Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 7.452 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


7.452 komentara na “Anksioznost”

  • Milica
    27 avgusta, 2016, 12:15

    Ja sam takodje na preporuku kardiologa koji me pregledao uradila hormone stitne i bili su u redu. On mi je tad rekao da nema potrebe vise da proveravam stitnu bar godinu dana. Moj najveci problem je ta slabost sto me hvata pa ne smem nista, mislim da cu se srusiti. Takodje tu su cesto i brzi otkucaji srca. Malopre merila pritisak 115 sa 60, otkucaja 110.

  • Milica
    27 avgusta, 2016, 12:23

    A to gusenje koje vi opisujete imam cesto i ja ali samo nocu. Najcesce u prvom snu. Ustvari tako je i krenula moja anksioznost. Mesec dana pred prvi panicni imala sam skoro svaku noc. Taman sto zaspim skocim i osetim da nemam vazduh, to je postalo sve ucestalije. Nedelju dana pred prvi panicni bila sam uzasno. Desavalo mi se i po deset puta u toku noci, i onda se ujutru budim umorna i sa brzim otkucajima srca. To su mi tad bili jedini simptomi. Mada mi je rekla doktorka da proverim zeludac jer i on zna davati takve simptome. Ali to jos nisam uradila.

  • biki
    27 avgusta, 2016, 12:42

    Meni i jeste najveci problem ti brzi otkucaji srca,tako sam i otkrila da imam problem sa stitnom. Ali ne znaci da svi koji imaju taj problem kao ja imaju i stitnu bolesnu,ali treba je proveriti,sto da ne.

  • Antonelllla K. cona
    27 avgusta, 2016, 15:12

    Sad sam mirila tlak 141/82 puls 91…sta kazete na to….

  • Nikola
    27 avgusta, 2016, 15:30

    Ima li ko problema sa strahovima

  • Milena
    27 avgusta, 2016, 15:54

    A ko nema ,to i jeste nas problem nikola od kojeg dolaze
    Svi ostali simptomi

  • Milica
    27 avgusta, 2016, 19:40

    Sta ste imali danas od simptoma?

  • Antonelllla K. cona
    28 avgusta, 2016, 4:13

    Sta kazes na moj tlak ..osamucenost blagu,..nemir..netozan zeludac?

  • Djevuška
    28 avgusta, 2016, 9:09

    Dobar dan! Svratim , ponekad, da pročitam kako ste i da li vam se anksioznost smanjuje… pod hitno svi napolje, na sunce, vazduh, daleko od zamračene sobe i slušanja “ iste ploče“ – Šta će biti, šta bi bilo kad bi bilo… ništa vam neće biti, jednostavno, hiper senzibilni ste, takav vam je mentalni sklop, a i lepe i teške misli iz glave dolaze. Anksioznost nije hronični poremećaj, a nije ni bolest, već nagomilane emocije i traume koje su prošle, ali nisu preležane i osvešćene, tj. prihvaćene… šta se dešava kad ne usisavate redovno: Sloj po sloj prašine se gomila, a tako je i sa emocijama. Kada se javi strah i svi fizički simptomi udruženi sa njim, treba duboko disati i ne boriti se protiv trenutnog stanja… i sami znate da vas do sada ništa nije ubilo, ni povredilo, a i neće ubuduće… Psihoterapija jedino pomaže, kad u razgovoru sa sa profesionalnim psihoterapeutom otvorite srce, dobro se isplačete i krenete u skidanje slojeva zaglavljenih emocija koje nisu pravilno ispoštovane… psihoterapija traje duže, nema instant rešenja, ali posle par seansi osećaćete se kao novi, stičete samopouzdanje, napadi panike prestaju, loše misli se menjaju i oprimizam raste… draga deco, ja imam 63 god., mnogo smrtnih slučajeva najbližih koji su me pratili, mnogo teških životnih borbi, i nisam se predala.Radite na sebi, pričajte sa najbližima o tome šta vas muči, zamolite ih da promene stav i da se edukuju šta je anksioznost, da vam pomognu, bavite se fizičkom aktivnošću… menjajte svoju ličnost, korak po korak, anksioznost vas upozorava da nešto treba promeniti kad su emocije u pitanju, pa će se i telo brže oporaviti… i, prestanite da guglate i da tražite nepostojeće simptome, to vam samo otežava situaciju… hajde, sledeći put kad se javim, da mi kažete da ste bolje i da se GLUPI strahovi smanjuju… svaki dan je novi dan i živite samo za taj dan , bez previše planiranja šta će biti sutra. Kad počnu strahovi i nemiri, „kaput na leđa“ i u šetnju… kretanje, sunce i duboko disanje na vazduhu, bude u organizmu hormon sreće i dobrog raspoloženja, a samim tim i misli postaju lakše i lepše… želim vam svima svako dobro i zapamtite: Menjajući sebe i svoje navike, menjate i misli koje su jedini krivac za nastanak anksioznosti. Heart Yes

  • Antonelllla K. cona
    28 avgusta, 2016, 12:03

    Hvala Djevuska na savijetu….Kako ste danas?

  • Milica
    28 avgusta, 2016, 15:05

    Sve si lepo rekla djevuska. Ja sam bila ok i isla sad na vasar, odmah krenulo klecanje, zanosenje, preznojavanje. Uzas.

  • Antonelllla K. cona
    28 avgusta, 2016, 15:13

    Ja sam se jutros probudila ok. Sinoc bili vsni s drustvom u zadimljenom prostoru sve ok..Medu tisucama ljudi, jutros prije rucka opet malsavost kida cu pasti….Nikad me u klubu nije tako nesto uhvatili nego preko dana ili na obicnoj kavi

  • Matej
    28 avgusta, 2016, 15:20

    Pozdrav ljudi ja sam 90 godište anksioznost i napade panike imam 2 godine. Od tableta pijem bromazepam 3mg po potrebi. Napade panike imam svaki dan po 2 najmanje od simptoma gušenje, čudne vrtoglavice, neki čudan osjećaj u potiljku kao da ću pasti, lupanje i preskakanje srca i tako da ne nabrajam dalje. Dosad nigdje nisam pisao niti ko zna za ovaj problem ali lakše je kada se muka podjeli s nekim ko razumije o čemu se radi i ima iste simptome

  • Nikola
    28 avgusta, 2016, 15:41

    A mislio sam da samo ja imam anksioznost sada vidim da nisam jedini

  • Antonelllla K. cona
    28 avgusta, 2016, 21:37

    Matej kako je sve pocelo , zna li itko od tvoje obitelji?

  • Hristina
    28 avgusta, 2016, 22:10

    Meni se danas ceo dan spava,neki nesavladiv umor. Dešava li se to nekom. Inače ustajem na posao u 05 h bez problema odradim 9 h i spavam po 5-6 h. A danas neradim i samo mi se spava..

  • viki
    28 avgusta, 2016, 23:37

    Milice gde si isla na vaser?

  • Nikola
    29 avgusta, 2016, 8:35

    Pozdrav svima evo da se i ja javim.Citam vase komentare redovno i zapazam da sve vise ljudi pati od anksioznosti. Bilo bi dobro kada bi ljudi koji su se izlecili od anks.da podele iskustva sa nama. Veliki pozdrav za sve

  • Antonelllla K. cona
    29 avgusta, 2016, 8:49

    Jutro kako ste danas, MILICE, MATEJ, BIKI I OSTALI??

  • Bubili
    29 avgusta, 2016, 10:23

    Pozdrav drustvo, citam vas , ali ne stizem da se javim Wink ok sam da kazem osim sto me povremeno zanese, ali sta cu.Noge malo otezale, ne dam se.Upravo pijem kafu na poslu, pravim malu pauzu.I ja bih volela kada bi se javili ljudi koji su se izlecili, ali bas bas da su kao pre.Ja kad se setim sebe prije ovoga nema toga cega sam se bojala, ali opet mislim da sam cesto razmisljala sta bi bilo kad bi bilo.Sve sam mogla, popeti se, setati, trcati, popiti 5 tableta za glavu, ne razmisljajuci o nus pojavama, ustati u 2 ujutro, puna elana.A sad kao da sve to radim mehanicki.Pre sam najvise mrzela simptom kad se nalazim u prostoriji punoj ljudi, a ja kao da nisam tu, totalno bezveze.Ali pozdrav moje drustvo, svasta ja sad napisah haha Wink

  • nikola
    29 avgusta, 2016, 14:29

    pozdrav svima kako ste meni je bolje sto se tice anksioznosti i strahova

  • Gorica
    29 avgusta, 2016, 16:50

    Sta si radio Pa ti je bolje? Pozzz

  • Nikola
    29 avgusta, 2016, 16:59

    Pozdrav i tebi gorice pa moslim da je lek poceo da deluje pojem antipsihotik rispolept posto ke moje syanje   bilo katrastrofalna imao sam  strahove tipa  od izlaska iz  kuce i ostalo sada ke hvala bogi mnpgo lakse bez strahova

  • Gorica
    29 avgusta, 2016, 17:19

    Drago mi je Nikola.Ja sam uvek za opciju bolje piti lekove i ziveti normalno nego se muciti.

  • Nikola
    29 avgusta, 2016, 17:30

    Gorice bolje piti lekove nego muciti se kako si ti imas li ti strahove

  • Antonelllla K. cona
    29 avgusta, 2016, 18:34

    Milice kako si danas?

  • Gorica
    29 avgusta, 2016, 18:50

    Imam i ja strahove ali koristim terapiju mada nigde ne ifem sama jos uvek. Nikola

  • yoga
    29 avgusta, 2016, 19:57

    zasto ne vezbate yogu, to vam je odlican nacin za resavanje svih problema

  • Milica
    29 avgusta, 2016, 22:01

    Pozz cona. Danas nije bilo toliko lose. Simptomi malo blazi. Kod tebe?

  • Milica
    29 avgusta, 2016, 22:03

    Viki, tamo kod pozarevca jedno mesto.

  • yoga
    29 avgusta, 2016, 22:23

    gospodjice fine Big Smile prosao sam kroz sve to i sve fobije i strahove sam ima, znam o cemu pricate zato vas pitam..vezbajte yoga disanje to je nabrzi nacin do resenja

  • Antonelllla K. cona
    30 avgusta, 2016, 8:13

    Milice simtoma ima ali blazi nego inace ovih dana…Ostali kako je kod vas piaite…

  • Antonelllla K. cona
    30 avgusta, 2016, 8:13

    Milice simtoma ima ali blazi nego inace ovih dana…Ostali kako je kod vas pisite…

  • Nikola
    30 avgusta, 2016, 13:49

    Cona kod mene je super  kako je kod tebe

  • Milica
    30 avgusta, 2016, 14:31

    I kod mene danas nije toliko lose. Jedino sto me boli stomak ali to je jer sam dobila.

  • nikola
    30 avgusta, 2016, 16:07

    pozdrav drustvo kako ste danas jel vam malo bolje

  • Gorica
    30 avgusta, 2016, 18:09

    Nije toliko lose .kako si ti Nikola?

  • Antonelllla K. cona
    30 avgusta, 2016, 18:33

    Bolje danas nego inace,, bila sam na morui dve ok

  • Antonelllla K. cona
    30 avgusta, 2016, 18:33

    Bolje danas nego inace,, bila sam na moru i sve ok

  • Nikola
    30 avgusta, 2016, 20:33

    Gorice dobro sam konacno se polako oslobadjam strahova  sada smem da idem sam bilo gde do skoro nisam smeo da odem do prodavnice sam mislio sam da cu da se onesvestim negde da ce da mi se slosi ma uzas uglavnom kako si ti

  • Nikola
    30 avgusta, 2016, 20:49

    Da ne spominjem socijalnu fobiju i agorafobiju

  • Gorica
    31 avgusta, 2016, 8:43

    Nikola kako pijes taj lek i jel pijes samo njega?ja imam i dalje strahove

  • Nikola
    31 avgusta, 2016, 9:03

    Gorice pijem rispolept i lorazepam dva puta dnevno ja i dalje imam socijalnu fobiju ali su mi nestali raniji strahovi kao sto je agorafobija koji su tvoji  strahovi 

  • Gorica
    31 avgusta, 2016, 9:36

    Mene je strah da idem sama bilo gde da vozim kola pa ne prijaju mi ni zurke a u nedelju imam svadbu

  • Nikola
    31 avgusta, 2016, 11:44

    Lepo se provedi na svadbi samo opusteno bice sve ok trazi od psihijatra da ti prepise neki antidepresiv 

  • Milena
    31 avgusta, 2016, 11:48

    Gorice samo se opusti,nista ti se nece desiti,iz licnog iskustva govorim,sve sto ti se javlja su samo simptomi iracionalnog straha,ja sam 2 godine izbjegavala voznju i osjecala se uzasno,cak mi je i djete drugi vozio u skolu,i dan danas imam te strahove sta ce biti ako bude,ali sama sebi kazem nista nije bilo za dve godine pa sta ce mi biti,tablete nisu rjesenje one samo malo ublaze simptome sami sebi moramo biti doktori,kad te uhvati to ludilo napetosti straha samo duboko disanje,i probaj da brojis do 103 ,treba vremena ali sto vise budes verovala u sebe bice ti sve bolje i bolje,mene sad kad uhvati neki nemir i nelagoda samo kazem to je ta anksioznost,nista mi se ne moze desiti idemo dalje,presecem te misli straha i malo po malo boljitak se osjeti,a da je lako nije lako,samo hrabro u nove pobede Hug Right

  • Gorica
    31 avgusta, 2016, 11:53

    Hvala ti Milena na savetu.

  • Gorica
    31 avgusta, 2016, 11:54

    Nidzo i tebi hvala na podrsci.

  • Milena
    31 avgusta, 2016, 11:59

    Nema problema sve sto pisem sam cula od svog psihologa i psihijatra,pa zelim da podelim sa svima vama jer znam da nismo svi u mogucnosti da ih placamo,a potrebni su nam,nemojte se osvrcati na simptome samo zapamtite jedno to je samo anksioznost ,ako ne postoji neki organski problem a ako znate da bolujete od necega ,a veliki broj pati od stitne zlezde kad se to sredi ima da budete ko novi

  • Nikola
    31 avgusta, 2016, 12:02

    Gorice nema na cemu tu smo da razmenimo iskustva i da se posavetujemo

  • Gorica
    31 avgusta, 2016, 13:29

    Hvala Milena jos jednom .a i tebi Nikola .Zajedno smo jaci

  • Kaca
    31 avgusta, 2016, 22:25

    Pozdrav svima. Citam vas dugo a prvi put pisem. Moji simptomi su slicni poput pada pritiska ili secera. Kao pred onesvescivanje. Ponekad imam osecaj kao da lebdim, da nisam ja. U glavi mutno. Ispred ociju tackice. Telo mi se ljulja stalno, nikad nisam stabilna kad stojim u mestu.

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump