budem onaj stari ja,placam koliko kaze  IDK

  • elma
    19 decembar, 2014, 15:16

     pa ovako  Bojan  ja se sa ovim simptomima   borim vec 4 godine  aa to su . mucnina , malaksalost.,vrtoglavica,, nerevoza,, preznojavanje,, gusenje,, znojenje dlanova  nekakav cudan pritisak u glavi   lupanje srca, zanosenje kada hodam  kao da me nesto  ljulja ili nosi me ustranu ,, ponekad imam osjecaj kao da ce da  izgubim svjest  ali nikada ga nisam izgubila i tako ima tog  jos ,,,, borim se  nista nepijem  nikakve tablete ,,a radila sam sve  moguce preglede i nalaze i sve je bilo ok jedino sto imam kilu na zeludcu  tj herniju   Confused

  • Prestrasena
    19 decembar, 2014, 15:44

    Meni se desava da mi neka tegoba prodje kroz tijelo i onda me uhvati muka lude misli nervoza oh dokle vise ovako

  • Prestrasena
    19 decembar, 2014, 15:46

    Meni se desava da mi neka tegoba prodje kroz tijelo i onda me uhvati muka lude misli nervoza oh dokle vise ovako Frown

  • Prestrasena
    19 decembar, 2014, 15:47

    Meni se desava da mi neka tegoba prodje kroz tijelo i onda me uhvati muka

  • Prestrasena
    19 decembar, 2014, 15:48

    Owaj moj iPad je ludji od mene haahahahah

  • Asatan
    19 decembar, 2014, 17:29

    A kakve su vam emocije tokom dana????? Bes depresija,nervoza pa malo popusti…pa malo neka trema,pa posle se smiri…jel ima neko taj problem sa emocijama????

  • Asatan
    19 decembar, 2014, 17:31

    Meni cesto kao da grudi hoce da mi puknu…pa neki bezveze strah,onda budem malo optimisticnija,pa neki mir….ima neko tako nesto???? Molim vas pisite

  • terzo
    19 decembar, 2014, 22:24

    Ljudi ja sad idem sa slave, sve je bilo od dok nosam trebao da krenem na slavu. E kad sam krenuo srce se ubrzalo i pocelo da lupa, ja ispod stola da niko ne vidi izmerim puls bio oko 120. Evo sad dosao u stan puls 90. Nisam se uspanicio, ali nikako da se spusti ispod 80. Thinking

  • terzo
    19 decembar, 2014, 23:41

    Evo ga 73 IDK

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 13:47

    Za Elmu i za sve ostale koji nemaju prepisanu terapiju.

    Elma kazes da ne pijes nista od lekova,to ti je greska.Moras da odes do psihijatra da ti prepise nesto za smirenje,jer kad pijes lekove za smirenje oni ti opuste misice.Sedativi ce ti ublaziti simptome jer smire nerve koji bukte a vezano je sve za lupanje srca,znonjenje,mucnina,nervoza.
    Vidim da imas hiatus herniju,mozda ti sve ona ovo radi.Znaci kad se prejedes ili na neki drugi nacin podize se kila i dotacinje srce i ti u panici.

    Terzo jesi li bio kod psihijatra?
    Po svim tvojim postovima ne vidim da pijes ista od sedativa,a kako pises moras brate da pijes.Zasto se mucis tako? Npr. ta slava da si uzeo nek isedativ pre sve bi bilo ok,ovako su ti zivci veoma slabi i onda pocinje taj osecaj lupanja srca,tj. osecas ga vise.
    Sedativi ce ti samo pomoci da izadjes iz situacije,nemoj ih se plasiti. Cool

    Pozdrav ljudi,terapija za ovakve stvari mora da se pije.

  • elma
    20 decembar, 2014, 13:55

    veliki pozdrav za Yura kv   hvala vam na predlogu   rado bi  nesto popila ali imam bebu  koju hranim  tj doim  pa neznam dali smijem  ista piti od ti  lekova  dali postoi ikakav lek da se smije piti dok  bebu hranim  tj doim  Sweat

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 14:00

    Ne bih znao sad da odgovorim da li mogu da se piju i koji uopste mogu da se piju, ali najbolje je da se posavetujete sa doktorom.

    A koliko vec duze dojite bebicu? Sweat

  • elma
    20 decembar, 2014, 14:11

    vec 6 meseci  …. ali ako ovako  nastave    simptomi  oticicu  do doktora ….. mada  je meni doktor  opste prakse preporucijo da uzimam persen  alii ja ga trenutno nesmijem  piti  zbog bebe

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 14:22

    Ajde ovako da pomognem ako mogu ikako.Dajte malo pogledajte na internetu tj. na Youtube da naucite meditaciju i jogu.
    Da ja ne bi ovde izigravao nekog nadrilekara,posto vam ni ja ne bih nista prepisao jer dojitei da sam lekar.
    Probajte sa meditacijom koja ce vas smiriti i jednostavno udaljiti misli od ovoga sto osecate.Prekrstite noge ruke stavite na kolena i zatvorite oci.Najbitnije je da tad o nicemu ne razmisljate,nego da se prepustite tom svetu.Ja vam garantujem ako pravilno budete radili meditaciju stanje ce se poboljsati. Victory
    Evo pogledajte ovaj link i samo kad budete gledali,opustice vas bez ikakve meditacije. Probajte meni pomaze. https://www.youtube.com/watch?v=e0rSmxsVHPE Puno pozdrava Elma. Yes

  • terzo
    20 decembar, 2014, 14:35

    Yura kv bio sam jednom kod psihijatra i rekao je anksioznost i napadi panike. Uzimao sam citalex i rivotril….sad samo rivotril kad mi bas bude lose,ne redovno. Jel rivotril sedativ?  IDK

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 14:52

    Da jeste Terzo. On spada u grupu sedativa.

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 14:54

    Terzo reci mi jel popijes Rivotril pred spavanje i ako nemas simptome?

  • terzo
    20 decembar, 2014, 15:01

    Ne, samo kad imam simptome ja uzmem cetvrtinu. 

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 15:05

    E sad mi reci ovako ja sam nesto razmisjlao u vezi Xanaxa kad ga pijem.Npr. osetim neku prazninu u grudima onako zesce zeznutu ali bez stezanja i bola.
    Sta ti osecas odmah kad pocnu simptomi? Smatras li da su to simptomi od te nervoze,anksizonosti ili je to vec ono sto ja kazem navucen si na rivotril?

    Ja imam npr. samo taj simptom u grudima kao prazno nesto i razmisljam da je to samo jer sam postao zavistan od xanaxa i ako je 0,25,jednostavno ga organizam trazi.Sta ti mislis?

  • terzo
    20 decembar, 2014, 15:21

    Imam ovako malaksalost, bezvoljnost, nedostatak snage, bol u grudima(nije to neki bol, vise kao nelagodnost, nesto sto nervira)  ubrzan puls, povremeno preskakanje, razni strahovi, neke glupe misli….  Really Pissed

  • terzo
    20 decembar, 2014, 15:26

    Koliko dugo pijes? 

  • elma
    20 decembar, 2014, 15:29

    pokusacu Yura kv  javim ako bude bolje  ,, veliki pozdrav   za vas ,,,,,, hvala na predlogu  od  Heart 

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 15:36

    Pa pijem ja od septembra ali u poslednja 2 meseca isto po potrebi, jer mi i ne trazi toliko kao pre,a i hocu polako da ga izbacim.Obicno mi dodje oko 6 ili 7 uvece ta nelagodnost u grudima koju istrpim nekako,a nekad moram da ga popijem.
    Inace obavezno popijem pred spavanje jer se probudim nocu u 2 ili 3 a neki put me probudi kao nesto da izlazi iz grudi(odvratan osecaj), kao nesto me trzne a to se desava kad ne popijem.

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 15:50

    Naravno Elma sve najbolje Rose

  • terzo
    20 decembar, 2014, 15:52

    jel xanaxa AD? Cuo sam da se AD se ne uzima po potrebi nego ili se uzima ili se ne uzima

  • Yura kv
    20 decembar, 2014, 16:05

    Ne, Xanax je isto sedativ.Mislim da je taj Rivotril jaci, jer te drzi ceo dan ta cetvrtina,ispravi me ako gresim.

  • terzo
    20 decembar, 2014, 16:16

    znas kako,izbegabam da uzmem,ali kad bas mora sta da se radi. neki put mi bude super,a neki put kao da nisam ni uzeo,sve zavisi… IDK 
    pa stvaraju zavisnost to je sigurno 

  • terzo
    20 decembar, 2014, 16:17

    smanjuj dozu ako mislis da ti vise nije potreban. tako sto ces ga piti svaki drugi dan neko vreme,pa posle prestanes skroz,nemoj naglo

  • Asatan
    20 decembar, 2014, 16:22

    Ljudi….a kakve su vam emocije??? Jel vam se smenjuju tokom dana?????

  • Yura kv
    21 decembar, 2014, 0:00

    Asatan da emocije su kod mene menjaju,jer mi fali serotonin.Serotonin je hormon srece koji ispusta covecji mozak.Posto smo mi u tom nekom nervnom stanju malo oslabili, odmah je manje serotonina prisutno.
    Inace lucenje serotonina se odvija preko anitidepresiva tipa:Actapax,Citalex itd..

    Zato psihijatar uz sedative obicno prepisuje i antidepresive kako bi se oraspolozili.Ja sam samo jednom uzeo pola Actapaxa i posle mi je bilo kao iz snova. I naravno svaki dolazak novog godisnjeg doba u ovom slucaju jesen na zimu pravi depresivne ljude. Cry
    Sto je vise sunca i lepog vremena mi smo vise raspolozeni,jer tad se najvise luci hormon srece. Cool

  • Gavran
    21 decembar, 2014, 11:31

    evo i mene kako ste danas ja slavio sv.Nikolu dva dana panisam bio na komp.

  • terzo
    21 decembar, 2014, 11:51

    Srecna slava Gavro,da slavis 100 godina u zdravlju i veselju.
    Yura jel ti uzimas i neki AD ili ne?

  • Asatan
    21 decembar, 2014, 12:41

    Yura Kv…pila sam seroksat 5 godina…i bilo mi je super…pila sa 20 mg pa zadnjih par meseci pola i bilo mi je ok…prestala sam da ga pijem pre 2 ned i nesto mi sve tesko pa mi se smenjuju emocije 100 puta na dan….doktorica mi je u cetvrtak prepisala Eftil…stabilizator raspolozenja sa produzenim delovanjem….pijem ga uvece pola….osecam da bi se rado vratila na seroksat…

  • Gavran
    21 decembar, 2014, 12:56

    hvala terzo….kako si.

  • borbena
    21 decembar, 2014, 13:49

    Kako ste danas? Mene ove moje crne misli ubise, nista mi se ne da raditi, skroz sam bezveze Frown

  • Yura kv
    21 decembar, 2014, 14:19

    Terzo ne uzimam AD.

  • Yura kv
    21 decembar, 2014, 14:22

    Asatan da to je zato sto si navikla na seroksat stanje a sad si ga izbacila zato se emocije menjaju.Samo mi reci da li smanjivala dozu seroksata postepeno i koliko, dok ga nisi skroz izbacila?

  • Yura kv
    21 decembar, 2014, 14:29

    Ljudi osecate li neku toplinu oko glave? Kao neki vruc venac?

  • terzo
    21 decembar, 2014, 16:05

    Meni preskoci srce 6-7 puta od jutros, aaaaa kako me izludjuje  Really Pissed

  • maja
    21 decembar, 2014, 17:46

    Ljudi pomozite,pa kako izaci na kraj sa ovim.Jutros me probudi neka muka,vrucina ali nije temperatura,kao da ni zeludac ne radi kako treba.Naravno odmah sam se uspanicila i jos gore,nekada mi se desi jaka vrtoglavica odjednom,Kada srce pocne jako da lupa to mi je najgore odma me panika uhvati.recite mi imali neko od vas ovakve simptome? 

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump