Srećica - Vaš Online Magazin. Sve na jednom mestu! » ŽIVOTINJE

Pikardijski ovčar

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:52:36 +0000

Srednje veliki ali jak pas sa raskuštranom dlakom i bogatim krznom. Izgleda rustikalno i elegantno. Ima jaka prsa i jepu skladnu glavu sa kosmatim obrvama koje ne smeju prekrivati oči. Nekupirane uši su uspravne i na krajevima pomalo zaokružene. Oči moraju biti tamne a rep i telo bogato odlakani. Jaki udovi. Šape su savijene i dozvoljeni su čaporci. Dlaka je srednje duga, tvrda i nije kovrđava. Od 5 cm do 6 cm duga dlaka mora biti jako tvrda da se to i pod prstima oseti. Boja krzna je siva, sivo crna, siva sa crnim pegama, sivo plava, sivo bakreno crvena ili smeđkasta. Visina mužjaka je do 65 cm a težina do 23 Kg. Dočeka visoku starost.

Pasmina potiče iz severne Francuske i posle drugog svetskog rata ponovo su je uzgojili iz „ostataka živih pasa“ sakupljenih sa različitih krajeva. Kažu da je pikard najstarija francuska ovčarska pasmina i da potiče još iz keltskih vremena. Današnji pikadijski ovčar je tvrd pas sa čelično jakim mišićima. Može baciti na pod i odraslog muškarca. Tipičan je radni pas, jako pametan i lako uči iako nije uvek spreman za učenje i može biti svojeglav i uporan. Svog gospodara poštuje kao boga iako nikad nije nametljiv. Posebno je dobar prema deci jer ih voli, igra se s njima i pri tome kontroliše svoju snagu. Pošto je privržen čoveku trpi ako mu se učini nepravda. Kada bismo ga dali od kuće to bi ga moglo uništiti i duševno i telesno. To je pas koji želi čoveka. Nepotkupljiv je čuvar. Pogodan je za službenog psa a može biti i miran kućni pas.

izvor: mmance.on.neobee.net

Persijski hrt

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:49:00 +0000

Ljubak je i skladno građen pas koji izgledom po malo podseća na punokrvnog konja. Izgled dopunjuje svilenkasta dlaka, plemenito držanje i mirne u daljinu uperene oči. Već njegov izgled upozorava da se radi o vrlo brzom psu koji je nekada u prošlosti lovio gazele po peščanim dinama i grebenima. Glava je duga i suva a njen oblik izražavaju ovešene uši pokrivene valovitom svilenkastom dlakom. Prsa su duboka a šape vrlo snažne i gipke. Rep je dug i odlakan sa nešto dužom dlakom nego po telu (postoje i kratkodlaki salukiji). Boja: od bele preko zlatne do sive sa smedjim pegama a može biti i trobojan. Visina 59 cm do 71 cm a težina od 14 Kg do 25 Kg. Tog hrta od Turske do istočnog Turkistana nazivaju tazi što znači Persijanac. Njegov se način trčanja razlikuje od greyhoundovog (napeta snaga).

Saluki trči lako kao pero i skoro da pliva kroz prostor. Ima veliku sposobnost učenja, bistar je i možemo ga vrlo dobro odgojiti uz doslednost i ljubav. Saluki žudi za pohvalama koje prima dostojanstveno. U porodici obično odabere osobu koju drži za vodju. To nije uvek porodični član koji ga hrani već onaj koji ga razume, vodi u šetnje i sa njim trči. Prema deci je suzdržan. Miran je pas a čuvar postane tek onda kada kuću i vrt shvati kao svoje vlasništvo. Kao i svi drugi hrtovi potrebno mu je puno kretanja. U svojoj domovini je još uvek lovac. U Guinnesovoj knjizi rekorda je sa 69 km/h zapisan kao najbrži pas na svetu. Na trkama dostiže brzine od 50 do 55 km/h.

izvor: mmance.on.neobee.net

Pekinezer

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:46:20 +0000

Malen je i živahan pas. Odlučan je i samouveren. Bogato odlakan. Dok hoda čini se kao da se valja po tlu. Glava je masivna, široka, pljosnata u čeonom delu i čak je i lice pljosnatog izgleda. Uši su nisko postavljene i prilično razmaknute kao i oči. Dlaka na vratu je grivasta slična dvostrukom krznu. Poddlaka je gusta obrasla ravnom krovnom dlakom. Dozvoljene su sve boje krzna. Što je pekinezer manji to je cjenjeniji. Visine je od 15 cm do 25 cm, težine od 1,5 Kg do 6 Kg. Pekinezere su uzgajali i u kineskoj carskoj palati i pažljivo su ih negovali. Pasminu je opisala careva udovica Tsze-Hi i time je postavila prvi standard. Prve primerke su u Englesku doveli 1860 godine. A 1898 godine nastao je evropski standard za pekinezera o kojem su govorili da je „pas za fine Ijude“.

Jako je pametan i samouveren tako da je sposoban da postane porodicni tiranin. Toliko je malen da ga možemo nositi u naručju. Oprezan je, neustrašiv, robustan i odlučan, dakle nije razmaženko ili pas za decu. Štenetu treba puno ljubavi a odrastao pas je uvek malo suzdržan. Potrebna mu je pažljiva nega i kvalitetna prehrana. U takvim okolnostima može doživeti veliku starost. Pas je za individualiste. Pekinezer je pas za razonodu i zabavu a istovremeno je dobar čuvar. Potrebno mu je puno nege i treba mu čistiti i zube kako bi sprečili ispadanje.

izvor: mmance.on.neobee.net

Patuljasti šnaucer

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:43:47 +0000

To je smanjeni oblik srednjeg šnaucera i nema ni jednog znaka patuljatosti. Spada medju skladno gradjene malene pse. Pojedine karakteristike pasminskog standarda, kao što su glava, ugriz, uši, rep i šape odgovaraju opisu kod drugih šnaucera a isto važi i za boju dlake. Može biti potpuno crn, boje papar i sol, crno-srebrnkast ili beli. Kod pasa boje papar i sol uzgojni je cilj srednji ton – jednakomerno razdeljena i dobro pigmentirana paprena boja sa sivom poddlakom. Za pse srebrno crne boje je karakteristična crna pokrovna dlaka sa crnom poddlakom i belim oznakama iznad očiju, ispod vrata i na drugim delovima tela koju propisuje pasminski standard.

Osnivanjem Kluba za pinčeve i šnaucere su već 1890 godine patuljastkog šnaucera razdvojili od majmunskog pinča. Prvi predsednik kluba Josef Berta tada je zapisao: „Već sada ih je moguće jasno razlikovati. Što je bilo karakteristično za patuljastog šnaucera nije dolazilo u obzir kod majmunskog pinča“. Patuljasti šnaucer je i po svojim osobinama kopija većih rodjaka samo je nešto živahniji i isto tako neustrašiv i oprezan. Inteligencija mu omogućava prepoznavanje čovekovih slabosti. Iako je tako malen sposoban je preuzeti vlast nad vlasnikom i celom porodicom. To naravno nije dopustivo jer je posebno sposoban za učenje. Možemo ga držati i u malom stanu i moguće ga je nositi u košari. Otporan je i doživi veliku starost. U starijim ga godinama mogu zadesiti degenerativne promene zgloba kuka (displazija) što u mladosti i zrelom dobu nije slučaj.

izvor: mmance.on.neobee.net

Patuljasti pinč

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:42:14 +0000

To je skladno gradjen mali pas. Telesne karakteristike kao što su glava, njuška, rep, vrat, ledja, dlaka i boja jednake su kao i kod pinča. Oznake koje se razlikuju od osnovne boje pojavljuju se iznad očiju, na vratu i prsima u obliku dva međusobno odvojena, ograničena trougla, pa na sredini prednjih nogu, na šapama, na unutrašnjoj strani zadnjih nogu i oko stražnjice. U greške spadaju: težak i zaobljeni čeoni deo lobanje, vrapčasto lice sa glavom oblika jabuke, nabor na čelu, tanka dlaka, jeguljasta crta po ledjima ili tamno sedlo. Visina od 25 cm do 30 cm, težina od 3 Kg do 4 Kg. Doživi do 15 godina starosti. Pisac pseće istorije Strebel nije bio prijatelj te pasmine. Napisao je: „Po ceo se dan smrzava i ima podvučene zadnje noge“. To se odnosilo na patuljastog pinča kojeg su tada zvali srnasti pinč.

Kada ga je Strebel tako opisao patuljasti je pinč bio prilično omiIjen. 1895 godine kada su ga prvi puta upisali u nemačku rodovnu knjigu bila su upisana 83 patuljasta pinča. Teškoće su se pojavile kada su uzgajali premalene pse koje su umesto nogu imali „olovke“ i visinu 20 cm. To više nisu bili pinčevi. Pravi patuljasti pinč je jako temperamentan, barem toliko koliko i njegov veći brat pinč. Voli igru i oprezan je ali previše glasan. Njegova privrženost porodici je neizmerna. Lako se neguje i ima sve prednosti malenog psa. Kod kupovine pazite da vam ne prodaju premalenog psa. Minijaturna kopija tog psa potiče iz premalo nadgledanih uzgajivačnica.

izvor: mmance.on.neobee.net

Pas sv Huberta

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:39:46 +0000

Težak, jak pas impozantne veličine sa laganim i punim korakom. Tipična je i uočljiva njegova mršava i duga glava sa ovešenom kožom i borama. I usnice su mu duge i viseće. Uši su duge i nisko postavljene pomaknute malo napred i prekrivene kratkom svilenom dlakom. Uši mu mogu prekriti čitavu njušku. Donji očni kapci su otvoreni i može se videti crvena sluznica. Grudni koš je snažan i dubok, noge jake i mišićave. Rep je elegantno zakrivljen. Crne je i smedje boje. Visine je oko 67 cm a težine oko 48 Kg. Živi odprilike od 8 do 12 godina. Pasmina potiče od crnog psa svetog Huberta koji je uzgojen u jednom od ardenskih samostana. Verovatno su ga Normani doneli u Englesku. Tamo su ga lovci koristili za traganje jer tu pasminu odlikuje izuzetan njuh.

U Engleskoj i Americi ih još uvek koriste za traganje dok su na drugim mestima postali pre svega porodični psi. Nisu čuvari iako deluju strašno zbog svoje veličine. Ljubitelji te pasmine govore: „Njegove prirodne vrednosti su osobine đentlmena iako voli zadirkivati druge pse ali nikada ih ne napada. Zbog svoje veličine potrebno mu je puno prostora. Preporučujem ga ljudima koji imaju mogućnosti udomiti bloodhounda. Robustan je. Postoji mogućnost da dodje do torzije želuca. Sa njim je lako napraviti ispit za tragača krvoslednika. Zbog izuzetnog čula njuha u Americi ga koristi policija.

izvor: mmance.on.neobee.net

Oštrodlaki vendenski baset

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:37:13 +0000

Živahan je, jak pas pravougaonog oblika. Rep drži uspravno i ponosno. Prijatan je. Oba tipa (veliki i mali) imaju sličan standard i razlikuju se samo po veličini, dužini vilice i ušiju. Ima jake kosti i skladno telo. Kretanje je lagano i puno. Dlaka je oštra, tvrda i ne preduga. Jednobojan je – zemljasto smedj, zečje boje ili belo siv. Može biti i dvobojan – beli i naranđast ili crn i siv. Trobojni psi te pasmine su bele, crne i smedje boje. Visina od 38 cm do 42 cm, težina oko 15 Kg. Otporan je i doživi veliku starost. Oštrodlaki vendenski baset potiče od oštrodlakog vendenskog goniča koga su vekovima u lovu upotrebljavali francuski kraljevi i zato još uvek ima nadimak „beli kraljevski pas“. U srednjem veku bio je poznat i „sivi kraljevsk pas“ čiji je potomak današnji niverneški oštrodlaki gonič.

Laicima oštrodlaki vendenski baset jedva liči basetu. Pripadnost toj pasmini dokazuju samo tipičan obraz, ponosna brada, grmaste obrve i tople i pametne oči. Oštrodlaki vendenski baset je hrabar i odlučan pas mekane duše. U porodici se oseća dobro i prijateljstvu sa članovima porodice nema granica. Ni jedan baset ne zna pozdravljati tako veselo sa celim telom kao vendenski. Voli se igrati sa decom i nikada ih ne napadne. Zbog toga je osim za lov, najčešće na nisku divljač, omiljen i kao porodični pas. U odnosu na druge basete prijatan je, živahan i brz.

izvor: mmance.on.neobee.net

Oštrodlaki Jazavičar

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:32:53 +0000

Kao što je već rečeno, telesna grada kod sve tri vrste jazavičara je jednaka. Prednje noge su mišićave i nešto krive. Primeren je za lov u rovu koji mora biti visok barem jednu trećinu visine jazavičara. Zadnji deo tela je mišićav i kosti su debele i jake. Gofjenične kosti su kratke i stvaraju sa bedrom pravi ugao. Pas je dlakav po celom telu, oči su smeđe a uši priležeće. Jako je razvijena poddlaka i zajedno sa gornjom (krovnom) dlakom čini gusto krzno. Pod vilicom ima bradu sa dužim dlakama. Trepavice su kosmate. Dozvoljene su sve boje krzna ali bele pege nisu poželjne. Jazavčare nalazimo u gradovima i na selu, kod siromašnih i bogatih. Njegova kolevka je šuma. Pomoć pri lovu čini mu veselje. Lovio je sa plemićima i bio je samostalan.

Razmaženi jazavičari koji danas žive po gradovima nemaju puno zajedničkog sa svojim precima koji su bili odlični kopači jama. Danas su jazavičari omiljeni porodični psi. Godine 1811 lovni stručnjak Hartig je o oštrodlakom jazavičaru zapisao da obično nije tako kratkonog i da nema tako zakrivljene noge kao što ih imaju kratkodlaki. Godinu dana kasnije je o tome pisao dr. Walther: „Oštrodlaki jazavičari napadaju svakog psa kojeg sretnu bez obzira koliko je veliki“. Taj problem se pojavljuje još i danas, naime, oštrodlaki jazavičar je spreman u svakom trenutku napasti suparnika čak i kada je mnogo veći. Zato još dok je mlad jazavičara moramo naviknuti na sustrete sa drugim psima. Jazavičari su svojeglavi, rado se udaljuju od gospodara i ne žele slušati njihove pozive. Neki vlasnici pogrešno zaključuju da „jazavičari nisu pokorni“ i da se od njih ne može ništa napraviti. Misle da su jazavičari neodgojeni i da kao vodje čopora (alfa životinje) postaju neurotični napadači kojih se boje i porodični članovi. Istina je potpuno drugačija. Lovci ih koriste u lovu i svestrani su lovački psi. Odlično kopaju jame i glasno gone divljač. Sposobni su da se probiju kroz najveći gustiš i uvek pronađu lovinu. Love polako i poslušaju lovca od prve. Rado ih koriste u potrazi za medvedima. Čak i krvoslednici će zbog straha napustiti trag medveda dok se jazavičaru to ne može dogoditi. Postoji i manji tip jazavičara koji se naziva patuljasti jazavičar kunićar čiji opseg prsja iznosi 35 cm. Ta vrsta je namenjena za kopanje jama u vrlo tesnim rovovima. Po telesnim merama taj je jazavičar jednak većem tipu. Težina i veličina su okvirni. Najmanji medju jazavičarima teži 2 Kg a najteži do 10 Kg. Sa svim jazavičarima treba obaviti lovačke ispite ako želimo da ih koristimo za lov. Jazavičar je jedan od najkorisnijih lovačkih pasa iako se većina jazavičara ne nalazi u rukama lovaca. Jedna je od najraširenijih pasmina u Nemačkoj i Austriji gde ih ima približno milion. Primeren je za manje stanove kao i za velike vrtove, takodje podjednako i za velika urbana naselja ili za sela. Ne odgovara ljudima koji ne vole svojeglavost ili su previše mekoga srca.

izvor: mmance.on.neobee.net

Oštrodlaki foksterijer

Gia — Fri, 12 Mar 2010 07:28:42 +0000

Izuzetno je aktivan pas što je vidljivo već u njegovim opreznim i pozornim očima kao i u držanju ušiju i repa. Glava zbog počešljane brade izgleda nešto duža nego kod kratkodlakog foksterijera. Čeljust izražava snagu. Vrat je vitak, mišićav i dug. Prsa su duboka a leđa ravna i čvrsta. Udovi su snažni i sa svih strana ravni. Dlaka je kovrđava i tvrda tako gusta da prstom ne možemo doći do kože. Poddlaka je mekana. Visina najviše 39,5 cm. Telesna težina oko 8 Kg. Za oštrodlakog foksterijera kažu da „na svet donosi veselje“. Nakon prvog svetskog rata postao je ljubimac po čitavom svetu, pravi moderni pas, što nije dobro ni za jednu pasminu.Nemačkoj je 1949 godine bilo 10 000 legala. To je za čudo pozitivno uticalo na rasu.

Psi su postali psihički i fizički tvrdi, odlučni, aktivni ali ne i nezaustavljivi. Oštrodlaki foksterijer je privržen porodici. Ljubomoran je ako ga po njegovoj oceni zanemarimo. Kada ga dobro zaposlimo i vodimo na duge šetnje zajednički je život puno jednostavniji. Dobar je čuvar i u automobilu. Preporučujem dosljedan odgoj. Dlaku mu treba skraćivati četiri puta godišnje (električne makaze za šišanje, obične makaze i nož za trimanje). Nekoliko nedlja nakon trimanja potrebno je temeljito odstraniti mrtvu poddlaku.

izvor: mmance.on.neobee.net

Njufaundlend

Gia — Sun, 31 Jan 2010 14:57:54 +0000

Veliki je i snažan, uvek okretan pas koji se lagano kreće. Dok hoda zadnji mu se deo leđa ljulja levo i desno. Pametan je pas. Glava je snažna i široka sa jako razvijenim temenom. Stop je izrazit mada prelaz iz čeonog u nosni deo lobanje nije strm. Usne su suve. Pogled je miran, pozoran i dobrodušan. Njufaundlend ima dugu, ravnu i gustu dlaku. Dlaka je na dodir tvrda skoro gruba. Na ledjima je često vidljiv razdeljak. Crne je boje a dozvoljena je i zarđalo smedja. Visina mužjaka od 68 cm do 75 cm, težina od 50 Kg do 62 Kg. Živi srednje dugo. Prvobitni njufaundlend je u Newfoundlandu pomagao ribarima vući mreže na kopno i bio je nešto drukčiji od sadašnjeg. Njufaundlend je srodan eskimskim psima za vuču a u literaturi ga često spominju zajedno sa labradorom.

Današnja pasmina je nastala oko 1860 godine. Bila je omiljena zbog dobrog karaktera a kasnije i zbog prijatnog izgleda. Njufaundlend je prijatan porodični pas sa razvijenim porodičnim nagonom. Izvrstan je pas za decu. Ne tuče se i može živeti zajedno sa malim psom. Ima uravnoteženu narav a potreban mu je i uravnoteženi gospodar. Rado se potčinjava i po naravi je oprezan. Laje malo, više reži, što obično ljudima sa lošim iskustvima presedne. Nije mu potrebno puno kretanja. Vrlo rado ide u vodu ako za to ima priliku. Masna donja dlaka sprečava vodu da prodre do kože. Sklon displaziji.

mmance.on.neobee.net