Gde se slučajno našla, a da vlasnici nisu primetili.

Neobičan događaj zbio se u australijskom gradu Sidneju. Vlasnici mace koja se zove Kimba, bili su šokirani kada su u veš mašini, nakon završetka pranja, u opranom vešu našli i kućnu ljubimicu živu, mokru i malo ošamućenu.

Vlasnici veruju da je maca neopaženo ušlo u veš mašinu pre nego što su uključili pranje, srećom program na niskoj temperaturi, javila je agencija Rojters.

Najsrećniji je bio vlasnik dečak Brendon Rodžers, ali je macu ipak odveo veterinaru, gde je primila intravenoznu terapiju da bi se oporavila od šoka i dejstva deterdženta i hladne vode, a primila je i lekove za oči.

„Zaista je začuđujuće da je preživela, ali to je tek jedan od devet mačijih života“, rekao je Brendon.

izor: Mondo

Proglašen je za najveću hibridnu mačku na svetu.

Herkul, koji ima osam godina i čiji je „gabarit“ mnogo impozantniji od normalnog lavs, voli vodu, što je karakteristika tipična za tigrove.

Kako prenose američki mediji, Herkul je ovih dana ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća mačka na svetu. Težak je 410 kilograma, dug 3,6 metara i dnevno pojede više od 11 kilograma mes

Veruje se da je na svet došao „slučajno“. Naime, njegovi roditelji živeli su veoma blizu na terenima Institututa za ugrožene i retke životinjske vrste u Majamiju.

Click here to view the embedded video.

Ime ligar je kovanica koja označava hibridnu rasu nastalu ukrštanjem mužjaka lava i ženke tigra. Kako se takva ukrštanja dogadjaju samo u zatočeništvu, nauka, zasad, nije dodelila zvanično ime najvećim mačkama koje postoje na svetu. Ligar nosi više genetskih osobina lava.

Postoji i hibrid nastao ukrštanjem mužjaka tigra i ženke lava. Tada se dobija tigon, odnosno jedinka koja nosi više genetskih osobina tigra.

izvor: Srbijanet.rs

Tek od 1912 godine ruske mačke se ocenjuju odvojeno od britanskih. Godine 1918 dolazi do Ruske revolucije što rusku plavu mačku čini prilično nepopularnom pasminom u to vreme pa se do II svjetskog rata gotovo izgubila izvorna pasmina. Tek 1945 godine skupljeno je nekoliko mačaka ali zbog malog broja morala se u uzgoj uvesti nova pasmina. Izbor je pao na blue point sijamku ( sa plavim oznakama). Ova činjenica je uslovila ponovni brzi rast ruskih plavih mačaka ali i u promenu u građi i u naravi. Godine 1962 službeni standard gotovo se nije razlikovao od standarda orijentalnih plavih mačaka i čak je i gusta dlaka karakteristična za rusku plavu gotovo iščeznula. Godine 1960 nekoliko engleskih uzgajivača je uspelo odvojiti rusku plavu od orijentalne mačke. Ali nije samo u Velikoj Britaniji ova mačka privukla pažnju. Kasnih 40-tih godina prošlog veka ova mačke se uzgajala u Americi i skandinavskim zemljama. Današnji uzgajivači veruju da je skandinavski uzgoj ruskih mačaka zaslužan za duboku zelenu boju očiju a engleski za boju i kvalitetu dlake. Zanimljivo je napomenuti da se i današnji standardi ruske plave razlikuju u raznim udruženjima ne samo u građi tela nego i u boji. Naime u Engleskoj, Australiji i New Zelandu čak su dozvoljene i druge boje. Najvažnija karakteristika ruske plave mačke u spoljnjem izgledu tela danas je oblik glave i boja i struktura dlake. Što se tiče glave karakteristika je ta što prelaz nosa u čelo mora biti ravan bez „stopa“ (flat-topped skull) a profil nosa mora biti lagano izbočen. Oči su zelene i bademastog oblika. Jedinstvena je i dlaka koja je dvostruka, kratka, gusta i svilena koja nikada ne sme biti previše polegnuta uz telo. Poželjne su što svetlije nijanse plave boje ali najvažnija je jednoličnost boje kao i jedinstveni srebrni sjaj. Ove mačke imaju vrlo tih mjauk i po pravilu su vrlo privržene vlasniku što ih uz prirodnu skladnost kao i gotovo nikakav gubitak vremena za održavanje dlake čini idealnim kućnim ljubimcem. Što se tiče karaktera te mačke dovoljno govori da ljubomorni amerikanci dugo vremena nisu dozvoljavali da se pojavi u americi. Ali nisu dugo mogli da je zabranjuju jer raznim kanalima se i kod njih proširila. Šta je to toliko specifično kod ove mačke da se uzgajivači ostalih rasa toliko plaše od nje? Pre svega mora se istaći jedna vrlo zanimljiva činjenica da su mnogi stručnjaci ustanovili da ruska plava mačka pretenduje da bude najbolji kućni ljubimac što se tiče mačaka. Zbog ove neosporne činjenice o toj mački se ne priča baš mnogo koliko ona to zaslužuje. Tržište prebogato raznim vrstama mačaka pokušava da smanji vrednost ove mačke kako ne bi ugrozila ostale vrste. Svi koji su nabavili ovu mačku su toliko prezadovoljni sa njom da kažu da je to ljubav na prvi pogled. Još se priča da su mnoge porodice imale problema jer su neki njeni članovi više mačku voleli nego ostale članove porodice. Deluje možda preterano ali to može da kaže samo onaj ko nije imao ovu mačku. A šta je to toliko privlačno? Kao prvo njena dlaka je izuzetno prijatna na dodir. Kada je prvi put pomazite to će vam biti pravo malo iznenađenje. Zbog njenog krzna ona je idealan kućni ljubimac jer nema dlaka na sve strane po kući. Ali nije ona samo po dlaci specifična. Njena inteligencija je jedna od najvećih u svetu mačaka. Dovoljno joj je pokazati samo par puta šta sme ili šta nesme i ona će to zapamtiti. Iako se ostale mačke vezuju samo za jedno mesto u kući, kod ruske plave mačke je primećeno i vidna privrženost prema ukućanima. Kao i sve mačke i ova mačka voli da se povremeno igra ali nju izdvaja to što ona razmišlja šta i kako nešto izvesti. Takodje ima odlično pamćenje. Ona je u stanju da primeti kad je neko od ukućana tužan ili neraspoložen i odmah pokušava na razne načine da to stanje promeni. Vrlo je umiljata i ne plaši se novih lica nego sa mačjom radoznalošću pokušava da upozna i druge osobe čak i životinje. Takodje ona se ne boji toliko pasa i vrlo aktivno želi da im se pridruži u igranju. Normalno to važi ukoliko pas nije agresivan i nije željan da je udavi. Ukoliko se zna da pas nasrće na mačke tada ni u kom slučaju se takav pas ne sme približiti ni jednoj mački. Iako bi Ruska modra vrlo rado pojela na primer papagaja ako shvati da to ne sme onda to neće nikad uraditi. Tako u mnogim domovima vidimo da papagaj dira ili stoji na ovoj mački. Što se tiče vršenja nužde ove mačke ne samo da brzo shvate gde to treba da radi nego su mnogi rekli da je nisu ni učili već je sama shvatila gde to treba da radi. Poneki primerci ovih mačaka nuždu vrše na WC šolji.

IZVOD IZ STANDARDA

GLAVA ima oblik kratkog dugog klina a lobanja je pljosnata. Glava ima konveksni profil. Čelo i nos čine konveksni ugao u visini obrva. Čelo je ravno, nos ravan, jastučići za brkove jako naglašeni, brada jaka.
UŠI su velike i prilično zašiljene, široke na osnovi. Koža ušiju je tanka i prozirna. Smeštene su uspravno na glavi.
OČI su velike, bademaste i široko razmaknute i blistavo zelene boje.
TELO je dugačko, kosti srednje građe, skladnog je izgleda i rasta.
NOGE su visoke i nežne građe a šape malene i ovalne.
REP je prilično dugačak i sužava se prema vrhu.
KRZNO je kratko, gusto, nežno, mekano, plišasto i neznatno uzdignuto od kože. Duplo krzno. Plavo sive je boje sa srebrnastim sjajem (poželjna je srednje plavo-siva boja). Nosno ogledalo je plavo sive boje a jastučići na šapama boje lavande.
GREŠKE: orijentalni tip, četvrtasta ili okrugla glava, okrugle oči, žućkasta boja oči, zbijeno ili debelo telo, preširoki rep ili ako rep na
osnovi ima pripijeno krzno, tigrasti uzorak kao i sve druge boje krzna osim plave.

izvor: mmance.on.neobee.net

Postoje tri legende o postanku MAN. Prva od njih vraća se u vreme opšteg potopa i priča da su toj mački rep otkinula vrata Noeve arke kad je uskakivala na nju jer je Noe prebrzo zatvorio vrata. Druga je legenda o strmim liticama ostrva Man po kojima su se mačke da bi sišle u dolinu morale sankati na stražnjici kao po toboganu i tako izgubile rep. Treća legenda opisuje kako su manks majke odgrizale potomcima rep i tako im spašavale živote jer su engleski bogataši i plemići ukrašavali svoje šešire i kape sa mačjim repovima koje su lovili na ostrvu. U realnosti u pitanju je spontana genetska mutacija prenošena dominantnim autosomalnim genom „M“ koja se pojavljuje u tri oblika: – „Rumpy“potpuno bez repa; – „RumpyRiser“je gotovo neznatno produženje trtičnog pršljena koje ne smeta utisku da je mačka bez repa; – „Stumpy“ sa repom u obliku bartljka. Manks mačići vrlo polagano rastu i izuzetno ih je teško uzgajati. Mačići koji su homozigoti i nose genetsku kombinaciju „MM“, tjo jest dva dominantna mutirajuća gena umiru još u materici jer im se ne razvija kičmena moždina. Heterozigotni mačići „Mm“ preživljavaju. Svi manksovi koji su živi su dakle heterozigoti. Rumpy se ne smeju pariti međusobno jer je kod njih ishod parenja fatalan. Zbog toga se preporučuje manksove pariti sa američkom ili britanskom kratkodlakom mačkom. Iako se zna da iz takvog parenja nećemo dobiti samo manksove. Mace sa kombinacijom „mm“ nazivomo „Longy“ mace. Rađaju se sa normalnim repom i ne smatraju se manksovima ali se uključuju u uzgoj. Zbog svoje morfologije mace su vrlo privlačne. Zadnji deo im je nešto viši a mace se kreću na vrlo poseban način skačući poput zeca. Odlično love, vrlo su ljupke i nežna. Potrebno im je osigurati mnogo igračaka i čvrsti stub za penjanje. Lako se neguju. Dovoljno ih je češljati jednom nedeljno.

Cymric je priznata od FIFe 2005 godine. Ta pasmina je zapravo dugodlaki Manx. U leglu Manksa se često pojavi i dugodlaki primerak a to je Cymric. Cymric se može ukrštati zajedno sa Manksom. Standard MAN i CYM su identični osim poludugog krzna zbog kojeg treba i više nege Cymric mačkama.

IZVOD IZ STANDARDA

Glavne karakteristike ove pasmine su kratka leđa, duboke slabine i veličina i oblik repa. Naime one se rađaju bez repa.
GLAVA je prilično velika, okrugla i bucmasta. Obrazi istaknuti, nos srednje dugačak bez naglašenog stopa. Vrh nosa blago je savijen prema gore.
UŠI su srednje veličine, otvorene na osnovi, sužavaju se blago prema vrhu, smešteni visoko na glavi.
OČI su velike i okrugle svih boja. Boja nije od nekog posebnog značaja.
TELO je kompaktno, snažno i širokog grudnog koša. Leđa su kompaktna i kratka u srazmeri sa telom i završavaju sa širokom naglašenom i oblom stražnjicom. Slabine su vrlo duboke.
NOGE su mišićave. Prednje noge su kratke i razmaknute što dobro naglašava širinu grudnog koša. Zadnje noge su duže što ostavlja utisak da je telo nagnuto prema napred. Šape su okrugle.
REP se pojavljuje se u tri oblika.
Rumpy (51) – potpuno bez repa i na trtici nalazimo samo naglašeno ulegnuće,
Rumpy riser (52) – trtica se produžuje prema gore tako da ne narušava utisak bezreposti,
Stumpy (53) – to je kratak rep poput batrljka, ponekad nepravilno oblikovan ne duži od 3 cm. Ne sme biti savijen ni prelomljen.
KRZNO ima dobro poddkrzno. Podkrzno je mekano i gusto. Priznate su sve boje i uzorci i kombinacije sa belom bojom. Nosno ogledalo i jastučići na šapama moraju biti u skladu sa bojom krzna.

Napomena: MAN 51 i 52 sude se u istom razredu. Sve boje krzna kod 51, 52, 53 sude se istom razredu. MAN x 54- longy je ne priznat te ne dobiva sertifikat. On ima i nešto duži rep.

izvor: mmance.on.neobee.net

Mačka je i simbol plodnosti tako da se mladencima u bračni krevet obavezno donosi jedna Si Sawat. Ime je dobila po severnoj provinciji Korat. Jedno predanje kaže da je to ime dobila zato što se kralj Rama V. sklonio u tu provinciju bežeci od razaranja Burmanaca sa kojima je u to vreme vođen rat. Drugo predanje kaže da je ime dobila po provinciji u kojoj je živelo najviše mačaka njene rase. To su samo naravno predanja ali sigurno je da se Korat, iako jedna od najstarijih rasa, na zapadu pojavljuje tek negde šezdesetih godina prošlog veka. Tačnije 1959 prvo u Americi a početkom sedamdesetih godina i u Britaniji. Korat je još uvek velika retkost ali sigurno ne zato što je ružna ili divlja. Naime, razlog je taj da Korat mačka kao simbol sreće i blagostanja u njenoj domovini Tajlandu ne može da se kupi. Ona može da promeni vlasnika samo kao poklon. Može se onda i zamisliti koliko je teško doći do jedne Korat, pogotovo za jednog odgajivača. Iz razloga što ima tako malo Korat egzemplara, a da se ne bi mešale druge rase, odlučeno je da se Korat priznaje kao čistokrvna samo ako se u rodovniku može besprekorno utvrditi njeno poreklo do tajlandskih predaka. Korat je vrlo srdačna i umiljata – prilagodi se svakoj sredini. Rado je u društvu čoveka kao i drugih mačaka. Kao i najveći broj mačaka, vrlo je inteligentna, instinkti kao što su čula sluha, vida i njuha su izraženi. Relativno je mirna i strpljiva ali ne voli veliku buku tako da se mačići od rane mladosti moraju navikavati na strane zvuke i mesta kao što su izložbeni prostori, naravno ako postoji namera da se mačka izlaže i takmiči.

IZVOD IZ STANDARDA

Srednje je veličine.
GLAVA gledano od napred ima srcolik oblika, široka je između i iznad očiju, luk obrva gradi gornji luk srca, stranice lica koje se nežno spuštaju prema bradi upotpunjuju oblik srca, nos dugačak u srazmeru sa licem, sa blagom stopom gledano u profilu. Vrh nosa i nosno ogledalo blago su zakrivljeni prema doe, Brada je dobro razvijena i uravnoteženi profil upotpunjuje oblik srca. Njuška nije ni špicasta ni četverougla. Brada nije slaba ni povučena što daje glavi šiljasti oblik.
UŠI su velike, široke na osnovi i blago zaobljenih vrhova. Unutrašnja strana slabije je obrasla a spoljnja strana uha prekrivena je sa vrlo kratkom dlakom. Uši su visoko smeštene i „budnog“ izraza.
OČI su velike, okrugle, i prekrupne u odnosu na lice. Sjajne su i izražajne. Zelena boja je poželjna a boja jantara je dopuštena.
TELO je mišićavo, gipko a dužine između dužine tela manksa i sijamca. Teže je nego što izgleda i ima zakrivljena leđa.
NOGE su u srazmeru sa telom. Zadnje noge su nešto duže od prednjih. Šape su ovalne.
REP je srednje dužine, snažan na korenu i sužava se prema zaobljenom vrhu.
KRZNO je kratko do srednje dugo, prilegnuto tik uz telo, jednostavno, sjajno i nežno. Uzduž leđa ima sklonost da se deli kad se mačka kreće. Srebrno sive boje je i vršci dlake imaju srebrni tipping a što je srebrenije to je bolje. Na nogama gde je krzno kraće srebrna boja je izražajnija.
Nosno ogledalo i usnice su tamno plavo sive boje ili boje lavande. Jastučići na šapama tamno plavo sivi ili boje lavande sa ružičastom nijansom. Napomena: ženke su nežnije građe od mužjaka. Nepoželjno je: uska glava sa premalo širine između očiju, predug ili prekratak nos, malene i mutne oči (boja očiju se razvija do 2 godine starosti), srebreni tipping na glavi, nogama i stopalima.
GREŠKE: Bele dlake ili mrlje, svaka druga boja osim srebrene i plave, osenčanja ili tigrasti uzorak.

izvor: mmance.on.neobee.net

Godine 1971 Japanese Bobtail je kod CFA bila priznata kao rasa i danas može da se sretne na skoro svakoj izložbi u Americi. Sami Japanci veoma dugo nisu bili zainteresovani za selektivni uzgoj svoje prastare rase, mačka je i dalje bila držana kao obična domaća mačka. U Evropi rasa nije rasprostranjena. Razlog je verovatno nedostatak interesa ljubitelja mačaka a možda i strogi evropski zakoni o zaštiti životinje. Rep je kod mačke ključni deo tela koji je neophodan za balansiranje pri pokretu i skoku te se nedostatak repa tumači kao mučenje životinje. Japanese Bobtail je veoma ljubopitljiva i inteligentna mačka koja stalno istražuje svoju teritoriju ali nije hiperaktivna. Vrlo je privržena i voli društvo sa gazdom sa kojim vodi intenzivnu komunikaciju, bolje rečeno voli da „priča“. Možda bi još trebalo da se kaže da joj je rep u korenu nešto osetljiviji na dodir nego ostali delovi tela te bi pri česljanju trebalo o tome voditi računa.

IZVOD IZ STANDARDA

Ostavlja utisak jedne srednje velike mačke jasnih linija i strukture kostiju i dužeg vitkog mišićavog tela. Ima jedinstven položaj očiju, visoke jagodične kosti sa dugim paralelnim nosom što daje licu tipičan japanski izgled, naročito gledano iz profila. To čini JBT potpuno različitim od ostalih orijentalni pasmina. Kratki „zečji“rep lepezasto je obrastao.
GLAVA je nešto duža i izgleda i vešto isklesana. Glava čini gotovo savršen jednakostranični trougao, blago zakrivljenih crta ,visokih jagodičnih kostiju i izrazitog prelaza između brkova i lica („whiskars break“). Nos je dugačak, dobro naznačen sa dve paralelne crte, koje se protežu od vrha nosa do obrva, ima blagog ulegnuća u visini očiju, njuška prilično široka, zaokružena prema „whiskars break“ nije ni zašiljena ni tupa.
UŠI su velike i izražajne, uspravne, široko razmaknute otprilike u“ uglu“ trogla glave. Kad mačka miruje uši su blago nagnute napred.
OČI su velike, više ovalne nego okrugle, široko otvorene i pažljive. Gledano iz profila izrazito su iskošene. Očna jabučica je plitko zavijena i ne sme biti izbočena iznad jagodičnih kostiju ili čela. Boja mora biti u skladu sa bojom krzna i to vredi za sve boje očiju. Dozvoljene su sve boje očiju.
TELO je dugačko, vitako i elegantno. Ne sme biti u obliku cevi. Mišićavo, ne sme biti zdepasto, zbijeno ili mlitavo. Izuzetno je važno da je skladno.
NOGE su u ravnoteži sa telom, duge, vitke i visoke, ali ipak ostavljaju utisak da su nežne i krhke. Kad mačka stoji prednje noge čine sa ramenom dve neprekinute, blizu položene ravne crte. Zadnje noge su znatno duže i jako savijene pod uglom, pa kad mačka stoji trup je ravan. Šape ovalne.
REP mora biti dužine od 5 do 8 cm od korena repa, iako ispružen u punoj dužini može biti od 10 do13 cm. Rep je snažan i gotovo ukočen (osim u korenu) i može biti ravan ili se sastojati od više zavoja i uglova. Dlaka na repu je nešto duža i deblja, raste prema spolja dajući repu izgled zečjeg repa. Kad je mačka opuštena drži rep uspravno.
KRZNO je kratko, mekano i svileno bez značajnije poddlake. Priznate su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim izuzev srebrnih (osenčane /shell), ticked tigraste ( 25) i sa oznakama (31,32,33). Boje moraju biti snažne, sjajne i jasne. Napomena: prema japanskoj tradiciji najčešće se za uzgoj koriste tradicionalne „mi-ke“ mačke a to su trobojne mačke u kombinaciji crne, crvene i bele boje tako da ako mačka uistinu vuče korene od izvornih pasmina poseduju mogućnost rađati trobojne ženke. Kod dvobojnih i trobojnih mačka nije važno koja boja prevladava već je bitno da su jasnog i snažnog obeležja i živahnog kontrasta. Svi varijeteti boja i sve boje očiju sude se zajedno u istom razredu. Nosno ogledalo i jastučići na šapama moraju biti u skladu sa bojom krzna. Mužjaci su veći od ženki. Rasplodni mužjak ima izražene jagodične kosti.
GREŠKE: kratka okrugla glava, zbijeno tijelo. DISKVALIFIKACIJA: potpuni izostanak repa, produženi rep, manjak pompona, zakasneli pompon (pompon se pojavljuje tek nakon 3 do 5 cm od korena repa), sa prilegnutom dlakom na repu umesto da se pojavi odmah na korenu repa.

izvor: mmance.on.neobee.net

Odgajivački cilj treba da bude učvršćivanje tipa i stvaranje odgovarajućeg genetskog pool-a. Pošto Evropska kratkodlaka rezultira iz domaće mačke potrebna je i jedna genetska rezerva koja bi u nekoj slučajnosti mogla da posluži i spreči depresiju incesta. Karakter nije standardom tako strogo propisan kao kod drugih rasa. Mačka može biti bojažljiva ili mirna i umiljata do razigranog mačeta ili razmaženog ljubimca. U svakom slučaju mačka je vrlo inteligentna i samostalna, ali konstantno radoznala i društvena i spremna da se prilagodi uslovima u kojima živi. Najviše voli da istražuje okolinu i da lovi.

IZVOD IZ STANDARDA

Veličina je srednja do velika.
GLAVA je prilično velika, lice ostavlja utisak da je okrugla međutim je nešto duža nego šira. Čelo i lobanja su blago zaobljeni. Obrazi dobro razvijeni. Nos ravan, srednje dužine, jednako širok u celoj dužini, prelaz između čela i nosa jasno je naglašen sa blagim ulegnućem u visini očiju, brada snažna.
UŠI su srednje veličine, blago zaobljene na vrhovima i mogu imati i čuperke. Visina ušiju odgovara širini uha na osnovi. Razmaknuti su i uspravni.
OČI su okrugle, izražajne, razmaknute i blago ukošene. Jasne i čiste boje. Boje: zelena, boja jantara, plava, raznobojne (plava i jantarna).
TELO je srednje dužine, mišićavo, robusno, jako sa dobro razvijenim prsnim košom. Vrat srednje dug i mišićav.
NOGE su snažne, srednje dužine, sužavaju se ravnomerno prema čvrstim okruglim šapama.
REP je srednje dužine, prilično debeo na korenu i postepeno se sužava prema zaobljenom vrhu.
KRZNO je kratko, gusto, sjajno i elastično. Priznate boje: bela, crna, plava, crvena, krem, kornjačevine, zadimljene, tigrastog uzorka. Od kombinacija sa belim: van, harlekin i bikolor. Napomena: boje krzna koje potiču iz ukrštanja sa drugim rasama mačaka nisu dozvoljene.
GREŠKE: obešeni obrazi. Greške koje isključuju certifikat: nos ima jasan stop, zbijeno i vitko telo, dugačko ili vunasto krzno, bilo koji vidljiv znak koji ukazuje da se radi o ukrštanju pasmina .

izvor: mmance.on.neobee.net

Jedna mačka prevalila je razdaljinu od 70 kilometara u Sibiru da bi našla svog vlasnika koji se preselio u drugi grad, piše danas ruski dnevnik Vremja novosti, prenosi AFP.

Mačak Bojan se izgubio prilikom selidbe porodice Sergeja Minskiha iz oblasti Krasnojarsk.
„Spakovali smo stvari u automobil i niko nije primetio da mačka nema. Dugo smo ga tražili, ali nismo mogli da ga nađemo. Deca su bila veoma tužna, on je bio njihov ljubimac, živeo je sa nama pet godina“, ispričao je Minskih lokalnim novinama.
Tri meseca kasnije, Bojan se pojavio ispred vrata njihovog novog stana, na četvrtom spratu.
„Svi se čude kako je mogao da pređe toliko kilometara i pronađe naš stan? Cela porodica je presrećna, a komšije dolaze da upoznaju tog velikog putnika. Ipak, primetio sam da se sada plaši da izlazi“, dodao je vlasnik.

Izvor: blic

Burmanska mačka potiče iz Burme. Pored Sijamke, Burmanka važi za najstariju orijentalnu rasu u Evropi. U jednom starom pisanom predanju poznatom pod imenom Smud Kot-Pergament iz ere Ayudhya [1350-1767] može da se nađe podatak da je Burmanka (tada još poznata pod imenom Thong-Daeng [zlatno-crvena = mačka bakarne boje]) bila jedna od šesnaest rasa mačaka koje su živele po hramovima i bile obožavane kao mačke koje donose sreću. Bile su poznate još i pod imenom Supalak (što znači „lepa, dobra osobina“). Koliko poreklo Burmanke ipak leži u nekoj polutami, toliko je istorijat odgajivačkog rada potpuno poznat. Kao majka svih Burmanki vazi Wong Mau koja je

1930 godine iz Burme doneta u Ameriku. Bila je parena sa jednim seal point Sijam mačkom. To je bio temelj Burmanske rase. Naravno je posle sledio niz mačaka iz Burme da bi se izbeglo incestno sparivanje. Ukrštanje sa Sijamskim mačkama (Sijamske mačke su pre 1930 godina izgledom više podsećale na Burmanke nego danas) se nastavljalo. Godine 1936 je rasa Burma u braon varijanti bila priznata kod CFA. Dalja potreba za sparivanjem sa Sijamkama dovela je do gubitka karakteristike tipa. Mačka je postajala sve sličnija Sijamskoj rasi tako da je negde četrdesetih godina prošlog veka došlo do privremenog povlačenja odluke o priznavanju rase. I pored visokog procenta „sijamske krvi“ kod Burmanke rasa je bila priznata u Velikoj Britaniji 1952 godine. Standard je bio nesto diferenciran. Nekoliko godina kasnije došlo je do ponovnog priznavanja rase u Americi ali ovoga puta zahvaljujući odgajivačima koji su izborom mačaka uspeli da se približe prvobitnom tipu. Već šezdesetih godina Burmanka je bila omiljena i u Evropi. Burmanka važi za veoma društvenu mačku. Njoj je uvek potrebno društvo, ako ne čoveka, onda bar još jedne ili dve mačke sa kojima može da utroši svoju neiscrpnu energiju. Voli da je u pokretu, da se igra, trči, skače. Veoma je temperamentna. Zato je za nju idealan dom onaj u kome ima pristup napolje. Burmanka se dâ voditi na uzici. To nije nikakvo čudo, jer ima dosta sijamske krvi. Za razliku od Sijamke, ona ima veoma tanak glas koji se retko čuje. I pored toga što je kao i svaka mačka samostalna, Burmanka je veoma privržena i voli da se mazi. Ona je dominantna mačka, uvek prisutna i zahteva pažnju čoveka. Njeni zahtevi su puni šarma i vica i njoj se ne može odoleti. Ona uvek dobije ono što hoće.

IZVOD IZ STANDARDA

Burmansku mačku karakteriše jedinstvena genetika za kombinaciju boje. Osnovana boja razlikuje se u jačini, gradeći nešto tamniju nijansu na glavi, nogama i repu (izvedena iz kombinacije c/b, c/b tz. burmanska koloracija, najtamnija u albino seriji). Izrazite osobine ove vrste su svilena struktura krzna i izražajne oči. To je srednje velika i elegantna mačka. Svaka sličnost sa sijamskim tipom ili sa zbijenošću britanke su greška.
GLAVA ima, gledana od napred, oblik kratkog klina, široke kosti lica, sužuje se prema njušci. Gornji deo glave je širok, visok, široka između uši i blago zaobljena. Profil: čelo blago zaobljeno, vrh nosa i brada čine strmu liniju, nos ima jasno izraženi prekid, čeljust široka na čeljusnom zglobu (šarkama), brada jaka, u profilu izražena donja vilica.
UŠI su srednje velike, široke na osnovi sa blago zaobljenim vrhovima. Dobro razmaknute u stranu, spoljnja linija uha sledi gornju liniju lica. U profilu blago nagnute prema naprijed.
OČI su velika, široko razmaknute, gornji kapak je ravan i blago ukošen prema nosu, dok je donji zaobljena. Oči su sjajne, živahnog izraza i blistajuće. Boja: sve nijanse žute do boje jantara. Prednost ima žuta boja. Oblik, veličina, položaj i izraz očiju su kod BUR važniji od boje. Kod starijih mačaka boja gubi na jačini.
TELO je srednje dužine, mišićavo, kompaktno, teže nego što se pretpostavlja na prvi pogled. Prsa su široka, gledano iz profila zaobljena, leđa ravna.
NOGE su srazmerno vitke u srazmeru sa telom, šape ovalne i male.
REP je srednje dužine, ravan, srednje debljine u korenu repa sužava se prema zaobljenom vrhu.
KRZNO je nežno, sjajno, svileno, usko pripijeno uz telo, bez poddlaka i vrlo kratko. Priznate boje su: crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem i kornjačevine. Kod svih boja karakteristično ja da je donja strana tela svetlija od leđa i nogu, a nijanse nežno prelaze jedna u drugu. Dlaka je takođe stepeničasto obojena od tamnijeg vrha prema korenu gde je svetlija. Lice i uši mogu pokazivati blagi kontrast. Pruge, tačke i bele dlake nisu dopuštene. Napomena: mačići mogu imati blage pruge i nešto svetliju boju tijela.
GREŠKE: orijentalni oblik očiju, okrugle oči, kvrga na hrbtu nosa ,“pinch“.

Certifikat isključuje: orijentalni ili britanski tip tela, bele dlake u krznu, jasne pruge ili tačke takozvani „ghoast markings“, više plava nego žuta boja očiju

Ovu rasu teško prepoznaju ne samo ljubitelji mačaka koji su laici nego i pojedini odgajivači koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke. Vrlo često se mešaju rase Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime kaže, potiče iz Britanije. Smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su još Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Zahvaljujući izolovanom položaju Britanskog ostrva razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala tako da su prvi odgajivači u 19 veku imali odličnu podlogu za

svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871 godine u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19 veka promenio se ukus ljubitelja mačaka i počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. Odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue. Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća kao sto je u prirodi ima. Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Odgajivači u Francuskoj i Belgij, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja. Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi. Plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je FIFe 1970 godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux. Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977 godine savez FIFe napravio reviziju donete odluke tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina. Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka čije poreklo nas odvodi daleko na istok kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu. Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna. Moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svašta bez da postane agresivna. Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno važan. Mužjak je veći od zenke sa tipičnim debelim obrazima.
Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji po kojoj je prvobitno i nosila ime ali danas je možemo sresti u svakoj boji i sve su dozvoljene.

IZVOD IZ STANDARDA

Srednje velike do velike.
GLAVA je okrugla, masivna, široka. Nos kratak, širok i ravan sa blagim ulegnućem ali ne stop kao kod EXO, brada snažna.
UŠI su malene a na vrhovima su blago zaobljene. Široko su razmaknute.
OČI su velike, okrugle, otvorene, izražajne i široko razmaknute. Boja je bakrenasta ili naranđasta, plava, raznobojne zelene i plavozelene.
TELO je mišićavo, zbijeno, širokih prsiju, ramena i leđa, snažno, vrat je dobro razvijen, vrlo snažan i kratak.
NOGE su kratke i snažne, šape okrugle i snažne.
REP je kratak i debeo sa blago zaobljenim vrhom.
KRZNO je kratko, gusto, sa gustim poddlakom. Ne sme biti prilegnuto i nežno na dodir već mora biti oštro. Boja: priznate su u svim bojama, uzorcima, kombinacijama sa belim, srebrne, kao i sa oznakama. Kod jednobojnih svaka dlaka mora biti jednolično obojena duž cele dužine. Izuzetak čine tigraste, srebrne i sa oznakama. Kombinacija sa belom bojom: van, harlekin i bikolor. Napomena: Bele mačke sa bojom očiju 61/67 (plava) sude se zajedno u istoj grupi. Mačke sa zelenom bojom očiju i sa bakrenastom bojim očiju sude se u odvojenim grupama (npr.tigrasta sa zelenim očima i tigrasta sa bakrenim očima). Sve boje očiju kod van i harlekina sude se u istoj grupi. Srebrno osenčane i shell: crna, plava, čokoladna, lila imaju zeleno-plave ili zelene oči okružene bojom tippiga, dok crvena krem i kornjačevine imaju bakrenu boju očiju. Takođe su oči okružene bojom tippinga. Tipping-osjenčani uzorak. Zlatne su priznate samo u crnoj i plavoj boji ,oči su zelene ili zeleno -žućkaste. Kod mačaka sa oznakama boja očiju je isključivo plava.