Anksioznost

 

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

 

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

 

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti, slobodno mozete, bez imalo stida da se obratite stručnom licu. To je u danasnje vreme potpuno normalna pojava i dosta ljudi to prozivljava, za koje vi nikada ne biste rekli.  Ako vam propiše antidepresive, kazu da ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite. A najviše od svega morate da VERUJETE U SEBE, da vi to mozete, jer zaista mozete, i opet,  vi to mozete da izgurate. Samo napred!!!

 


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 11.122 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Strah od bliskosti i vezivanja ?!

Kako da se razljubiš


11.122 komentara na “Anksioznost”

  • luconosa
    17 jul, 2018, 0:06

    Ovdje ima dosta o tehnici ni ja je jos nisam primjenio… e bices dobro sad je faza privikavanja na terapiju,i kao sto ti je rekao idi u te anksiozne situacije… postepeno sve od cega bjezimo to smo mi Big Smile Neki dan napad panike ja haos,mada sebi kazem ajde ovo je jos jedan dugo se nismo sreli i tu se malo ispricasmo Big Smile iscripi to znate digne nam strah sutra utakmica ja podjem reko idem pa sta je da je Big Smile I onako bilo malo straha ali sve prodje super Big Smile

  • Anonimni
    18 jul, 2018, 14:54

    Kako ste ljudi ovih dana?

  • luconosa
    18 jul, 2018, 16:24

    Standardno anonimni,ja se spremam da proucim Linden metodu,kupio caj od kantariona,batalio kafu… idemo postepeno.Kako si ti? Snaga volje cini cuda Big Smile Majo kad budes mogala javi se oko PSTEC terapije…

  • Anonimni
    18 jul, 2018, 16:28

    Grozno. Mantanje,mantanje i samo mantanjee. 

  • luconosa
    18 jul, 2018, 16:31

    Reci misli kako,kako razmisljas? Imas strahove od izlaska u masu,socijalnu anksioznost idt?

  • Anonimni
    18 jul, 2018, 17:51

    Nemam vise strahove od izlaska ali imam samo strahove od tog mantanja

  • maja
    18 jul, 2018, 19:42

    Evo me,kakva je to terapija? Ja sam danas prestala sa AD ne mogu,ne bih nikoga da plasim,ja sam se borila evo pet dana,ali to je haos nuspojave,verovatno posle bude bolje ali ja ne mogu da izdrzim,zvala sam doktora on kaze moras dok se ne naviknes,sigurna sam da moze sve i bez tableta,samo jaka volja,i ici u strah..Pijem samo ksanaks od te terapije kad imam panicni napad i mantanje ovo neko,a AD ne mogu nikako..

  • Anonimni
    18 jul, 2018, 19:50

    Majo kakve si imala nuspojave?

  • maja
    18 jul, 2018, 20:37

    Ja ne znam kako da vam objasnim to,to je deset puta jace od simptoma koje imamo svi,i koje mozemo da prevazidjemo samo aktivnost volja,popijem tabletu ne znam dje sam ljuljam se,placem,osecaj da cu da poludim,ne mogu da idem sva se presecem,izadjem sinoc da setam ne mogu kao da letim sa glavom se ne pitam strah neverovatan,valjda je to normalno te pojave ali ja nisam mogla bas nisam ,sto ne znaci da ne pomogne,kasnije da se oseti da je bolje,danas napad lose mi je jer sam prekinula da pijem pa ne znam sta cu …ako znam vise 😱😅

  • luconosa
    18 jul, 2018, 23:24

    Majo,a da ti promjeni terapiju jesi li ga pitala? Samo jaka volja ovo moze da prevazidje.Anonimni ti imas strah od panicnik napada ili od mantanja?Definisisi mi malo to stanje,ti se boji da te ne uhvati napad panike ili ti se kontinuirano manta?

  • luconosa
    19 jul, 2018, 1:08
  • Anonimni
    19 jul, 2018, 4:41

    Skoro pa stalno imam mantanja,retki su periodi kada ih nema. I svaki put dok ih osecam sam non stop u strahu i stalno razmisljam sta mi je i zasto mi se manta da nije od neke bolesti itd itd. Nista me vise ne plasi ni jedan simptom vec samo to mantanje koje imama vec dve godine skoro svaki dan po ceo dan. Nekad su toliko jake da mi cak ne pomaze ni kad legnem vec i tada imam osecaj kao da mi se sve ljulja u glavi

  • maja
    19 jul, 2018, 5:59

    Ovo je tako dobro i tacno,stvarno treba biti istrajan! Hvala..😙
    Anonimni pa jel’ si radila/radio ispitivanja,mada to je samo strah ja isto imam ako ne i vise od dve godine,nije to mantanje nego neki osecaj ljuljanja,propadanja kada idem,bar je meni tako,trci setaj vezbaj,meni to pomogne

  • Anonimni
    19 jul, 2018, 7:43

    Mene bukvalno ljulja u glavi kao da mi se mozak pomera na sve strane i onda mi to izaziva i malaksalost i mutno pred ocima i razlivanje slike. Radila sam brdo nalaza ali uvek mislim mozda sam bas nesto preskocila ne znam vise sta da mislim jer me mantanja uhvate iz cista mira i kad sam opustena. 

  • Bubili
    19 jul, 2018, 9:04

    Citam vas stalno i ne mogu da verujem dal znate sta pisete.Ko je citao pre postove zna sta sam sve pisala i koliko sam se patila od 2010.godine.Dosta vise sa glupostima manta mi se manta.I meni ali idite kod doktora ja pijem dve godine Ad i uzivam.Ti Majo pazi pila pet dana i prestala.Ad da bi poceo da deluje treba mu 21 dan.Jeste taj 21 dan treba preziveti.Strasno je ,simptomo 10 puta gori.Ali moras.Deluje.Isla sam ko.zombi ali sad uzivam sa mojom decom.Citala sam za trudnocu,imala sam dve jednu za drugom,i evo dok vam pisem vuku me za ruku.Zbog njih sam i pocela ad.Sa decom moras van.Onog trenutka kad mi rekli a mama sto ti nikad ne setas sa nama,ja lepo.kod dr.I sad jurim po parku.Ko kaze sam i volja nema sanse.Samo ad.Pa sta ako su lekovi,i drugi piju stosta pa zive.Pozz

  • maja
    19 jul, 2018, 9:12

    Razumem ja to,ali me tih pet dana tako poremetilo ja nisam mogla iz kreveta od straha svasta nesto,uzasno je,prepala sam se,vidim svi izlaze ja ne znam gde sam i onda sam prestala ,ja verujem da bude bolje naravno,ali ja sam mislila da cu poludeti ali bas..

  • maja
    19 jul, 2018, 9:15

    O Boze sta da radim vise,od sutra cu nastaviti idem na odmor 15 dana,pa kad cu lezati i spavati samo,mnogo je mucno ja sam mislila poludeh ..Ja tacno ne znam sta vise da radim,valjda razumes..

  • Anonimni
    19 jul, 2018, 10:31

    Bubili ja sam pila lekove skoro godinu dana ali nisu mi bas mnogo pomogli sto se tice mantanja i kako sam prestala da ih pijem sve je opet isto

  • maja
    19 jul, 2018, 10:55

    Ma moras to da prevazidjes ne misli na to idi kreci se ne misli o tome! Nemoj da ti je to glavna tema..Ja ti nesto pricam a ja ne smem nekad da izadjem nervoza me pojede,ali se bas borim meni je to isto najgore jedini problem mi je to ljuljanje,ostalo sam nekako i kad se desava prevazisla.

  • Anonimni
    19 jul, 2018, 12:19

    Izadjem ja i borim se a kad mi je ovako jako kao danas onda me strah pojede toliko me ljulja da jedva hodam. Naslonim se na zid a sva se klatim u glavi. Ovo je bas strasno i tako ceo dan. Popusti samo na kratko i krene opet a juce je isto tako jako bilo i  prelezala sam ceo dan. Majo koliko imas godina?

  • luconosa
    19 jul, 2018, 14:11

    To je strah,ja sam imao mantanja itd.sad nemam ali me je strah napada panike Big Smile Pogotovo kad sam u velikoj masi.. sve moze anksioznost je poremecaj,moze da se prevazidje ali se prosto covjek mora mjenjati,mora pro jeniti ruznu naviku.Mi smo je memorisali u mozgu kao sto je pusacu nikotin u krvi ..

  • Anonimni
    19 jul, 2018, 14:15

    Meni krene mantanje i kad sam bez trunke straha kad sam bas opustena

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump