Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 4.547 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


4.547 komentara na “Anksioznost”

  • lune
    28 oktobar, 2014, 20:59

    Svega toga je kljuc u nasoj glavi..moras se suociti sa strahom

  • borbena
    28 oktobar, 2014, 22:58

    lune apsolutno si u pravu, samo ne znam zasto je to toliko teskooooo!!!

  • lune
    29 oktobar, 2014, 16:24

    Ja i sam trazim taj odgovor! Svesni smo da strah vlada nama a nemozemo daga sasavladamo….ja mislim dasestrah strahom hrani..ako dozvolimo strahu da gospodari nama onda mu dajemo hranu da jos vise dobijemo strah to jrs paniku itd..borbena

  • Asatan
    29 oktobar, 2014, 16:33

    Kako ste danas ljudi???Da li ste primetili da vam je na promene vremena recimo prolece- jesen uvek gore nego inace???? Meni recimo ne odgovaraju temperature 15-20 C …tad uvek primetim da sam  Cry Cry cim vise otopli osecam sw super ili kad se temp spusti i kada se ustale temperature……Boze ponekad mislim kao da sam od kristala Cute

  • borbena
    29 oktobar, 2014, 22:30

    Ja u zadnjih para dana sam bas lose, valjda ova promena vremena i rano padne mrak pa nemam mogucnosti da budem sa detetom napolju. Volim sunce i tad sam ok.
    Citam tako malo po netu, ono, bude mi lakse kad vidim da nemam samo ja taj problem, a opet mozda nije dobro ni da citam puno. Vise bih volela da nekog licno upoznam ko ima slican problem kao ja…
    lune, ja isto mislim da se strah strahom hrani, nisam jaka trenutno da mu se suprostavim i samo ga debelo gomilam, opalo mi je i samopouzdanje i tako sve jedno drugo vuce…
    Jel neko probao sa REBT terapijom, i ABC semom?

  • lune
    30 oktobar, 2014, 8:09

    Pa ja imam taj problem isti kao i ti borbena..juce sam bio kod inteeniste zbog ubrzanja seca covek mi odma kaze idi kod psjhijatra ja od sramote precutim i izadjem jer sam vec bio kod njega..ali mi puno lakse kada znam da sam sa zdravljem ok..onda se cinimi se i taj strah polako gubi borbena..

  • lune
    30 oktobar, 2014, 8:41

    Odakle si?

  • Gavran
    30 oktobar, 2014, 10:06

    Vidi cudne koicidencije i ja juce bio kod interniste na pregled zbog ubrzanog rada srca koji me poterao od kad sam ustao jos dok sam iso do doma zdravlja pocelo i preskakanje srca valjda od straha ali kad mi rekao doktor da nije nista samo sinusna tahikardija i nervoza odmah se sve smirilo.Samo me strah od ovih preskakanja da se ne ponove.To je kazu doktori ucestalo kad je promena vremena narocito u jesen i prolece ili kad su nagle temperaturne promene.

  • BOJAN
    30 oktobar, 2014, 10:28

    e moj lune,ja sam bio zbog ubrzanog rada srca kod 10 razlicitih internista,kardiologa i svaki mi je rekao nije ti nista idi kod psihologa. i tako dve godine,simptomi su i dalje tu Big Smile

  • sara
    30 oktobar, 2014, 10:43

    Pozdrav svima.Evo i ja da se javim u zadnji par dana uhvati me toliko jako lupanje srca,da pomislim odma da se nece smiriti nikako,stvarno strasan osjecaj…Ali sto je najgore u tom trenutku kada me to uhvati ja se pokusavam smiriti ali ne uspijeva mi to.neznam sta da radim, IDK Ali valjda ce biti bolje nama svima

  • BOJAN
    30 oktobar, 2014, 12:05

    Jel vi imate neku nelagodnost u grudima,kao neki pritisak,nedostatak vaduha?  Mad  Thinking

  • Gavran
    30 oktobar, 2014, 12:14

    aha i slabost u glavi i nogama Tremble

  • lune
    30 oktobar, 2014, 12:27

    Pa ubrzan rad srca je zbog toga stosmo napeti stalno bar ja tako sada mislim..a nije samo to imam ja knedlu u grlu stezanje u grlu nedostatak vazduha itd..kad skupis sveje to ankcioznost..stose vise odupires i pokusavas smiriti jos gore te hvate e onda nastupa panika ..muka ljudi sta davam kaze sve sranje…

  • sara
    30 oktobar, 2014, 12:49

    Da imam bolove u ledjima,i imam nelagodnost mislim da je u predjelu grudne kosti,nekada me malo kao tu pecka.Uzasan osjecaj stvarno.Istina da sto vise pokusavas da se odupires vise te panika hvata… Frown

  • lune
    30 oktobar, 2014, 13:09

    Tako je sve stose odupires i mislis dasi gotov sve je gore..imam i ja taj osecaj u grudnom kosu…

  • Asatan
    30 oktobar, 2014, 13:15

    Evo sedim na poslu…radim za kompjuterom….odjednom mi krecu neke misli,napetost,nelagoda….mislim poludecu.gubim razum- panicni drma,trnem ide mi se u wc…osecam da cu da ustanem iztrcim napolje…..i onda kazem sebi….hajde isteraj…da vidim sta ce biti…pa sta ako poludim…i odjednom kada sam se prepustila svemu tome….nestalo je sve….sve je nestalo….nema panicnog…osecaj straha je nestao…ljudi moramo nauciti da tesimo sebe i da volimo sebe….kada to uspemo sve ce proci…

  • borbena
    30 oktobar, 2014, 13:28

    Ja sam primetila da kad kod krenem negde ja imam ZAHTEV da se osecam dobro, da mi se nista ne desi, da nemam crne misli i sve ostalo sto imam,…, pa onda shvatim da je to ne moguce, treba da krenem negde sa svim tim sto imam i da pre svega PRIHVATIM sve to sto imam i bice lakse.
    lune iz NS-a sam Smile

  • borbena
    30 oktobar, 2014, 13:31

    A sve te fizicke simptome sto navodite, ja sam to imala kada sam se skidala sa antidepresiva, imam i sad napetost kao da ce se svaki cas nesto desiti, nekad me da izvinete boli straznjica koliko sam napeta i koliko sam u nekom grcu Big Smile

  • lune
    30 oktobar, 2014, 14:12

    Mi imamo najlaksi poremecaj od svih poremecajau glavi… svega smo svesni samo sto strah vlada nama TO JE TO..sto nas jebe u zdrav mozak.. Confused Borbena izvucice mo se bez brige samo napred nema nazad

  • BOJAN
    30 oktobar, 2014, 16:31

    Pa sad…da nam je zdrav mozak i nije  Victory Dance Clap

  • boba
    30 oktobar, 2014, 17:46

    Dragi ljudi, kolko vas ovo dnevno drzi, ja sam se probudila sa strahom i jos mi nije proslo, nemam panicne, nego po celi dan ank, poludecu. Ne mogu vise ovo podneti. Mene izludjuju misli ako sebi nesto ne uradim, place mi se od muke, a imam sve u zivotu, ima li kraja ovome paklu

  • lune
    30 oktobar, 2014, 18:22

    Svemu ima kraja pa i ovome doci ce kraj bobo..strasno bi bilo da ne padnes u depresiju e onda je vec zeznuto..ali moras se sama izboriti sa svojim strahom u podsvesti..sve je kljuc u nasoj glavi…

  • terzo
    30 oktobar, 2014, 18:28

    bobo mene drzi 24h 365 dana  Really Pissed Clap

  • boba
    30 oktobar, 2014, 21:01

    Lepo me ti Lune, utesi, a gde da pomenes depresiju, od nje se tek bojim ko od boga. Ma znam ja da je sve u nasim glavama ali kad me spuca tad ne znam ni kako se zovem IDK

  • lune
    30 oktobar, 2014, 21:42

    Moram priznati dame zi nasmeja danas slatko  Big Smile pa u tome jeste stvar sve ima gore od gorega..pa sta ti mislis i ja imam taj poremecaj straha ali uvek zaposlim mozak necim drugim koliko toliko da bi ublazio taj strah..a vidim bas kod tebe je to malo vise uslo u glavi..znam daje vrlo tesko tebi ali zenska glavo moras nesto umisliti u psihi od cegace ti biti bolje i dave ti od zoga biti bilje bilito lekovi razgovor samnom npr..ili setanje sport itd..zaposli tvoju podsvest i ubedi je dace ti biti bolje od tih stvari stosam naveo i videces bice i mora biti bolje..eto da te utesim malo boboooo  IDK

  • borbena
    31 oktobar, 2014, 9:33

    Ma psiha je cudo ljudi moji Really Pissed
    Znam samo da se nece nista promeniti ako sedimo i cekamo da samo od sebe prodje.
    Nesto moramo menjati,raditi, pa nekih rezultata ce valjda biti Female Fighter

  • Asatan
    31 oktobar, 2014, 10:02

    Puno rada na sebi,jedino sami sebi mozemo pomoci..pre 4 godine psihijatar me pitao :“Zasto to radis sebi“? Tad nisam razumela sto to pita…ali sad sve vise razumem….postavljamo sebi neke velike kriterijume,zelimo stalno da smo dobro da nam sve u zivotu ide po nekim nasim prohtevima….treba da se opustimo i da se prepustimo da nas zivot nosi, bez tenzije….svakako ce biti kako Bog odluci Clap Hug Right

  • Asatan
    31 oktobar, 2014, 10:10

    Evo jedan fini tekst sa nekog sajta

    KAKVA SETVA TAKVA ŽETVA
     
    Volite sebe ili još bolje bezuslovno prihvatite sebe jednostavno zato što postojite, što živite jer život je zaista velika privilegija i najveći dar. Prihvatanje sebe je delotvorno, ovakvim stavom prema sebi nećete napraviti emocionalni poremećaj („mrzim sebe“, „ne mogu sebe da podnesem“). Mi imamo slobodu da biramo kakve stavove ćemo zauzimati, ali sloboda znači i da smo odgovorni pred sobom za vlastiti način razmišljanja i svoje izbore. Uvek imajte na umu dva principa – prvi je da Bog pomaže onome ko sam sebi pomaže, a drugi – da žanjete ono što ste posejali. Stoga je potrebno istrajno negovati dobre misli o sebi i drugim Victory

  • borbena
    31 oktobar, 2014, 10:20

    Astatin svaka na mestu, potpisujem Clap Clap Clap

  • borbena
    31 oktobar, 2014, 10:22

    Pardon Asatan, nesto sam pobrkala Jump

  • lune
    31 oktobar, 2014, 11:33

    Mislis kako posejemo tako cemo znjeti Wink

  • Asatan
    31 oktobar, 2014, 11:37

    Kako god….tekst je sasvim jasan Kissing

  • lune
    31 oktobar, 2014, 12:05

    Borbena danas ti je bolje vidim  Wilt

  • lune
    31 oktobar, 2014, 12:09

    Asatan bice bolje breee

  • lune
    31 oktobar, 2014, 12:21

    Nas samo strah jebe u zdrav mozak..e to je ankcioznost. Wink

  • budnaa
    31 oktobar, 2014, 15:52

    Evo da se pridruzim i ja , sto se tice simptoma anks. manje vise isti kao i kod vecine stim da meni kada dolazi noc tek pocinje mora .  sve bude ok do lijeganja u krevet … ja mirna hvata me san taman da sastavim ono puf…. trznem se kao da me nesto prepalo srce pocne da lupa i tako oko pola sata onda pocne smirivanje, hvatanje sna , trzaj i opet isto , i tako cjelu noc do zore smorena i neispavana nemogu docekati samo da ustanem .Dali ima neko jos ovaj prblem da se javi bice mi lakse??? Yawn

  • borbena
    1 novembar, 2014, 8:12

    Lune , malo mi je bolje, uspela sam juce da se organizujem pa da malo vise budem u gradu i sa drustvom (koje je uglavnom zauzeto), pa sam pocela i neku literaturu da citam…, i tako, nisam bila ceo dan sa bebom kod kuce kao inace, vec sam izasla a nemam cesto priliku za to. Tako da sam dala sebi malo oduska i odmah sam bolje Smile

    Kako si ti, jel napredujes?

  • Anonimni
    1 novembar, 2014, 8:55

    Borbena…kada ti se javila anksioznost?? Koliko imas godina? Jel pre porodjaja ili posle?? 

  • borbena
    1 novembar, 2014, 9:05

    Javila se prvo panika pre nekih 10-ak godina otprilike, kao strah od otvorenog prostora, voznje busom i sl., pa sam pocela da pijem rivotril i flunirin i onda je proslo, a pre neke tri godine sam prekinula da pijem lekove i pocele su da mi se javljaju te neke crne i opsesivne misli, a posle porodjaja pre godinu i po dana se sve to jos vise pojacalo.

  • Anonimni
    1 novembar, 2014, 9:26

    Ne mogu da verujem….meni se prvi put manifestovalo kada sam studirala…bila sam kuci i trebala sam da krenem nazad u grad gde sam studirala….nisam smela da sednem u autobus…pa sam 2 dana ostala kuci pa me proslo bez lekova…ali posle porodjaja 2 godine dobila takav panicni da haos…i od tad nisam mogla dugo da dodjem sebi….dete mi bilo mnogo placljivo i ja prosto nisam mogla vise…..pila sam seroksat 5 godina sa dva puta pokusaj da se skinem ali nije mi bilo dobro….sad radim pa pijem svaki drugi dan po 10 mg i mnogo mi je bolje….ponekad uzmem ksanaks od 0.25 i bude mi dobro….mnogo sam mrzela da pijem lekove…prosto sam mrzela sto sam tako slaba…. Cry

  • lune
    1 novembar, 2014, 10:27

    Ja napredujem super! Mislim super u pm.probam bez lekova da pobedim ovaj strah tesko je ali ja sam psihicki ja.Borbena.meni je najgore kada me stegne u grlu i osecam da nemam vazduha ali to uzmem sasvim normalno kozem procice i prodje.jeste tesko osecaj je uzasan kao i kod svih nas..pomislom nemogu vise gotovoje ali prodje i mora proci i mora da izbacim taj osecaj iz glave..tako dase nedam borbena..drago mi dati je bolje Kissing a kod mene se uvukla ta bolest pre par godina.psihijatar mi je rekao zato sto sam se plasio grmljavine dase taj strah pretvorio u ankcioznost..ali uvek postoji nada bice nama bolje i mora Big Smile

  • milica
    1 novembar, 2014, 11:13

    ljudi moji,pridruzujem se i ja drustvu anksioznih,jbm ti zivot,mucim muku vec tri godine,koliko god da se trudim da me prodje ne vredi,tu je,bezvezni strahovi,i kad treba i kad ne treba…pripremam se otici psihijatru,moram poceti sa lecenjem,ovo unistava zivot…kako se vi borite..

  • IMA LEKA
    1 novembar, 2014, 11:43

    LEK ZA ANKSIOZNOST, A NEKAD I NAPADE PANIKE

    Ljudi, ja sam 25 godina patio od anksioznosti i ove godine sam resio problem. Nasli su mi „Pyrrole Disorder“. Uvek sam imao povisen bilirubin, a sad su nasli i povisen (HPL) hydroxyhemopyrrolin-2-one. To je znak slabijeg rada jetre pri reciklazi crvenih krvnih zrnaca. Problem je sto HPL vezuje za sebe Cink i Vitamin B6, pa kad izmokrite ovaj toksin izgubite i Cink i Vitamin B6. To vremenom dovodi do manjka vitamina B6 i Cinka koji su kljucni za rad nerava i pravljenje GABA, Serotonina, Dopamina i ostalih amino kiselina u mozgu i nervima. Tako da zbog hronicnog nedostatka GABA amino kiseline, nervi ne mogu da stopiraju signale i nastaje stalna uznemirenost. Lecenje je povecanje unosa Cinka i Vitamina B6. Kompletan tretman ukljucuje i Unos Aktivnog Vitamina B6 (P5P), vitamina C, D i E, i Magnezijuma. Evo vec cetiri meseca uzimam vitamine i sve je super. S obzirom da sam se patio 25 godina i da su anti depresivi sve slabije delovali ovo je za mene fenomenalno. Prema studijama 80% anksioznosti i depresije su sbog ovoga. Neki to imaju hronicno a neki upadnu u ovo stanje i kad se izlece bude im skroz dobro. Oni koji imaju genetski problem sa radom jetre kao ja ce morati stalno da uzimaju vise Cinka i Vitamina B6. Valjda ovo nekom pomogne. Pozdrav

  • IMA LEKA
    1 novembar, 2014, 11:51

    Kao privremenu pomoc dok vitamin B6 i Cink ne pocnu da deluju mozete da uzimate GABA amino kiselinu direktno i to ce vam dosta olaksati tegobe. Takodje moze da se uzima i manja kolicina l-triptofana za bolje raspolozenje, ali nedostatak GABA amino kiseline je uzrok anksioznosti. Oralinim unosenjem mozete da olaksate simptome. GABA amino kiselina ne prodire u nerve, zbog barijere izmedju nerava i ostatka tela, ali moze da ublazi bolove i nelagodnost, jer ce nervni zavrsetci manje okidati kad uzmete GABA amino kiselinu pa ce samim tim biti i manje bola. Da bi se izlecili morate da unosite dovoljno Cinka i Vitamina B6 da bi nervi sami poceli da prave GABA. Pozdrav

  • IMA LEKA
    1 novembar, 2014, 11:54

    Posledica terapije je gubitak Mangana, tako da se dodaje i mangan po malo.

  • IMA LEKA
    1 novembar, 2014, 11:57

    LEK ZA ANKSIOZNOST, A NEKAD I NAPADE PANIKE
    LEK ZA LUPANJE SRCA.
    KAd izgubite GABA amino kiselinu, nervi ne mogu da se smire. Zato srce lupa jer, samo sebe uzbudjuje, i nervi bez ove amino kiseline ne mogu da stopiraju impulse. Nedostatak GABA amino kiseline je izazvan nedostatkom Cinka i Vitamina B6. Citaj dalje i sve sam objasnio. Nemoj da vas zaostali doktori u Srbiji prave ludim. Mene je kostalo 2000 EUR da dodjem do coveka koji mi je nasao ovu dole dijagnozu i resioo mi problem.

    Ljudi, ja sam 25 godina patio od anksioznosti i ove godine sam resio problem. Nasli su mi „Pyrrole Disorder“. Uvek sam imao povisen bilirubin, a sad su nasli i povisen (HPL) hydroxyhemopyrrolin-2-one. To je znak slabijeg rada jetre pri reciklazi crvenih krvnih zrnaca. Problem je sto HPL vezuje za sebe Cink i Vitamin B6, pa kad izmokrite ovaj toksin izgubite i Cink i Vitamin B6. To vremenom dovodi do manjka vitamina B6 i Cinka koji su kljucni za rad nerava i pravljenje GABA, Serotonina, Dopamina i ostalih amino kiselina u mozgu i nervima. Tako da zbog hronicnog nedostatka GABA amino kiseline, nervi ne mogu da stopiraju signale i nastaje stalna uznemirenost. Lecenje je povecanje unosa Cinka i Vitamina B6. Kompletan tretman ukljucuje i Unos Aktivnog Vitamina B6 (P5P), vitamina C, D i E, i Magnezijuma. Uz to se dodaje i Mangan, jer je posledica same terapije gubitak Mangana. Terapija traje 3 meseca, jer se nervi vrlo sporo regenerisu, kad upadnete u nedostatak vitamina B6 i Cinka. Evo vec cetiri meseca uzimam vitamine i sve je super. S obzirom da sam se patio 25 godina i da su anti depresivi sve slabije delovali ovo je za mene fenomenalno. Prema studijama 80% anksioznosti i depresije su sbog ovoga. Neki to imaju hronicno a neki upadnu u ovo stanje i kad se izlece bude im skroz dobro. Oni koji imaju genetski problem sa radom jetre kao ja ce morati stalno da uzimaju vise Cinka i Vitamina B6.
    Kao privremenu pomoc dok vitamin B6 i Cink ne pocnu da deluju mozete da uzimate GABA amino kiselinu direktno i to ce vam dosta olaksati tegobe. Takodje moze da se uzima i manja kolicina l-triptofana za bolje raspolozenje, ali nedostatak GABA amino kiseline je uzrok anksioznosti. Oralinim unosenjem mozete da olaksate simptome. GABA amino kiselina ne prodire u nerve, zbog barijere izmedju nerava i ostatka tela, ali moze da ublazi bolove i nelagodnost, jer ce nervni zavrsetci manje okidati kad uzmete GABA amino kiselinu pa ce samim tim biti i manje bola. Da bi se izlecili morate da unosite dovoljno Cinka i Vitamina B6 da bi nervi sami poceli da prave GABA. Pozdrav
    Valjda ovo nekom pomogne. Pozdrav

  • Anonimni
    1 novembar, 2014, 12:44

    IMA LEKA……ja od rodjenja imam povisen bilirubin……i to ponekad je islo i do duple vrednosti od normalnog….to jes taj neki Zilbertov sindrom….da li se i o tome radi?????? Ja sam u sustini citav zivot bila osoba koja je citav zivot bila sa snagom na ivici…kazu da to izaziva bilirubin..

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump