Anksioznost

 

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

 

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

 

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti, slobodno mozete, bez imalo stida da se obratite stručnom licu. To je u danasnje vreme potpuno normalna pojava i dosta ljudi to prozivljava, za koje vi nikada ne biste rekli.  Ako vam propiše antidepresive, kazu da ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite. A najviše od svega morate da VERUJETE U SEBE, da vi to mozete, jer zaista mozete, i opet,  vi to mozete da izgurate. Samo napred!!!

 


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 11.434 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Strah od bliskosti i vezivanja ?!

Kako da se razljubiš


11.434 komentara na “Anksioznost”

  • Nena
    16 oktobar, 2018, 11:48

    Mirna kako si ti?

  • Meli
    17 oktobar, 2018, 19:30

    Pozdrav svima ja sam okej ali mi se desilo pre neku noc kada sam prala ves u veseraj mene je inace strah da perem dole to dodje gde su podruni bilo je 9 sati navece ja sam bila sa majkom i ona ke sedela na jednu stranu a ja na klupu ispod prozpra prozpri su niski i otvoreni i ja sam se zamislila i naslagala odecu kada sam cula vrisak ja sam skocila i vrisnula pitala majku jeaili cula ona kaze ne masine su stvarno jako se cujale ona je bila daöje ja neznma sta mi se desilo mama kaze da me neko sigurno prepao sa prozora ja se toliki plasim sad

  • Anonimni
    17 oktobar, 2018, 19:31

    Pozdrav svima ja sam okej ali mi se desilo pre neku noc kada sam prala ves u veseraj mene je inace strah da perem dole to dodje gde su podruni bilo je 9 sati navece ja sam bila sa majkom i ona ke sedela na jednu stranu a ja na klupu ispod prozpra prozpri su niski i otvoreni i ja sam se zamislila i naslagala odecu kada sam cula vrisak ja sam skocila i vrisnula pitala majku jeaili cula ona kaze ne masine su stvarno jako se cujale ona je bila daöje ja neznma sta mi se desilo mama kaze da me neko sigurno prepao sa prozora ja se toliki plasim sad

  • Anonimni
    18 oktobar, 2018, 5:58

    Jel ima neko non stop bolove i stezanje u grudima kao da mu neko sedi na grudima i da ne moze da dise?

  • Psiho
    18 oktobar, 2018, 8:50

    Ima, i jos svu silu simptoma. To je borba sa samim sobom. Sa psihom, sa telom itd. Mene bas ponekad prilicno iscrpljuje, kao i druge. Toliko da silno zavidim normalnim i stabilnim ljudima. Interesuje me kakva je to razlika izmedju nas koji imamo kocnice i normalnih ljudi. Da li je u pitanju genetska razlika, jesu li stabilni ljudi na visem nivou evolucije itd. Nauka na tom polju izgleda da nema jasne odgovore. Nema nista komplikovanije od ljudskog organizma, cini mi se. Cry

  • Anonimni
    24 oktobar, 2018, 9:57

    Ljudi ko ima mantanjaa. Pisite molim vas

  • Dejan
    25 oktobar, 2018, 20:00

    Psiho isto to se uvek pitam,evo vec 3-4 meseca ne znam sta cu sa sobom od jednog jakog stresa i jos mnogo nagomilanog sam od jednom poceo da osecam u sebi neki nemir u grudima i celom telu koji konstantno traje i nepodnosljivo je.Psihicko unistavanje dodatno uprkos anksioznosti i depresiji koje me muce vec duze vreme ali ni blizu kao ovo jer me ovo izjeda 24/7,zaboravio sam sta znaci biti opusten i kakav je osecaj,vise ni filmove ne mogu da gledam jer mi ovo odvlaci paznju i ne da mi da zivim,cak sam i u teretanu krenuo danas ali dzabe,cim sam krenuo sa vezbama vrteska u glavi i otezano disanje.Veoma bitna razlika,ovo nije isto kao nervoza koja dodje pa prodje.Taj osecaj u grudima i telu mi izaziva veliku psihicku uznemirenost od koje mi i kosa pojacano opada a kako i nece posle toliko vremena stalnog stresa od svega,razmisljao sam da trazim uput za psihijatra ali me je sramota.Nigde nisam nasao da neko ima ovaj problem,ni slican cak.Pocinjem da mislim da je ovo nesto sto se prvi put javlja i manifestuje bas na meni,brinem se da li sam normalan,dokle sve ovo vodi,ima li kraja ovom paklu,da li ce sve biti kao pre dok sam imao samo napade panike,derealizaciju i depersonalizaciju na koje sam nekako navikao ali na ovo nikako ne zelim,ne mogu i necu,.Zaboravio sam sta znaci biti zadovoljan koliko toliko opusten i bezbrizan makar u tom zdravstvenom smislu,i pitam se kako je to biti normalan,posto mi je taj osecaj postao nepoznat i voleo bih da se ponovo tako osecam.Pre par godina sam razmisljao o tome kako me cekaju lepi trenutci u zivotu pre svega u mladjem dobu kad krenu fakultet,druzenje,zezanje neki dogadjaji kojih cu se rado secati,a ja evo sa 19 godina mamlaz koji vec godinu dana 90% vremena provodi u kuci i ne izlazi nigde,sa nekim drugarima se vidim 1 mesecno u proseku i to kad me oni pozovu,cak ni kod rodbine ne idem.Imam zelju ali nemam snage za druzenje i generalno za sve,gubim teme za razgovor sa svima,ne znam sta se desava u okruzenju osim sa samim sobom.Razgovor me zamara,zelim to ali nemam volje i kada pricam sa nekim,pocinjem nesvesno da smaram osobu,nemam pametnih tema jer me pametne stvari kao i sve ostale ne interesuju.Mozda sam samo gluperda koja nema svrhu postojanja i ne vidim sebe kao srecnog i zadovoljnog u buducnosti.Siguran sam da je sve ovo karma zbog nekih stvari,zbog kojih sam se pokajao i pre svega ovog.Ljudi uzivaju u zivotu a meni deluje kao obaveza,iako sam relativno previse mlad da bi ovako razmisljao.

  • Anonimni
    26 oktobar, 2018, 4:30

    Jel ima neko lupanje i velike otkucaje srca?

  • Anonimni
    26 oktobar, 2018, 4:31

    Da ga to najvise iz sna budi to lupanje i otkucaji?

  • bubili
    26 oktobar, 2018, 7:12

    Citam redovno Vase postove, ali se ne javljam. Poruka za Dejana, posto vidim da je mlad , pravac psihijatru i uzmi terapiju. Mlad si da se tako osecas, sam se neces s tim izboriti.
    I svi ostali. Citam sve vase postove i sve simptome, sve sam ih imala.24 sata na dan i evo pijem terapiju i ok sam.Jave se ponekad oni , ali na kratko kao da me samo podsete da su tu negde, ali ja onda kazem pa sta, i oni oni odu.
    Ali bez terapije ko kaze da se izlecio nema sanse.
    Kakve karme ti sa 19 godina imas i kakva pokajanja, pa ti tek treba da zivis.Dosta negativnih misli, nego terapija i misli lepse- Na to se nateraj.

  • Mirna
    26 oktobar, 2018, 12:32

    Dejabe razumijem te u potpunosti jer mi je i samoj tako. Nemam snage ni volje vise ni za sto jer od ovih simptoma funkcionirati ne mogu.

  • Anonimni
    26 oktobar, 2018, 16:34

    Mirna sta imas od simptoma?

  • Anonimni
    27 oktobar, 2018, 9:35

    Jeste li konstanto pod strahom i stresom ali bukvalno 24 h i koliko dugo vas to muci? 

  • Dejan
    27 oktobar, 2018, 15:10

    Anonimni meni je tako vec 4-5 meseci

  • Anonimni
    27 oktobar, 2018, 15:48

    Ajde Bubili ti i tvoja prica ,pa sto se ne skines sa lekova,ili ti je uspeh sto ces koliko vidim ceo zivot gutati tablete,i to je kao izlecenje,ne zanosi se sa tim,tablete okej malo nesto piti smititi organizam da bi se lakse nosio,ali konstantno to nije neki uspeh,problem je u tebi meni i sam sa sobom dok ne resis tableta sto ti pomoci nece,mozda tebi da jer planiras da pijes ceo zivot…Koliko ljudi znam sto prodje sve samo od sebe sve je to faza jeste da neko nije psihicki jak dovoljno,i ok piti nesto smiriti se,ali stalno..Daj Bubili

  • Anonimni
    27 oktobar, 2018, 15:49

    A mozda sebe tesis i lakse ti je kad znas da jos neko pije..Ne znam ali sve se moze kad se hoce,Dejane normalno podji kod psihijatra pricaj olaksaj sebi naravno,ali da ce ti problem resiti ad i da ti to sigura da ti se nece simptomi javiti opet mala je sansa…

  • Psiho
    27 oktobar, 2018, 16:03

    Dejane, kada sam bila u tvojim godinama mucila sam sebe slicnim razmisljanjima, to sto radis/radimo sebi, potpuno je nerealno. Znam kakve posledice moze ostaviti nagomilani stres, i svako ko prolazi kroz to, zasluzuje periode isceljenja, mira i opustanja. Srecno svima.

  • Puela
    27 oktobar, 2018, 18:03

    Dobro vece! Koliko puta treba da vam napisem da se anksioznost ne leci AD, nikakva hemija vam ne treba. Organizam i psihu dovedite u ravnotezu, pa ce se svi simptomi povuci. Ptocitajte moje objave ( Pisala sam i kao Djevuska) i naucite kako da pobedute anksioznost koja je samo poremecaj, a ne bolest. Sa srecom! Yes Heart

  • Anonimni
    28 oktobar, 2018, 9:16

    Mogla bi napisati opet,jer forsiranje tableta je ruzno,ne kazem da ne pomognu,ali kad odes kod psihijatra kad ti da tablete pitajte ga doktore jel Vi pijete, nijedan ali nijedan nece popiti niti je kad…Jeste tesko i mucno,ja prva imam 100 simptoma i fizickih najvise,ali kazem proci ce

  • Mirna
    28 oktobar, 2018, 22:15

    Anonimni ako je njen izbor taj da pije tablete i oseca se ok neka tako bude. Nemoj da nameces drugima sta treba da rade. Nisi doktor. Zbog pametnjakovica kao ti se i pojacava anksioznost. Imam takve u okolini koji se stalno trude da protivrece i to lose utice na mene. Svako ima pravo da svoju anksioznost leci kako hoce. Da li tabletama ili ne to je njihov licni izbor.

  • Anonimni
    29 oktobar, 2018, 7:40

    Ja nista ne mogu narediti kao prvo Mirna,bas ce mene neko poslusati,kao i tebe i bilo koga sa stranice ako ne zeli.To sam i rekla ali ti ne razumes,ne namecem ja nego namece osoba koja forsira tablete,i prica da nikako ne moze proci bez tableta,a posto ti verujes i slusas onda uzmi tablete i pij..

  • Puela
    29 oktobar, 2018, 9:05

    Dobar i lep dan! Trazite savete, pa kada vam potanko i jasno objasnim i napisem kako sam pobedila anksioznost i depresiju, koja je bila u pocetku, bez tableta i bilo kakve hemije, da li meni ne verujete ili vam je lakse da se ovde prepucavate i nadmudrujete. Ja nikada ne “ ne dizem ruke“ od osoba koje zele pomoc, ali vidim da uludo pricam bez vase zelje da sebi pomognete. Svima zelim da
    budete dobro, da nadjete u sebi balans, da resavate probleme i prihvatate odgovornost za sve svoje postupke, da se samo na sebe oslonite, klonite se stresa i pisanja o svojim problemima, pa ce strahovi i teske opsesivne misli da se povuku kao da nikada nisu bili deo vase psihe. Ja se povlacim iz ove price, adio! Heart Yes

  • Mirna
    29 oktobar, 2018, 12:26

    Ja ne pijem tablete, popijem retko nesto za smirenje. Puela, tvoji saveti jesu korisni i nastavi da ih delis. Bolje to da citamo nego non stop pitanja o simptomima a davno su svi receni. Smatram samo da nijedna osoba ovde ne podnosi isto anksioznost i svi imaju razlicite okidace zasto su je dobili. Jednima su itekako potrebne tablete drugima ne. Saveti o tabletama se ne traze na forumu nego kod doktora koji ce proceniti da li su potrebne ili ne.

  • Anonimni
    29 oktobar, 2018, 19:16

    Moje iskustvo: bila sam uzasno toliko da nisam smela na posao i dobila otkaz, odugovlacila da odem kod psihijatra jer me je bilo sramota i kad sam skupila hrabrost da odem dobila sam zoloft. Posle dva meseca terapije anksioznost ne prestaje ali se smanjuje, pocinjem da izlazim, druzim se, trazim novi posao. Da skratim terapija je trajala 8 meseci; za to vreme pocinjem ponovo da radim i zivim skroz normalno. Strahovi i dalje tu ali ni priblizno kao pre pocetka terapije. Sada je 2 godine kako ne pijem nista. Jos uvek sam anksiozna pomalo ali to me ne sprecava da funkcionisem normalno. Zakljucak: lek me nije izlecio skroz ali mi je pomogao dosta.

  • Anonimni
    31 oktobar, 2018, 9:51

    Kako steeee

  • Jana
    3 novembar, 2018, 21:34

    I meni je lijek pomogao

  • Anonimni
    4 novembar, 2018, 9:08

    Ima li kogaa

  • Anonimni
    5 novembar, 2018, 7:51

    Da li ima neko ko ima uzasna mantanja i ljuljanja u glavi da ne moze iz krevera da usta sa sve gde god da pogleda sve mu se pomera i ppdize i spusta a mozak kao da non stop pluta a da hoda nema sanse koliko ljulja i nosa u glavi,noge kao sa nisu njegove? Molim vas hitno ako je nekom tako neka se javi

  • luconosa
    5 novembar, 2018, 14:52

    Anonimni ne boj se,jesi li imao napad panike do sad? Od kad vuces te simptome?
    Ostali drugovi kako ste,ajmo nema predaje znamo da je strah.. tu iracionalnost moramo pobjediti kao normalni ljudi imao strah od zemljotresa,rata ali da imao strah od prelaska preko mosta i tome slicno socijalne anksioznosti to moramo savladati.

  • Nena
    6 novembar, 2018, 9:25

    Kazite mi molim vas jel ovo moguce i jel se nekom desavalo ja ili sam luda ili ne znam sta je ovo. Bukvalno u cega god pogledam sve se onako spusta i podize i pluta ali bukvalno non stop. I sad citam poruku a slova sva igraju jedno se dize drugo se spusta i tako cela poruka. Jel moguce ovo? I ne prestaje. Nemogu vise ni da gledam ni u sta hvata me panika ali majke mi. Tako 24 h

  • Dejan
    7 novembar, 2018, 4:13

    Evo mene bas sad u 3 ujutru panicni napad hvata i tesko disem,stvarno cudno,imam osecaj u nosu kao da stalno osetim miris sirceta i sad ne znam sta raditi.Panika me drma a nemam bromazepam da popijem da se smirim,bas sam se uznemirio ne znam da li se jos nekome ovo desavalo meni upravo sad prvi put.Mene isto ljulja tj. zanosi u stranu dok ho
    dam ima i vise od godinu dana vec kako je to pocelo i generalno nestabilno hodam.U pocetku sam mislio da tripujem samo,a i pusio sam maju cesto tako da ne znam zbog cega to

  • 7 novembar, 2018, 11:45

    Dejane, pusis marihuanu ( verovarno si i ti od onih osoba koje tvrde
    da je ona laka droga), imas senzacije raznih vrsta ( o tome si vec pisao), nocas si imao klasican napad panike, sramota te je da odes kod psihijatra, pitas ovde laike koji se bore sa strahovima I nemirom da li je to anksioznost! I, sta sad reci na sve ovo?! Mozak, sa svim svojim neuronima I nervnim zavrsecima, pamti svaku tvoju popusenu cigaretu, tebe mozda, nakratko, to opusta , ali tvom telu ne prija
    Imas 19 god., ako I dalje nastavis sa tom navikom, ubrzo ces uci u zacaran krug, strahova, halucinacija, prisilnih misli I opsesivnih radnji, a anksioznost, kao psihicki poremecaj, bice ti najmanja briga. Ti imas mnogo veci problem, a to je zavisnost od droge. Suoci se sa time, zivot je pred tobom. Uzmi uput za psihologa i pocni sa lecenjem. Zelim ti uspeh da istrajes, a anksioznost, kao posledica pogresnih postupaka, povuci ce se I’ll bar ublaziti! Sa srecom! Sami smo “ krojaci“ svoje srece, ali i nesrece! Heart Yes

  • Dejan
    9 novembar, 2018, 1:55

    Uhh ne daj boze,daleko bilo da sam zavisnik od bilo kakve droge a marihuana to svakako nije i nisam ni video ni cuo da je neko navucen na nju,ne kazem da je trava dobra za pusenje ali svakako nije gore od cigareta u svakom aspektu,konuzmirao sam je vise od godinu dana redovno i pre godinu dana prestao i nikakvu potrebu,zelju ili zavisnost nisam imao,svega par puta sam koristio od tada u retkim situacijama a vec par meseci nisam uopste i ne planiram jer nemam od toga nista ni dobrto ni lose,verujem da bi svaki pusac cigareta posle tog perioda razvio neku vrstu zavisnosti.Ljudi sa nasih prostora su malo zatucani po tom pitanju.Ali to sad nije tema moj problem su anksioznost i blaza depresija i zbog toga sam ovde da bi cuo razlicita iskustva i savete ljudi koji imaju slicne probleme.Puela vidim da cesto pises i dajes savete ljudima,znam da imas najbolje namere i cenim to ali lose si protumacila ono sto sam napisao.U svakom slucaju hvala ti na odgovoru. 😉💙

  • Anonimni
    16 novembar, 2018, 16:03

    Jel se desilo nekad nekom da na jednoj ruci ne mogu uopste da mu izmere pritisak a na drugoj da? Nizi pritisak u pitanju

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump