Zaboravili smo.... ·
 
zaboravili smo duge setnje nocima i saputanje na jastuku ocima i osmehe koje smo delili i gorke suze sto smo pili i ukuse koje smo osetii, sve smo zaboravili, bacili i nasu ljubav zgazili.............obecanje koje smo jedno drugom dali , sve smo jednim losim potezom sebicnosti i kukavicluka i straha izbrisali, ceo nas svet je nestao, kao da nikada nije ni postojao....jednom ce nam ruka kajanja opaliti samar koji cemo pamtiti celog zivota ali tada bojim se da bice isuvise kasno, da cemo tad biti stranci, obrisi nekad postojalog svetla u tamnici zivota...........mozda cemo se smejati nasoj gluposti ili plakati za proslosti ali tada ce biti sve nebitno.........nekada sam se mogla zakleti da cemo biti zauvek jedno a sada vise nisam sigurna ni da smo ikada bili to , iluzije su se razbile poput nekog starog napuklog ogledala,  realnost je izasla poput zatocenika iz zatvora duse i zarila mi noz u srce poput najveceg tiranina , noz istine , krv se prosulla, srce se steglo i jauknulo  poput nekog ranjenika u izgubljenom ratu , sada tako porazeno lezi i ceka svoj zadnji udarac.........sve ono cega smo se pribojavali, desilo se i to ne od  strane drugih ljudi vec je to nasih ruku delo, uspeli smo sve sto je iole bilo lepo da unistimo i nasa srca pocastimo smrtnim udarcima i sada dva osakacena , krvava, polumrtva srca lutaju, vuku se kroz tunele zivota , zaprljane ljudskom gluposti, da nije tuzno, bilo bi smesno.....eto kakvi smo mi ljudi, kad imamo nesto ne znamo ga ceniti sve dok ga ne izgubimo mi njegovu vrednost ne vidimo...