Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 8.764 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


8.764 komentara na “Anksioznost”

  • Milica
    19 januara, 2017, 21:59

    Tako je. Vidim da se svi mi borimo vec dugo. Kod mene oko godinu ipo, milena duze. Naravno ni kod mene nije kao na pocetku, bude losih,bude malo boljih dana. Ali sve to dugo traje. I ja ne mogu da verujem da se mi svaki dan i dalje plasimo da nam je ko zna sta. Verovatno nas zbog toga niko ni ne razume. Ja prva da nemam ovo ne znam kako bi se ponasala prema osobi kojoj doktori kazu da je zdrava a ona svakog dana kuka da joj nesto fali 😂 sve teske bolesti napreduju brzo. I ni jedna se manifestuje ovako. Tako da nas mogu razumeti samo osobe koje su prosle i koje prolaze kroz ovo.

  • Anonimni
    19 januara, 2017, 22:09

    Milice plasimo se jer je ovo takvo stanje, anksioznost je strah, i uvijek nas iznenadi i uplasi neki novi simptom, meni moji najblizi znaju sta mi se desava, i jos par osoba, oni me razumiju, naravno i vi ovdje Smile

  • Anonimni
    19 januara, 2017, 22:23

    Milice mene sad vise smetaju simptomi,nego sto me toliko strah, jer ja se nisam zatvorila u kucu, ali to je to valjda, strah od straha

  • milena
    19 januara, 2017, 22:39

    Anonimni znaju I moji svi I koji trebaju I koji netrebaju,tjesim druge a sebe nemogu svima nama smetaju simptomi oni nas najvise I plase ljuljanje,propadanje,,vrtoglavica ,drhtanje nogu kod mene,jer smo svjesni da svi ti simptomi nam nesto govore,stalno smo uplaseni I kad imamo I kad nemam simptome,meni moj psiholog rece kaze ti nisi navikla da zivis opusteno I zato ti se to desava,kad bolje razmislim covjek je u ppravu,od kad znam za sebe stalno je bila neka napetost,danas kad mi je sve potaman dodje nesta drugo,Nemoj te se bojati mislim da vi zivite u okruzenju svoje familije brata,sestre majke oca,jednostavno kad vam je tesko trazite da vas samo iskreno zagrle I bice vam lakse.moji su u Australiji,ja sa muzem I djetetom u Americi,muzevljevi uSrbiji,ja kuci djete u skoli a muza vidim samo vikendom tako da nemogu ni taj zagrljaj dobiti kad mi treba,ali to je zivot.SAMO HRABRO NEKA STISKA I PRITISKA ,KAD STISNE NAJVISE PJEVAJTE IZ SVEG GRLA DA SE MALO POZITIVE UNESE U OVAJ NAS POLJULJANI ZIVOT

  • Anonimni
    19 januara, 2017, 22:54

    Milena ja se nekako najezih od ovog sto si sad napisala, sve je ovo istinito, evo ja ti saljem jedan zagrljaj koji je pun podrske i razumijevanja Smile

  • Milena
    19 januara, 2017, 23:01

    Hvala anonimni i nedaj se ,jos smo mi mladi i zivot je pred nama zato samo hrabro,jedan zagrljaj i za tebe od mene

  • Anonimni
    19 januara, 2017, 23:06

    Mislim da smo svi ovdje veliki emotivci, zato nam se ovo i desava, ali emotivci mogu da budu samo divni ljudi, zato vjerujem da je sve ovo prolazno i da cemo uspjeti da prevazidjemo ovo

  • Stefan
    19 januara, 2017, 23:16

    Pozdrav za sve dame ovde,ne dajte se,vidi se da ste mladje,imate za sta da se borite,zivot je ipak lep,i jedan je,nema reprizuSmile

  • Anonimni
    19 januara, 2017, 23:43

    Hvala Stefane

  • Jole
    20 januara, 2017, 8:13

    Jel pati nekog kiselina,i mucnina?

  • Gorica
    20 januara, 2017, 10:23

    Pa tebi je Stefane bar lako doci do dobrih strucnjaka posto si iz Beograda.Ja sam iz Kragujevca .Reci mi jel pijes neke lekove?Ja isto imam sve probleme kao i svi ovde na forumu  samo ne pisem cesto.

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 10:41

    Jole imala sam ranije mucninu danima,,,pa je prosla, sad se isto javi, izjutra.

  • Stefan
    20 januara, 2017, 10:55

    Pa jrdino preko interneta nasumicno da trazis,ima ih mnogo,ali 80 posto njih te samo saslusa prepise lekice i cao.zato me zanima dal neko ima nekog proverenog?pijem samo xanax

  • Gorica
    20 januara, 2017, 11:12

    Ja sam probala ksanax ali kao da ne deluje. koliko imas godina?i koliko dugo te drzi ovo stanje?

  • Eli
    20 januara, 2017, 11:14

    Pa šta ako smo iz Beograda? Vjeruj mi ni jedan strucnjak ti neće pomoći ako sama ne pomognes sebi.Ja za 3god bila sam kod puno stručnjaka i ništa,sa tim parama mogla sam sebi neki dobar auto da kupim.Ne mogu da kazem da nije bilo dobrih dana,bilo ih je ali uvek se sve vraćalo.I sad sam najzahvalnija samoj sebi,zato sto sam shvatila da sam ipak hrabra i ako sam mislila da nisam.sa malim detetom prezivljavati ovo stanje je jako teško, ali gurala sam sto se kaže ustajala i padala ali tu sam živa i valjda zdrava… Zao mi je i duša me boli sto je sve počelo kad mi je cerkica bila bas mala tad nisam bas mogla da izlazim s’njom sama uvek je morao još neko da ide sa nama ali sad joj nadoknadjujem izlazimo ja i ona kad god poželimo i ako nekad zna da bude frka uspem da ne dobijem samo taj napad panike.ona sad ima 5 ipo god i sad moram da pazim da ne primeti kako se osecam.Pozdrav svima i svako dobro..

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 11:21

    Eli ne krivi sebe, nismo mi krivi sto nas je ovo snaslo bas kad nije trebalo,, bilo bi nam jednako tesko kad god

  • Stefan
    20 januara, 2017, 11:43

    Dve godine me drzi.27 godina imam.i na mene isto,kao da ga i nisam popio.koje si ti godiste gorice?koliko tebe drzi?

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 11:49

    I dan je predug sa ovim, a ne godina, dvije, tri

  • Gorica
    20 januara, 2017, 12:00

    Ja imam 35.pa drzi me zadnjih par godina stim sto se pojacalopre godinu dana posle saobracajke. Od tada i ne vozim kola strah me svega ….Idem kod Slavice Djukic ali i sa lekovima nesto slabo napredujem na bolje .jel radis negde? Ja ne radim samo kod kuce sam i to me dodatno ubija

  • Stefan
    20 januara, 2017, 12:05

    Ne radim,od kad me je to uhvatilo prestao sam,i mene isto ubina,ne mogu da funkcionisem uopste.mozemo da razmenimo brojeve da se cujemo preko vibera ako hoces?da razmenimo iskustva

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 12:41

    Kako se danas osjecate?

  • Stefan
    20 januara, 2017, 13:14

    Ja nikako,kao da gubim osecaj za realnost

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 14:05

    I ja sam nesto nemocna danas,ali dobro, kao i svaki dan,, muci li tebe jos sta stefane

  • Jole
    20 januara, 2017, 14:11

    Ja nocas nista nisam spavala od mucnine i kiseline. Danas imam osecaj da sva drhtim,muka,jeza. Haos.

  • Stefan
    20 januara, 2017, 14:26

    Taj osecaj nemoci i gubitak realnosti,kao da ne mogu da se trgnem da izadjem iz kuce

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 14:35

    Jole ja imam gastritis ali nisam nesto imala kisjelinu, ali zato mucninu uh, mada mislim da je ova mucnina sad sto se javlja na nervnoj bazi, i sve drugo sto se desava sa zelucem, mozda da popijes neki lijek za kisjelinu

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 14:41

    Pitam se cesto je li moguce da nam strah sve ovo radi, pa i ako znam da je sve on izazvao,, Stefane ja danas osjecam i onu prazninu u glavi, za koju si me pitao.

  • Jole
    20 januara, 2017, 15:12

    Pa mucnina mi je vise,muka mi je danima,a kiselinu sam samo nocas malo imala..

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 15:30

    Jole nista se ne sjekiraj, ja sam je imala danima, po cijeli dan, i ona ti je isto kao ostali simptomi, kad je prihvatis kao simptom, i ona se sama povlaci,, meni se i sad javi, pa me stisne u zeludac cini mi se dah ce mi stanut,, jole jedi cesce malo

  • Jole
    20 januara, 2017, 15:37

    Ovo je sve za poludeti.. jel zna neko da ima i neke grceve po stomaku danima?

  • Gorica
    20 januara, 2017, 15:38

    Stefane kako provodis dan ? Sta radis kod kuce? Cime skreces misli?

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 16:01

    Ja kad treba negdje da idem, simptomi se isto pojacaju, ali se trudim da ne odustajem

  • Stefan
    20 januara, 2017, 16:20

    Cackam po netu uglavnom gorice i gledam tv.najveci problem mi jes sto sam se 20 dana izolovao,i sve mi teze da izadjem iz kuce,imam strah da ce nesto da mi se desi.a i kad sam kuci nista nine bolje,kao da gubim razum,a i dalje sam tu,nista se ne dezava,samo se psiha poigrava

  • Gorica
    20 januara, 2017, 17:32

    Potpuno te razumem isti slucaj…..ne znam kako to da stanje da prevazidjem

  • Anonimni
    20 januara, 2017, 17:38

    Ljudi ja sad imam neku proslavu, pa mozete mislit, onaj osjecaj

  • Gorica
    20 januara, 2017, 18:21

    Stefane moramo da se bavimo fizickom akivnoscu

  • Stefan
    20 januara, 2017, 19:05

    Gorice ja sam do pre 20-tak dana isao na trcanje i fudbal na silu,i onda sam otisao kod psih.prepisala mi te neke lekove i od tad kao da sam pao skroz

  • Gorica
    20 januara, 2017, 19:10

    Sta pijes?to ti je od lekova mozda ti ne odgovaraju

  • Stefan
    20 januara, 2017, 19:29

    Sad samo xanax,ali je osecaj kao da ne mogu da izadjem uopste iz kuce,radio sam analizu krvi,srce,sve ok,jedi o glavu nisam pregledao,mada ne verujem da za tim ima pptrebe,ne znam sta se tebi sve desavalo gorice,i sta si ti radila ne bi li pomogla sebi?

  • Stefan
    20 januara, 2017, 23:36

    Ljudi jel kome raste pritisak od ovog jer ja vise nemsm pola simptoma jedino sto me plasi iznenada jaka glavobolja i zujanje u usima Frown

  • Stefan
    20 januara, 2017, 23:53

    Stefane to ti naidje od preteranog razmisljanja o simptomima,pa ti se cini kao da imas pritiaak,a vrv ga nemas,me i je pritisak idealan uvek,a naidje mi da mi glava puca

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 0:47

    Mene ne boli glava,ali neki osjecaj toliko jak da mislim da ce mi puci glava, ko da cu se srusiti, oli prestati da disem

  • Eli
    21 januara, 2017, 9:54

    Stefane naposljetku odmah!!! Razvijen ti se strah od napuštaju kuce(agarofobija) ako nastavis tako biće ti još teze da izlazis.Nece ti se desiti ništa lose ako izadjes vjeruj mi,koji god simptom imaš neće ti naskoditi. Ma kakve osjećaje sam ja imala kad sam trebala da izadjem mislila sam da mi nema spasa.Nije da mi je sad nestao taj strah ali u poredjenju ss onim od pre 2 god dosta je manji. 

  • Eli
    21 januara, 2017, 9:55

    Auuuuuu….Napolje

  • Eli
    21 januara, 2017, 9:56

    Auuuuuu…htela sam reci napolje!!!!

  • Eli
    21 januara, 2017, 9:58

    Ne znam zašto mi ovaj tablet izvrce reci?

  • Stefan
    21 januara, 2017, 10:47

    Eli kako si ti to resavala taj problem?

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 11:08

    Stefane svi smo imali taj strah, ali moras da se natjeras, bar za pocetak ispred kuce, ako zivis u kuci, tu Imas sigurnost, ustvari Imas je svuda, iako mislis drugacije, pa ja sam sinoc 4 sata bila na proslavi, bilo mi je osjecaja katasrofa, ali sam rekla tu si gdje si, moram… Moras I ti, moramo svi!!

  • Stefan
    21 januara, 2017, 11:13

    Hvala anonimna,nego me ubi neka malaksalost,valjda od preteranog spavanja,moramo da se borimo kako znamo i umemo,koje si ti godiste?

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 11:26

    Stefane mene je malaksalost drzala danima, crpila mi snagu po cijeli dan, pa evo, proslo, i sad se javi, ali nije kao prije, ja sam 86,, boli Li te vrat, ramena, ledja?

  • Stefan
    21 januara, 2017, 11:28

    Ja kao da nemam snage uopste,samo vrat me boli nekad

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 11:41

    Moras da izadjes iz kreveta preko dana, ja te sve razumijem, ne mogu ni ja dosta puta negdje, ne zbog straha nego mi se cini nemam snage, ali i kad ostanem kuci ne lezim, sjedi, upali TV, gledaj nesto, ja ne pusim, ne pijem, kafu sam izbacila,moras da jedes da ti zeludac ne Bude nikad prazan

  • Stefan
    21 januara, 2017, 11:45

    Hoces da razmenimo brojeve?da se cujemo preko vibera

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 12:47

    Pitaj ovdje sve sto te zanima

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 13:14

    Mene od jednom uhvati neka vrucina, pa nemoc, uh

  • Car
    21 januara, 2017, 13:26

    Ima li netko stalnu tahikardiju i ekstrasistole

  • Stefan
    21 januara, 2017, 13:35

    Nemoc se pojacava sa godinama koje prolaze u tom stanju ,nam po sebi sve je jaca i jaca.care za tahikardiju mozda trebas do nekog cisto da ti poglesa srce,ja sam isao zbog peckanja u grudima,i lakse mi kako mi je rekao da mi je srce ok

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 13:44

    Suze li nekom oci

  • Stefan
    21 januara, 2017, 14:06

    Meni ne

  • Car
    21 januara, 2017, 14:09

    Gleda sam al tad je bilo sve ok,tahikardija i ekstrasistole su se naknadno pojavili

  • Eli
    21 januara, 2017, 15:19

    Stefane,tako sto sam bila besna na sebe.Stalno sam izgovarala rečenicu: nije ti nista Eli,samo se uplasena… Kad god bi vidjela svekrvu koja ima 60 godina a svaki dan seta kera,e tad bila sam besna na sebe kako ona može svaki dan da se setka a ja glumim najbolesniju zenu a u stvari nije mi ništa.to bi me iznerviralo jako i simptomi mi nisu bili izrazeni sem nervoza sto sam sebe dovela do te situacije da ne izlazim iz kuće. E sad vise nije tako ,izlazim i kad mislim da nemogu . Nemogu reci da je nestalo sve ali se izkontrolisem i bude dobro. Najgore se osecam u tržnim centrima.

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 15:40

    Eli da li si imala osjecaj u glavi da ne znas sta sa sobom, da ti se cini puci ces?

  • Stefan
    21 januara, 2017, 16:43

    Eli,sve su isti simptomi,ali ta depersonalizacija i derealizacija su najgori

  • Anonimni
    21 januara, 2017, 17:04

    Ljudi moji meni je danas katasrofa

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump