Branislav Stojaković, vlasnik Eurosalona, posao sa nameštajem započeo je gotovo pre dve decenije, a danas je lider na tržištu.
Skladan uspešan bračni par,
Poetskim glasom, nastupom čoveka koji u sebi nosi znanja rezervisana za odabrane.
Sa uspehom koji mu nije teret, već ponos, Rodoljub Drašković, predsednik
Proputovali su pola sveta, živeli u mnogim gradovima ove naše planete, ali svoj mali raj napravili u Beogradu. Proslavljeni košarkaš Saša Đorđević i njegova supruga Seka sa ćerkicama Tarom i Tesom najlepše trenutke provode u kući na Senjaku, koju su uredili u mediteranskom stilu.
Ljubavna priča Aleksandra i Aleksandre Đorđević traje već dvanaeset godina. Od trenutka kad ih je upoznao zajednički drug, košarkaš, a potom i kum Nebojša Ilić, nisu se razdvajali.
Niz strmu padinu koja jednim svojim delom uranja u morsko plavetnilo Tivatskog zaliva, putem koji vijuga između lepih kuća podignutih sa obe strane, stiže se do letnjikovca najboljeg evropskog košarkša Dejana Bodiroge i njegove porodice: supruge Ivane i četvorogodišnjeg sina Nikole.
Na samom vrhu poseda, koji se prostire na nekoliko hiljada kvadratnih metara, smeštena je kuća koja svojim spoljnim izgledom podseća na zdanja sa juga Sardinije. Građena od kamena, sa terasama koje se pružaju duž svakog od tri nivoa kuće, belim kaskadnim zidom odvojena je od ostalih vila, pa domaćinima pruža potpunu privatnost.
Virtouzno i strpljivo, potpomognuta asistentima, Elena Karić, po vokaciji dizajner enterijera, izgradila je za svoju porodicu savršen dom. Beskrajno sposobna da spoji nespojivo, uspela je da komade modernizma utka u barok, vešto manevrišući toplim i prirodnim materijalima. Ljubav prema antikvitetima i kultura življenja, koje je razvila još od najranijeg detinjstva, samo su oplemenili beskrajni talenat. Danas, uz savete svog supruga Jugoslava, Elena na svoje sinove prenosi vredno sticana znanja i neprocenjiva iskustva.
Na najvišoj koti Dedinjskog brega, daleko od očiju znatiželjne javnosti s početka dvadesetog veka Kralj Aleksandar I, ujedinitelj, otkupio je uoči svog venčanja 1922. godine, sa rumunskom princezom Marijom, imanje od sto trideset pet hektara. Narednih pet godina sa puno ljubavi i pažnje gradio je kompleks u kom je, uz voljenu surpugu i sinove, želeo da dočeka mirnu starost. Krupni istorijski događaji srušili su njegove planove – ubijen je u Marseju 1934. Njegov naslednik, Petar II, morao je da napusti zemlju s početkom Drugog svetskog rata, i čitav život proveo je u izgnanstvu.
Gospodin Jean-Francois Terral, francuski ambasador u Srbiji, još pre dvadesetak godina kada je prvi put bio u Beogradu, na Samitu nesvrstanih zemalja, supruzi je obećao da će je jednog dana dovesti da vidi ovaj grad. Slušajući sve najlepše o tadašnjem glavnom gradu Jugoslavije, Marie-Pierre je priželjkivala da njen suprug dobije službu u Beogradu.
Želja joj se ostvarila pre dve godine. Ovaj šarmantni bračni par imao je priliku da živi u brojnim rezidencijama širom sveta. Ali, kažu da je ova u Beogradu, posle Palaco Farense u Rimu, jedna od najlepših rezidencija.
Naslednica ženevske fabrike satova „Nivada“ i vlasnica fudbalskog kluba „Banat“ predstavlja svoju vilu, delo čuvenih kompanija „Dizajn 2000″ iz Rima i „Kolumbo“ iz Milana koje su uredile i Kašogijevu kuću u Londonu, moskovski Kremlj i Belu kuću u Vašingtonu!
Naslednica fabrike satova „Nivada“, koju u Švajcarskoj poseduje njen otac Mirko, Vukica Vučurović živi u jednoj od najraskošnijih vila na elitnom beogradskom Dedinju. Vlasnica je i još dve vile, u Ženevi i Boki Kotorskoj, a odrasla je u Švajcarskoj.
Impozantno carstvo Filipa Zeptera koje gradi više od tri decenije, prostire se na pet kontinenata, broji više od sto filijala i zapošljava oko dve stotine hiljada ljudi.“Zepter“ fabrike imaju raznorodne proizvodne programe – od kozmetičkih proizvoda, preko luksuznih stvari za kuću, pa sve do medicinskih aparata. Kompanija mu donosi oko milijardu evra profita godišnje.Devedesetih, kada se niko nije usuđivao da ulaže kapital u srpsko tržište, Filip Zepter je gradio impresivne građevine i kulturne centre koji su na svoj način Beogradu dali vizuelni identitet.
Učitavam ...
|
