Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 4.024 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


4.024 komentara na “Anksioznost”

  • Labrador
    8 april, 2014, 18:32

    Pa dobro sad, ja ne bih rekao da je to bolest, pre bih rekao da je to stanje koje nas drzi takvima trenutno i koje moze da se popravi, kao tebi, uz pomoc lekova ili samostalno. E sad kako kome bude. Pokusacu sam sebe da oslobodim ovoga, ako ne uspem potrazicu strucnu pomoc pa cemo da vidimo, ali prvo cu pokusati sam. Confused

  • milica
    8 april, 2014, 20:28

    labrador, ne moj da me pogresno shvatis, na to sam i mislila samo sam se bezveze izrazila, upravo je to stanje, najbolje je ko moze sam i bez lekova, svi znamo da lekovi nisu ok, ali jbg ja sam isuvise emotivna i slaba pa nisam mogla bez lekova Frown Frown

  • Labrador
    8 april, 2014, 20:59

    Pa to kazem, sve zavisi od osobe do osobe, nismo svi isti. Go Away

  • Anonimni
    8 april, 2014, 23:07

    cao dragi moji,citam vase komentare,zasto sebe smatrate da ste preemotivni da niste nesto uspjeli bez tableta,jeste li vi svjesni da su to samo vase misli da ste slabi,i vi sami sebe unesposobite,sebe starate nesposobnim,neurednim,da niste jaki,dali potrebna jacina kod ankcioznosti ili bilo kojeg poremecaja,nije bitna jacina,nego hrabrost,volja i ogrobna zelja za rast i razvoj i rad na sebi da uspijete,i ja sam imala ankciozni poremecaj i danas dan ga imam ali sta ja sad mogu,mozda se u kucu zatvorim i radi toga ne izlazim,ili da udovaljam svom problemu,ili da postanem osoba koju nista ne interesuje vise,pa zasto,ja to nisam ,ja sam vedra osoba,pozitivna,vesela,volim provod,volim svoj zivot pa kakav je takav je,gledam pozitivno na sve,iako imam ankcioznost,ne zelim da me ona ogranicava da ne zivim normalan zivot,zasto mi to treba,pozitivno ljudi samo pozitivno gledajte na zivot,mijenjajte svoje negativne misli za pozitivne.pozdrav….

  • Labrador
    9 april, 2014, 9:12

    Anonimni, sve je tako i u potpunosti se slazem sa tobom da trebamo da gledamo pozitivno na svet, da nadjemo sebe u dubini duse kakvi smo zaista. Ja zaista volim i drustvo, i izlaske i sve i nista me nije sprecevalo da izlazim sto najvise volim, ajde da kazem bio sam normalna osoba, nisam sad nenormalna osoba Smile ali jednostavno sam se dosta promenio zbog ovoga. Bio sam glavni zabavljac u svakom drustvu gde sam se nasao, sad i kad lupim neku glupost ne znam da li mi se smeju sto im je stvarno smesno ili se meni smeju pa mi padne glupo. Clap Hocu da kazem da si u pravu. Pokusacu da nadjem sebe kakav sam bio pre ovog stanja.

  • milica
    9 april, 2014, 18:19

    i ja se slazem isto sa tima,tako i jeste , sve je to iz nase glave, svi mi to znamo sam0 treba biti dovoljno jak

  • Anonimni
    10 april, 2014, 10:34

    Ja sam prestala sa lekovima.Inace pila sam Zoloft i Rivotril.Danas mi je 10-ti dan bez lekova ni jednog trenutka nisam imala bilo kakve krize ili probleme posto sam se „skinula“ sa lekova.Tako da mogu samo da vam kazem ko mora da ih pije neka ih pije bez ikakvog straha kako ce se kasnije skinuti.Mene su svi plasili da je Rivotril jak lek i da cu se tesko skinut,da je skidanje sa lekova gore od same „bolesti“ …Verujte sve su to izmisljotine,dokle god je potrebno pijte lekove a kada dodje trenutak za ostavljanje vrlo lako cete ih ostaviti.Ja sam za sada odlicno,ne razmisljam vise o Anksioznosti promenila sam zivot iz korena…Verujte izleecemje postoji,samo pozitivan stav,ne razmisljajte o simptomima ako vam i naidju teski momenti samo ne registrujte taj osecaj uzmite nesto radite,bavite se sobom,uzivajte u zivotu sve prodje samo treba vremena… Svako dobro vam zelim!!! Smile

  • Labrador
    10 april, 2014, 14:21

    Bas mi je drago sto si se izvukla, dace bog da i mi isto prodjemo. Smile Go Away

  • Anonimni
    10 april, 2014, 18:45

    A koliko si dugo pila ljekove? Ja sam ih pila prije 3 god pola godine, sad razmisljam da im se vratim, u minus sam fazi. Mada mi je jako tesko palo adaptiranje na lijek, simptomi su mi bili na maksimumu nekih 15 dana, pa mi je tesko se odluciti, ne znam da li bih opet mogla proci kroz to

  • Anonimni
    11 april, 2014, 7:06

    Dragi moji naravno da ce proci,samo razmisljajte pozitivno.Ja sam lekove pila ravno godinu dana i plus par dana.Onda sam pocela polako sa skidanjem i evo me zive i zdrave.Poslusajte me ne obracajte paznju na svojesimptome,nikada vam se nista nije desilo od njih zar ne?Samo ogroman osecaj straha da ce vam nesto biti,strah da cete poludeti,osluskivanje svog tela…Sve sam ja to prosla.Sada slobodno mogu da kazem da je sve to iza mene.Verujte veci panicar od mene nije postojao zasigurno.Mene cim je nesto zignulo ja sam zurila kod dr.Nema sta nisam prosla ma sva moguca snimanja i ispitivanja,da vam sad ne redjam…Uglavnom sve je u redu i evo pre koji dan mi se desila takva situacija,takav sukob a ja kao da sam se iz sna probudila,izasla sam jaca,snaznija shvatila sam da moras da se resis stvari koje su ti i stvarale problem,da se oslobodis svega negativnog…Verujte ako sam ja mogla ovo da prebrodim moze svako!!! Victory

  • milica
    14 april, 2014, 17:42

    skroz si u pravu, znas li mozda kakvi su lekovi seroxat? ja njega pijem i super mi je.

  • milica
    14 april, 2014, 17:46

    skroz si u pravu, znas li mozda kakvi su lekovi seroxat? ja njega pijem i super mi je. ima li neko iskustva sa njim

  • Anonimni
    16 april, 2014, 15:52

    Treba mi Vasa pomoc. Odavno sam savladala strahove vezane za bolest, tipa mozdani, infarkt, sizofrenija i tome slicno. Ali nikako ne mogu da se oslobodim straha npr kad  mi sestra i brat podju na put, ja se toliko opteretim ako im se ne daj boze sta desi, pa ih svako malo zivkam, ako ne ne jave ili je tel van dometa, pocinjem se tresti, gusiti, panicim, negativne misli me potpuno obuzmu, zamisljam najgori moguci scenario. Po’ nekoliko dana unapred vec mislim o njihovom putu, toliko me to umara, mnogo sam iscrpljena. Sta mi je ciniti?

  • peraJa
    16 april, 2014, 16:31

    Ljudi pomagajte Big Smile
    Više od godinu dana imam problem sa anksioznošću i napadima panike. Skoro svaki dan imam neki od ovih simptoma: glavobolja, vrtoglavica, kao neka nesvestica, bol u grudima kao neko stezanje, probadanje, kao da nemam vazduha, gušenje, ubrzan rad srca, lupanje, ponekad i preskakanje. Kad sedim puls mi je normalan, čim ustsanem puls mi skoči na 100-110. Svaki dan sam umoran,malaksao,bezvoljan,osećaj kao da nešto isčekujem. Svaki dan imam osećaj da će nešto loše da mi se tedi. Pokušavam da se izborim sa ovim problemom, ali mi nešto ne uspeva. Svaki dan prepešačim 4-6km, idem u teretanu, družim se…ali ništa. Kad izađem iz stana odem do fakulteta,do prodavnice,izađem u provod…bilo gde srce hoće da iskoci,onda mi se jave vrtoglavice,nesvestice,gušenje,stezanje u grudima strah da ću umreti…..
    Zanima me jel ima neko sličnih iskustava??? Ja ne mogu više ovako,pomagajte! Smile

  • Zvoncica
    16 april, 2014, 16:45

    Imamo bas svi takve simptome, ne znam da li pijes lekove, sa njima to ide mnogo lakse. Upornost, volja i nastaviti ziveti svakodnevni  zivot uprkos simptomima, polako ce se povlaciti, ali bice uspona, padova, racunaj na to, ali nekako vremenom naviknes i ide lakse

  • Zvoncica
    16 april, 2014, 16:47

    A za prethodnu anonimnu, i meni su slicni strahovi i ja se borim, ne znam kako se ostali nose sa tim

  • peraJa
    16 april, 2014, 16:57

    Uzimao sam rivotril i citalex sad samo citalex…ali mi je od njega jos gore…Frown

  • Zvoncica
    16 april, 2014, 17:13

    Onda mijenjaj ad, taj ti ne lezi, jesu isao u skorije kod dr, idi i reci da ti ne odgovaraju. Neko ima srece pa mu odmah prvi sjedne, a nekom tek drugi, treci. Znam da je gadno, mnogo, ali sta cemo, moramo se boriti, ici dalje, proci ce nekad.

  • Labrador
    16 april, 2014, 23:19

    Kao sto rece zvoncica, imamo svi takve simptome, neko jaceg neko malo slabijeg intenziteta ali su tu. Ja nemam problem sa srcem tipa to stezanje u grudima, preskakanje ali su tu strahovi, sta ako poludim, sta ako mi se desi nesto lose, nesto me stegne u glavu i odma eto sta sad. Smile Ne pijem nikakve lekove, sam se borim pa cemo videti kako ce da ide sve ovo. Samo pustim da me nose ti strahovi pa kako bude, mi smo ove strahove stvorili, moramo ih sami i otkloniti, bar ja tako mislim. Druzim se i ja sve normalno, ne izlazim samo kao pre, ali sedim sa drugarima pa malo skrenem misli. Proci ce vremenom samo upornost i volja. Wink

  • peraJa
    16 april, 2014, 23:35

    KAAAAAD DA PROĐE? Big Smile
    Meni srce lupa kao nenormalno…bio sam kod 5 kardiologa,dva puta sam radio UZ srca,nosio holter,bio sam i na elektrofizioloskom ispitivanju srca,spirometriji pluća. Svi kažu nije ti ništa idi kući,sredi psihu. Sramota me više da idem kod doktora a ništa mi nije bilje…moraću da odem kod doktorke da mi promeni lekove.

  • peraJa
    16 april, 2014, 23:38

    e da samo da napomenem da sam pre dve godine imao tesku povredu kolena,pokidao sam ligamente na kosarti…i od tad pocinju moji problemi, Noga mi je bila u jako losem stanju, 7 meseci sam isao na vma na rehabilitaciju. Jvala Bogu to je sve sanirano,nemam nikakvih problema sa nogom.

  • Zvoncica
    17 april, 2014, 10:31

    Za pocetak da shvatis da si zdrav i da prestanes ici po doktorima. A traje ovo koliko ga mi pustimo da traje, koliki mu vaznost dajemo, zato nastavi zivot, polako ce popustati. Meni i posle 5 god se vraca na svaku stresnu situaciju,nali nekako je kontrolisem, pa nije strasno

  • mala
    21 april, 2014, 14:45

    ljudi dali na vas utice promena vremena ja ponekad uzimam leksilijum kad treba negde da idem poslednjih dva puta nisam uzimala kad sam isla u grad i bilo mi je dobro imala sam napad al je trajao kratko sve zavisi od nas al je ponekad tesko savladati bar meni je tako

  • Magistarka
    22 april, 2014, 9:14

    Ćao ljudi…i ja sam tu, nisam navraćala neki period ali nisam vas zaboravila… Kod mene je bilo baš nekih promjena u životu, seljakanja, posao drugi i svašta nešto i nekako sam gurala…Sada sam se smirila sa smještajem, poslom i sada mi se pogoršalo stanje…Dok sam bila u haosu, nije bilo simptoma ovog inteziteta. Sada opet stezanje viličnih mišiča, grčenje nogu, dezorijentisanost, spavanje, ma znate sve da ne pišem. Koristi istu terapiju, ništa nisam mjenjala ali iskreno razmišljala sam ovih dana da bih trebala smanjivati. Inače, meni u proljeće uvijek zna biti da ne kažem najgoreFrown…Veliki pozdrav za sve…
    P.S:možda se danas javim i doktorici, da vidim šta ona kaže, ali iskreno, očekujem istu priču, proći će…samo budi pozitivnaSmile!

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump