Kako izabrati i odgojiti štene

Zadovoljstvo ali i obaveza. Čin uzimanja psa nije samo zadovoljstvo već i preuzimanje velike obaveze i odgovornosti prema životinji. On vas obavezuje da tokom deset do petnaest godina maksimalno pružate svu neophodnu negu i pažnju životinji. Pre nego što donesete konačnu odluku i potpišete kupoprodajni ugovor saznajte sve o toj pasmini i upoznjte se podrobno o njegovim potrebama i načinu življenja.

 Šta očekujete od svog šteneta? Ovo pitanje može izgledati neumesno, ipak, ako ga sebi ne postavite možete

 

doživeti da se vaš san o usvajanju šteneta pretvori u razočaranje ili čak košmar. Zapravo, vi ste stvorili odredjenu sliku o svom psu i kad se ona pokaže suviše različitom u odnosu na stvarnost izbijaju problemi. Morate pre svega znati da pas može da živi samo unutar grupe to jest porodice. Naime on ima potrebu da vidi, dodiruje svoje drugove, ljude ili pse, ne zadovoljava se samoćom pa makar se nalazio i u parku veličine jednog hektara. Ako ćete dakle zbog svog rasporeda vremena morati stalno da ostavljate psa samog možda je bolje da odustanete. Ovo pitanje treba da vas navede da pronadjete pouzdane informacije kako biste potvrdili svoju odluku. Možete uvek zatražiti savet od nekog veterinara.

 Gde kupiti štene? Obratite se odgajivaču ili eventualno nekom znalcu. Samo su oni u stanju da vam ukažu na uravnoteženo štene budući da je živelo sa majkom u normalnim uslovima. Štene treba da bude u redovnom kontaktu sa ljudima, da živi u prostoru bogatom predmetima i raznovrsnim zvucima (podnošljivog zvučnog nivoa).

Koliko da bude staro? Ako nemate mnogo vremena uzmite štene staro 3 do 4 meseca koje je majka već obučila. Ako ste slobodniji uzmite mladje štene kako bi vas poistovetilo sa roditeljem.

Kako se zdravo štene ponaša? Ne postoji nijedan pouzdan test ali možete proveriti ovih nekoliko jednostavnih elemenata. Štene treba brzo da odgovori na poziv na igru .U tom cilju čučnite malo nagnuvši se napred i potapšite svoja kolena smešeći se. Istaknite svoje zadovoljstvo nekim zvukom ili rečima izgovorenim sa oduševljenjem. Štene treba da vam pridje mašući repom i može vam odgovoriti položajem koji predstavlja poziv na igru ležeći na tlu prednjim delom tela i mašući podignutim repom. Ono prihvata da ga podignete uvis ne pokušavajući da vas ugrize i bez panike je. Ne trza se na najmanji šum i održava kontakt pogledom.

Koju ćete rasu izabrati? Nasuprot onome što tvrde neke brošure ponašanje vašeg psa ne zavisi jedino od rase kojoj pripada već najviše od pravilnog odgoja. Naime svaka rasa ima genecke predispozicije ka odredjenim ponašanjima ali samo pravilnim uzgojem se do tih osobina moze i doći. To je slično i sa uzgojem dece. Ako dete uzgajamo kako treba biće primeran član društva a ako ga prepustimo ulici naravno verovatnoća da postane narkoman ili sileđija je ogromna. Ipak, pojedine rase su krhkije na emocionalnom planu i sklonije da razviju neka patološka ponašanja. Veterinar vam može dati ta obaveštenja kako bi vam pomogao da dobro izaberete.

Odgoj šteneta. Počnite da uspostavljate hijerarhiju kad je reč o hrani. Ma koliko dražesno bilo vaše štene morate mu nametnuti da sačeka kraj vašeg obroka da bi i ono moglo da pristupi jelu. Ne dajte mu da jede za vreme vašeg obroka. Ne zaboravite da objasnite deci da to činite zato da pas nauči da ste vi gazda, odnosno za pseće shvatanje da ste glavni u vašem porodičnom „čoporu“.

Reći ne ujedima! Naučite štene da kontroliše svoje čeljusti. Kada vas gricka uzmite ga za kožu vrata lagano ga dižući i energično govoreći „ne“, zatim ga spustite i prekinite igru. Štene će veoma brzo naučiti da vas ne ujeda.

Otići i vratiti se. Da bi ste obučili svog psa da podnese periode samoće uobičajite da ga potpuno zapostavite tokom 20 do 30 minuta koji prethode vašem odlasku. Tada krenite sasvim prirodno ne sakrivajući se a prilikom povratka takodje ga ne primećujte sve dok se ono uznemireno kreće, galami i želi vam dobrodošlicu. Pomilujte ga kad se najzad smiri. Ako je napravio neku štetu u vašem odsustvu nemojte ga grditi, to ničemu ne služi, ali izbegnite da to čistite u njegovom prisustvu. Zapravo, videvši vas kako čučite kraj onoga što je napravio ono će vaše ponašanje protumačiti kao vaše odobravanje tog postupka i nastojaće da ponovo stvori takvu situaciju.

Kutak samo za njega. Dodelite mu jedan kutak za spavanje i odmor. To mesto treba da bude pokriveno jer pas traži nešto što podseća na jamu. Kad je štene u svom ćošku ostavite ga na miru. Izričito je zabranjeno da se ono odatle izvlači radi kažnjavanja ili maženja. U stvari, kad se pas tamo povuče pošto je napravio grešku on ispoljava potčinjavanje i ne može dakle da podnese da povrh svega dobije i batine.

 

Higijena. Naučite ga da bude čisto. To vaspitavanje je često velika briga za vlasnike. Pre četvrtog meseca štene ne može biti savršeno čisto, dakle, imajte strpljenja! Kao kod deteta ispravno obučavanje kontrole sfinktera može se ostvariti samo pozitivnim nastojanjima. Morate, dakle, sve zasnovati na isticanju dobrog ponašanja a ne na kažnjavanju zbog grešaka. Štene ima potrebu da urinira ili vrši veliku nuždu nekoliko minuta nakon obroka ili budjenja. Otuda čim štene završi svoj obrok izvedite ga napolje na mesto gde želite da ono obavi svoje potrebe. Ukoliko još nije vakcinisano pažljivo sa izmetom da bi se izbegla infekcija. Uvek praktikujte da izmet uklanjate rukavicama i kesicom u kontejner ali tako da se vratite i pokupite izmet tek pošto štene obavi svoje potrebe i nije pored vas. Čim to učini vi ga srdačno pohvalite. Kada uhvatite štene kako vrši nuždu u kući uzmite ga za kožu vrata govoreći „ne“, što će ga najčešće prekinuti u tome. Odmah ga izvedite i ako u tom trenutku dovrši nuždu pohvalite ga kao što je to prethodno aznačeno. U protivnom ako izmet pronadjete naknadno u jednoj ili drugo prostoriji kuće ništa ne govorite i počistite dok je štene u nekoj drugo prostoriji.

Razvoj šteneta. Ovaj složeni društveni život psa i sistemi koje on koristi da bi komunicirao sa svojim srodnicima podrazumevaju i obuku ostvarenu tokom prvih meseci njegovog života. Kao i sve životinje, štene dolazi na svet sa izvesnim brojem sklonosti u pogledu ponašanja i reakcija koje su prethodno ustanovljene zahvaljujući njegovom genetskom nasledju i informacijama koje je prikupilo tokom intrauterinog života. Razvoj njegovog ponašanja bio je predmet brojnih studija koje su dovele do razlikovanja tri perioda počev od rodjenja: neonatalni period (od rođenja do 14 dana prosečno), prelazni period (od 15 do 21 dana) i konačno, period socijalizacije (od 22 dana do kraja adolescencije). Svi periodi su dati da bi se odredila starost štenadi tokom različitih etapa razvoja čisto indikativno jer oni mogu biti uvećani kod džinovskih rasa koje se sporije razvijaju.

Neonatalni period počinje od trenutka kada se štene oslobodi ovojnice fetusa. Mala životinja koja je tako doneta na svet potpuno zavisi od nege svoje majke. Njen nervni sistem nije sasvim dovršen, moždana kora praktično ne postoji a čulni organi veoma su malo funkcionalni (osim čula dodira i delimično njuha). Izuzev čvorova nekih nerava lobanje, nervni sistem još nije mijeliniziran, dakle nervni influks lagano napreduje. Mišići skeleta još su samo delimično inervirani što znatno ograničava mogućnost pomeranja i zauzimanja položaja kod štenadi: inervaciju dobijaju najpre mišići pregibači i dominiraju u odgovorima na različite testove (0-5 dana), zatim opružači koji takodje počinju fazom hipertoničnosti (5-18 dana). Autonomni nervni sistem koji upravlja abdominalnom pokretljivošću još ne funkcioniše zato štene nije u stanju da samo vrši veliku nuždu i urinira. Otuda štene ne ispoljava ponašanja u pravom smislu te reči (organizovane postupke koji dovode do izvršenja neke funkcije) već primarne reflekse koji mu pre svega omogućuju da dosegne do dojke i odgovori na pozive majke. Ti primarni refleksi mogu se lako dokazati pomoću nekoliko jednostavnih testova. Tako se refleks traganja za hranom može zapaziti postavljanjem poluotvorene pesnice ispred nosa štenetu koje se nalazi na ravnoj površini : štene pokušava da se uvuče u šaku. Taj isti refleks omogućuje mu da pronađe dojku. Taj refleks nestaće posle 14 dana što predstavlja period koji odgovara otvaranju očiju te onda vid odnosi prevagu nad dodirom. Isto tako, kad usne dođu u dodir sa nekim gipkim, toplim i izduženim predmetom javlja se refleks sisanja. Uriniranje i defekacuju izaziva majka koja liže abdomen i međicu štenadi. Nasuprot tome, štenad je gluva i slepa i odgovara, dakle, naročito na brojne taktilne stimulacije koje se javljaju kako između majke i njenih mladunaca tako i između same štenadi. To se menja negde oko četrnaestog dana kad se otvore oči i čulo vida počne da se razvija..

Prelazni period. Njegov početak obeležen je otvaranjem očiju. One ne funkcionišu odmah po otvaranju kapaka i biće potrebno sačekati nekoliko dana kako bi mogle da zamene čulo dodira u različitim situacijama kada štene treba da se orjentiše. Otuda će primarni refleksi početi da iščezavaju. Prelazni period je naročito period ubrzanog razvoja moždane kore. U tom periodu završava se razvoj čulnog sistema te će ukus, miris, a i sluh početi uskoro da funkcionišu. Kraj prelaznog perioda poklapa se sa završetkom čulnog razvoja obeleženog pojavom auditivne percepcije. Taj trenutak je lako označiti zahvaljujući refleksu trzaja. Štene se stavi na savitljivu i mlaku kožu (čime se sprečava izlaganje stresu), lice koje vrši eksperiment tapše rukama tačno iznad glave šteneta. Kad uši i odgovarajuće neurološke strukture funkcionišu, štene reaguje podižući se na svoje šape, a potom pada: to je trzaj. Pozitivan odgovor na taj refleks označava prelaz ka periodu socijalizacije.

Period socijalizacije. To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te duge faze svog postojanja ono će steći sva ponašanja nephodna za život u čoporu – bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju, ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste. Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju : prožimanje. Da bi se to ostvarilo potrebno je stvoriti afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu. Prožimanje se kod šteneta obično odvija od treće sedmice do trećeg meseca. Sa druge strane u tom periodu štene će sebi sačiniti pravu banku podataka koja će mu služiti da utvrdi prag stimulacije (auditivne, vizuelne, taktilne) na osnovu kojeg treba reagovati, ali i da prepoznaje predmete ili bića (opasna, jestiva, prijatelje). Što mu sredina u kojoj živi bude više omogućavala da se suoči sa različitim podsticajima to će štene više biti sposobno da se potom prilagodi različitim sredinama. Ne možemo dovoljno istaći koliko je važno da prvi kontakti sa štenetom budu veoma prijatni kako bi zatim informacije koje životinja pamti pospešile odnos poverenja. Socijalizacija je takođe period obučavanja u pogledu hijerarhije. Štene će morati da nauči da savladjuje svoje želje u skladu sa pravilima koja važe unutar čopora. Prva situacija u kojoj on uči da tako postupa jeste obrok. Do starosti od dva meseca, kad bi ga mučila glad, štene je imalo samo da se obrati majci da bi od nje dobilo mleko – bilo je tada dovoljno da se prvo domogne dojke. Prilikom pristupanja trpezi odraslih štene će naučiti da valja sačekati da najpre nadredjeni jedu da bi se zatim i ono moglo približiti. Sticanje takve vrste kontrole (ili društvena inhibicija) neophodao je da bi budući pas bio savršeno uravnotežen. Na isti način štene će naučiti da se služi svojim sasvim novim zubima. To se ostvaruje uz igru, oko pete sedmice. Kad jedno štene nešto grublje zgrabi drugom ovo cvili i leže na ledja. Štene napadač onda uči da kontroliše pritisak čeljusti i da prestane sa napadom (ovde tobožnjim) kad njegov protivnik legne na ledja (položaj potčinjavanja). Majka učestvuje u obučavanju sprečavajući suviše snažno grickanje. Ona zgrabi štene za kožu na vratu i ponovo ga spušta na tlo pošto ga protrese a ostavlja ga tek kada ono zauzme položaj potčinjavanja. Igra je uvek povlašćeni okvir za savladjivanje pravila života u grupi i rituala za komunikaciju. Negde kad napune 4 do 5 meseci sudbina mužjaka i ženki postaje različita. Zapaža se da majka sve manje podnosi kontakte sa svojim sinovima (manje ih liže, redje ih drži izmedju svojih šapa) kraće se igra sa njima i češće im preti. Muška štenad bliži se adolescenciji i ponašanje majke označava početak poslednje faze njihove socijalizacije. Čim njihovi genitalni organi počnu da funkcionišu mladi mužjaci ispuštaju seksualne feromone. Verovatno će percipiranje tih feromona izazvati kod majke kidanje afektivnih veza koje su ostvarene oko treće sedmice: to je odvajanje. Kuja postaje vrlo razdražljiva čim se njeni sinovi nadju oko nje. U nekom trenutku, kad je napetost posebno snažna, dominantni mužjak (ne neophodno otac štenadi, nego mužjak sa kojim majka održava bliske odnose) pridružuje se kuji da bi odagnao mlade mužjake koji ubuduće neće biti tolerisani u zoni gde im živi majka: to je marginalizacija mladih mužjaka. Što se tiče ženki, one duže ostaju sa majkom, često do svog drugog parenja. Njihovo prvo parenje biće obično diskretno zbog delovanja feromona njihove majke . Odvajanje će se, prema tome, vršiti sporije i biće dovršeno tek pri narednom parenju. To zadržavanje u krilu majke možda je od uticaja pri učenju materinskog ponašanja.

Majka i njeno mladunče. Dugo se mislilo da je majčinsko ponašanje najbolji primer instiktvnog ponašanja : zar se ne govori o majčinskom instinktu? Ovaj pojam se sve više osporava kad je u pitanju Ijudska vrsta kod koje se lako može uočiti uticaj tradicije i društvenih klasa u genezi majčinskog ponašanja. Zatim, više etologa je dokazalo da majmunice prvorotkinje retko kad podignu svoj porod do zrelog doba, budući da se o njemu brinu neredovno i nevešto. Danas se može reći da to važi i za kuju (kao i za mačku i kobilu) :majčinsko ponašanje nije strogo određeno genetskim ponašanjem, već iziskuje obučavanje da bi se moglo usavršiti. Tako, možemo utvrditi da su kuje prvorotkinje, čija štenad bivaju prepuštena da uginu jedno za drugim usled nedostatka majčinske brige, kasnije kad ponovo budu imale mladunce mnogo veštije od onih kuja čija je štenad preživela zahvaljujući staranju odgajivača. Vezanost za štenad nije automatska, neophodno je da majka predhodno bude valjano socijalizovana. Brojna nenormalna majčinska ponašanja (kanibalizam, davljenje štenadi) posledica su poremećaja u procesu socijalizacije i naročito primanja spoljnih uticaja. Izgleda da u čoporu prvorotkinjama pri štenjenju najčešće pomažu iskusne ženke koje kidaju ovojnicu fetusa i ližu štenad u cilju stimulacije. Prilikom kasnijih koćenja, keruša je pre sklona da potraži usamljeno mesto da bi se okotila. Pojedine kuje iskopaju jamu za štenjenje koja potpuno sliči vučjoj jami.

Pas i čovek. Može se govoriti o vrlo staroj Ijubavnoj priči između psa i čoveka. Verovatno su se u saradnji između ta dva lovca postepeno stvarale veze i moguće je da je tip društvene organizacije čopora olakšavao sjedinjavanje koje se malo-pomalo ostvarivalo. Život psa u čoporu danas je sasvim marginalan i većina pasa živi sa čovekom, najčešće u prisnoj porodičnoj atmosferi. A nas će upravo zanimati promene u ponašanju izazvane tom situacijom.

Porodica-čopor. I čovek i pas su društvene životinje i njihova zajednica podrazumeva stvaranje hijerarhijskog sistema koji uključuje što manje situacija za koje ne postoji ritual za utvrdjivanje zahtevanog ponašanja. Čovek je sklon da istražuje oblike sve suptilnijih veza izmedju jedinki.Otuda odnose u radu, u porodici, ne diktiraju više odnosi silom nametnute dominacije jednog od protagonista; bilo bi čak neuputno u društvenom pogledu da onaj koji „legalno“ dominira to odveć jasno stavlja do znanja (tada bi se moglo govonti o zloupotrebi autoriteta). U tom slučaju, kada postoji interakcija izmedju dve jedinke, upravo će suptilnost jezika i intonacija kodirati informacije koje se tiču hijerarhijskog položaja svakog od njih. Kod psa, takva organizacija osudjena je na propast, zato što nema značajne razlike izmedju načina na koji on analizira društvene informacije u čoporu ili u Ijudskoj porodici. Životinja uočava dominaciju ponašanja koja odgovaraju jasnim situacijama i za njega značajnim, kao što su jelo, korišćenje prostora, mogućnost privlačenja pažnje jedinki ženskog pola kuja ili žena. Mogu se opisati dva tipa organizacije čovek pas. S jedne strane, grupe nazvane „hedonističkim“ (hedonizam, sisitem zasnovan na zadovoljstvu), zato što se agresivnost tu nikada neposredno ne ispoljava, već samo u vidu rituala pretnje, s druge strane, „agonističke“ grupe (od reči agonista, „kojl uzrokuje pokret“) u kojima se agresivnost izražava u vidu fizičkih napada. Kod prvih, vlasnik potvrdjuje svoju dominaciju vizuelnom i auditivnom igrom kanala za komunikaciju, dok kod drugih, fizičko suprotstavljanje, sa svom riskantnošću koju može imati po životinju, predstavlja jedino sredstvo za očuvanje položaja vodje. U stvari, agonističke grupe nisu tako brojne, s obzirom da većina vlasnika s odbojnošću gleda na primenu sile.

Komunikacija izmedju čoveka i psa. Popularno rečeno pas je životinja kojoj nedostaje samo govor. Ta razumna konstatacija je zanimljiva. Iako pas nema sposobinost govora on poseduje skoro sve ostalo. I upravo će se na tom „ostalom“ graditi komunikacija. Kad govorimo, mi ne upotrebljavamo samo reči. Sadržaj našeg govora uveliko je uslovljen elementima koji nisu verbalne prirode. Ton, mimika lica, prečnik zenica, kretnje tela (položaji i ritmika njihovih povezivanja), odeća i pomoćni pribor, igraju bar podjednako važnu ulogu kao i reči. Tako je i sa psom jer će njegov govor biti u potpunosti sastavljen od gestova i intonacija. Izgovorene reči biće zvučni signali koje će pas spajati sa odredjenom situacijom, sa ponašanjem koje treba usvojiti. Tako na primer, kad pas sedne na zahtev vlasnika, on ne izvršava naredjenje zato što mu je rečeno „sedi“, već stoga što je vlasnik tom zvuku pripojio pokrete što navodi na pokret koji treba izvršiti, i zato što je nagradio psa kad je ovaj odgovorio na željeni način. Čin udružen sa rečima može odgovarati situaciji koja za psa ima neko hijerarhijsko značenje i podrazumeva njegovo potčinjavanje. Otuda upravo oni signali vlasnika koji nisu verbalne prirode pojačavaju poruku ili je poništavaju. Zamislimo da se pas mužjak popeo na fotelju koju njegov gazda obično čuva za sebe. Pas je prepoznao to sedište kao važno kontrolno mesto da bi se sačuvao dominantni hijerarhijski položaj. Kada vlasnik naredi psu da sidje, on od njega zahteva da mu prepusti bitnu zonu u porodičnoj hijerarhiji. Ako on to učini ne pitajući se da li će pas poslušati, intonacija njegovog glasa, njegov pogled, položaj njegovog tela (lako nagnuto napred) pokazuju psu da se čovek zaista oseća dominantnim. U protivnom, ako on ishod sučeljavanja smatra neizvesnim, intonacija njegovog glasa, njegovo lice i telo otkrivaju njegovu dilemu. To psa navodi da pokuša da pripreti svom gazdi kako bi zauzeo viši hijerarhijski položaj. Takva situacija brzo se može pretvoriti u dramu ukoliko nedostatak ubedljivosti kod čoveka ustupi mesto strahu od režanja psa i ovaj počne da se smatra dominantnim. Ovde se vidi koliko bitnu ulogu igra komunikacija u uspostavljanju hijerarhije unutar porodice-čopora. Uskladjenost dveju poruka (verbalne i one koja to nije) obezbedjuje efikasnost prenošenja informacije. Često, nedovoljno poznavanje smisla ove ili one reakcije psa navodi vlasnika da prenese nepovezane informacije. Takav je slučaj sa čovekom koji gubi dah pozivajući psa, a ovaj nastavlja da se udaljava. Za vlasnika je prirodno da se pas vrati kada ga pozove. Medjutim, ovo je pogrešno, jer pas se „ne odaziva na svoje ime“, on se ne poistovećuje sa tim zvukom koji je za njega samo znak kontakta sa gazdom. Da bi pozvao svog psa koji se slobodno kreće, čovek treba da bude veoma privlačan, u svakom slučaju privlačniji od drugih pasa ili igračaka kojima je pas do tada bio obuzet. Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice već podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tamo gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih položaja kako bi po obliku i funkciji bili sličniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom. To je slučaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovonika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrdjuje se da, malo-pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili hranu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujući čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gornji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih još ne poznajemo naročito dobro, ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.

Život sa čovekom. Socijalazacija u prisustvu čoveka može poprimiti više aspekata. Najpre se postavlja problem uzajamnog prožimanja. Štene uči da prepoznaje vrstu kojoj pripada izmedju 3. i 8. sedmice. Medjutim, može se dogoditi da štene u tom periodu dospe u neku porodicu. 0 njemu će se starati druga majka koja pripada ljudskom rodu; on će, dakle, Ijudsku vrstu doživeti kao svoju vrstu. To je tačno samo ukoliko štene nema redovan kontakt sa drugim psima. Ukoliko postoji redovan kontakt sa čovekom i odraslim psima, čini se da će se on radije prikloniti svojoj vrsti.

Ostati gazda u svojoj kući. Obezbeđivanje vašeg dominantnog položaja u odnosu na svog psa nipošto ne iziskuje da mu se suprotstavite u dvoboju. Dovoljno je da poštujete sledeće savete.

Obroci. Pas jede posle svojih gospodara i obavezno nista ne dobija od njih za vreme njihovog obroka.

Teritorija. Spava na mestu koje ste mu odredili. To nije ni prolazno mesto (hodnik, odmorište na stepeništu), niti soba. Kad počini grešku, vi ga tamo šaljete bez agresivnosti, ali ne dopuštajući odbijanje.

Milovanje. Kad je reč o mužjaku, njegova gospodarica mora prestati da ga mazi počev od faze adolescencije i odgurnuće ga u slucaju da bude suviše nasrtljiv. Kad je u pitanju ženka, gospodar valja da pazi da ne odgovara suviše na njene pokušaje da mu se približi u periodu parenja, pa čak i da je otera u njen ćošak.

Komunikacija. Komunicirajte pokazujući da ste dominantni. Znajte, što više pitanja budete sebi postavljali o tome kako će pas reagovari na vaše naredbe, to ćete više podrivati svoj autoritet. Da bi pas osetio da ste dominantni, morate usvojiti ton glasa koji odaje čvrstinu, koristiti kratke reči (što više budete govorili, što više razmišljate, to ćete i sebi postajati sve manje ubedljivi). Telo treba da vam bude nagnuto napred, u pravcu psa, zabačenih ramena i isturenih grudi. U psa treba gledati tako što ćete oči upravljati na njegova ledja, a ne u oči, sto bi odgovaralo izazovu na dvoboj.

Kako da hranite svog psa. Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve…), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan… tokom čitavog svog života.

Izbor namirnica. Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom – koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.

Domaći obroci. Ako sami pravite kašu za svog psa – što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži :
- proteine (meso, riba) ;
- skrob (žitarice) ;
- balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
- masti (biljno ulje);
- dopunu minerala i vitamina.
Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa :
- dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
- pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
- nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
- nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine.

Gotova hrana. Industrijska hrana za pse danas je u većini slučajeva prilagođena potrebama životinje, mada je ponekad još više prilagođena potrebama gospodara … Po mišljenju veterinara i nutricionista specjalista, ta hrana je potpuno uravnotežena. Time se objašnjava snažan razvoj njene prodaje tokom već 30 godina, budući da 62 % vlasnika pasa koristi sada gotovu hranu. Ipak, da bismo mogli pravilno odabrati, treba da budemo dobro obavešteni. Industrijska hrana za pse svrstava se u tri kategonje :
- suva hrana (kroket, supe u vidu kockica kojima se dodaje voda), koja sadrži od 5-10 % vode;
- poluvlažna hrana (kobasice, meki kroketi), sa 20-25 % vode;
- vlažna hrana (konzerve), sa 65-80 % vode.
Ta hrana, za koju treba pažljivo pročitati etikete, ima brojne prednosti.
- lakoća upotrebe i konzerviranja ;
- manja cena koštanja, posebno za krokete – jer ako se izuzme suva materija, jedino korisna, voda iz konzervi plaća se veoma skupo;
- distribucija uravnotežene hrane, bar za psa koji živi u normalnim uslovima.
Treba paziti da se ne pomešaju termini „kompletan“ i „komplementaran“, jer se prvi koristi sam, a drugi kao dodatak osnovnoj namirnici. Vlasnik takođe treba kritički da se odnosi prema nekim komercijalnim izrazima koji su od malog praktičnog značaja: „vidljivo uravnotežen“, zahvaljujući sredstvima za bojenje, u stvari, ponovo sačinjeni, sa ovom ili onom aromom … U slučaju nejasnoće, može se pisati ili telefonirati proizvođaču da bi se dobila tehnička dokumentacija koja će omogućiti da se objektivnije proceni proizvod.

Pravljenje porcije. Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu. Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :
- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera).

Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :
- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.
Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :
- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice.

Obrok varira sa uzrastom. Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka. Međutim, potrebe u hrani kod psa osetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:
- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.
Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski deo u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

 Štene. Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

Štenad sitne rase. Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

Štenad krupne rase. Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.

Kako hraniti štene? Pri hranjenju treba voditi računa o: – raznolikosti rasa i krivuljama rasta;
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; – najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu „nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

Odrastao pas. Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B.

Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.

Ostareli pas. Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuvani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuvano celo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane „fizio-rast“;
- 25 % hrane „fizio-dopuna“. Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.

Specijalni jelovnici. Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

Kuja u periodu reprodukcije. Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.

Period estrusa. Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

Skotnost. Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

Laktacija. Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahteva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahteva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suve materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da preterano oslabi. lako tabela na prethodnoj strani daje primer tipske domaće porcije, svesni smo da je bolje pribegavati kompletnoj suvoj hrani tipa “stres“: tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane „stres“. Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodelu obroka tokom dana.

Štene sa cuclom i odbijeno od sise. Ishrana šteneta pre odbijanja od sise ne stvara probleme, budući da u fiziološkom smislu, uspeva da pokrije nutricione ptrebe održavanja majke, uvećane zbog toga što ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki. Ipak, razlozi da se pribegne veštačkom dojenju su mnogobrojni:
- zootehnički. kad je broj štenadi odveć veliki ili ako su ostali siročad.
-fiziološki kada kuja nema mleka ili ne može da nasravi sa dojenjem;
- patološki, ako se javi upala dojke: nju najčešće uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.
Zna se da štene dolazi na svet gluvo, slepo i da zavisi od spoljne temperature da bi očuvalo sopstvenu temperaturu tela do treće sedmice. S druge strane, štene veoma brzo raste zahvaljujući nutricionom bog-atstvu kujinog mleka težina mu se udvostručuje za osam dana utrostručuje za tri sedmice- učetvorostručuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa veličinom rase u zrelom dobu i može se nadzirati pojedinačnim svakodnevnim merenjem mladunaca, po mogućunosti uvek u isto vreme; svako štene koie gubi na težini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u težnii svaka dva ili tri dana mora se veštački dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mleko na bazi kravljeg je teško zato što treba korisnu materiju podićl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad očuvati nivo minerala. Dobra zamena za majčino mleko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo štetno sekundarno dejstvo:
- poštovati fiziologiju varenja šteneta;
- da se daje u „majčinskom“ okruženju (toplina, higijena);
- da ima sastav najbliži sastavu kujinog mleka.

Nekoliko saveta u vezi veštačkog dojenja. Štenad se hrani pomalo, ali često. Savetuje se šema 7-6-5-4 (sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; sest u drugoj, itd.) čak 4-4-4-3. Za veštačko dojenje koristite savršeno čiste sudove. Perite ih hladnom vodom, potom
toplom da bi se izbegla koagulacija mlečnih proteina. U odsustvu majčinske brige, probudite štenad pre svakog obroka.Po završetku obroka masirajte im međicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlekom (zamena za majčin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije. Od treće sedmice, možete učiti štenad da piju mleko iz činije.

Odbijanje od sise (period zalučivanja). Odbijanje šteneta od sise (zalučivanje) utiče dobrim delom na njegovo kasnije ponašanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspešno, ono se odražava na budućnost psa, kako na njegovu sposobnost budućeg prilagodjavanja u okviru životnog veka, tako i na njegov telesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tačno pravilo u vezi sa datumom početka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste držati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino će takva metoda omogućiti organizmu šteneta, naročito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja treće sedmice dojenja treba početi sa davanjem kaše mladuncima (mlečna kaša, sitne granule, seckano meso ili, još bolje, specijalna hrana koja se može naći kod veterinara ili odgajivača). Odbijanje od sise se tako vrši postepeno do 5-6. sedmice. Počev od tog trenutka, štenad može jesti:
- tri obroka suve hrane „rast“ sa dodatkom vode;
- sitne krokete kojima se sami mogu poslužiti.
Na uzrastu od 7-8 sedmica, možete preći na normalnu ishranu kako biste pospešili pravilan rast šteneta .

Radni pas. Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vežbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najpre vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterjom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladište energije za stalno snabdevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;
- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija. Šematski prikazano, organizam tokom napora beleži tri uzastopne faze energetske potrošnje. One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlečnom anaerobiozom);
- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mešovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlečne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
- treća, koja se pojavljuje posle dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

Procena potreba u hrani. Vodeći računa o tim teorijskim aspektima, neophodno je dobro sagledati nutricione specifičnosti vezane za aktivnost psa pre no što se pokuša sa utvrdjivanjem tipske porcije. Valja pre svega proceniti kvantitativnu energetsku potrebu svakog subjekta. Potrebe psa od 25 kg približno iznose 1500 kilokalorija. Radni pas u periodu korišćenja umnožava svoje potrebe 1,5 do 2 puta. Jedini izuzetak u odnosu na ovo pravilo je vučni pas koji malo jede, budući da 1300 kilokalorija pokrivaju njegovu ukupnu energetsku potrebu, ali ipak ostaje da se obavezno utvrdi kvalitativni aspekat porcije hrane. S obziroom da se porcija za rad ponekad u mnogome razlikuje od porcije za održavanje, mora se ispoštovati razumni prelaz u ishrani kako bi se izbegli poremećaji u varenju. Postupaće se po etapama, od samog početka faze treniranja, da bi se postupno unela neophodna dodatna hrana. Kod vučnog psa, što je slučaj krajnje izmene porcije, preporučuje se povećanje količine masti za 10 g sedmično; maksimalna količina daje se na početku faze takmičenja. Neznatno povećanje težine koje zbog toga može nastati, pokazuje se kao pozitivno, pošto je bitno da psi kasnije vrlo brzo povrate svoju težinu koju imaju kad su u punoj formi. Poštovaće se isto pravilo, ali u obrnutom smislu, radi vraćanja na porciju održavanja. Pojedini proizvodjaći predlažu kompletnu hranu „specijalan rad“ izuzetnog nutricionog kvaliteta i koja se, dakle, bez ikakvih problema može koristiti sama.

Lovački pas. Lovački pas zaslužuje posebnu pažnju, kako zbog znatne populacije koju predstavlja, tako i zbog svoje specifične vrste rada. Za lovca je bitno da ishranu svog psa prilagodi dužini i nivou rada koji se od njega zahteva. Tako se izbegavaju rizici prevelike uhranjenosti i pothranjenosti. U tom smislu, mi smo razvrstali sve podatke o lovačkom psu u referentnim tabelama datim uz tekst koje daju sve informacije, kako opšte tako i posebne, o tome kako hraniti svog psa.

Pas za sport. Obuzetost ljudi psom trenumo ide uporedo sa njihovim interesom za sportove pasa. Trke saonica sa psima ili trke hrtova, takmičenje pasa za odbranu , sve su to fizičke vežbe koje omogućuju da se sačuva utilitarni karakter izvesnih pasmina. Sportski pas pokazuje aktivnost različitog intenziteta u toku godine. Da bi se utvrdila njegova porcija, moraće se uzeti u obzir tačno trošenje njegovog organizma: i zaista, tokom iste godine, radni pas prelazi iz faze strogog održavanja (održavanje van radne sezone) u period više ili manje intenzivnih napora (treniranje, takmičenje, postepeni prestanak treniranja).

 

 

Poremećaji u ponašanju. Interesantno je definisati poremećaje u ponašanju psa kao i sva ostala ponašanja koja dovode u pitanje ravnotežu porodice-čopora. Ta definicija ima prednost što je vrlo široka i što tako pruža mogućnost obuhvatanja i normaInih ponašanja, ali neželjenih, a i čisto patoloških ponašanja. Šta je patološko ponašanje? Kad životinja usvoji ovakvo ili onakvo ponašanje, ona nastoji da izmeni situaciju u svoiu korist. U tom smislu, može se reći da je ponašanje o kome je reč prilagodivo. Sve dok nešto ne poremeti njegovu sposobnost da obradi informacije prikupljene u svojoj sredini, pas je u stanju da pronadje prilagodive odgovore.Sve dok neko ponašanje izgleda kao prilagodivo, čak i ako je neprijatno, ubrajaće se u normalna. Uzmimo jedan primer: pas živi više godina u istoj porodici koja mu je uvek pružala povlastice koje pripadaju dominantnoj jedinki. Jednog lepog dana, njegove gazde, s obzirom da imaju zvanice, odluče da spreče psa da prigrabi kanabe u salonu. Daju mu komandu da sa njega sidje, podižu glas, dižu ruku što je znak pretnje. Pas reži, a gazda, kome je stalo da održi imidž muževnosti i hrabrosti, zgrabi psa koji ga na kraju ujede.Vlasnik uzmiče, prestaje da preti. To ponašanje je neprijatno, može čak izazvati ozbiljne povrede, ali je normalno, jer predstavlja prilagodjeni odgovor psa na dovodjenje u pitanje njegovog hijerarhijskog položaja, čak i ako čovek nije umeo da se ponaša kao dominantan pre toga, a i u trenucima posle sukobljavanja. Uprotivnom, posmatrano ponašanje ne može ili više ne može imati vrednost priilagodivog ponašanja, budući da ne menja situaciju koja ga je uzrokovala u pozitivnom smislu.Možemo navesti još jedan klasičan primer. U situacijama hijerarhijskog sukoba, jedan od mogućih odgovora u ponašanju jeste hijerarhijska agresivnost koja, kaskadom sve izraženijih pretnji koje se završavaju ujedom, a potom smirenjem, dopušta psu da promeni intenzitet svog odgovora u zavisnosti od reakcija protivnika. Kad pas u više navrata ujede svog gospodara i tako uspe da ga potčini, on saznaje da upravo ujed omogućava sredjivanje situacije; postepeno, faze zastrašivanja i smirivanja iščezavaju i pas počnje sistematski da ujeda. To novo ponašanje nije prilagodivo, ono više ne dopušta očuvanje kohezije grupe, te je reč o patološkom ponašanju.

Neprijatna ponašanja. Lista nepoželjnih ponašanja kod psa varira zavisno od kulture i navika vlasnika. Medjutim, izvestan broj problema redovno je prisutan u njihovim žalbama…

Sklonost da lovi domaće životinje. Pas je gonič sposoban da nasrće na veoma različite vrste plena, od miša do papkara srednje veličine, čak i većih ako je čopor dovoljno brojan. Agresivnost koja se ispoljava pri hvatanju plena najčešće izazivaju tri vrste domaćih životinja: mačka, živina i ovce. Mačka je potencijalni plen koji razdražuje skoro sve pse, bez obzira da li žive sa mačkom ili ne. Taj plen, koji iskrsava na teritoriji porodice-čopora i eventualno postaje predmet pretnji vlasnika psa, visoko je stimultivan. Obično se sve svodi na gonjenje, pošto mačke uspevaju da izbegnu progon pasa; ali postoje psi koji imaju izrazitu sklonost ka hvatanju plena i koji ubijaju više mačaka u toku sedmice.Ponovljeni uspesi, ohrabrenje koje mnogi vlasnici pružaju svojom blagonaklonom popustjivošću, navode psa da neprestano traga za mačkama u svom okruženju. Lov na živinu ili ovce bez svake sumnje je jedna od najneugodnijih šteta koje psi mogu da naprave. Stado ovaca, kao i živina, predstavljaju potencijalni plen u jednom zatvorenom prostoru ograničenih dimenzija. Bez obzira na vrstu i tip plena, svi grabljivci ispoljavaju ponašanje dezorganizovanog lova čim se nadju u ogradjenom prostoru prezasićenom plenom. Oni onda hvataju sve što im je na domaku, ubijaju, ali ne da bi plen zaista pojeli i zaustavljaju se tek pošto većina životinja bude poklana. Štaviše, plen koji trči i uznemireno se kreće ispuštajući krike posebno je stimulativan. Otuda se bolje shvataju uočene štete i sklonost pasa-ubica kokoški ili ovaca da ponove svoje podvige. Korišćene su mnoge metode da se izadje na kraj s takvim ponašanjima, ali je malo njih zbilja delotvorno i upotrebljivo. Tradicionalne metode koje se sastoje u tome da se za ogrlicu psa prikači mrtva živina i koja tu ostaje sve vreme truljenja potpuno su beskorisne, sem toga što su i odvratne. Isto tako, pokušaj stavljanja psa u vreću u koju se stavlja i petao… lako je reč o savršeno normalnom ponašanju, koje čini sastavni deo dubokih reakcija pseće vrste, neuspesi u prevaspitavanju su česti. Ljudi više vole da izbegnu kontakt izmedju psa i živine ili ovaca.

 

Bekstvo. Sam pojam bekstva je neodgovarajući i označava infaridlizaciju psa od strane gospodara. Da bi se dobro shvatiii razlozi tih bežanja, kraćih ili dužih, treba se vratiti na razvoj ponašanja šteneta. Za vreme adolescencije, štene često biva odgurnuto od svoje majke koju u tome podržava dominantni mužjak, najčešće njegov otac. To navodi mladoga psa da živi na najzabačenijem delu teritonje čopora i da okuša svoju sreću u drugim grupama gde bi mogao da dospe u povoljniji hijerarhijski položaj. I doista, kad se analizira situacija sa psima zvanim begunci u njihovoj prvobitnoj porodici, konstatuje se da su u pitanju ili psi koje njihovi vlasnici nisu integrisali u porodični život (psi namenjeni čuvanju vrta i koji preko dana ostaju u svojoj kućici), ili psi vrlo dobro integrisani koje je dolazak deteta (ili bilo koja druga promena u porodičnoj grupi) potisnula u niži rang. Pas tada teži da napusti porodični posed, najpre na kraći period, a kasnije na sve duže vreme. Ako sretne druge pse ili Ijude koji ga dobro prihvataju i nude mu na taj način povoljniji hijerarhijski status, pas se konačno više neće vratiti. Seksualnost može da odigra odlučujuću ulogu uzrokujući bekstvo subjekata čiji hijerarhijski položaj, neodredjen u porodici iz koje potiču, nije uspevao da inhibira periodična seksualna ponašanja. Sem toga, sredina van poseda porodice-čopora često obiluje stimulansima veoma privlačnim za begunca, što još više pojačava želju za bežanjem… Kako postupiti? Za početak, stavljanje ograde može biti od velike koristi. Potom, psu se ponovo može dati važnije mesto u porodičnom životu, ali oprezno, jer ne bi valjalo da on, postane dominantan. Može se posebno nastojati da se s njim ostvari stvama komunikacija, kako bi obredi koji predstavljaju vezu izmedju članova iste socijalne grupe, dovoljno vezali životinju. Drugo rešenje ogleda se u tome da se uzme još jedan pas da bi se stvorila koherentnija grupa. Dovodjenje novog psa treba sprovesti uz pomoć veterinara specijalizovanog za probleme ponašanja, da se u porodici ne pojave dva begunca. Uprkos svemu, kad pas počne da se tokom svojnh bekstava integriše u neku drugu porodicu, izuzetno je teško vratiti ga konačno kući; ako se nova porodica složi da usvoji psa, bolje je ne uzimati je natrag radi dobrobiti živodnje. I u ovom slučaju bolje je delovati preventivno. Uspostaviti sa psom što ranije, na početku perioda adolescencije, skup odnosa u toku zajedničkih aktivnosti, najbolji je način da se izbegnu bekstva. Ako se u porodičnom životu dogodi da se pas mora ostaviti po strani za izvesno vreme, posavetujte se sa veterinarom i tako podesite situaciju da pas ne bi stekao utisak da je zanemaren.

Koprofagija. Ovim termiriom označava se konzumiranje izmeta, ponašanje koje vlasnici vrlo teško podnose. Konzumiranje izmeta biljojeda (konjska i govedja balega) normalno je kod psa, te je koprofagija svakodnevna pojava kod šteneta mladjeg od 6 meseci (potom ima tendenciju da nestane). U ta dva slučaja, može se uvek pokušati sa sankcionisanjem takvog ponašanja, ali ti vaspitni poduhvati uglavnom ne uspevaju: pas i dalje pada u iskušenje da konzumira izmet. Zauzvrat, kada odrastao pas konzumira sopstveni izmet, neophodno je odmah konsultovari veterinara zato što je obično reč o simptomu patologije organskog porekla (hronični pankreatitis, egzokrina insuficijencija pankreasa), ili je posledica ponašanja (sindrom lišavanja, depresija usled odvajanja).

Ritual radosnog dočekivanja. Ritual predstavlja elementarno ponašanje (jesti, piti) koje postepeno dobija funkciju komunikacije. Zapravo, bilo koje elementarno ponašanje može se pretvoriti u obred ukoliko su promene ponašanja u okruženju psa dovoljno povoljne.
Premda je kod većine pasa ritual radosnog dočekivanja dovoljno umeren da nikome ne bi smetao, on ponekad dobija takve dimenzije (veliki psi) da gubi svoje obeležje simpatičnosti i pretvara se u pravu agresivnost kako za neposrednu okolinu, tako i za posetioce kojima se retko dopadaju takvi burni izlivi prijateljstva. Medjutim, treba shvatiti kako stvari fimkcionišu, da bi se bolje prihvatile mere koje valja preduzeti. Doista, najčešća reakcija vlasnika koji pokušavaju da sačuvaju svoju odeću, jeste pretiti psu glasom, kako bi pas prestao da skače, ili ga eventualno udarati. Postignuti efekat razlikuje se od očekivanog, pošto pas udvostručuje snagu… Podsetimo da je reč o ritualu, dakle o sistemu komunikacije koji nije verbalan i čija efikasnost prvenstveno zavisi od ritma i tipičnog intenziteta (način da se istaknu. značajni elementi rituala). Pas koji radosno dočekuje svog gospodara verovatno daje dokaza o svom oduševljenju što ga vidi, ali tu poruku emituje i u očekivanju istog odgovora od strane svog sagovornika. A šta pas odjednom vidi, uprkos svom oduševljenju koje je do tada bilo toplo pozdravljano? Gospodar pokazuje znake razdražljivosti, čak agresiviiosti; pas ne shvata, on pojačava svoju poruku naglašavajući najznačanije elemente. Pomalo kao i mi kad bezbroj puta ponavljamo nešto što naš sagovornik uporno ne želi da shvati. Odgovaraiući na upornost psa, vlasnik se najzad predaje, naizmenično ga zatim milujući ili udarajući, već prema raspoloženju, što psa ne sprečava da i dalje dosta redovno vrši taj obred koji je za sve neprijatan. Prema tome, vlasnik ne može očekivati da takvim reagovanjem reši problem. Jedini zbilja efikasan metod je oslobadjanje od obreda, koje se sastoji u izostavljanju odgovora onoga na koga se obred odnosi tako što što će se praviti ravnodušan. U prvo vreme, pas će pojačati svoje izlive ne bi li iznudio odgovor, potom, posle nekoliko dana (prosečno pet dana), pas ostaje da sedi, iščekujući, pri čemu nenametljivo lupkanje repom ukazuje na njegovu radost. I upravo tada treba omogućiti uspostavljanje novog rituala tako što ćete prići psu da ga pomilujete i pričate s njim, pospešujući na taj načm, malo-pomalo, usvajanje mnogo umeremjeg obreda dočekivanja.

Lažni simptomi. Ako radosno dočekivanje za vlasnika može predstavljati pravo mučenje, lažni simptomi su, pak, istovremeno prave glavobolje u medicinskom smislu i izvor nespokojstva za gospodare psa. Sve počinje autentičnom bolešću koju prati kašalj, hramanje, svrab (to su tri najćešća slučaja). Uznermreni vlasnici postaju veoma osetljivi i na najmanju manifestaciju slabosti kod psa i počinju da ga miluju, maze čim on ispolji i najmanji prethodno pomenuti simptom. Veterinar kome su se obratili propisije odgovarajuće lečenje koje se doslovno primenjuje i u prvo vreme izgleda da je sve ponovo u redu. Vrlo brzo, pas ponovo počinje da na mahove pokazuje iste simptome: hrama, kašlje ili se češe. Ponovo konsultovani veterinar ne uspeva da pronadje objašnjenje za takvu povredu.
Zaključujući da veterinar nije dovoljno stručan, vlasnici menjaju veterinara sve dok problem ne počne da se sagledava sa aspekta ponašanja. I zbilja, čovek postaje svestan da se lažni simptomi javljaju samo u prisustvu vlasnika i prestaju čim pas stigne kod vetermara. Prateći istoriju tih poremećaja, zapažamo da je početna bolest psu donela znatno poboljšanje uslova života: on sada može da spava pored svojih gospodara, da jede najlepšu vrstu hrane, koju mu prinose u njegovoj porciji da bi ga poštedeli zamaranja, i uvek ga maze kada hramlje, kašlje ili se češe. Porodici se onda objasni situacija i postupa se, kao i u slučaju radosnog dočekivanja, tako što se ne obraća pažnja na psa kad on ispoljava svoje lažne simptome, vrednujući samo trenutke kada je on normalno aktivan. Ti rituali ubrzo nestaju, ali je bitno da se pri pojavi novog patološkog organskog oboljenja čuvamo da se ne trudimo suviše oko psa i da prilikom lečenja zauzimamo neutralan čak uzdržan stav.

Dobrom gazdi dobar pas… ova ljupka izreka u isti mah je i opomena. Bila ona štene ili odrastao pas, mužjak ili ženka, velika ili mala, sa sela ili iz grada, vaša životinja će uvek od vas zahtevati redovnu negu i vašu brižnu privrženost. Naučite pre svega da je dobra higijena za svog psa sinonim dobrog zdravlja i dugovečnosti, a za vas sinonim mnogih srećnih trenuraka i ravnoteže. Njegova ogrlica, negov povodac, njegova nosiljka ili njegova kućica , njegov toaletni pribor : neki osnovni lekovi treba da budu predmet racionalnog i strogog izbora. Otkrićete da vaš pas, bez obzira na pasminu, voli šetnje i polje; iskoristite to, dakle, da ugodno putujete s njim, sledeći praktične savete koje vam dajemo. Ta dobra životna pravila vas će zadovoljiti a psa ohrabriti, snažeći u njemu poverenje koje ima u vas. Treba da znate da mu pomognete kada mu je to potrebno, pri parenju, koćenju, manjim bolovima i neprijatnostima u svakodnevnom životu.

 

Higijena svoga psa. Kao garancija dobrog zdravlja, striktno održavanje higljene svog psa, na selu, ali naročito u gradu, može sprečiti mnoge probleme (upale, sekrecija iz očiju i ušiju). Redovna ili svakodnevna nega pruža, sem toga, trenutke bliskosti koji jačaju poverenje psa u njegovog gospodara.

Četkanje. Da biste mu sačuvali lepotu i sjaj, dlačni pokrivač svog psa morate redovno održavati. Gradski psi gube svoju dlaku. umrljanu masnom prašinom sa ulice te ih valja češće četkati nego seoske pse. Za kratku dlaku dovoljno ie jedno četkanje sedmično, a za životinje sa dugom dlakom to se mora činiti svakoga dana; ne oklevajte da četkanje ponovite i više puta dnevno u periodu linjanja. Do opadanja dlake dolazi s proleća i s jeseni kad životinja živi napolju, a četiri ili pet puta godišnje ako živi u gradu. Postavite psa na pristojnu visinu , na neki sto; ako ima kratku dlaku, koristite grubu četku i prolazite njome pažljivo po celom telu, u pravcu rasta dlake: od glave prema repu, od ledja ka trbuhu, ne zabora-vljajući šape. Održavanje duge dlake iziskuje složeniju opremu: raščešljivač, češagiju, metalni češalj, četku i kremu za raščešljavanje, četkajte psa da biste uklonili prašinu i prljavštinu, razmrsite čvorove rukom, a najupornije isecite makazama; namažite dlaku bilo kojim proizvodom za raščešljavanje predjite raščešljivačem, zatm češagijom da biste uklonili otpalu dlaku; završite češljem.

Kupanje. Učestanost kupanja zavisi od načina života psa: ako živi na svežem vazduhu, dovoljno je okupati ga dva do tri puta , godišnje; ako živi u stanu, možete ga kupati svaka dva meseca. Koristite šampon za pse, s obzirom da oni koji su namenjeni nama Ijudima mogu kod njih izazvati alergije. Da bi se izbegla ućebanost dlačnog pokrivača, razmrsite ga pre nego što pokvasite psa, i zaštitite unutrašnjost ušiju čepovima od vate. Na dno kade postavite podlogu protiv klizanja; stavite psa na tu podlogu i tuširajte ga mlakom vodom držeći ručicu tuša uz samo telo. Počnite od glave i nastojte da voda sasvim prožme dlačni pokrivač. Potom, namažite glavu šamponom, štiteći oči, a zatim šamponirajte telo i šape; trljajte do pojave pene, i temeljno ispirajte zaklanjajući mu oči rukom. Ako koristite šampon protiv parazita, proverite da li se na pakovanju nalazi broj dozvole za lansiranje proizvoda na tržište, što je garancija njegove neškodljivosti. Poprskajte psa tim prozvodom i dobro ga isperite posle nekoliko minuta. Zatvorite zavesu tuša i ostavite psa da se strese. Osušite ga sundjerastim ubrusom, uvek u pravcu rasta dlake da biste sprečili nastajanje čvorova, ili fenom, četkajući ga istovremeno od korena dlake prema vrhu ako dlaka pada naniže, ili u suprotnom smeru ako je treba podići. Ne zaboravite da iz ušiju izvadite čepove od vate. Psa koji ima neku kožnu bolest nemojte kupati a da se prethodno niste konsuItovali s veterinarom, imajući na umu da se gljivično oboljenje prenosi upravo kupanjem. Štene može da se kupa od trećeg meseca, samo treba paziti da ne nazebe.

Oči. Jednom sedmično, očistite oko po obodu vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom ili kamilicom. Ako vašem psu suze oči, što je čest slučaj kod patuIjstih rasa, to treba činiti svakoga dana. Ako pas mnogo suzi, i pri tom se menja boja dlake, posavetujte se s veterinarom.

Uši. Njih treba redovno nadgledati, naročito opuštene uši, osetljivije na parazite i infekcije. Jednom sedmično, uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljeiimi vrhovima. Stavite u uho vatu natopljenu proizvodom namenjenim u tu svrhu i smlačenim; ubrizgajte malu količinu do dna kanala i masirajte osnovu uha. Tresući glavom, pas će ukloniti višak sekrecije. Potom osušite suvom vatom.

Zubi. Pas nije poštedjen kamenca. Budite obazrivi, jer kamenac povećava rizik od infekcije desni i ogoljenost zuba. Redovno mu perite zube rastvorom sode bikarbone ili nekom abrazivnom pastom za pse. Mozete isto tako polovinom limuna preći spoljašnju i unutrašnju stranu zuba. Ako uprkos vašoj nezi kamenac nastavi da se hvata i uzrokuje loš zadah, posetite veterinara radi skidanja kamenca.

Nokti. Psi koji žive u stanu ne koriste dovoljno svoje nokte, te ih treba odsecati. Taj postupak je delikatan i treba da se izvede specijalnom spravom sa sečivom, koja odseca nokat umesto da ga zgnječi, što bi psu moglo da nanese bol. Postavite ga na jednu površinu koju se lako čistiti. Ako se buni, stavite mu korpu. Ne treba seći živi deo nokta, ružičaste boje, koji je jasno obeležen na noktima bez pigmenta. Na crnim noktima, kao reper može se uzeti tangenta koja polazi od osnove jastučića na šapama. Ukoliko, nepažnjom, oštetite koren, doći će do lakog krvavljenja. Zaustavite ga vatom natopljenom u deseto-procentnom hidrogenu, ili pomoću hemostatičke olovke.

 Šape. Proveravajte jastučiće na tabanima, poravnajte dlaku izmedju prstlju da se izbegne stvaranje čvorića. Redovno kontrolišite da li pas možda ima šljunak, trnje ili „popino prase“ izmedju prstiju, što može da dovede do stvaranja apscesa. U gradu, što češće perite psu šape; žvakaće gume i razni otpaci mogu se zalepiti za jastučiće i izazvati nelagodnost, manje upale ili infekciju.

 Analne žlezde. Postavljene sa obe strane amisa, te žlezde ponekad oteknu. Pas onda trlja zadnji deo tela o tlo. Podignite mu rep jednom rukom, drugom uzmite tampon od hidrofilne vate i snažno pritisnite s jedne i s druge strane anusa da biste istisnuli višak sekrecije.

Lov na nepoželjne „goste“. Zivot psa se retko odvija bez prisustva parazita kojih ga valja osloboditi. To su buve, krpelji i ostale vaši. Na raspolaganju vam stoji više sredstava.Šampon protiv parazita. Šampon protiv parazita koristi se prilikom kupanja.

Insekticidna bomba. Pas se pribojava insekticidne bombe, jer ona stvara buku.

 

Insekticidni prašak. Inseticidni prašak na bazi targoka,malo je praktičan zato što mora da prodre duboko u dlaku; nadzirite svog psa kako biste ga sprečili da se liže zatim ga dugo četkajte.

Antiparazitska ogrlica. Antiparazitska ogrlica sadrži insekticidni proizvod ili akaricid. Efikasno deluje protiv buva, ali manje protiv krpelja i mora se menjati svaka tri meseca. (Postoji jedan model „specijalna protiv krpelja“).

Dezinfekcija korpe. Bez obzira koji ste način odabrali, ne zaboravite da dezinfikujete korpu psa ili mesto gde on obično leži. U prodaji postoje za to predvidjeni specijalni proizvodi.

 

Doterivanje psa. Često je lakše i sigurnije kompletno doterivanje psa poveriti profesionalcu. Koliko juče rezervisana za izvesne rase kovrdžave ili grube dlake, složena veština doterivanja danas se upražnjava kod svih pasa, uključujući tu i mešance. Profesionalci ne primenjuju pravila doslovno, već umeju da vode računa o liniji psa kako bi se istakao njegov izgled. Obavezno u slučaju kad pas ide na takmičenje, doterivanje se preporučuje ako želite da vam životnja bude u skladu sa pravilima svoje rase. Kriterijumi su se menjali tokom godina. Šišanje pudle u vidu lava iščezava da bi ustupilo mesto ekscentričnom šišanju, harmoničnijem i modernijem. Pudli je potrebno doterivanje svaka dva meseca. Kod pasa sa grubom dlakom (foks, šnaucer, itd.), treba vršiti oblikovanje i trimovanje svaka tri meseca. Ovčarima sa gustom dlakom, bobtejlu ili brieškom ovčaru, ukoliko se redovno četkaju, dovoljne su dve do tri seanse godišnje, kao avganistanskom hrtu čija duga dlaka s vremena na vreme iziskuje brigu stručnjaka. Profesionalci za doterivanje pasa raspolažu odgovarajućom i usavršenom opremom: sto na kojem se pas imobilizira u stojećem položaju pomoću remena, frizerske makaze svih veličina za sečenje ili proredjivanje dlake, mašinicu za šišanje sa više glava, četke koje su više ili manje čvrste (od svile, od dlake divljeg vepra, itd), rukavice za postizanje sjaja, češagije, češljeve i fenove. Neki koriste sto sa grejanjem ili pak kadu sa bočnim vratima da bi se izbeglo podizanje životnje. Pri doterivanju primenjuje se više metoda: šišanje, striženje, ili epilacija, što se može raditi ručno ili pomoću češljanoža, trimera, ili završno oblikovanje krzna koje se vrši nožem za proredjivanje i češljem, čime se psu daje željena linija. Striženje i trimovanje primenju se kod pasa sa grubom dlakom (terijer, šnaucer, jazavičar sa grubom dlakom). Psi se obično kupaju pre doterivanja. Ta radnja se izbegava kod foksterijera, sem ako je veoma prljav, da mu se ne pokvari dlaka.

Proizvodi za negu lepote psa. Spektar šampona, losiona i krema za pse ne prestaje da se širi: desetak šampona za sve vrste dlake i sve boje krzna, biljna ulja za sjaj dlake, kreme za razmrsivanje dlake ili za njeno podizanje, omekšivači prilagodjeni teksturi krzna, učvršćivači i čak toaletne vode. Ti proizvodi, ma koliko bili maštoviti ili ponekad suvišni, prodaju se u salonima za doterivanje pasa, specijalizovanim prodavnicama, u robnim kućama na odeljenjima za životinje, pa čak i u apotekama.

Estetska hirurgija. Standardi za izvesne pasmine sadrže u svom programu sečenje repa ili ušiju iz estetskih razloga. Normalno upražnjavano do pre nekoliko godina, podsecanje ušiju danas je sve ređe. U Francuskoj, klubovi za rase to više ne zahtevaju. U Velikoj Britaniji i Holandlji zabranjena je amputacija repa ili ušiju iz estetskih razloga. To je primer za kojim će verovatno krenuti i Francuska. Benigne operacije, amputacija repa, ili ka-udektomija, vrši se na štenetu starom 2 do 3 dana, pod lokalnom anestezijom ili čak bez anestezije. Broj pršljenova koje treba ostaviti utvrđuje se za svaku pasminu. Ta operacija se između ostalih odnosi na flandrijskog govedara, boksera, pudlu, kokera, dobermana, oštrodlakog ptičara, belgijskog grifona, irskog terijera, pinčera, šnaucera i jorkširskog psa. Otoktomija, ili odsecanje ušiju, nekada se praktikovala kod pastirskih pasa, goniča ili pasa za borbu kako bi manje bili izloženi neprijatelju. Danas se vrši radi estetike, da bi silueta i glava psa bile lepše. Mnogo osetljivija i bolnija od odsecanja repa, ta intervencija se odvija pod opštom anestezi|om na štenetu od 2,5 do 5 meseci. Sastoji se uklanjanju jednog dela ušne hrskavice da bi uho ostalo uspravno. Veterinar mora da bude vrlo vešt i sposoban da bi postigao željeni oblik, kod svake rase ponaosob: uho u vidu školjke kod brieškog ovčara, zaoštreno ili „rustično“ kod boserona, jako udubljeno kod boksera, mešovito kod dobermana itd. Flandrijski govedar, šnaucer i pirinejski ovčar takođe su žrtve ove mode. Postoperativna nega je duga. Ponekad treba ostaviti zavoje više sedmica ili fiksirati fišbajne. Odsecanje zadnjeg zaperka, od koristi za radne pse (zadnji zaperak može da se zakači), obavezno je kod pojedinih rasa u okviru takmičenja. Sasvim bezazlena, ta intervencija najćešće se vrši bez aneste-zije, u prvim danima života šteneta. Odnosi se na nemačkog ovčara belgianskog ovčara, pikarskog ovčara, pudlu. Jorširskog i ostale terijere, dobermana, španijela, setera, lovačke pse i kratkodlake ptičare.

 

 

Živeti sa svojim psom. Živeti sa psom pruža mnogo zadovoljstva, ali povlači za sobom i neke neugodnosti ukoliko ne živite na pustom ostrvu. U gradu kao i na selu, na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u našem društvu. Morate paziti na njegovu udobnost i njegovo zdravlje, ali isto tako obezbediti da on ne predstavlja smetnju za druge Ijude. Samo osećaj odgovornosti kod svih nas može potisnuti odbojnost prema psu koja, nažalost, ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima. Posedovanje psa povlači za sobom izvesne troškove. I zbilja, neophodno je predvideti minimalnu opremu za svakodnevni život: povodac, ogrlicu, pokrivač ili kućicu, činiju, četke i česalj, eventualno odeću… Za prenos malih pasa neophodna je njima prilagođena torba. S druge strane, odmor donosi izvesne troškove : specijalne ulaznice, propisane vakcinacije, poseta veterinaru da bi se dobilo zdravstveno uverenje koje zahtevaju neke zemlje itd. Ako ne možete da povedete svog psa, niti da ga poverite svom susedu, pansion predstavlja dobro rešenje, all skupo.

Oprema. Kad napuni 3 meseca, štene počinje da se raduje izlascima. U gradu, bolje je izbegavati ulice i zagadjene parkove i preneti ga na neko mesto tiho i čisto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku ga često izvodite: šest do osam puta dnevno; to je najbolji način da ga naučite da bude čisto.

Izbor povoca. Kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, prilagodjenu njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od 2. meseca. Dobro je pritegnite da je se štene ne može osloboditi kad vuče povodac. Izbegavajte zvonca koja bi ga nepotrebno uplašila i smetala vašim eventualnim prijateljima u šetnji. Izbor povoca, koji povezuje štene sa gazdom, veoma je važan. Povodac mora efikasno prenositi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je od kože, savitljiv, lak, dužine izmedju 1 m i 1,20 m. Nepotrebno je i čak opasno predvideti duži povodac, naročito u gradu, zbog sobraćaja. Kada pas poraste, biće potrebna ostala oprema. Ukoliko je sklon da povlači povodac, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, obrazujući klizni ćvor („davilica“). Pogoduje svim tipovima pasa i koristi se za vreme vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se živodnja pozvala na red, čime se naravno izbegava svaka grubost. Izbegavajte suviše kratak povodac (jednostavni držać od kože vezan neposredno za kopču), on ne daje psu dovoljno slobode, što povećava njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom („fleks-povodac“), sve rasprostranjeniji, daje mu, naprotiv, dovoljno slobode za kretanje. Postoji veliki izbor plasričnih povodaca (jeftinijih), pamučnih, kožnih debljih ili tanjih, ili pletenih, ili u vidu metalnog lanca sa kožnom ručicom na kraju. Obratiti pažnju na kopču ako vam je pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje. Najsolidniji su oni koji se otvaraju pritiskom na obe strane i automatski zatvaraju zahvaljujući pločnoj opruzi.

Ogrlica. Po tradiciji, izvesne rase imaju specijalne ogrlice: buldog, bordoška doga i napuIjski mastif nose veću i deblju ogrlicu, koralnu; doberman tanku ogrlicu, u skladu sa svojom glavom i linijom; hrt i vipet kožnu ogilicu veoma široku u sredini, a usku na krajevima; škotskl terijer nosi boje škotske suknje; pinčer, jazavičar, „jorki“ ili veliki psi sa gustim krznom, kao što je čau-čau, nose amove; u Švajcarskoj, pastirski psi nose veliku kožnu ogrlicu ukrašenu metalnom pločicom koja predstavlja kravu. Za prefinjene pse, postoje povoci koji se posebno slažu sa ogrlicama u modernim bojama; što se tiče malih luksuznih rasa, one radije nose modele od velura ili jagnjeće kože, sa zlatnim zakivcima ili dragim kamenjem. Ogrlica treba da ima pločicu na kojoj se nalazi adresa gospodara. Takva opreznost biće svakako od koristi, zato što se ne pomišlja uvek na proveru broja tetovaže kod izgubljenog psa, ili se to izbegava ukoliko je agresivan.
Kod kuće skinite ogrlicu svog psa da bi dlaka na vratu disala i vratila se na svoje mesto.

Život u gradu. Nemaju svi psi sreću da žive na selu. Da bi ostali u formii, gradski psi trebalo bi da izlaze četiri puta dnevno, što je suviše često za gazdu koji radi. Uglavnom, pas ima prava na dve šetnje, jednu jutarnju, drugu krajem dana, sa ponekad poslednjom malom šetnjom krajem večeri. To može biti dovoljno, sem ako ne osudimo psa na šetnju po kući posle obroka, na povocu. Pas mora imati mogućnosti da skače i trči. Što je izgleda teško ostvariti, sem ako ne živite u blizini parka do kojeg je lako doći. Urbanisti doista nisu pomišljali da predvide slobodan prostor gde bi psi mogli da vežbaju, što je neophodno za njihovu ravnotežu. Najčešće, pas skakuće na povocu po trotoaru i obavlja svoje potrebe, u najboljem slučaju u kanalu, a u najgorem bilo gde. U Francuskoj, izvesni gradovi nastoje da vode računa o psima stvarajući odvojeni prostor, što je inicijativa koju bi valjalo mnogo više oponašati. lako im je zabranjen pristup u parkovima, vrtovima i prodavnicama hrane, naše pratioce tolerišu u ostalim prodavmcama i često u restoranima,nasuprot onome što se dešava u SAD. U gradu, jedino mali psi koji se nose u torbi i psi-vodiči za slepe imaju prava da udju u metro i autobus. U pariskoj regiji, RER (regionalna ekspresna mreža) dopušta ulaz psima na povocu. U Belgiji i Švajcarskoj, psima je dozvoljen ulazak u gradski prevoz, ali najveći plaćaju svoje mesto. Ako telefonirate nekoj taksi stanici, uvek ćete naći vozača spremnog da prihvati psa; ipak, uputno je naznačiti veličinu životinje. U tom neprijateljski raspoloženom gradskom okruženiu. psi ipak imaju pravo na udobnost najluksuznijih salona za doterivanje i na butike gde ćemo naći kaputiće kišne mantile-korisne ako je životinja starija,reumatična ili bolesna,proizvode za negu lepote,igračke,korpe i torbe za putovanje,jastučiće,ležaljke za rasklapanje,kotur za spasavanje,sigurnosni pojas, , ogrlice svetleće ili protiv lajanja, dijetetsku hranu, itd. U svim robnom kućama nalazi se specijalizovano odeljenje; u Francuskoj su ove godine predvidjene velike površine posvećene isključivo domaćim životinjama. Premda život seoskog psa može izgledati bolji nego što je to slučaj sa gradskim psom, zbog slobode koju on navodno ima pri kretanju, treba podsetiti da, kako u gradu, tako ni na selu, pas nema prava da skita sam po poljima, šumarcima i putevima. U gradu se bolesni ili povredjeni psi leče u savršeno opremljenim veterinarskim klinikama.Urgentne službe rade svakodnevno puna 24 časa,kao i veterinarska služba za kućno lečenje(S.O,S za životinje).Postoje čak i ambulantna kola za životinje,sa nosilima za prenos bolesnih i povredjenih pasa koji se ne drže više na nogama.

 

Stanovanje. Bez obzira da li živi u kući ili u stanu, psu je potrebno da ima sopstveni kutak kako bi se osećao kao „kod kuće“. U stanu
pas često sam bira svoje omiljeno mesto. Instiktivno, on uvek tako legne da iza sebe ima zid, dok mu je glava okrenuta spolja. To je zaštitni refleks o kome treba voditi računa kada se priprema mesto za psa. Pas takođe voli da spava na uzdignutim mestima, koja ne treba da budu suviše visoka kako bi on mogao da se penje i silazi, a da se pri tom ne povredi. Na selu uređenje boravišta za psa je jednostavnije jer je moguće odvojiti mu prostoriju ili, štaviše. napolju mu postaviti kućicu. U načelu sve kućice sagrađene po istom modelu, mogu se rasklopiti i lako očistiti. Najbolje drvo je drvo sa smolom (bor, kedar, jela), čiji miris odbija parazite. Nikad je ne treba postavljati u pravcu severa, ili prevelike toplote, već nasuprot dominantnim vetrovima i zaštititi je od promaje.

Na odmoru. Ma kuda išli na odmor, vaš pas će uvek biti srećan da vas prati, međutim to nameće i brojne obaveze. Mnogi gospodari odustaju od putovanja u Veliku Britaniju koja propisuje karantin, da se ni za trenutak ne bi odvojili od svog psa.

Pansion. Ako vaš pas ne može da pođe sa vama, uvek postoji rešenje da ga date na čuvanje, jer su pansioni veoma brojni. Najbolji pansioni se brzo popune; trebalo bi dakle, sigurnosti radi, da prijavite svoju živodnju bar 2 meseca unapred. Treba da bude tetoviran, vakcinisan i dobrog zdravlja. Vi sa svoje strane proverite u kakvom je stanju ustanova, stanje pasa i ponašanje službenika. Životinja će u boljem okruženju lakše podneti rastanak. Ukažite na navike svog psa i eventualno na njegov način ishrane.. 0stavite mu pokrivač koji će prožeti boks mirisom kuće. Nemojte se ustručavati da telefonirate u pansion kako biste se uverili da je sve u redu. Pansioni su prilično skupi i ne obuhvataju veterinarske troškove ako se vaš pas razboli. Specijalizovani časopisi, društvo za zaštitu životinja i veterinari mogu vam biti od koristi dajući vam adresu pansiona za čuvanje psa. Pansion nije jedino rešenje. Psa možete poveriti prijateljima, susedima ili porodici, mogu ga čuvati pojedinci koji se budu javili na vaš oglas, ili ga poverite nekome ko takođe ima psa, a zatim vi čuvajte njegovog za vreme odmora. Postoje takođe usluge za čuvanje psa kod kuće, koje pružaju penzioneri stanujući kod vas dok ste vi odsutni i brinući o vašem psu.

Odlazak na odmor i ostavljanje psa. Treba ga unapred pripemiti. Vakcina protiv besnila obavezna u Francuskoj, postoji u obliku koji se može ubrizgati odjednom ili u dva navrata u razmaku od petnaest dana; treba je dati najkasnije mesec dana pre polaska; rok je isti i za revakcinaciju. Imajte to na umu ako sa psom boravite u kampu, naselju za odmor, ili ako prelazite granicu. Pojedine zemlje sem toga traže uverenje o dobrom zdravlju psa, izdato od veterinara, koje ne sme biti stanje od osam dana. Druge propisuju karantin o trošku gospodara.

U hotelu. Većina vodiča može da pruži informaciju o hotelima koji primaju životinje. Specijalizovane organizacije obavestiće vas o pravilima koja se odnose na prisustvo psa na plažama.

Na putovanju. Odmor i putovanja često nameću organizacione probleme, te je pre polaska neophodno tačno o svemu prikupiti korisne informacije: u vezi sa aviokompanijom, hotelom, kampom, specijalizovanim organizacijama ili turističkom agencijom dotične zemlje. Ta predostrožnost uštedeće vam mnoge neugodnosti i neprijatna iznenađenja.

U kolima. Psi vole vožnju automobilom, ali su mladunci često bolesni ili uznemireni. Neko sredstvo protiv mučnine i za smirenje, koje se daje pola sata pre polaska, oslobodiće vas problema; naći ćete ih u prodaji na veterinarskom odeljenju u apotekama. U automobilu životinja treba da putuje pozadi, vezana ili odvojena od putnika rešetkom ili mrežom. Sprečite ga da istura njušku kroz prozor jer time rizikuje da dobije upalu uha ili grla. Ne zaboravite da ponesete činiju, bocu vode i njegovo jastuče ili pokrivač. Zaustavljajte se bar na svakih trista kilometara i prošetajte svog psa na povocu, najbolje na nekom tihom mestu. Nikada ne ostavljajte psa u kolima dok stoje na suncu, čak i ako su prozori otvoreni, jer je onda u opasnosti da dobije toplotni udar koji može da bude smrtonosan.

U vozu. Ako putujere vozom. možete svog malog psa nositi u torbi. ali pošto, prethodno platite specijalnu kartu. Veliki psi se primaju u kupe, pod uslovom da se slože ostali putnici i uz kupovinu polovine karte drugog razreda. Kondukter može sem toga zahtevati da im se stavi korpa.

U avionu. U avionu, mali pas moći će da ostane u kabini, u torbi Pobrinite se da ga prijavite još prilikom rezervacije,budući da se samo tri životinje primaju na ist let. Veliki pas leti u bunkeru, zatvoren u kavezu koji daje aerodrom. Aviokompaniju treba unapred obavestiti, s obzirom da se životinje ne primaju na svim letovima. Sredstva za umirenje koja se daju pre polaska ublažiće traumu koju izaziva let u bunkeru aviona.

Na brodu. Na brodu, zavisno od kompanije, pas će putovati u kućici ili u vašoj kabini. Zahteva se uredna vakcinacija i uverenje o dobrom zdravlju..

 

Parenje. Parenje je važna odluka za gospodara. Međutim, psi se lako pare i nisu retka parenja izmedju rasnih pasa i onih koji to nisu. Da li je vaša kuja zdrava? Poznajete li rasplodnog mužjaka? Šta ćete uraditi sa štencima? Sve su to pitanja koja morate sebi da postavite pre svakog takvog poduhvata. Da bi se planiralo parenje, vaša ženka treba da je u potpunosti zrela. Bolje je da se preskoči jedno teranje pre prvog parenja da bi se uvećale šanse za rađanje zdrave štenadi. Prema nekim odgajivačima najpovoljniji period je deseti dan posle vaginalnog krvavljenja. Za ostale to je dvanaesti dan. Najbolje rešenje sastoji se u ostvarivanja dva uzastopna parenja bilo desetog i dvanaestog, bilo jedanaestog i trinaestog dana. Iskusna kuja prima rasplodne mužjake za parenje kad napune deset meseci.

Potraga za partnerom. Ukus i sluh malo učestvuju u seksualnom ponašanju psa. Zauzvrat, taktilni oseti i vizuelni stimulansi mogu delovati kod odredjenih rasa. Medjutim, miris igra prevashodnu ulogu u potrazi za partnerom i seksualnoj motivaciji. Pas je u stanju da oseti miris kuje koja ima teranje na tri kilometra razdaljine, ukoliko je vetar povoljan. Prepucijalne i analne žlezde, vaginalni sekreti, izmet i naročito urin bogati su feromonima, koji predstavljaju takodje jedno od značajnih sredstava komunikacije izmedju jedinki. Posedovanje i odbrana teritorije za psa su neophodni uslovi za parenje i za seksualnu aktivnost. Otuda je veoma uputno kuju u vreme ljubavnog žara dovesti na teritoriju rasplodnog mužjaka. Mužjak kao i ženka mogu da ispoljavaju izrazito veću seksualnu zainteresovanost u odnosu na ovog ili onog partnera, što ponekad dovodi do odbijanja parenja izmedju seksualno aktivnih jedinki. Sklonost nekih pasa sa pedigreom da se pare sa manje plememtim psima može ponekad postati neugodno kod izvesnih rasa.

Prva približavanja. Iako je često mužjak zadužen da pronadje partnerku, ni ženka nije uvek pasivna. Ona takodje može pokazati inicijativu u odnosu na neiskusnog i naivnog mužjaka, naročito kad je ovaj odgajan u izolaciji. Koliko je to mogućno, dopustite psima da se upoznaju i skaču od radosti pre no što usledi parenje u pravom smislu reči. Pojedine ženke odbijaju da se pare ukoliko nemaju naviku da budu u društvu drugih pasa. Agresivnije rase su ponekad problematične. Mužjak se udvara njušeći vrat, uši, anovaginalnu regiju i vrti repom. Ženka može ostati mirnija ili pak radosno prilazi. Mužjak i ženka gledaju se licem u lice, spuštenih prednjih, a uspravljenih zadnjih nogu, i iznenada ustaju. Kuja odgovara na lizanje vulve tokom daljeg udvaranja podižući stražnji deo tela i okrećući rep u stranu. Kada je spremna da prihvati koitus, ona se drži mirno, dozvoljavajući mužjaku da se popne na nju, uprkos ponekad znatnoj razlici u veličini. Iskusni mužjaci sa receptivnim ženkama mogu ostvariti penetraciju za manje od jednog minuta. Ukoliko kuja nije receptivna i ako je, sem toga, mužjak neiskusan, udvaranje može da potraje satima bez ijednog koitusa. Oba gospodara treba da ostanu kraj pasa. Dešava se doista da kuja postane neugodna ili da se suviše rano povuče, uz opasnost da povredi mužjaka. Naročito, ne treba odvajati pse za vreme parenja jer bi to moglo dovesti do težkih lezija genitalnih organa i kod mužjaka i kod ženke. Često je poželjno da se koitus ponovi četrdeset osam časova posle prvog parenja. Ako je posle parenja došlo do oplodjenja, polni žar prestaje četri do pet dana posle koitusa i ženka sada odbija mužjaka. U toku tog perioda, treba izbeći da neki drugi mužjak slučajno pridje toj ženki, jer bi usled fenomena zvanog „naknadno oplođenje“ neka slobodna jajašca mogla biti ponovo oplodjena novim spermatozoidima, te bi se dobilo nekoliko štenadi različitih u odnosu na željenu rasu. Posle parenja, čak je i veterinaru teško da pre kraja prvog meseca potvrdi da je ženka gravidna, sem ako je mala i dopušta da joj se abdomen opipa, a da se ona pri tom ne stegne.

Pre parenja. Pre no što ćete pariti ženku posavetujte se sa odgajivačem svoje kuje, sa nekim drugim odgajivačem i svojim veterinarom. Verovatno ćete tako saznati za nekog mužjaka koji bi odgovarao vašoj kuji. Prikupite podatke o rasi svoje kuje. Tako ćete znati da li se dovoljno približava standardu svoje rase. Postoji takodje izvestan broj testova da bi se otkrile najteže kongenitalne bolesti. Ako vaša kuja ima pedigre, uverite se da li je i njen partner uveden u registar kod nadležnih službi. U protivnom nećete moći da prepoznate štenad. Ponovo vakcinišite kuju pre polnog akta. Dajte joj sredsrvo protiv glista u sedmici koja prethodi parenju. Kod dugodlakih kuja, savetuje se oslobadjanje prilaza vulvi.

Polni žar. Period teranja javlja se dva puta godišnje. Medjutim neke kuje mogu imati teranje i tri puta godišnje.Ti periodi traju tri sedmice.Opasnost od parenja je stvarna tek posle desetog dana,kad počinje period u toku kojeg kuja prihvata mužjaka, ako je polni žar neprijatan a parenje je teško izbeći,možete za kuju planirati privremenu sterilizaciju ili pak konačnu.

Privremena sterilizacija. Ona sprečava pojavu polnog žara ubrizgavanjem progestagena tokom meseca koji prethodi polnom ciklusu. U koliko je on već počeo, treba intervenisati najkasnije drugog ili trećeg dana, i dati progestagen radije oralno. Upozorenje: ponovljena upotreba progestagena nije bezopasna i može pospešiti pojavu piometrije.

Trajna sterilizacija. Ona se izvodi metodom ovariektomije (hirurško odstranjenje jajnika). Može se vršiti kod svih uzrasta, izmedju dva polna ciklusa. Prednost joj je što može da spreči sve polne cikluse i sve bolesti genitalnih organa. Ako se izvede pre 2. godine, sprečava pojavu tumora dojke.

Porođaj kod kuće. Štenjenje je prirodan proces u kome, načelno, nemate potrebe da intervenišete. Posmatrajte sa razdaIjine kako bi se sve dobro odvijalo. Pomoći ćete keruši ukoliko neko štene nije u stanju da izađe ili ako ne može da nađe dojke. Nikada ne uzimajte štene od njegove majke, jer postoji opasnost da ga ona potom odbaci. Sa rađanjem štenadi, suočićete se sa novim zbunjujućim pojavama: majčinsko dojenje ili pak veštačko, bdenje majke nad svojim mladuncima itd. Ta briga će uveliko biti nadoknađena zadovoljstvom kad budete videli kako štenad raste i vezuje se za vas, i u isti mah svakodnevno postaju sve smeliji i samostalniji; no, ne dozvolite da se suviše raznežite jer već treba početi sa vaspi-tanjem !

Štenjenje. Kad se porođaj približi kuja je često nespokojna. Pripremite korpu obloženu starim čistim vešom. Ako keruša odabere neki kutak u plakaru, stavite tu čist čaršav. Kad dođe do kontrakcija, kuja brže diše i dahće, puca vodenjak, što je predznak pojave prvog šteneta. Svako od njih izalazi u amnionskoj košuljici. Majka preseca pupčanu vrpcu i počnje da liže svoje mladunče podstičući na taj način njegovo disanje Ona zatim pojede placetu budući da ta membrana sadrži hormon koji pospešuje laktaciju. Štenad se rađa u različitim intervalima od nekoliko minuta do jednog časa.Rađanje sledećih je lakše od rađanja prvog. Po završetku štenjenja majka se sa olakšanjem predaje odmoru, ostavite je na miru ali je napojite. Ako se do tada normalno ponašala, nemojte se ničega plašiti i sve prepustite njenom majčinskom instinktu. Većina ženki se zatim čisti (od 24 časa do jedne sedmice) često menjajte čaršave. Prvih dana, keruša brani svoj porod i pokazuje zube ukoliko se približi neki stranac ili deca.

Kad treba intervenisati? Ako uprkos naporima majke štene ne uspeva da izađe, uhvatite njegovu glavicu čistom krpom i snažno vucite. Nemojte vući ukoliko se zaglavilo i pozovite veterinara. Dešava se da keruša prvorotkinja ostavi svoju štenad nakon rađanja: u tom slučaju, uzmite makaze očišćene alkoholom i presecite vrpcu dalje od pupka. Čistom krpom oslobodite ga placetne opne, istrljajte ga da biste podstakli disanje i stavite štene na majčine grudi. Dobro pazite, majka bi mogla da uguši svoje mladunce ako legne na njih.

Neželjena štenad. Uklanjanje čitavog poroda je svirepo i ne može se preporučiti. To bi značilo izložiti majku nervnoj i hormonalnoj neravnoteži. Bilo bi dobro da joj se ostave dva šteneta. Događa se da ona sama eliminiše defektnu ili bolesnu štenad odbijajući da ih hrani.

 

Veštačko dojenje. Keruša je normalno sposobna da hrani svoje mladunce, ali u slučaju veoma brojnog poroda, ili ako je majka bolesna, bićete ponekad primorani da ih hranite na cuclu, bilo specijalnom cuclom, bilo cuclom za lutke.U prodaji postoji odgovarajuća zamena za kujino mleko.

 

Siročad. Štene siroče sisa deset do dvanaest puta tokom dvadeset četiri časa do druge sedmice, osam puta u trećoj i četvrtoj sedmici, 6 puta u petoj sednuci. Posle petnaest dana smanjite noćne podoje. Otvori na cucli treba da budu dovoljno veliki da bi mleko moglo nesmetano da teče. Držite štene u ruci i hranite ga lagano, pazećl da se ne uguši. Zatim, nežno pređite vatom natopljenom mlakom vodom po njegovom stražnjem delu. Tako ćete zameniti pokrete majčinog jezika kojima se pokreću uriniranje i defekacija. Štenad, vrlo osetljiva na promene temperature, žive priljubljeni jedno uz drugo. Do zalučivanja (odbijanja od sise) dolazi oko pete sedmice, a majčino mleko nestaje najčešće prirodnim putem.

Štenad. Po rodjenju, štene se brzo razvija i raste. Za posmatrača je to uzbudljiv period. Mala životinja ide iz otkrića u otkriće, istražuje svet i počinje da komunicira.

 

Razvoj šteneta. Štene se radja gluvo i slepo, što ga ne sprečava da bez ikakve pomoći pronadje put do dojki. Ono provodi 90 % svog vremena u spavanju. Ne uznemiravajte ga. Majka liže svoju novorodjenčad, jede njihov izmet i sama čisti svoje leglo. Tokom tog perioda nemate potrebe da intervenišete. Negde od 12. do 15. dana, štenad otvara oči. Zvuke, pak, registruju tek nekoliko dana kasnije. Radjaju se bez zuba. Posle mesec i po dana izlaze im svi mlečni zubi. U četvrtom mesecu, očnjaci počinju da ispadaju. Tokom sledeća 2 meseca zubi se u celini obnavljaju. Štene u početku puzi. Oko 3. sedmice počinje da se uspravlja, udaljava se pomalo od svoje majke i počinje da se igra sa svojom braćom. Sa 4 sedmice, prati. pogledom predmet u pokretu i reaguje. Izmedju 4. i 5. sedmice, polazi u istraživanje. Porod tada funkcioniše poput malog čopora. Uspostavlja se hijerarhija i može se zapaziti da najjači već dolaze do izražaja.

Kada treba pozvati veterinara? Ako trudnoća traje više od 63 dana. Kada se iz vulve luči zelena tečnost. Ako se, posle pucanja vodenjaka, uprkos naporima kuje ne pojavi ni jedno štene. Ako štenjenje traje više od sat i po, ili ako majka prestane da potiskuje plod. Kad posle porodjaja majka počne da se trese i da dahće (reć je o pojavi eklampsije koja zahteva hitno davanje injckcije na bazi kalcijuma; može se pojaviti tokom štenjenja ili tokom prvog meseca dojenja) Posle štenjenja mudro je posavetovati se sa veterinarom.On će proveriti da nije u uteresu ostalo neko štene i da majka ne pokazuje znake infekcije. On takodje može da predloži odredjeni režim ishrane i da prepiše vitamine.

Carski rez. Carski rez, primenjen u slučaju komplikacija nastalih tokom štenjenja omogućuje da se sačuvaju i majka i štenad. U kojim slučajevima: štenjenje može biti komplikovano ako: keruša ima odveć usku karlicu, fetus suviše velik (jedno štene, ili je glava mladunčadi suviše velika). Ako trudnoća, koja normalno traje 63 dana, predje 70 dana, tada se kod kuje radi carski rez. Za vreme štenjenja ako kontrakcije nisu dovoljno efikasne, veterinar daje keruši neki lek koji stimuliše kontrakcije uterusa. Ukoliko se ta inrervencija pokaže nedovoljnom, pristupiće se carskom rezu.

Tok carskog reza. Veterinar operiše kuju pod opštom anestezijom. On zaseca stomak ili bok, izvlači štenad, koje po potrebi reanimira, a zatim pravi šav. Možete sačekati kerušu i vratiti je kući kroz sat i po do tri sata od početka operacije. Nadzirite rez i ukažite veterinaru i na najmanji problem.

Odbijanje od sise. Izvodi se postepeno između 3. i 4. sedmice. Majka vraća ponekad iz želuca deo svoje hrane da bi navikla mladunce na čvrstu hranu. Ona počinje da ih odbija jer joj njihovi šiljasti zubići ranjavaju dojke. To je trenutak kada vi treba da počnete sa hranjenjem štenadi.

Eventualni problemi sa štencima. Ako vam se učini da štene ima osetljiva creva, posavetujte se sa vetermarom. Nadgledajte rast esktremiteta, naročito kod većih rasa. Ukoliko primetite deformacije, bolove na dodir, lokomotone probleme, odmah se obratite veterinaru. Potišteno štene i ono koje se ne igra treba takođe pregledati.

Štenad u stanu. Podizati mladunče u stanu nije jednostavno. U prvim danima, ostavite štenad po mogućstvu na mestu gde je majka napravila leglo. Tri do četri dana kasnije stavite jedno veliko ćebe pokriveno čaršavom na pod koji se može prati, u kuhnji ili kupatilu. U početku, možete staviti ogradu da biste štenad zadržali na tom prostoru. Kad postanu suviše nemirirni, dozvolite im da trče po prostoriji. Biće neophodno redovno čišćenje. Prostorija mora biti temperirana i zaštićena od promaje. Ako je lepo vreme, otvorite prozor kako bi sunce ušlo u sobu. Zašitite utičnice, električne žice i ne ostavljajte na podu ništa što bi za njih bilo opasno.

Prestanak laktacije. Mleko prirodno prestaje krajem sedmice kad se štenad odbije od sise Keruša jede dva do tri puta više nego u normalnim uslovima. Stoga je neophodno da se njena porcija malo-pomalo smanjuje. Prestanak laktacije pospešuje se totalnom dijetom u toku jednog dana pre nego što kuja počne postepeno ponovo da dobija normalne porcije hrane. Mladunci se nadalje hrane sami i vrlo brzo rastu do 6. meseca. Uravnotežena ishrana i vitamini ornogućiće pravilan rast. Majka se sada zadovoljava time što se s njima igra s vremena na vreme. Između 7. i 8. sedmice štenad se odvaja od nje i od bratstva, da bi bila data na usvajanje i otpočela novi život.

izvor: mmance.on.neobee.net

 

 

 

 

 


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 7 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Kako da privučemo željenu osobu?

Kako našminkati oči i izgledati fantastično

Kako da se razljubiš


7 komentara na “Kako izabrati i odgojiti štene”

  • Anonimni
    26 septembar, 2009, 11:43

    Evil Grin Evil Grin Really Pissed

  • hal4e
    27 septembar, 2009, 21:40

    jeli iko raspolozen za chatt

  • hal4e
    27 septembar, 2009, 21:42

    iiiiiiiiiiiiiiiii Clap

  • hal4e
    27 septembar, 2009, 21:43

    Heart Heart Heart

  • Anonimni
    28 septembar, 2009, 10:56

    Go Away ja

  • 30 oktobar, 2010, 8:17

    Dežni plašček z zanimivim motivom, bo omogočil prijazen sprehod v deževnih dneh, predvsem pa skušal doseči, da bo vaš štirinožec ostal čimbolj suh. Značilnostiovratnica

  • zini da ti kazem
    11 jul, 2012, 16:41

    nisam jos procitao pa kada to odradim onda cu da dam drugi komentar aj cao

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump