Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 9.465 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


9.465 komentara na “Anksioznost”

  • Anonimni
    20 mart, 2017, 11:26

    Da li imate osjecaj da vam tijelo i mozak trepere? Kao da vam se dah zaustavi od toga

  • Anonela K.cona
    20 mart, 2017, 12:54

    Ljudi kako ste danas?

  • Anonimni
    20 mart, 2017, 13:33

    Antonela meni takva slabost u glavi, kako si ti

  • Nada
    20 mart, 2017, 19:35

    Ljudi kako podnosite ovo vreme?

  • Anonimni
    20 mart, 2017, 20:03

    Nado dosta lose, kakve ti simptome imas

  • nada
    20 mart, 2017, 21:13

    meni je tako tesko u glavi samo me zanosi .osecaj malaksalosti i podrhtavanja ….ja ne znam kada ce ovi glupi lekovi da deluju!

  • Anonimni
    20 mart, 2017, 23:21

    Koliko ih dugo pijes

  • Anonela K.cona
    21 mart, 2017, 2:48

    Anonimni isto noci se i dalje budim…

  • Jole
    21 mart, 2017, 6:21

    Nado koliko dugo vec pijes lekove? Jel ima neko da je pio lekove i izlecio se?

  • Anonela K.cona
    21 mart, 2017, 8:39

    Imam cesto nocne napade budim se iz sna, a zaspem bez problema. Moze netko opisat svoje nocne nspade,

  • Anonimni
    21 mart, 2017, 9:26

    Takodje imam noćne napade pre su bili redji a u posljednje vreme sve cesci. Prosle napada i ja odmah zaspim ali se uvek plašim ponovnog. Možda i zato sto o njemu razmišljam pa se često ponavlja. Da li vam se uoči vrat i prometa glava kao da se klima ne klasična vrtoglavica? Ovih dana glava mi je mutna kao da oci mi nisu biste jedva gledam na suncu.

  • Anonela K.cona
    21 mart, 2017, 9:41

    Tako he i meni…imam.osijecaj da me netko „davi“ da cu se ugusiti…

  • Nada
    21 mart, 2017, 10:16

    Pijem vec dve nedelje lekove.Malo su blazi napadi straha ali ih jos uvek imam posebno kad treba negde da idem i pre podne .Kako si ti Jole?

  • Anonela K.cona
    21 mart, 2017, 10:23

    Nada koje si simtome imala?

  • Jole
    21 mart, 2017, 10:34

    I ja imam manje napada.. i ja pijem dve nedelje lekove imam jos simptoma ali mi se cini da su blazi

  • Bubili
    21 mart, 2017, 10:44

    Pozz, evo opet mene.Znate vec svi , pila sam seroxat godinu dana i bila ok.Sad mi je muz ostao bez posla, pa mi se opet malo vratilo.Bila sam kod moje doktorke, psihijatra i rekla mi je da ne bi nista ponovo ukljucila.Svesna sam sta je, brzo prodje.Od simptoma imam to zanosenje, ali na par minuta, zamagljen vid.I nekad kad legnem preko dana neko unutrasnje podrhtavanje.Ali opet sam zadovolja kako mi je sad, nego kako je bilo.Bar sam ostale bolesti kojih sam se bojala iskljucila.

  • Nada
    21 mart, 2017, 11:08

    Cona ja sam imala uzasne fobije panicne napade a znas i sama kakav je panicni napad.malaksalost uzasna gusenje drhtanje nejasan vid ne smem nikuda da idem ni u dvoriste da izadjem …
    E sad malo su se smanjili ali pre podne se osecam losije i izbegavam da negde idem sama.

  • Anonela K.cona
    22 mart, 2017, 8:25

    Jutro najgore.. Nema vise lipih jutara ko prije ovi traje svaki dan…uzas

  • Anonimni
    22 mart, 2017, 9:54

    Antonela Imas li izjutra osjecaj kao da si oduzeta, da se ne mozes pomjeriti, i slabost u glavi?

  • Anonela K.cona
    22 mart, 2017, 17:32

    Da Anonimni mialn da necu dan izdrzati nekad

  • Anonela K.cona
    22 mart, 2017, 17:34

    Da Anonimni mislim da dan necu izdrzati nekad….

  • Maya
    22 mart, 2017, 18:16

    Ljudi kako ste? Kako podnosite ove proljetne dane? Ja užasno.Imam te napade panike posebno nocu.I onda me uhvati neki strah.A reci te mi ima li iko od vas vrtoglavica? Meni iz cista mira dode kao da me nesto okrene u glavi,samo na sekund i poslije sve ok.Ali ja si odma svasta umislim. Frown Smile Smile

  • Bubili
    22 mart, 2017, 20:26

    Jao ljudi, znam kako vam je,ali ne dozvolite si da od te aksioznosti postanete glupi,citajte komentare,ali prestanite da postavljate to glupo pitanje,dal imamo vrtoglavice.Pa to vec svi znamo,da imamo zanosenje i uzasno je,i idemo dalje.Tu smo svi zbog istog,i treba da pricamo,savetujemo,ali nesto pametno.Ko ne izlazi danima napolje i ne moze sam,odmah kod dr.To se ne resava samo,nemoj da vas lazu oni koji kazu sam sam si pomogao.Ja sam jaka,svesna aks,i 5 god mi propalo bezveze,dok nisam otisla dr. 

  • Milena
    23 mart, 2017, 1:56

    Tako je bubili najbitnije je da se pronadje odgovararajuci lek

  • Anonela K.cona
    23 mart, 2017, 5:28

    Maya kad se probudis nocu….je li daljw nastavljas spavati…ja budem iacrpljena. BUBILi…znam u pravu siha sve mislim proce simtomi ali ne prolaze..Koliko dugo imas ank.?

  • Milica
    23 mart, 2017, 12:35

    Bas tako.Ne znam da li postoji osoba na ovom forumu koja nema vrtoglavice. Svi imamo neke nestablinosti u glavi. I svi drugi simp dodju i prodju ali te nestabilnosti u glavi traju skoro non stop. Tako je bar kod mene.

  • Anonela K.cona
    23 mart, 2017, 13:20

    I mene moja Milce stalnono tome razmisljam

  • Anonela K.cona
    23 mart, 2017, 13:20

    I mene moja Milce stalnono tome razmisljam

  • Bubili
    23 mart, 2017, 14:41

    Ovo vreme jos vise utice na to,imam aksioznost sad ce 6 godina

  • viki
    23 mart, 2017, 20:15

    Jel se debljate od lijekova?

  • Bubili
    23 mart, 2017, 20:59

    Ja jesam skoro 10 kg,ali sad padaju kg,pila sam lek godinu dana

  • Anonela K.cona
    24 mart, 2017, 7:02

    Bubili…..kako je pocela anksijoznost tvoja? Je li zbog nekog stresnog dogadaja ili,?

  • Bubili
    24 mart, 2017, 7:28

    Od stresa,imala sam puno stresnih situacija,ali nisam znala da su tako bas uticale na mene.I onda sam 2010.god dobila neku autoimunu bolest koze,koja me uplasila jer ima raznih vrsta,losih i boljih.Tad sam dobila prvi panicni napad,i tad je krenulo

  • Maya
    24 mart, 2017, 19:13

    Antonela.K.cona Mogu ja nastaviti spavati.Ali tek kada se smirim malo.Jer najgore mi bude kada srce pocne kao ludo da lupa.Onda se uznemirim jos vise.Pa pokusavam da se opustim.I onda zaspem ponovo.Inace ja imam panicne napade.Isla sam kod doktora.I dobila sam bila rivotril da pijem ali mi je od njega bilo jos gore.I sama sam prestala s tim.I odlucila sam da sama sebi pomognem.Dosta mi je pomogao moj porodicni doktor.Ali simptomi kao simptomi uvijek se vracaju po nekad.Svaki put kada se neki pojavi,meni bude uzasno jer znam sta sam sve prosla.Ali sada je to sve iza mene.Samo po neki simptom se pojavi.Samo mogu da kazem da moramo da se borimo sami,i da tjeramo sebe napred.Da imamo svaki dan neke obaveze da imamo oko cega da misli svoje skrenemo.I da izbjegavamo koliko mozemo stresne situacije.Da izbjegavamo kofein.Meni on licno smeta mnogo.I sto je najvaznije.Da imamo pozitivne ljude oko sebe.

  • viki
    24 mart, 2017, 19:58

    Da li bi vjezbanjem se mogle skinuti kile uzrokovane tabletama?

  • Anonela K.cona
    24 mart, 2017, 23:23

    Ja nekad pomislim zaboravit..na sve,ali simtomi pocinju djelovati…i opet mw baci u razmisljanja

  • Anonimni
    25 mart, 2017, 2:36

    Da li vam se desava da vam utrnu i ruke i noge, kao da se oduzmu, i naidje slabost od toga?

  • Anonela K.cona
    25 mart, 2017, 8:29

    Da Anonimni.. to mi bude kas svi opvibsimtomi produ…Ljudi mene samo muci jer sam te simtome imala nekada,sad skoro svakodnevno mogu je to jer sas radim i stalno sam pod nekim stresom…

  • Anonimni
    25 mart, 2017, 10:24

    Sve vise ljudi umirace upravo zbog anksioznosti kazu stručnjaci. Prosle Raka druga po redu bolest biće upravo anksioznost. Šta da se radi od nečega se mora umreti. Od Boga smo došli,njemu se vraćamo…

  • Biki
    25 mart, 2017, 11:02

    A ti ces prvi umreti. Sram te bilo. Plasis ovde dovoljno uplasen narod. Ljudi moji, nijedan strucnjak to nije rekao. Cak sta vise adrenalin je zdrav. Glavu gore i samo napred. Anksioznost se leci ako verujes da se mozes izleciti. Ona nam ne moze narusiti zdravlje nikako. Zanemarite sve vase tahikardije, bradikardije, omaglice i uzivajte u prolecu sa pozitivnim mislima samo. Samo pozitivne misli i ne slusajte ljude poput ovog gore.

  • Anonela K.cona
    25 mart, 2017, 15:31

    Bravo Biki malo optimizam mora vladati ….kako si sad ti?

  • Milena
    25 mart, 2017, 16:38

    Cure drage nadjite neki hobi,a po mogucnosti da ste fizicki aktivne,ima da se preporodite,bicete pune snage i energije ,od sedenja nema nista veruj te mi ,sve sam faze prosla i sve simptome,ali vise me simptomi ne zanimaju,dodju i prodju,umreti necemo od ovog s….,glavu gore i samo hrabro pocmite da zivite u sadasnjem trenutku ,pustite sta ako,samo hrabro i smejte se jer smeh je lek

  • Anonimni
    25 mart, 2017, 17:48

    Milena je li ti se desavalo da ti tijelo obuzme jaka nemoc da nemas snagu ni u nogama ni u rukama,a u glavi takodje haos

  • Milena
    25 mart, 2017, 18:12

    A nego sta i onda se prepadnem da cu u nesvest,kad me to uhvati malo sjednem i onda namjerno recem sebi sad trebam to i to da zavrsim,i prodje me

  • Anonimni
    25 mart, 2017, 20:05

    E meni je to danas cijeli dan

  • Anonimni
    26 mart, 2017, 9:14

    Da li imate probleme sa varenjem, stomakom zbog naprezanja mišića valjda?

  • Anonimni
    26 mart, 2017, 9:22

    Kad god čitam o simptomima raka uvek prosle par sati imam iste simptome. Jedan dan tumor na mozgu,drugi dan rak pankreasa ,pa rak debelog careva, nema šta nisam imala od simptoma. Da li neko ima sličan problem,da se utripuje kad god nešto loše pročita?

  • Anonela K.cona
    26 mart, 2017, 10:58

    Anonimni…svi smo to imali….svi guglamo kad imamo jake simtome… Kad stanu simtomi

  • Srna
    26 mart, 2017, 20:04

    Pozdrav veliki za sve jedno pitanje dali ima neko u grupi daje lijeva ruka i saka trnule molim vas odg ako je ko imao takav simtom

  • Anonela K.cona
    27 mart, 2017, 8:14

    Ljudi moji stanje danas? Kako se osijecate?

  • Bubili
    27 mart, 2017, 8:28

    Trnule su i ruke i noge,svasta nesto.Danas ok,ali ove promene vremena znaju da pojacaju simptome

  • Anonela K.cona
    27 mart, 2017, 8:45

    Bubi tako i meni jutros sam ok s obzirom na dosadasnje dane…

  • Bubili
    27 mart, 2017, 9:59

    Povremeno me kratko zanese, kao da mi padne pritisak.A i lose sam nocas spavala, kazu da ima ova promena sata udela u stanje organizma.
    Ma nervira me samo sto mi se opet malo vracaju, a bilo mi je super.Ali neka i na ovom ostane ok je

  • Jole
    27 mart, 2017, 16:33

    Jel se nekom desilo nekad da sedi u ugasenom autu a da ima osecaj da se pomera a ne pomera se ?

  • Milena
    27 mart, 2017, 17:10

    To me izludjivalo pomeranje,a pogotovo na semaforima kad stanem ,odvratan osjecaj i za mene najgori simptom

  • Bubili
    27 mart, 2017, 17:12

    Jeste,neki dan,sedim u busu,a on kao da se ljulja,kad je krenuo,odmah mi bilo lakse Smile

  • Anonimni
    27 mart, 2017, 18:07

    Imate li neke kao crne tackice ispred ociju, evo nekoliko mi se to javilo

  • Milica
    27 mart, 2017, 18:25

    Ja ih imam stalno. I to ne samo crne, nekad su i u boji.

  • Bubili
    27 mart, 2017, 18:40

    A tremor celog organizma,tezina u vratu,a kiflice pravim,bas se nedam,glavu gore Wink

  • Jole
    27 mart, 2017, 19:15

    Uzas ja sedim u autu i odjednom imam osecaj da se krecemo i okrenem se i skontam da je auto ugasen.. uzasan osecaj..

  • viki
    27 mart, 2017, 21:33

    Ja imam podrhtavanje celog tela nekad pri pokretima pri saginjanju ili kad dignem nogu pa je spustam osjecam kako podrhtava jel tako bubili tebi?

  • viki
    27 mart, 2017, 21:36

    Pa se bojim danije neka bolest kao multipl skeroza il tako nesto pa onda mi jos gore.nemogu vjerovati da takve stvari mogu biti od anksioznosti

  • Bubili
    27 mart, 2017, 21:53

    Podrhtavanje celog organizma,ali unutra,na oko nista.ne brini nije MS,aks je,meni je prestalo od ad,tako da sam sigurna,al danas me malo treslo,pa sam zato o tome pisala.

  • Anonela K.cona
    28 mart, 2017, 0:02

    Viki tako i ja nekad mislim na momente da nije MS, ali opet kad se simtomi smire zaboravim na sve.

  • Eli
    28 mart, 2017, 9:13

    Zdravo drugari!!! Evo mene da čujem kako ste? Ustajte,trgnite se kazite sebi nije mi nista,, sve je anksioznost. Sve sto pisete imala sam i ja i dan danas kad sam ko sto kažete na semaforu  osetim da se pomeram a stojim zanosenje i dalje…ali ja funkcionisem mnogo bolje odkad ne razmisljam o simptomima. Morate da shvatite da su nam nervi načeti i da nemogu oni da se izlece brzo. Sve sto osecate ljuljanje,zanosenje,nestabilnost, podrhtavanje …itd sve je zbog osetljivih nrava . Opustite se i uživajte u životu ..nista vam neće biti od tih simptoma. Meni je pomogla knjiga zbogom paniko skinite je i čitajte stalno jer je mala, taman da je čitate često…

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump