Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 6.550 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


6.550 komentara na “Anksioznost”

  • Milena
    16 juna, 2016, 17:23

    Po onom sto sam citala i cula oni koji su se izlecili ne pricaju o tome posto je njihov problem prosao,ja znam njih dve ovde u mom okruzenju koje su prevazisle sve te probleme tako da nada postoji,da li radi neko od vas,kako je sa izlaskom vani samostalno, pijete li kafu i u kojoj kolicini,da li se budite umorni nego sto legnete,kako spavate,ja se samo bojim ovih simptoma svakodnevnih pa mi sve to uskracuje normalan zivot i radost ,ajde da malo istrazujemo sta nam pomaze a sta ne pa da zajednicki pobedimo ovo

  • Hristina
    16 juna, 2016, 17:53

    Meni pomaže kada sam zauzeta,kada imam puno obaveza,onda znam da zaboravim na sve ovo. Čim se ništa ne dogadja evo simotoma…

  • Milena
    16 juna, 2016, 17:56

    Tipicno kao i za mene,a posto ne radim i kuci sam 24/7 simptomi su stalno tu

  • Milena
    16 juna, 2016, 18:04

    Isto tako i kod mene milena. Ja sam ranije pila puno kafe. Sada samo jednu u podne. I primetila sam da mi pred spavanje prija caj od kamilice, to pijem stalno. Cini mi se da me uspava i smiri. Jos uvek nisam nigde sama izasla iz kuce, uvek u drustvu. Kako si podnela danas ovo vreme?

  • Milena
    16 juna, 2016, 18:23

    Nikako da budem iskrena,kad su nagle promene vremena,velika vrucina,sparina osjecam se uzasno,najlepse se osecam kad je oko20 stepeni ,sve ostalo uzas,a sto se tice kafe obozavam je,mislim kad bih prestala piti bilo bi mi bolje ali ne mogu nikako Really Pissed

  • Anja
    16 juna, 2016, 21:12

    Ljudi, kako izgledaju vasi napadi panike? Sta imate od simptoma?

  • Milica
    16 juna, 2016, 21:37

    Kako kad. Ranije sam imala osecaj jake nelagode u stomaku pracen jakom mucninom i nagonom za povracanje. A sada uglavnom naidje uzasna malaksalost, osecaj da cu se srusiti, ubrzan rad srca, osecaj propadanja.

  • sanja
    16 juna, 2016, 22:33

    milice draga mene muci jaka nelagoda u stomaku i kao da od toga imam otezano disanje Tremble

  • Sanja
    17 juna, 2016, 16:22

    Kako na vas utice ovo vreme  Mad

  • Milica
    17 juna, 2016, 17:39

    Pospano, malaksalo, bolovi u misicima, tackice pred ocima, ubrzan rad srca….. Big Smile

  • zenicaa
    17 juna, 2016, 21:39

    A da li neko od vas osjeca neku bol i pritisak u grudima
    Frown

  • zenicaa
    17 juna, 2016, 21:46

    A meni se jedno vrijeme bilo sve smirilo i vjerovali il ne 
    tad sam jela stalno banane koje su pune b vitamina a oni
    Su za raspolozenje bas, pila sam msgnezij tablete i redovno
    Svaki dan setala!! Cim sam prestala opet sve, sad cu opet
    biti uporna ..pa eto pokusajte i vi! Jedino me plasi ova bol
    u prsima

  • Milica
    18 juna, 2016, 9:47

    Kako je vama ujutru kad se probidite? Jel ima neko mucninu i ljuljanje tela, drhtanje?

  • Sanja
    18 juna, 2016, 12:13

    Dragi moji da vam podelim moje iskustvo.Juce ceo dan gusi nocas isto.probudim se jutros opet stiska.jJa se lepo spremim dr.odem kazem sta me muci.pregleda me kaze pluca cista uredan nalaz.sa tim sto sam ja utripovala da imam astmu.kaze ona meni koja astma.i tako se ja vratim kuci po ko zna koji put.i pitam se da li je moguce da sam tolika budala.i da li je stvarno moguce da od psihe toliko gusi  Cry

  • Anja
    18 juna, 2016, 15:48

    Kako ste danas? Jel ima vrtoglavica?

  • Hristina
    18 juna, 2016, 21:23

    Sanja meni je isto,jedva sam zaspala kolko me gusilo….

  • sanja
    18 juna, 2016, 23:20

    Hristina strasno toliko ruzan osecaj IDK

  • Milica
    19 juna, 2016, 10:40

    Meni su vrtoglavice uzas. Ali vise osecaj zanosenja, nesvestice.

  • Anči
    19 juna, 2016, 18:22

    Ja imam kao ljuljanje levo desno, umor, trnci u nogama, slabost u nogama,

  • Anči
    19 juna, 2016, 18:24

    I nekako čudan osecaj u glavi Frown to traje vec par meseci, doktor neurolog mi dao propanolol da pijem.

  • Anči
    19 juna, 2016, 18:31

    I nekako čudan osecaj u glavi Frown to traje vec par meseci, doktor neurolog mi dao propanolol da pijem. Cool

  • Milica
    19 juna, 2016, 19:11

    I ja isto strasan osecaj u glavi. I pritisak u ocima.

  • Bubili
    19 juna, 2016, 19:51

    To mi je bilo najgore Frown

  • Milena
    19 juna, 2016, 22:01

    Potpuno isti simptomi kod svih znaci da smo puni straha i panike blago nama,kako da to iskorjenimo

  • Bubili
    19 juna, 2016, 22:25

    Citam Milicu,i kao  da sam ja,sve isto.Ali pijem ad pa je mnogo  boljd.

  • Milica
    19 juna, 2016, 22:56

    Bubili, a bude li tih simptoma kod tebe kad mislis da si skroz opustena i ne osecas strah?

  • Bubili
    20 juna, 2016, 7:40

    Bude, gledam film, lezim, i samo odjednom krece, ili u drustvu,sa decom,samo osetim slabost, nesvesticu, hladan znoj ,slabost u nogama, uzas.Ali kako pijem ad , mnogo , mnogo manje, pojavi se na kratko i ode.Podrhtavanje tela i pritisak u glavi, ocima, slabost sam imala 24 H, ali sad u toku dana sve ukupno, sat,dva.Sama nista neces resiti, samo sa terapijom.

  • Milica
    20 juna, 2016, 9:50

    Znaci sve isto. Imam zakazano sad za subotu. Ja pijem vec 7 meseci ksanaks 0,25 ujutru i ponekad uvece. Videcu da mi promeni terapiju.

  • Bubili
    20 juna, 2016, 10:50

    Ja sam pocela 23.12.seroxat, Novuu godinu sam provela sedeci i gledajuci u jednu tacku, toliko mi je bilo lose.Kazu 21 dan privikavanje, i simptomi jaci, ja sam mislila da umirem, gledam u moje devojcice i mislim zadnji put ih vidim.Takav pritisak mi bio u glavi, da sam mislila da imam tumor u glavi, strasno nesto.Konstantan umor, budila sam se umorna, popodne legnem sva se tresem, ali ne da vidim nego takav unutrasnji strasan nemir i drhtanje, dusa mi spava a ja ne mogu, jao kad se setim.I onda sama sebi kazem ajde mozda ce biti bolje posle 21 dana, i kako su dani prolazili meni sve bolje i bolje.I sad mi je najgori deo dana jutro.

  • Milica
    20 juna, 2016, 14:52

    Joj, to je to. Potpuno isto kao kod mene. Veruje mi da sam novu godinu provela isto kao i ti. Drago mi je sto si nasla lek koji ti odgovara. Videcu sad u subotu kad odem sta ce ce da bude i koji cu lek da dobijem.

  • Milena
    20 juna, 2016, 16:06

    Bubili tako mi je drago da si bolje ima nade znaci,za sve nas samo jos da pronadjemo odgovarajuci lekic

  • Jellyfish
    20 juna, 2016, 16:31

    Šta god radili nemojte da pijete kafu i pušite po ovakvom vremenu. Gledajte to da smanjite, ja počela da pijem čaj ujutru mesto kafe. Inače crni čaj je preventiva srčanim bolestima tako da šolja-dve na dan može samo da vam koristi ali bez preterivanja jer u sebi sadrži kofein. Beer
    Ja pijem ksalol 0.25 samo uveče, prepisao mi lekar opšte prakse, ali čini mi se da ne deluje. Uzimam ga više od mesec dana. Uzimam i propranolol ali po potrebi. Da se upišem na ovu vašu listu anksioznih. Big Smile Da se ispomažemo.

  • Bubili
    20 juna, 2016, 16:43

    Vidim svi pijete ksalol,a ja seroxat,a svud sam citala da je jedan od najboljih.Meni je on prvi ad,i evo guram na bolje.Kafu pijem normalno jer mi je pritisak nizak.

  • Anonimna
    20 juna, 2016, 18:17

    Pozdrav,imam 28 godina,i kao i svi danas dozivljavam svakodnevno izvesnu dozu stresa,medjutim to sam uvek znala da kanalisem na razne nacine.U poslednjih par meseci,recimo 2-3 sam pocela previse da se opterecujem razlicitim stvarima bez neke velike potrebe i razloga,…i cim me jedna prodje ja odmah nadjem neku novu pa se sa njom opteretim,kao da mi je u zivotu dosadno pa imam potrebu da stalno budem zabrinuta za nesto.Inace sam po prirodi vrlo savesna i postena,rekla bih i previse,nikad ne bih nekom ucinila nesto nazao,ako ne mogu da mu pomognem sigurno ga necu ni na koji nacin ni povrediti.E sad,sta je konkretno moj problem zadnjih dana….Opsela me neka misao,tj.strah od toga da ne povredim svog partnera (pri tome ne mislim fizicki,nemam misao da bih bila agresivna),vise je to kao neka psihicka povreda ako me razumete…strah npr da ga ne prevarim,iako to ne zelim ALI NIKAKO NE ZELIM!i sad,pocinjem, da se tako izrazim, da „tripujem“ neke stvari,tj.situacije…Npr,ako se nadjem sama u prostoriji sa nekim drugim muskarcem,mene odmah prodje neki strah,neka misao da bi tako nesto moglo da se desi IAKO PONAVLJAM TO NE ZELIM…i sad,prodje ta situacija,i narednih par dana mene muce te opsesivne misli i strah tipa sta bi bilo kad bi bilo,onda krenem da razvijam film i scene u glavi,toliko da pocnem da sumnjam da se nesto desilo iako sam svesna da su te sanse ravne nuli….kao i da se 150 % nista nije desilo.Ali te misli i slike koje mi prolaze kroz glavu su tako prisutne i ometajuce,onda me grize savest zbog neceg sto ustvari nisam uradila,samo jer mi je ta misao pala na pamet….Ne znam da li je to OKP ili nedaj Boze nesto drugo!?Onda pocnem da trazim dokaze da se nista nije desilo,iako sam svesna da nije,i tako u krug.Ovo me bas zadnjih par dana ubija,inace funkcionisem normalno…za sada…Da napomenem da sam to njemu sve ispricala,da me razume i da se sad trudimo da to zajedno prevaziđemo…Ne znam da li bi trebala da se obratim nekom strucnom licu u vezi toga,da li postoji opasnost da ce se moje stanje produbiti,ili da ova misao moze da prodje i ode kao i druge?
    Nadam se brzom odgovoru

  • Bubili
    21 juna, 2016, 19:46

    Ne razmisljaj o tome,samo misli na svog dragog,i proci ce.Svakakve misli dodju i odu,bitno je da ti znas da raspoznas koje su ispravne.

  • Anonimni
    22 juna, 2016, 19:20

    Kod mene  je situacija sljedeća porodila sam se gledam u svoje djete ne mogu da vjerujem da je moje osjecaj nestvarnosti …derallizacija i depersonalizacija s povišenom anksioznostcu ,misli kako cu ja hodati ,misliti ,,sta da mislim Itd …pristisak u glavi ,mučnine i nestane mi zraka…pocela sam piti terapiju kažu da cu biti bolje …nadam se da ima lijek za ovo 

  • Anonimni
    22 juna, 2016, 19:31

    Da li se neko susreo sa depersonalizacijom i derealizacijom piste …to je ono osjecaj kad vam neko nesto priča a vi u nekim mislima imam osjecaj da buljim u jednu tacku satima a ustvari nije tako kad pogledam na sat,smušenost i bole ramena ,trnci u glavi …neku noc sam doživjela neki napad gdje sam se prepala strašno i pocela neke zvukove ispuštati poslije kad me muž počeo malo po licu udarati dosla sam sebi …otišla sam poslije toga psihijatru i pijem tablete …strahovi su prisutni ako je neko bolestan bojim se da cu i ja tako ili smrt …svako pitanje sta ako …ili kako cu …doktorica kaze da ce proci i da nisam bolesna …zasto sam onda toliko odsutna i smušena kada mi neko kaze da mi je beba slatka ja nemam osjecaj da se radi o mom Sinu Frown ali molim se Bogu i kazem ne daj boze gore …samo kako sam čitala da se to ne moze izliječiti pa me rastužilo …ali sta GOD da bude od Boga je !

  • Milica
    22 juna, 2016, 22:58

    Procice to. Jel ima neko problem sa prestankom disanja u prvom snu? Mene vec nekoliko veceri to budi. Pocela sam da se plasim i odlaska na spavanje da cu prestati disati.

  • Anonimni
    22 juna, 2016, 23:03

    Ja sam se nekada gušila u snu ili me budio neki suhi kašalj…

  • Terzo
    22 juna, 2016, 23:12

    Kako ste? Kako podnosite ove vrucine? Really Angry

  • Anonimni
    22 juna, 2016, 23:13

    Mene sve ovo potreslo kada pročitam da se neko nije izliječio 6 mjeseci ili da mu ne odgovaraju antidepresivi Itd…ja mislim da previse umišljamo a malo vjerujemo zato sto puno čitamo a sto vise čitamo sebi pripisujemo bolesti i produbljujemo stanje ,pisala sam gore da sam se porodila prije 2 mjeseca i da sam dojila djete a da me uzima depersonalizacija ,derallizacija i jos konverzivni poremećaj sa umjerenom depresijom …Hah svakom je njegovo najgore da ne pominjem misli kakve su i pitanja ,kako me tjelo boli od disanja do ramena …ali shvatila sam koliko GOD da se liječimo trebamo jedno znati da sve sto se zbiva i dogadja to je od Boga na iskušenju smo …zato molite se Bogu i mislim da je to pravi izlaz ….Bog pa doktor ! I ako se bojite spavati kao sto se meni dogadjalo znajte da ako ce se nesto dogoditi desit ce se svakako ,ja sto vise vjerujem u Boga lakše izlazim iz ovoga ! 

  • Milica
    23 juna, 2016, 23:14

    Anonimna u pravu si. Ja to stalno radim. Lose terzo, nesvestice me lome. Ti?

  • Sanja
    25 juna, 2016, 6:41

    Kako ste drugari ?Jel vam vruce ?

  • Milica
    25 juna, 2016, 10:14

    Daaaa. Joj ja uopste ne spavam. Cim utunem u san ide predtanaj disanja. Jel se desavalo nekom?

  • Milena
    25 juna, 2016, 17:28

    Milice ako pijes neke ljekove ,mozda je to nuspojava ljeka,nazovi doktora pa provjeri

  • Milica
    25 juna, 2016, 22:24

    Pijem ksanaks ali vec 7 meseci, nemoguce da je od njega. Bila juce kod psihijatra i rekla mi da je moguce zeludac pomeren da proverim to.

  • Nikola
    26 juna, 2016, 11:18

    Ima li neko problem sa socijalnom fobijom koje lekovi se koriste da li je izleciva itd. svaki odgovor bi mi puno znacio

  • Hristina
    26 juna, 2016, 16:39

    Milice meni se to isto dešava..

  • dada1971
    26 juna, 2016, 17:16

    Imam 45g a vec 25 se borim sa anksioznoscu. Nema koje simptome nisam imala nista u vezi toga mi nije nepoznato. U vise navrata pila AD pomagali su mi ustvari Zoloft vec 3 puta sam ga pila i po nekoliko godina. Ali cim prestanem sve se vrati. Sad opet pijem Zoloft medjutim vec 5,5 sedmica stanje se nije popravilo. Mozda treba vise vremena jer uzimam malu dozu ili zato sto sam ga vec prije koristila a mozda je jer sam ovaj put bila izrazito lose valjda se sav serotonin potrosio. Tesko mi je imam sina od 4,5g i cesto sam sama s njim a onda su strahovi najveci. Probala sam i druge AD iskreno nisu mi pomogli. Ako zoloft ne pomogne ne znam sta cu. Stalno razmisljam o bolesti smrti itd a mucnina mi je najgora nekada traje cijeli dan. Jutra su horor spavanje ide jedino sa xanaxom i samo mrsam jer nemam apetita. Sve u svemu ne daj Boze nikome. A trenutno imam bas sve u zivotu.

  • Nikola
    26 juna, 2016, 18:08

    Dado sto se tice strahova popuno vas razumem jer i ja imam anksioznost

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump