Anksioznost

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti obratite se neuropsihijatru (psihijatru), mnogi idu kod psihologa, treba da znate da psiholog nije stručan za propisivanje lekova, dok svaki neuropsihijatar(psihijatar) је i psiholog! Uz pomoć psihoterapije i lekova *antidepresiva**koji ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite, zauvek cete se osloboditi tog problema.Verujte u SEBE i samo napred!


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 6.852 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Vaše slabe stres-tačke

Strah od bliskosti i vezivanja ?!


6.852 komentara na “Anksioznost”

  • viki
    24 jula, 2016, 11:04

    To sa onesvescivanjem bilo mi pa proslo simptomi neki traju danima pa prestanu I onda nastanu drugi.danima gusenje pa prodje pa drhtanje pa prodje pa samo uznemirenost pa sve ukrug.da li je to samo stanje kako doktor kaze ili su nam zivci naruseni? Bojim se da nebude gore

  • dada1971
    24 jula, 2016, 11:22

    Najgori su ti tjelesni simpomi a ima ih bas svakakvih. Onda mi panicari sebi svasta umislimo infarkt rak itd i onda samo jos gore. Svaki put kad mi se pojavi neki simptom mislim ovaj je najgori. Mogla bi do sutra nabrajati sta sam sve imala.

  • viki
    24 jula, 2016, 12:24

    Ja evo celo vreme neki strah nikako da popusti neznam sta da radim

  • Eli
    24 jula, 2016, 16:29

    Evo ja sam trenutno u strahu lezim a mantam nogama nervoza ma uzas

  • viki
    24 jula, 2016, 16:35

    Jesili sama izadji napolje snekim popricaj bice ti lakse videces da ti to mozes.mene popustilo pa isla u trgovinu I sad sam ipak dobro  ali I vreme je strasno mislim da I to utice

  • dada1971
    24 jula, 2016, 17:37

    Ja se lose osjecam radi vrucine ne podnosim je nikako imam osjecaj da nemam vazduha uopste puls mi je non stop ubrzan usta suha i manta mi se. Jel i vama smeta vrucina?

  • viki
    24 jula, 2016, 17:50

    Smeta naravno jos kad se zablindiras u kuci I jos ako si sam od dosade neznas sta ces I kud ces haha Thinking

  • Milena
    24 jula, 2016, 19:08

    Naravno da smeta i to bas mnogo,tesko disanje i mantanje pa onda strah od padanja u nesvest.Sinoc sam bila na zurci nas negdje oko 70 od toga pola zene u razmaku godina 35 -45 sve poznate medjusobno i od nas 35 zena samo 5 da nemaju anksioznost,malo cudno zar ne,njih par uhvatio napad pa smo se sve medjusobno tjesile,zalosno do bola,a sve sredjeno izvana ko milion dolara,a mislim da nemamo sve isti problem jer su nam svima zivoti razliciti,eto niste same i nisam sama ja

  • Eli
    25 jula, 2016, 1:02

    Smeta i meni vrucina ne idem nigde pre 19 h. Danju mrzim da setam noc obozavam, tad su mi valjda nervi opusteni i jedino se nocu osecam opustenom. Jutro mi je najgore posle 13 h opet malo bolje, predvece uznemireno i kao da imam tremu jer treba da izadjem e tek kad padne mrak meni je ok. Da li neko ima slicna izkustva? 

  • viki
    25 jula, 2016, 8:13

    I ja ujutru najgore poslepodne bolje a navece kao da mi nije nista.i tako stalno .ujutru mi zlo nevolim da se probudim

  • Sanja
    25 jula, 2016, 10:03

    Drage moje i meni smetaju vrucine 😢

  • biki
    25 jula, 2016, 11:21

    Drage Viki i Eli najviše se poistovećujem sa vama,jutra najgora,buđenje podrhtavanje tela nervoza u želudcu,pa sve tako do 12-13h pa kao malo popusti pa sutra opet,i svaki put kad legnem kažem sebi da ujutu neću popiti lek pa izdržim negde do 9h pa ipak ga popijem pogotovo ako izlazim iz kuće,a radim u bolnici po 12h je smena pa moram da budem prisebna i pribrana jer radim odgovoran posao al anksioznost je uvek tu“ ne napušta me da je slučajno ne zaboravim „al hvala Bogu obavim svoj posao kako treba pa posle kako bude,a uz sve to misli lutaju ka detetu,kako je u vrtiću,šta radi,da li me čeka itd,hvala Bogu te me muž razume i mene i ovu glupu psihičku bolest pa imam njegovu punu podršku i razumevanje ! Cry Smile

  • Eli
    25 jula, 2016, 13:27

    Sta si po struci? Jesi nekad razgovarala sa doktorom opste prakse, svi znamo da su i oni na neki nacin psiholozi? Tatin drug i sad moj prijatelj kardiolog i kad su krenuli simptomi ja nisam isla god psihijatra nego kod njega i on je samnom razgovarao isto kao psiholog cak mi je dao terapiju on. Ja njemu potpuno verujem i kad god mi je tesko ja pomislim na ono sto je meni pricao u vezi ove anksioznosti pa mi malo bude bolje.

  • Eli
    25 jula, 2016, 13:31

    Razumevanje okoline je najbitnije u ovoj situaciji, hvala Bogu da imamo podrsko svojih. Mislim da ce ova anksioznost same otici neprimetno ali vremenom, kako dosla tako i otisla.. Nema zene koja nije u mladosti prolazila kroz ovo stanje sad zive normalan zivot bez straha, bar one osobe koje ja poznajem a ima ih mnogo…

  • biki
    25 jula, 2016, 14:33

    Ja sam transfuzista,radim u jednoj velikoj klinici u laboratoriji za transf.krvi. Pricala sam sa lekarima,isla kod psihijatra,kazao nije strasno pijte lekove,uzivajte sa detetom i bice bolje. Jeste i meni kardiolog dosta pomogao jer zbog tog prebrzog lupanja srca redovno ga posecujem,i kardiolog mi je kazao da je srce skroz zdravo i da se opustim,samo je stres i strah razlog.Lako je to reci…al tesko uraditit. Mada od januara kad mi je bilo najgore sada je dosta bolja situacija,moram da priznam! Pa valjda ce i ovome jednom da dodje kraj,nista nije vecno,pa cemo se ovoga samo secati svi mi koji imamo ovu bolest! Ja sam se pomirala sa tim da je ovo bolest jer JESTE ma koliko nas god ubedjivali u to da nije,da je prolazno stanje. Malo sam bila surova,ali realna i iskrena! Pozdrav!

  • dada1971
    25 jula, 2016, 14:41

    Iskreno bilo bi mo drago ds cujem da je nekome bolje ili da je ozdravio ali nakon 25 godina borbe (nekad je bolje nekad losije) ansioznost je uvijek tu. Ja sam se pomirila da je hronicna i da trebam uzimati lijekove i do kraja zivota samo sto lijekovi nikako da prorade kao u proslosti a ne mijenja mi se terapija zbog nus pojava i straha da ne bude gore.

  • Sanja
    25 jula, 2016, 15:01

    Dada1971 sta pijes od lekova ?

  • viki
    25 jula, 2016, 15:46

    Jel vam se desava da nigde nemate mira nekad sam uzivala u svom stanu cisteci gledajuci serije sad kao da ni u tom neuzivam niu cemu nekad nemogu da sedim I da se opustim drugi se smeju necemu a meni to nista jednostavno neuzivam niucemu?!

  • viki
    25 jula, 2016, 15:53

    Dado svaki put treba da prorade I imaju nuspojave a kad krene bices ti super pa sta ima ljudi koji dozivotno moraju piti lekove za pritisak pa epilepsiju zasto je ovo drugacije bitno da se dobro osecas! Ja bih sutra ponovo pocela piti lekove ali zelim jos jedno dijete I zbog tog se lomim!

  • dada1971
    25 jula, 2016, 16:05

    Tako i ja mislim Viki. Pijem zoloft trazodon i eglonyl vec vise od 2 mjeseca. Bude boljih dana a i jutra su manje grozna. Eto bar nesto.

  • biki
    26 jula, 2016, 6:49

    Coffee Da li vam od jutros prija kafa,posle jucerasnjeg dana i nevremena. Ja od jutros opet bezveze ali kao da je to nesto novo u mom zivotu?!

  • viki
    26 jula, 2016, 7:53

    Jutro strah

  • viki
    26 jula, 2016, 8:44

    Otisla u banku trgovinu srce lupa ko ludo strah u prsima kao da samo zurim negde I da sam u stisci jel vam se I to desava?

  • Eli
    26 jula, 2016, 8:57

    Evo upravo, ustala i strah. Stavila sam vodu za nakarone i pobegla da prilegnem dok ne provri. Lupa srce ali ne pridajem mu toliki znacaj ali nije mi lako sama sam trenutno sa cerkicom i trudim se da ona ne primeti. Procice… Ne prolazi odmah ovo stanje treba vremena samo prihvatanje sveka sto nam se desava vodi ka oporavku. Srecnooo

  • viki
    26 jula, 2016, 19:28

    Evo dan prosao sve sam radila I sve dobro cim sjednem kao da se sjetim I odmah uznemirenost pocinje kad ostadoh sama kao da nemam vazduha otvoren prostor kao da me gusi nemogu se skoncentrisat pa onda nesto krenem raditi I prodje cudne stvari to izgleda samo mi razumemo

  • Hristina
    27 jula, 2016, 1:10

    Da li nekog od vas bude noću aritmije? Probudim se i neravnomerno kucanje srca i naravno neka mučnina,uvek mučnina posle aritmije..a treba i da dobijem..Evo sad sam se probudila i kao da nije dosta gušenje još i ovo opet..O Bože dokle više? Baš me sada strah da ponovo zaspem …

  • viki
    27 jula, 2016, 8:24

    Ja sam dosad najbolje predvece I noc dobro spavam ali cim jutro e tad krece 

  • Terzo
    27 jula, 2016, 9:47

    Hristina imam ja te aritmije, jako ruzan osecaj Really Pissed

  • viki
    27 jula, 2016, 11:08

    Gde ste svi kako ste danas?

  • Eli
    27 jula, 2016, 14:40

    Cas dobro, cas nikako. Kako si ti?

  • Eli
    27 jula, 2016, 14:44

    Nista mi se neradi, a ako ne radim onda se unervozim. Da li se neko od vas nervira kad vidi nered u kuci? Da li vas nervira to kad imate puno obaveza?

  • viki
    27 jula, 2016, 15:52

    Naravno sve isto

  • viki
    27 jula, 2016, 15:57

    Mene ubi danas opet dosadno mi nemogu da budem u kuci vise ali nesto kao da me svezalo pa nista da uradim po tom pitanju da odem negde bilo sta ali I da odem negde sve mi dosadno .pre bih I na mjesec otisla  a sad neznam sta se toliko promenilo

  • Eli
    27 jula, 2016, 16:03

    Meni cerkica kaze ajde u parkic a meni muka pri samoj pomisli da treba da idem po ovoj vrucini ali kasnije predvece moracu zao mi je nje. I meni dosadno sve. Hoce li ovo proci viseeee???

  • Eli
    27 jula, 2016, 16:08

    I ja sam pre bila super bas po ovokvoj vrucini vucarala se sa cerkom po gradu, svugde smo isle same. Cinim se da i muza vise ne primecujem, kao da se i od njega unervozim kad mi pridje. 

  • viki
    27 jula, 2016, 16:56

    Da da bas tako

  • Milica
    27 jula, 2016, 23:28

    Ljudi, ima li kraja? Trentno sam na moru, opustena a simptomi su i dalje tu. Trenutno najgori klecanje nogu i mantanje. Posebno kad stojim u mestu. A imam i zanosenje u hodu.

  • viki
    28 jula, 2016, 8:26

    I opet strah nagon na povracanje kako ovo umara

  • dada1971
    28 jula, 2016, 19:00

    Viki sve mi je to poznato posebno ta jutarnja mucnina gore nego kad sam bila trudna. Jutra su definitivno najgora. Kako spavate? Ja kad dodjem u najgoru fazu niti mogu jesti niti spavati danima

  • viki
    28 jula, 2016, 21:23

    Po noci spavam dobro a po danu zadremam al neka napetost mi neda zaspati

  • viki
    28 jula, 2016, 22:28

    A da izgubim I apetit ko izgladnim al nemomogu pomisliti da sta stavim u usta 

  • Stefan
    29 jula, 2016, 5:40

    Evo i meni se sve tako desava i nekad je lakse nekad teze ja sam takodje bio kod lekara i radjen mi je ultra zvuk celog tela i Ekg i Eeg i sve je dobro ali eto imam tako neke lose misli i to me strasno muci i koliko god se borim protiv toga to ne posustaje, a imam 24 godine ali sam jako emotivan i svaka losa situacija pa i neke teze scene na filmovima me potresu i onda mi jos gore bude

  • Stefan
    29 jula, 2016, 5:46

    Evo sada sam se razbudio u 5 i ne mogu da zaspim nikako

  • Antonelllla K.
    29 jula, 2016, 11:27

    Pozdrav! Svim čitateljima…. Moje stanje je užasno:::::
    Molim savijete za moje stanje,,,,,,
    Ima cetri godine dobila napad panike prvi put, nakon toga lani u 5 mijeceu opet,, ima grozne simtome nemir gusenje, nemogucnost gutanja , glavobolje, znojne ruke dlanove uzas,, nemir,, prije me to nekad uhvatilo,, ali zadnji mijeseci me stalno drži,,, do kada stanje je nie…zdrživo ne koristim nikakvu terapiju, samo nekad popijem normabel,, Nemam volje za nigdje ici,,, od kuce a tek mi j 26 god,

  • Antonelllla K.
    29 jula, 2016, 11:29

    Pozdrav! Svim čitateljima…. Moje stanje je užasno:::::
    Molim savijete za moje stanje,,,,,,
    Ima cetri godine dobila napad panike prvi put, nakon toga lani u 5 mijeceu opet,, ima grozne simtome nemir gusenje, nemogucnost gutanja , glavobolje, znojne ruke dlanove uzas,, nemir,, prije me to nekad uhvatilo,, ali zadnji mijeseci me stalno drži,,, do kada stanje je ne…izdrživo ne koristim nikakvu terapiju, samo nekad popijem normabel,, Nemam volje za nigdje ici,,, od kuce a tek mi j 26 god,

  • viki
    29 jula, 2016, 11:49

    Idi neuropsihijatru kad ti propise lekove svremenom ces biti super nemoj da trpis to

  • Eli
    29 jula, 2016, 17:58

    Sve simptome koje imas ti imam i ja, iskreno ne znam koje i nemam svaki dan po neki novi. Ali taj nemir me najvise izludjuje. Umesto da budem opustena ja stalno u grcu i nemiru. Nekad imam takav nemir da mislim kako ce se nesto desiti. Opustena sam samo uvece i pre spavanja. A preko dana sat vremena dobro ostalo nikakako. Jutra su mi najgora pocela sam da mrzim jutro. A kazu ako ti je jutro lose da nema sanse da se uskorije vreme iscupaas iz ove anksioznosti. A ako su ti jutra lepa na pragu si oporavka. 

  • dacamaca
    29 jula, 2016, 18:33

     A da krenete u setnje ujutru?ja sam veoma anksiozna osoba ,ali se nedam,ujutru idem na trcanje…divan osecaj. ..

  • Milica
    29 jula, 2016, 20:13

    Ja sam dosta u pokretu ali simptomi su i dalje tu. Ima li neko stalne vrtoglavice, malaksalost i klecanje nogu?

  • viki
    29 jula, 2016, 20:28

    Sve nam je poznato nekad nekako

  • Eli
    29 jula, 2016, 21:39

    Ja imam klecanje nogu i nestabilnost pri hodu kao da se ljuljam.

  • dacamaca
    29 jula, 2016, 22:08

    Imam i ja i vrtoglavicu,malaksalost,lupanje,probadanje u-oko srca,opsesivne misli,sve simptome imam…Imam pa sta…Imam i dete koje zeli da igra fudbal idemo napolje bice bolje meni a njegovo zadovoljstvo je nemerivo…Kada dodju losi dani citam knjige slusam muziku ,sredjujem stan,pravim kolace,sve cinim samo da psihu okrenem ka necem kreativnom.I zaista simptomi svi nestanu…svaki dobro zelim vamSmile Kiss

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump