Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 10.274 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


10.274 komentara na “Anksioznost”

  • Anonimni
    31 avgust, 2017, 11:38

    Ko ima glavobolje stalno? Nisu jake ali kao da stvaraju mucninu.. i jel susti i bruji nekom stalno u usima?

  • yves
    31 avgust, 2017, 12:38

    Dragi ljudi, ja sam shvatila da se posle napada panike javlja taj osecaj depersonalizacije. to je osecaj kao da ja nisam ja kao da moje ruke nisu moje ruke, zamucen pogled, strah. sve je to anksioznost. Svi kazu da to prolazi ali ne moze preko noci i da mora mnogo da se radi na sebi. Ja radim vezbe disanja. Nadjite na netu otklanjanje cvorova straha. Probajte. Usled duge depresije ili nekog velikog stresa dolazi do svega ovoga. i taj strah od izlaska napolje, sve jto od toga. mislim znam da svi vi to verovatno isto znate da ne ispadne da ja sad nesto pametujem ovde. niko nikad nije umro od napada panike. kazu samo ne treba pruzati otpor, vec kad dodje napad samo se prepusti i reci ok tu si i sta cemo sad, znam da mi nije nista, znam da sam ja ok. meni je tesko, borim se iz dana u dan.

  • Anonimni
    31 avgust, 2017, 15:17

    Anonimni kod mene zna da se javi kao neka tupa bol, alo vise je to neko stiskanje, neki pritisak u tjemenu, nekad u potiljku, i sve to mi stvara nemoc,,,a usi mi se nekad cini da zapiste, a nekad kao da mi se zacepe, tako neki osjecaj

  • Anonimni
    31 avgust, 2017, 16:54

    I mucninu takodje, ali to je neka cudna mucnina

  • Anonimni
    1 septembar, 2017, 11:35

    Jos jedna neprospavana noc, jaka anksioznost i mucnina

  • Anonimni
    3 septembar, 2017, 20:41

    Pozdrav svima, nadam se da ste svi dobro, ili vam je bolje

  • Cica
    4 septembar, 2017, 11:39

    Malo bolje anonimni. Kako si ti?

  • Anonimni
    4 septembar, 2017, 13:54

    Ja malo bolje, pa malo gore Smile, eee da mi nije glave Ja bih super bila

  • Anonimni
    5 septembar, 2017, 11:33

    Loše sam danima

  • Cica
    5 septembar, 2017, 12:00

    Kakve osecaje imas sa glavom? Ja imam pritisak u ocima jako cesto i vidim ovde je neko pisao o podrhtavanju nogu ja to stalno imam vec 7 godina ali je ovih dana bas izrazeno kad stojim ljuskam se i osecam podrhtavanje misica nogu kao da svakog casa mogu izgubiti ravnotezu i pasti iako nikad nisam pala.

  • Anonimni
    5 septembar, 2017, 17:22

    Ja danas bas imam taj pritisak u ocima, osjecam bas napor i znaju da mi suze oci,,, inace imam jake tegobe y glavi, ne znam ni sama, vratne zile su mi jako bolne i zategnute, onda osjecaj kao da mi krv ne ide ka mozgu, uzasan osjecaj, pa kao da mi nesto pritiska mozak, kao da mi je priklijestilo nesto mozak,,, od svega toga neka muka u zelucu,i sve mi to stvara malaksalost, a kod tebe?

  • Anonimni
    5 septembar, 2017, 17:29

    Cico kakve ti Imas jos probleme sa glavom

  • Cica
    6 septembar, 2017, 14:26

    Ja imam mantanja kao da je ostecen centar za ravnotezu, vuce me u stranu. Ali ovih dana se smirilo malo. Do skoro je bilo 24h.

  • Anonimni
    6 septembar, 2017, 18:38

    Ma isto, mantanje, mutan vid, vrtoglavice, propadanja, sve se to smjenjuje, i plus jos neki osjecaj koji ne moze da se opise jer je grozan Smile

  • Anonimni
    7 septembar, 2017, 16:56

    Ovim vrtoglavicama nikad kraja.. uzasno su uporne i svakodnevne i teske za izdrzati.. takav osecaj u glavi kao da si na brodu da te ljulja u glavi uzas

  • Anonimni
    7 septembar, 2017, 22:23

    Hvata li vas malaksalost?

  • Anonimni
    9 septembar, 2017, 7:43

    Ja sam se nocas bas prepala, iz sna me trgla neka vrtoglavica, kao da me bacilo u glavu, nisam panicila, disala sam duboko, i ako je osjecaj uzasan bio

  • viki
    9 septembar, 2017, 9:22

    Ima li meko da ima strah I drhtanje?

  • Ana
    10 septembar, 2017, 0:12

    Ja imam konstantno strah i drhtanje a najvise ako cujem losu vest i da je neko mlad umro onda stalno su mi misli sta ako i ja sad umrem posle onakvih napad panike stalno mislim da li mi je taj puls  ubrzani ostetio srce za sve ove kodine odkad imam anksioznost. Sve me plasi u poslednje vreme. Stalno imam negativne misli na trene pozitivno razmisljam. Pa oped isto. Dokle ovako ko zna? Da li vas plase misli da li vas uznemiravaju? Ja sam primetila da se sad bojim i ako cujem da se neko svadja u mojoj blizini, nedaj boze vidim neku tucu ja se uznemirim isto kao da se meni  desava. Uopste nisam hrabra ovakva nizasta nisam!!!!

  • Ana
    10 septembar, 2017, 0:18

    Da uznemirim se uvek kad treba negde da odem dok ne stignem sve da obavim meni katastrofa osecam da sam zadihana kao da me neko juri cim vidim da je sve gotovo i na mestu ja se odmah opustim. Isto i ako mi je nered  po kuci cim ugledam ja se sva unervozim kao da mi se glava ukoci ,imam ko neki strah hocu li uspeti da sve zavrsim ,a osecaj mi je kaao da me neko stalno juri a ja zurim, a i kao kad nesto iscekujesma ne znam opisati bas. 

  • Anonimni
    11 septembar, 2017, 8:32

    Da li osjetite da vam se prije nekog praznika anksioznost poveca, da li se nekom desava?

  • Milica
    13 septembar, 2017, 11:38

    Gde su stari clanovi? Da li su se izlecili? Eli, Bubili, Cona…? Pozz

  • viki
    13 septembar, 2017, 16:16

    Da bas gde su?

  • Anonimni
    13 septembar, 2017, 20:32

    Mogu vam pomoci malo savetom
    Nemojte se toliko boriti protiv straha i misli to vam pogorsava situaciju,jer tako to funkcionise…
    Pokusavate prihvatiti i kretati se zajedno sa tim,ne begajte od misli to nije moguce…😇
    Osetio, doziveo,prosao i pobekad se setim ove stranice jer sam visio stalno

  • Radomir
    13 septembar, 2017, 20:43

    Drugim recima,borite se sami protiv sebe neprijatelja nema i ko onda moze pobediti😇
    Ni najbolji moguci doktori sveta vam ne mogu pomoci koliko sami sebi
    Tacnije,onaj ko je proizveo takvo stanje treba da ga prekine a prvi korak i vazan prihvati i pokusaj da prestanjes sa postavlhanjem uslova
    Pokusuja da posmatras kako se sve odigrava,jaca slabi opet vraca pa prestaje

  • yves
    13 septembar, 2017, 23:38

    Ja sam pre nu noc samo dozivela kao da mi je mozak preskocio, ne umem da opisem, kao da mi se zmantalo u glavi i iste sekunde srce je pocelo nenormalno brzo da mi lupa, strah, noge i ruke se oduzimaju, uzas zivi, misli najgore da ce mi se nesto desiti da nesto sa mnom nije kako treba, srce da iskoci. Bol u glavi, pritisak u glavi, mantanje, teska glava. Jel i vi to imate?

  • yves
    13 septembar, 2017, 23:41

    Anonimni isto je i meni bilo, kao da me bacilo u glavu nesto, kao da me neko udario po glavi. i krenuo je takav napad panike, neopisiv, trnjenje celog tela

  • olinino
    14 septembar, 2017, 8:13

    Pozdrav svima. Vec tri godine zivim sa anksioznoscu. Prvih 6 meseci je bilo grozno, vrtoglavice, lupanje srca, podrhtavanje celog tela, znojenje, problemi sa zeludcom, pistanje i pritisak u usima, trnjenje ruku i nogu, osecaj kao da ja nisam ja itd itd. Prvo sam mislila da bolujem ko zna od cega i posle svih zivih analiza i pregleda i potvrde da mi fizicki nije nista sam shvatila da je moja dijagnoza anksioznost. Citala sam mnogo na netu o tome i pokusavala da sama sebi pomognem da to prevazidjem. Mnogo mi je pomogla knjiga PANIC AWAY, mozete je procitati na netu. Mnogo mi je bolje, sada vodim normalan zivot, ponekad mi se javi poneki simptom ali brzo prodje jer mu ne dajem na znacaju. Naucila sam kako da zivim sa tim i neobracam paznju. Kada se javi ja kazem sebi ok to je anksioznost, nece mi biti nista i produzim dalje. Sve redje mi se javljaju simptomi. Samo sami sebi mozemo pomoci kod ovoga. Sve je u glavi. Nadam se da cete se i vi izboriti.

  • Radomir
    14 septembar, 2017, 12:33

    Jesi sad shvatila da ne postoji protivnik,jednostavno se boris protiv nikog
    Olinino..?
    Sve sam isto imao kao i svi ovde sve znam

  • Anonimni
    14 septembar, 2017, 14:40

    Radomire jesi li uspio da prevazidjes ovo bez upotrebe ljekova?

  • olinino
    14 septembar, 2017, 15:51

    Da, kad sam to sve shvatila bilo mi je bolje.

  • Radomir
    14 septembar, 2017, 16:56

    Ja jesam,sam bez ikakvih lekova…
    U sustini nema tu trikova sa tableticam mozak ne mozes prevariti tako sto popijes nesto i dalje ce se misli lose pojavljivati.
    Stvar jeu tome sto je reakcija losa a ne misao
    Tipa sta ce biti ako se desi ovo ili nzm ono…
    Um funkcionise na nacin, ako nesto potiskujes tj smatras ga losim ono ce teziti opet da izbije na povrsinu a ako prihvatis onda vise nema borbe i reakcije tipa strah napad itd…
    Stvari su proste,dakle svaki dan moras da odojis 5 minuta razmisljanja o negativnim stvarim i da scenario zamislis do kraja,tako ce se aktivirati centar za pozitivne misli i jednostavno ce isceznuti negativne misli
    Ne bezati od straha,npr pokusaj kad si prilicno ok da izazoces napad,pokusaj i neces moci
    Npr.kazes ocu sad da ss desi napad i svako ce videti da ne moze da izazove nego se pojavi iznenada

  • yves
    14 septembar, 2017, 21:13

    Koje je ovo ludilo mozga, a Radomir je skroz u pravu. E bre treba negde da se nadjemo da sednemo svi zajedno sa ovim problemom, mozda ce nam biti lakse Smile ja sam danas ceo dan bila super, isla sam cak do te mere da odem kod lekara danas, zena mi je rekla – anskioznost (inace treba da krene na specijalizaciju za psihoterapeuta), ali sam sve vreme bila ok dok sam isla kod lekara i isla na jogu i dosla uvece kuci i samo krece bol u glavi i strah i srce da lupa, legla sam na krevet i rekla ajde evo predajem se ajde strahu. Pokusavam sama sa ovim da se borim, ne bih da pijem lekove. Pisite ljudi sta se vama desava.

  • Cica
    14 septembar, 2017, 21:46

    Radomire svaka ti je ko u Njegosa 😂 hvala na lepim savetima za nas plasljive ovde. Ja imam vrtoglavice koje su stalne, bila sam kod lekara, uradila opet sve analize kazu vrtoglavice od anksioznosti. Sad krecem ozbiljno na psihoterapije, pocinjem zdravije da zivim, sto vise da se krecem, da trcim i nadam se poboljsanju. Javljam sve.

  • yves
    14 septembar, 2017, 21:48

    Cico kod koga ides na psihoterapije?

  • yves
    14 septembar, 2017, 21:49

    i jos jedno pitanje, jel pije neko od vas nesto za smirenje, tipa bromazepam?

  • Cica
    14 septembar, 2017, 22:14

    Yves sutra idem kod mog psihologa pa ce me ona uputiti dalje na psihoterapije. Ne znam iz kog mesta si. Ja popijem bas bromazepam po potrebi, ranije sam znala i po 3, 4 a sada samo pola ili jedan po potrebi.

  • yves
    14 septembar, 2017, 22:49

    Cico ja sam u Bg i ja ponekad popijem pola od 3mg kad bas ne mogu da izdrzim, a trudim se da ne pijem, jer ce onda taj bol u glavi i strah opet biti tu.

  • Anonimni
    15 septembar, 2017, 15:17

    Radomire hvala, i pisi nam jos neki savjet, ne koristim ni Ja tablete

  • Radomir
    15 septembar, 2017, 20:51

    Piscu nije problem, sta vas zanima
    Stvari su u sustini proste, ko se boji smrti nek razmislja o smrti,par minuta dovoljno je.
    Jer ako svesno razmisljas o negativosti ona ne moze postati apsolutna, moraju doci pozitivne misli.
    Upustis se u negativno i jednostavno iscezne.
    Sto se tice dr.oni previse znaju a to znajne ce vam samo delovati jos napornije,tacnije trebaju nam proste stvari,ne trebaju trikovi i analize i tablete. Ne treba pobeci od svega,treba razumeti jer onda cete uvideti koliko je beznacajno.
    Ja sam mislo pa ovo je totalno nepravedno da se meni desi,ovo je najgore moguce medjutim, onaj ko nije prosao kroz ovo nece steci kvalitet i razumecanje kao onaj sto jeste.
    Zivotu je potrebna drama,teskoce muke kada bi svaki dan bio isti,koja svhra zivota?
    Prihvati i posmatraj ne postavljaj uslove,meni je zivot bio kvalitetniji kad sam se suocio svojim strahovima. Dramaticno tesko,neizvesno i uzbudljivo

  • Anonimni
    15 septembar, 2017, 23:44

    Koliko si dugo bio u ankcioznosti, kakve si imao simptome?

  • Anonimni
    16 septembar, 2017, 5:35

    Cico kakve su tvoje vrtoglavice i koliko dugo ih imas? Koliko imas god?

  • Cica
    16 septembar, 2017, 11:56

    Imam 26 godina. Pisala sam gore o svojim vrtoglavicama ali hajde da se ponovim. Vrtoglavica je kao da me nesto vuce u glavi na sve strane, levo desno kao da cu pasti iako hvala dragom bogu jos nijednom nisam. Ali osecaj je takav. Ono sto svi treba da znamo ovde je da mi kreiramo nase simptome sami. Sve su to nase lude bubice u glavi. Kako si ti anonimni?

  • Anonimni
    16 septembar, 2017, 13:41

    Slazem se sa tobom Cico. Sve polazi iz glave. Ali je jako tesko kontrolisati kad naidje jak nalet.

  • Cica
    16 septembar, 2017, 14:41

    Verujem ti anonimni jer sam 7 godina u ovome. Jedno vreme sam radila u kiosku brze hrane, od tolikog posla nisam stigla ni cigaru da ispusim a kamoli da razmisljam kako mi je. A od kad sam besposlicar vraca mi se sve. Zato smatram i da ako nemamo posla trebamo sto vise fizicke aktivnosti ubaciti. Nikako samo sedeti. Nasi misici moraju prazniti adrenalin na neki nacin.

  • Anonimni
    16 septembar, 2017, 16:54

    Jesu ti ceste vrtiglavice? Ja isto imam vrtoglavice kao i ti i ceste su mi. Skoro svaki dan i jako su gadne

  • Cica
    16 septembar, 2017, 17:24

    Anonimni imala sam ih 10 dana bez prestanka. I znas kako su prestale tako sto sam rekla sebi dosta je vise samosazaljenja, ustaj. Doktorski nalazi dobri a ja lezim kao mrtva. Krenula sam opet kod psihologa. A kroz ovih 7 godina najvise sam primetila da se vrtoglavice javljaju kad nista ne radim. Takoreci kad kuliram. I posto sam trenutno bez posla uvela sam fizicku aktivnost dok se cela ne preznojim lepo. I javljaju se ali retko od kad treniram. Jel ti negde radis? Imas li obaveza? Psiholog mi je rekao da se sav adrenalin koji nije utrosen na fizicku aktivnost ispoljava kroz vrtoglavice i ostale simptome anksioznosti jer mora negde da izadje.

  • Jole
    17 septembar, 2017, 8:44

    Jel se neko oseca jako umorno kao da je kopao 3 dana,kao da nemas kapi krvi u sebi? I dok sedis osecas sr jako umorno da ne mozes ni ustati?

  • Anonimni
    17 septembar, 2017, 8:46

    Cici kod mene to nema veze kod mene se vrtoglavice desavaju iznenada.. samo najednom pocnu i ne staju.. i kad sam najopustenija mene pocne da manta kao ludo

  • Cica
    17 septembar, 2017, 16:35

    Anonimni nisi skapirao. Uvek ceti se vrtoglavice javiti kad si najopusteniji iz razloga sto si opusten i ne radis nista. Procitaj moje savete. Ljudi moji u zdravom telu zdrav je i duh. I svima preporucujem sport, kretanje, duge setnje. To su vam moji dobrnamerni saveti. I sama sam u svemu ovome 7 godina. Imala sam i uspone i padove i zato vam tvrdim da bez fizicke aktivnosti nema izlecenja.

  • Anka
    17 septembar, 2017, 16:59

    Cica, dzabe pises ovom anonimnom. Svi smo gore primjetili da on pita samo za sebe, nikom ne pomaze savjetima a ocigledno i ne procita dobro sta napises. Stalno pita samo za vrtoglavice kakve su a milion puta je napisano ovdje. Jole, ja tako znam cesto da se osjecam posle ustajanja i jeste grozno to.

  • Lexy
    17 septembar, 2017, 21:24

    Pozdrav svima vidim da svi imate slične simptome kao i ja pa sam rešila da se uključim☺️. Imam 29 godina i ima dva meseca kako mi se javlja napad panike ne stalno. Ja sam u suštini veliki paničar za sve. Desilo mi se u vožnji ti simptomi drhtanje ruku, gubitak tla pod nogama, kao da mi noge gube moć, čudna mučnina, kao da se gušim i ubrzan rad srca. Pre neki dan mi se desilo isto otišla sam kod interniste prvi ekg je bio užas ali drugi već bolji jer sam se smirila a i dala mi je lek za smirenje i concor cor. Pijem relaxerbe na biljnoj bazi i taj concor po prepisu doktorke. I opet mi se to desilo večeras opet u vožnji. Već sam postala zabrinuta. E da i posle mi dođe da plačem i imam osećaj da mi je lakše. Ovo je užasan osećaj ne znam šta da radim i kako da pomognem sebi? Hvala unapred

  • Anonimni
    17 septembar, 2017, 23:25

    Jole da, meni je to vise kao malaksalost, radis nesto a non stop hvatas vazduh od te nemoci, to je simptom koji se bas tesko kontrolise, dok nekako samo ne popusti, cico za vrtoglavice si u pravu, meni one samo kad sjedim nailaze, kako me to trgne, pa nekad kao da tonem, ali ne traje dugo,da vam ne pricam o drugim osjecajima,,,, Ja sam ovaj drugi anonimni Smile

  • Anonimni
    18 septembar, 2017, 11:28

    Ima li neko da spava preko dana i da kad se probudi osjeca se jako lose, Ja se tad osjecaj kao da me je voz pregazio, jaku nemoc i trnjaju mi ruke, a Ja pojma nemam zasto je to tako

  • Cica
    18 septembar, 2017, 13:58

    Sve sto imate vi imala sam i imam i dalje ja. Anka, nemoj tako, anonimni je verovatno dosta uplasen oko vrtoglavica zato i pita stalno. Svi smo takvi kad nas nesto jako muci. Ali si u pravu da trebamo ovde svi jedni drugima da pomazemo i ne budemo sebicni. Ja bi najvise volela da se ovde ukljuce ljudi koji su se izlecili i pomazu nam. I da se ne vrte ista pitanja u krug. Aman ljudi svi smo imali i imamo vrtoglavice, nemoc, preskakanje srca, drhtanje, strah, preznojavanja, mucnine, nervozu creva i zeludca… i suvisna su vise pitanja o tome da li je neko imao nekad to i kako izgleda kod njega. Lexy, jesi li posetila psihologa, psihijatra? Nemoj da brines sve to smo imali i mi i sve je to deo anksioznosti sa panicnim napadima.

  • Vlada
    18 septembar, 2017, 18:14

    Poz ljudi… Da li jos neko ima ovaj jebeni osecaj da kad izadjem sa setam sve me vuce u desnu stranu. I ta setnja je vise kao mucenje nego uzivanje i opustanje. Kad sam kuci sve je uredu i kad vozim kola isto je ok a kad izadjem da se setam decu da setam sve me vuce u desno. Pijem latu od 10mg polovinu ujutru. Ranije imao osecaj lebdenja i propadanja pa gusenje pa znojile su mi se ruke a sada hvala bogu nista od toga ali i ovo me jebe samo tako i mnogo se nerviram. U ovome sam jedno 8 ili 9 godina i nikako da prestane

  • Anonimni
    18 septembar, 2017, 19:24

    Samo u desnu stranu imas osecaj da te vuce?

  • Ana
    18 septembar, 2017, 22:43

    Meni se dešava da me vuce u stranu i isto kad sam vani kod kuće tu i tamo ali čim izadjem vani znam šta me očekuje , Kazu da nije opasno ali jako neprijatno. Meni moj tata kaže kad krene taj osec da te vuce ti namerno padni videces kako će taj osecaj nestati  kad posle namernog pada ustanes. Ali kaže gledaj da to uradis na mestu gdje nema ljudi da ih ne prepadnes i da bude trava da se ne polomim ako budem pala na beton. Sve zbog oslabljenih nerava javlja nam se taj osecaj. Mene isto nervira kad treba da odem negde ja se prvo unervozim a onda čak uspanicim jedva hodam kao da ću na vesanje a ne primer u kupovinu, setnju

  • Vlada
    19 septembar, 2017, 8:38

    Da samo levu izvini. Pogresio sam. I kad hodam ulicom sve idem u levu stranu. Mnogo gadan osecaj. A kad vozim kola nista i sve je ok. Juce sam sa decom setao jedno 2km i svo vreme vuce u levu stranu. Dosao kuci s e ok kap da mi nije nista

  • Vlada
    19 septembar, 2017, 8:41

    Da to je zbpg sve manje zivaca. Ja znam da mecu da padnem i svs to ali ja njima kazem zamisli da te neko non stop kljuca u glavu a ti hodaj ignorisi. Mnogo je neprinatno. Popijem pbromazempam i popusti me ali ne odmah nego posle par sati. Imam osecaj da nikada ovo nece da prpdje. Skoro 9 god ovako

  • Ana
    19 septembar, 2017, 12:53

    Meni 6 godina  kako ovo traje. Kazu da ne treba razmišljati o simptomima ali ja kao da ne mogu , kad krene onaj osecaj zaposlenja u jednu stranu ja se uvek prepadnem u trenutku se i ukocim od straha i ako znam da neću pasti. Mene misli najviše plaše. Ako pomislim na nešto sto mi ne odgovara onda se unervozim a posle toga i prepadnem, uglavnom je vezano za bolest,smrt kad čujem neko priča o bolestima,smrću ja se mnogo plašim ne znam da vam opisem kako se u trenutku osecam. Užas jedan!!!

  • Anonimni
    19 septembar, 2017, 23:16

    Vlado da li si za tih 9 godina uzimao neku terapiju, nesto, da li ti je bilo bolje, ili uvijek isto?

  • Anonimni
    20 septembar, 2017, 10:44

    Ja ne umijem da vam opisem sta se meni danas desava,,, mucnina ali to nije normalna mucnina, nego osjecaj uzasan, uz to tezina u zelucu, malaksalost, a sve to praceno jakom napetoscu i nemirom, uzasno se osjecam

  • mika
    20 septembar, 2017, 14:01

    Dragi moji,

    ja se borim godinama a ne mogu da se izborim, nestabilnost u glavi, ljuljanje, mučnina, pritisak u usima, bol u potiljku, strah ……pijem ksaneks 5 godina i nista.Vjerujte muka živa, a najgore mi je ovo ljuljanje kao pijana sam mučim se ne mogu da se izborim,ako neko ima slično iskustvo neka mi pomogne sta da uzmeme od lijekova, pozzzzzzz Smile

  • Djevuška
    21 septembar, 2017, 14:24

    Draga Miko, a i vi ostali sapatnici, anksiolitičari, neurotičari i drugi hipohondri. Smile Mala šala, da vas malo opustim i nasmejem. Shame Već sam o ovome pisala ( ko želi može da pronađe moje objave, neću da se ponavljam), ali ima mnogo novih lica, pa ću ponoviti: NIKAKVI LEKOVI vam ne trebaju i neće vam pomoći, samo ćete jetru raboleti, tj. otrovati. Aksioznost se ne leči, ona je sastavni deo emotivnih osoba slabijeg nervnog sistema i dokle god smo živi, biće naš prijatelj ili naprijatelj, kako ko to doživljava i prihvata. Stres je okidač za sve strahove koje doživljavamo i logično je reći da izbegavate stres koji luči loš hormon kortizol i andrenalin, a oni dovode do fizičkih tegoba i remete vam san, kao i sam zivot. Sve strahove, od ranog jutra prihvatite kao deo svoje ličnosti, ne borite se, već ih ublažite pozitivnim mislima, smirujte svoj um tako što ćete pravilno disati i tada loše ( crne) misli ne mogu da vas uplaše i savladaju. Tehnika disanja 4-7-8 je veoma uspešna, pronađite je na sajtu Femina. Svakodnevna fizička aktivnost, može i brzo hodanje, druženje, odlasci na mesta koja vam prijaju; ja šetam pored reke jer voda odnosi sve loše misli i zbunjenost. Meditiranje 2x dnevno ( VIdeo na Yu tubu), čitanje pozitivnih afirmacija i izbegavanje loših vesti iz medija i TV-a. Vremenom ćete naučiti kako da eskivirate negativne informacije i negativne ljude, tj. energetske vampire. Volite sebe, naučite da kažete NE bez oklevanja i radite na svom samopouzdanju i samopoštovanju. Ništa se neće dogoditi preko noći, ali kako jačate svoju ličnost, i misli postaju bistrije i lepše. U tome je snaga i čitava mudrost, a strahovi se polako povlače. Posle nekog vremena, shvatićete da možete da donosite odluke, da dišete punim plućima i da se sve fizičke manifestacije povlače. Kako to znam – Ja sam posle mnogo nelečenih trauma i gubitka roditelja i brata, kada su strahovi i napadi panike bukvalno pretili da me ubiju, samo jakom voljom i željom, uspela da od anksioznosti napravim dobrog prijatelja… već sam rekla da se ona nikada ne izleči, ali nemojte da se plašite… neće vam nauditi, samo vi odlučujete kakve će vam misli biti… i, to je sve. Želim vam da ovo usvojite i da tada napišete kako se osećate.Dokle god ovde iznosite svoje tegobe i čitate o tuđim, vi se nesvesno solidarišete sa sagovornicima i to prihvatate kao svoje. Sa srećom, obići ću vas povremeno da vidim kako se osećate… nema kukanja, već glavu gore! Heart Yes

  • Nensy
    21 septembar, 2017, 17:51

    Jedno pitanje, posto svi pominjete fizicku aktivnost, moze li mi neko objasniti zasto se meni posle fizicke aktivnosti jace vrti u glavi? Nekad fizicki napor zna da mi izazove i napad panike. Molim vas za odgovor. Brinem zbog toga. Evo i danas sam pocela da trcim i pocelo je da mi se ljulja telo i da mi se manta.

  • Djevuška
    21 septembar, 2017, 19:04

    Nensy, ne forsiraj sebe, sve radi umereno, onoliko koliko ti odgovara. Šetaj, hodaj brzo i odmaraj! Za svaki oporavak treba vreme! Ja svako jutro, posle buđenja, radim vežbe oblikovanja, kao što smo radili u osnovnoj školi. Važno je da telo razgibamo, duboko dišemo. Ja radim i po 20 sklekova, a imam duplo više godina nego vaćina vas. Dance Fizička aktivnost ne dopušta mislima da se roje i da nas uznemiravaju, zato i poslovica kaže “ U zdravom telu, zdrav duh!“ Još jedna tehnika koja je meni pomogla kad mi je bilo veoma teško: Kad bi teške i misli i vraćanje u bolnu prošlost počeli da me guše, samo bih u sebi rekla – PONIŠTI! Deluje blesavo, ali neverovatno kako jedna moćna reč skrene misli na nešto lepše… konačno, mi sami smo tvorci naših misli! “ Ono što zračiš, to i privlačiš! “ |Želim vam mirnu i spokojnu noć! Heart Go Away

  • Radomir
    21 septembar, 2017, 19:06

    Djevuska sve je tako kao sto pricas i apsolutno se slazem sa tobom, stim sto bi meditaciju stavio na prvo mesto, jer sve sto je nastalo nastalo je iz uma a meditacija je prociscavanje uma.
    Dalje, dobro je sto pitate to je sasvim jasno ali ne da iz tog pitanja izvucete novo ili da vec imate odgovor. Ako se nesto desava u telu nije znak da stize kraj sveta nego da je to odredjena reakcija.
    Znaci prihvati kao sastavni deo mentalnog procesa koji se desava, nit je lose nit je dobro to je jednostavno tako samo sto otezava zivot.
    Doktori prepisu lek i ti odes kuci u nadi da ce sve prestati,prestace to je tacno ,kad tad ce prestati,a najpre ce prestati ako odlucis da ne proizvodis takvo stanje. To bi znacilo, ODLUCITI prihvatiti kako jeste, ne truditi se da prestane jer to je nemoguce…misli ce stalno dolaziti i odlaziti a vi morate nauciti kako reagovati.
    Godinama smo skupljali i gomilali pogresne procene i reakcije sad je vreme da se nauci lekcija i uvek se izlazi kao kvaligetnija osobo, sad ste vi samo isti kao sto ste bili samo imate odredjene simptome i obrazce razmisljanja.
    Izazov je postavljen a i mirno mentalno stanje koje nazivamo kao zdravo sad ima vecu cenu nego pre.
    Danas,sutra ili nekad svako ce savladati a radost je izvuci pouku zasto se sve tako desava..

  • bubili
    22 septembar, 2017, 8:38

    Pozdrav drustvo , evo mene Bubili Smile Citam vas povremeno ali necu ulaziti u detalje.Ko je citao moje komentare zna kako mi je bilo.
    Ja pijem ad redovno seroxat i dobro mi je. Bila sam na moru sa mojom decicom i uzivala. Bez uvrede svim onima koji ne piju lekove i meditiraju i misle pozitivno, i sve je to lepo. Ali kad vi sedite sa svojom decom, one bi da setaju, da izadju, a vi jedva stojite na nogama.Sta onda radite. Mislite pozitivno, a za ruku vas drze mala deca, a vi nemate snage ni za sta, jedva predjete ulicu. Ja idem, ono ljulja, znam da ce proci, ali cela ulica mi se okrece, obliva me znoj. E pa necu, nek pijem lekove celog zivota, ali ja danas sa mojom decom setam , trcim , pravim palacinke i smejem se.

  • Radomir
    22 septembar, 2017, 19:54

    Svi koji su ovo doziveli znaju kako je, sad ko ce kome prepricavati kako mu je, to moze al nije od neke pomoci.
    Bojim se se da nisi razumela djevusku i mene.
    Mozes da pijes sta hoces a i nemoras.
    Nije te zmija ujela pa da ti treba protiv otrov.
    To nije bolest kako mozes i leciti. Sta ti znaci da odes kod najboljih domtora na svetu,pa oni ne mogu da udju u tudju glavu i metlom da ociste sve sto je lose..pa dajte svim ljudima tablete i nek pocnu da se vesele i uzivaju jer to je toliko lako. Problem je drugacije prirode i treba se pristupiti drugacije,jako je prosto a opet iz te perspektive je jako tesko…

  • Radomir
    22 septembar, 2017, 20:00

    Ja bi licno voleo da jednog dana sretnem coveka koji je napravi sajt Anksioznost i reko to nije bolest,on me sa par tekstova uverio da je to samo igra uma, a ovde nikom nista ne znaci sta god da kazes, svi pitaju sta pijes…😇m

  • Anonimni
    22 septembar, 2017, 21:18

    Bubili jel od kako pijes lekove nemas vise ljuljanja i ne vrti ti se?

  • Bubili
    22 septembar, 2017, 22:05

    Nemam,mozda jednom u par dana na par minuta.

  • Anonimni
    23 septembar, 2017, 6:35

    Super. Ja isto pijem lekove vec 6 meseci ali i dalje vrtoglavice imam,mozda zericu manje ali i dalje znaju da me uhvate a to me i zbunjuje

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump