Arhiva za ‘Kućnji ljubimac-pas’ kategoriju

Na prvi pogled izgleda poput brojne družine pasa terijera. Ima nešto dužu uglatu glavu sa jedva vidljivim čeonim kolenom i sa izdignutim, nazad postavljenim ušima. Kvadratnog je oblika i zato deluje visoko. Tipična je njegova odlakanost – ima pokrovnu dlaku i poddlaku, čitavo telo je prekriveno gustim čupercima valovite dlake ili pužasto savijenom dlakom. Pužasto savijena dlaka nije poželjna. Dlaka na ušima je ravna i stoji uspravno. Uvek je jednobojan – crn ili smeđ. Rep nosi visoko dignut, kupiran ili prirodno kratak. Visok je od 35 cm do 40 cm, a težine je od 8 Kg do 13 Kg. Dočeka visoku starost. Puli i pumi su u prošlosti bili ista pasmina.

Pročitaj više…

Bistar je i srednje velik. Veoma je gibak pas sa dobro razvijenim mišićima po čitavom telu. To možemo ustanoviti dodirivanjem. Naime, njegovo telo je pokriveno dugom valovitom dlakom. Na prvi pogled je veoma sličan komondoru iako je puno manji. Dugi rep nosi savijen nad leđnom linijom. Puli ima svetli samo jezik a sve ostalo je tamno pigmentirano. Krzno je crno ili sivo ali dozvoljen je i beli. Poželjna je duga, zauzlana dlaka. Visine je od 37 cm do 47 cm a težine od 13 Kg do 15 Kg. Robustan je i zdrav pas koji bez problema doživi 14 godina. Puli je najmanji pastirski pas. Iako je veoma dlakav dlake mu ne otpadaju. Inteligentan je, prijatan na prvi pogled, obožava igru i zbog svega toga je omiljeni porodični član.

Pročitaj više…

POREKLO

Pudle su poreklom iz Nemačke, Francuske i Rusije. U početku je gajena kao veliki lovački pas za donošenje lovine iz vode (na primer prilikom lova na divlje patke). Vremenom pudla je “smanjivana” i postajala je sve popularaniji ljubimac na dvorovima u Evropi. Slike i literatura iz ranog XVI veka dokumentuju postojanje rase čiji je izgled veoma sličan današnjoj pudli a do XVIII veka rasa je već čvrsto formirana ne samo kao izvrstan lovački pas već i kao moderno psetance za krilo. Iako je bila poznata kao pas za lov u kontinentalnoj Evropi u Engleskoj, i pored jakog rivala spanijela, bila je “fancy” pas kroz ceo devetnaesti vek.

Pročitaj više…

Srednje je veliki, mišićav pas snažnih kostiju. Uši su duge i prekrivene kovrdžavom dlakom kao i rep kojeg kratimo za trećinu. Glava je vitka, duga i ne sme biti previše nežna. Oči su velike i smeđe. Jaki vrat je bez podvoljka i posebno je razvijen zatiljak. Leđa su nešto duža od ramene visine. Dlaka je jaka, sjajna a na vratu i leđima jako kovrđava. Po prednjim udovima, bedrima i repu je nešto duža. Boja: jednobojni prepeličari su lisičje ili jelenje crveni ili tamno smeđi (sa belim oznakama i smeđim mrljama) a višebojni su belo-smeđi pri čemu glava i plašt mogu biti potpuno smeđi. Visine je od 42 cm do 54 cm i težine oko 18 Kg. Prepeličar je stara lovačka pasmina koju koriste za traženje. Potiče iz vremena kada se lovilo sokolima.

Pročitaj više…

To je srednje veliki gonič VI FCI skupine. Čvrstog je tela temeljne pšenično rumene boje u svim nijansama. Bele oznake trebaju biti do 1/3 temeljne boje. Na glavi su u obliku cveta, pruge ili lise. Obično ima beli okovratnik, bele grudi, trbuh donje dijelove nogu i vrh repa. Glava duga i lobanjski je deo zaobljen sa izraženom zatiljnom kosti. Nos i oči su tamne do smeđe. Uši priljubljene, tanke i dosežu do usta. Leđa ravna, sapi blago zaobljene i hod ravnomeran.

Pročitaj više…

Zbog duge dlake i brade njegova glava izgleda veća nego što je u stvarnosti. Njuška je tupa i crna, nosni otvori su veći od onih kod drugih rasa. Uši su obešene i srcolikog oblika. Oči su smedje poput lešnika a na rubovima dobro pigmentirane. Pogled je živahan. Tog temperamentnog i izdržljivog psa sa otpornim jastučićima počeli su uzgajati i pokazivati na seljačkim izložbama nakon prvog svetskog rata u severnoj Poljskoj. U toku drugog svetskog rata rasa je skoro u potpunosti nestala. Ponovni uzgoj posle rata sprečio je njeno izumiranje i FCI ju je 1963 godine priznao. U Poljskoj su tog veselog i dobrodušnog psa cenili kao ovčarskog psa i kao čuvara a zadnjih desetina godina postepeno postaje kućni pas. Omiljen je i u gradovima kao pratilac.

Pročitaj više…

Izrazit je predstavnik kratkonogih goniča, masivan mada ne pretežak. Glava je suva, nosni deo lobanje je dug i lagano izbočen. Čeoni deo lobanje je lagano izbočen a zatiljak naglašen. Oči su tamno smedje i vrlo prijatnog pogleda. Od artezijsko normandskog baseta razlikuju ga ravne prednje noge. Koža je crna ili bela sa crnim mrljama. Iznad očiju ima smeđe mrlje. Smeđe mrlje nalazimo i na obrazima, usnama, na unutrašnjoj stani ušiju i na nogama. Visine je od 34 cm do 42 cm a težina oko 15 Kg. Po francuskim zapisima preci gaskonskih goniča došli su u Evropu još sa Feničanima. Kasnije su ih ukrštali sa psima svetog Huberta. Poznajemo tri tipa gaskonaca. Veliki plavi gaskonac doseže visinu od 72 cm (zovu ga „najplemenitiji gonič u Francuskoj i na svetu“) a mali plavi gaskonac je visok 58 cm.

Pročitaj više…

To je pas kao iz bajke jak i skladan. Takvoj slici ide u prilog puna, duga i meka dlaka koja ne sme biti kovrđava a na zadnjim nogama moraju biti izražene „pantalone“. Bele je boje a samo na glavi, ušima i početku repa su dozvoljena siva mesta. Njegovo srodstvo sa kuvasom je očigledno jer i pirinejac ima dug, spušten rep sa dugom dlakom koja obrazuje zastavicu. Na zadnjim nogama ima odvojene čaporke sa izrazitim jastučićima. Jastučići su tvrdi i jaki. Visina je oko 66 cm kod ženki a kod mužjaka do 80 cm. Težina je od 40 Kg do 50 Kg. Doživi 10 godina. Radi se o staroj pasmini koja je srodna mađarskom kuvasu čiji su preci čuvali stada i dvorišta u planinama. Svoj posao su delili sa drugim, pre svega ovčarskim, psima. Izraziti su čuvari iako nisu agresivni.

Pročitaj više…

To je malen pas sa neverovatnom energijom. U pasminskom standardu su dozvoljeni velika odstupanja po pitanju veličine, težine, dužine dlake i boje. Telo je u poređenju sa visinom nešto duže. Tipičan je visokogorski pas koji je sposoban i puzati. Njegov prirodan pokret je kas sa podignutom glavom pa naizgled se čini da pliva. Uši su kratke i kupirane, rep je različit pa može biti srednje dug ili kupiran. Dlaka je duga i uvek gusta. Na ustima i na licu je raščupana. Jednobojan je. Visine od 38 cm do 48 cm a težine od 8 Kg do 12 Kg. Dočeka visoku starost. Kod opisanog pirinejskog ovčara postoji još i podvrsta sa kratkom dlakom na obrazu (ta vrsta ima dužu glavu i šiljastiju vilicu, dlaka po glavi i po prednjem delu nogu je kratka).

Pročitaj više…

Ceo njegov spoljni izgled izražava plemenitost. Kvadratičan je kao i šnaucer mada zbog kratke dlake deluje elegantnije i laganije. Laici ga ponekad zamenjuju sa dobermanom. Ima dugu i jaku glavu a njuška je klinasta. Uši i rep su isti kao i kod šnaucera. Dužina tela jednaka je visini u ramenima. Dlaka je kratka, gusta, glatka, priljubljena i sjajna. Može biti jednobojan od smedje u različitim nijansama do jelenje crvene, ili dvobojan crn sa crvenkasto smedjim mrljama. Mrlje moraju biti što tamnije i oštrije. Visine od 43 cm do 48 cm, težina od 12 Kg do 16 Kg. Doživi oko 14 godina starosti. „Glatki pinč“ je 1836 godine bio opisan u delu „Pas u svojim glavnim i sporednim pasminama“ („Der Hund in seinen Haput und Nebenrassen“) kao pas koji je u Nemačku došao iz Engleske.

Pročitaj više…