Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 6.432 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


6.432 komentara na “Anksioznost”

  • Sanja
    30 marta, 2016, 14:39

    Drugari kako ste?Kako na vas uticu ove promene vremena ?

  • seka
    31 marta, 2016, 10:30

    na mene relativno dobro,osjecam poboljsanje,al pod terapijom sam stalno. pijem ksanaks i stugeron,po pola ujutru,pola navecer. poydrav svima i puno srece

  • Hristina
    31 marta, 2016, 22:04

    Ja imam problem sa otezanim disanjem i tezinom u zelucu. Cesto se plasim zaspati jer tripujem da cu zaboraviti disati..a taman mi je bilo dobro…i ajmo opet u krug…Pozdrav sa sve saborce,drzte se…

  • Sanja
    3 aprila, 2016, 7:24

    Draga Hristina potpuno isti problem imam ja ?

  • Hristina
    9 aprila, 2016, 8:18

    Kako se ti Sanja boris sa tim? Mislim da sve mogu nekako da podnesem ali ovo…Uvece mi jr najgore kad legnem,a znam se i po noci buditi bez daha,uzas…

  • Sanja
    11 aprila, 2016, 19:19

    Draga hristina jako tesko.vise nisam pametna.kad me uhvati zna me drzati po dva tri dana.prodje i opet u krug.a ti kako izdrzavas?

  • Hristina
    12 aprila, 2016, 19:46

    Bas sto kazes tesko,ne znam ni sama. Govorim sebi da je to simptom jedan u nizu i da mi se nista lose ne moze desiti. Evo sad mi se to smanjilo ali sad osecam pulsiranje celog tela i srce kako lupa ne brzo nego ga osecam …

  • Mala
    13 aprila, 2016, 21:51

    Daco ja imam to nesto sto protutnji kroz mene. Isto tako traje par sekundi. Kao da me udari neki sok, kakav ne znam. Kao da mi se dusa rastavlja od tijela. Taj osjecaj je tako tesko opisati. Kao neki sok, odjednom mi dodje tako nesto. Ja bih voljela da znam da opisem tacno sta je to, ali ja nemam pojma kako bih to opisala. Kao da mi krene nazad od vrata pa u glavu, pa kroz citavo tijelo. Kao da se taj osjecaj razlike po meni, prvo udar taj neki pa onda to razlijevanje. Haha, koje objasnjenje, sama sam sebi smijesna Big Smile

  • terzo
    14 aprila, 2016, 14:47

    Ljudi, jel imate ubrzan rad srca, lupanje, preskakanje srca? 

  • Mala
    15 aprila, 2016, 10:51

    Terzo kad budes prestao obracati paznju na to prestace. 

  • Bubili
    18 aprila, 2016, 6:56

    Dragi moji, evo sve sto pisete citam svaki dan, ali se ne javljam.Ako se vratite na moje komentare oko nove godine, videcete i sami u kakvom sam stanju bila, i koliko sam se javljala.Pisiti bice vam lakse, ali samo zato sto je lakse kad se i drugima isto desava.Ja sam bila uzas, ali vas zato molim, dosta pisanja i pravac psihijatru.Sami ne mozemo.Od nove godine pijem Seroxat, antidepresiv, nova sam osoba, ponovo idem u prodavnicu,stojim u redu, setam sa decom, spavam , jedem, smejem se.Ponekad se javi , samo odjednom, ali znam da traje 5 minuta, a ne 24 sata.Srecna sam i ako se tako javi, ako ostane i ovih 90% bolje, onih 10% cu da izdrzim.5 godina sam pokusavala sama, ali nista.Sve simptome telesne , psihicke ne , imala sam 24 sata dnevno.Zayo glavu gore, i pravac doktoru.Veliki pozdrav od mene.Mozda sam gruba, ali tako je.

  • Danijela
    18 aprila, 2016, 14:00

    Bas mi je milo sto si nasla lek koji ti odgovara,,Seroksat,, a recimi jel si imala vrtoglavice,kao da ce da psdnes u nesvest.Ja kud god krenem vrti me ,posebno u gzvi,ma non stop.

  • Bubili
    18 aprila, 2016, 20:31

    Vrtoglavice su mi bile najgore,stalne,ali vise osecaj zanosenja.Guzve,red,stepeniste,setnja na otvorenom,strasno.Ludila sam od njih,odmah pocne hladan znoj,ruke trnu,pogled zamucen,noge teske.

  • Milena
    21 aprila, 2016, 19:43

    Kako ste drugari,ima li napada.nakon duzeg vremena sinoc ponovo jedan iznenada,pocelo stezati u grlu i grudima po prvi put i stvarno je ruzan osjecaj,nikad pre nisam imala takve simptome,i danas stalno mislim o gusenju na osnovu sinocneg straha joj kad ce da prestanu vise bas su naporni Really Pissed pozdrav i nedaj te se sve je to nasa preopterecena glava sto nas zeza

  • aleksandra
    25 aprila, 2016, 14:26

    Cao ljudi, citam vase komentare i pronalazim se u svemu. Pre mesec dana sam imala prvi napad, i toliko sam se uplasila i sad stalno umisljam da mi je lose… i pocinje mucnina, otezano disanje, onda pocinju da mi trne ruke, noge i glava… i to mi se desava kad ostanem sama ili  pre spavanja, jer svakakve gluposti msilim i onda naravno sledi nesanica i jos veci strah. I kad zaspim sanjam kosmare i sve to me jako plasi… znam da je problem u glavi i pokusavam da sama predjem preko toga bez lekova… Frown  

  • Milena
    25 aprila, 2016, 17:30

    Draga aleksandra posto je tek pocetak otidji i obrati se doktoru jel je dodta lakse kad se odmah krene,nemoj da cekas sto se duze ceka sve je teze ,jer simptomi su iscpljujuci i mucni

  • Milena
    28 aprila, 2016, 21:01

    Draga bubili imam pitanje za tebe,kad si poceka sa tabletama da li ti je stanje bilo pogorsano,ja sam ponovo na zolofty a osjecam se 3 puta gore danas mi je 10 dan sa tabletama ali se osjecam ocajno,molim te odgovori mi

  • Bubili
    30 aprila, 2016, 22:22

    Milena, kad sam pocela sa tabletama, doktorica mi je rekla da su prva 21 dana najgora.Ja sam te dane jedva prezivjela, ne pogorsano nego strasno.Jedva sam izdrzala, i nekako od 21 og dana sve je bilo bolje i bolje.Ja nisam odustajala, nisam imala drugo resenje, bilo je strasno ali izdrzi

  • Anonimni
    3 maja, 2016, 17:15

    I ja sam jedva izdržala kad sam počinjala piti seroksat

  • Milena
    3 maja, 2016, 19:07

    Hvala vam drage moje

  • Gaga
    5 maja, 2016, 16:49

    I meni dodje neki osjecaj iz stomaka neki val i kao da tonem kap da cu se onesvjestiti

  • Gaga
    5 maja, 2016, 16:52

    Bubii vidim da imamo iste simptome dali si se rijesila vrtoglavice i meni je isto tako kao da plivam kad hodam sve kao kroz maglu neku odvratno 

  • Bubili
    6 maja, 2016, 9:02

    Jesam dosta,ponekad mi se jave u toku dana ali to je nista i kratko u odnosu kako je bilo.Samo mi se kao suze oci, otezani kapci, magla,pritisak u glavi i krece.Ali sad je podnosljivo.Doktorka mi rece da joj pijem 3 meseca, pa onda na kontrolu.Ona kaze otprilike godinu dana se piju.Ali ja cu mislim duze, jer sam neki dan imala stresnu situaciju, tata mi u bolnici, i opet sam van sebe.Sve je to stres.

  • Sanja
    10 maja, 2016, 6:52

    Pozzz svima,kalo ste?Da li je neko od vas pio eliceu i ako jeste kakva su mu iskustva ?

  • daca
    10 maja, 2016, 11:04

    draga sanja,meni je psihijatar preporucio eliceu i leksijujum ,ali ja sam pokusala bez toga…Godinama zivim *ne brorim se* vec zivim sa anksioznoscu.Pokusavam da promenim sebe,krenula sam na jogu,fantasticna stvar,pocela da trcim, i da ne analiziram stvari do detalja…Bolje mi je mnogo nego sto je bilo na pocetku..Nemam napada panike,kada krenu one glupe ne povezane misli ,okrenem se muzici i sama igram po stanu i sve prodje…Leksilijum ili vec neki sedativ pijem uvece jer ja generalno imam problem sa nesanicom,tako da pokusaj malo da es promenis…tj da ne shvatas sve dramaticno,naravno ne kazem da je lako ali pokusaj…

  • Milena
    10 maja, 2016, 20:41

    Joj narode dragi osjecam se kao zombi sa ovim zolofom,neznam sta je gore anksioznost ili ovo ,ali brigu na veselje i ima da bude dobro

  • Anonimni
    11 maja, 2016, 12:31

    Pozz,  nov sam na forumu. Citam vase postove u vecini se pronalazim. Ono sto mene najvise prine i plasi je ubrzan rad srca, lupanje i preskakanje koje se desava s vremena na vreme. Da li se to i vama desava? 

  • On
    11 maja, 2016, 18:40

    Anonimni to je sve od centralnog nervnog sistema, nervozno srce,kupi caj od maticnjaka ali da bude svez i to ce isceznuti

  • žeky
    15 maja, 2016, 21:30

    večer!uf,uf,uf…meni se svi ti simptomi počeli dešavati nakon poroda,od kojeg je prošlo 3 godine.svako malo me uhvati taj neki nemir,drhtavica,malaksalost,mutan vid,kratak dah,mučnina,glavobolja,nesvjestica mi je najgora.užas jedan…popijem helex i budem bolje.luda sam više od toga.baš me smeta.imam osjećaj da ću pasti u nesvist a sama sa malom u kući..počela sam da pratim,večinom mi se dešava kad imam pms,evo i jučer,u ovulaciji.nemam pojma.štitnjača u redu,krv u redu,šečer malo niži.pijem tbl za tlak,ali kad mi se to desi,tlak je u redu.vrat i glava me bole,ukočeni.otići ću vidjeti da nije od vratne kralježnice..ne znam ,ludiiiiim.pozdrav svima.. Female Fighter

  • njanja
    17 maja, 2016, 21:15

    Cao svima. Ja sam pila eliceu, ali malu dozu. Nisam imala neke ozbiljne simptome, samo sam bila fizicki  aktivnija. I eilcea pocinje da deluje tek posle nedelju dana, a mozeda i kasnije.

  • Sanja
    21 maja, 2016, 14:27

    Cao svima Smile SmileJa dobila Flunirin i rivotril.Jos nisam pocela piti ne znam sta cekam.pozzz

  • Sanja
    22 maja, 2016, 8:29

    Ima li negog sa otezanim disanjem i kako se bori protiv toga 😊

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump