Anksioznost

 

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

nikakva sramota priznati problem,osoba koja boluje od toga nije luda, svesna je svog problema i želi da ga se oslobodi! Treba joj zato pružiti podršku, razumeti je, i pomoći joj da savlada problem, da shvati da je i dalje normalna i da ima problem koji ima svaki treći čovek na ovoj planeti u današnje vreme!

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju  nerealnim ili bolesnim strahovima .

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Vrste anksioznosti:

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju „kao grom iz vedrog neba“. Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci, a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove.

Opsti anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako…..“. Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati – „Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu“, „Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto“, Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu“, „Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre“ i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka – generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama – sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji – recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Teskoba kao posledica kroničnog stresa, (engl. PTSD) Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su posmatranje, smrti druge osobe,  iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa itd. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje“ traumatskog događaja (noćna mora), izbjegavajuće ponašanje (izbjegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Opsesivno- kompulzivni poremecaj Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje i da će preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa. Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči „katastrofu“ tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.

 

Simptoni anksioznosti su:

Agorafobija
Bledilo
Bol u grudima
Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
Brzo praznjenje zeluca
Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
Glavobolje i osecaj cvrstog „obruca“ oko glave
Hormonalni problemi
Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
Losa probava, konstipacija i proliv
Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
Nesanica
Nocne more
Osecaj gusenja i zadihanosti
Osećaj jeze i bockanja u koži
Osip
Peckanje oci
Pojacana depresija
Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
Poremecaj sluha
Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
Simptomi poput gripa
Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
Strah od ludila i gubitka kontrole
Strujni šokovi u telu
Suva usta
Znojenje

Agorafobija(strah od velikih otvorenih prostora gde ima ljudi) je normalan odgovor na anksioznost i samoodbranu. Kad se osećamo ugroženima, želimo se povući negde na sigurno, poput kornjače u svoj oklop.

Kod anksioznosti je vrlo važno da uspostavite kontrolu nad takvom reakcijom. Izbegavanje situacija nije učinkovit način borbe s agorafobijom!

Agorafobija može biti vrlo iscrpljujuća . Nemojte prestati izlaziti van! ako to počnete raditi ubrzo ćete videti da svaki put kad se trebate suočiti sa spoljašnjim svetom dobijate napade panike.

Panika vas može uhvatiti čak i kući od same pomisli da trebate ići napolje, zato nema smisla da se tako ponašate. Koristeći taktike odvraćanja pažnje koje preporučujem, naučićete kako se vratiti natrag u svet i kako uživati u njemu kad to učinite.

Za ovo je potrebno vežbe i vremena, ali se može učiniti i videcete da ce proci!

Zbog mišićne napetosti, bol u grudima vas zbilja može uplašiti. Prva reakcija svih koji pate od anksioznosti, a osete bol u grudima, je da umiru od infarkta. To nije istina. Bol kod infarkta je vrlo različit od ovog bola i obično ne počinje u grudima. Duboko disanje i vežbe opuštanja vrlo su uspešan način smanjivanja ovih simptoma.

Anksioznost u krvotok oslobađa adrenalin koji ubrzava rad srca, pa imate osećaj kao da vam srce treperi i preskače. To je savršeno normalno i ne može vam naškoditi ni na koji način!

Usporeni otkucaji su takođe jedan od uobičajenih znakova anksioznosti. I opet, to ne znači da će vam srce prestati kucati, možda se i čini čudno i zbunjujuće, ali ne obraćajte pažnju na to i verovatno će nestati samo od sebe.

 

Svi mi imamo strah od ludila i gubitka kontrole, ali budite uvereni da nećete poludeti. Ludilo nije svestan čin; oni koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti nisu svesni svog puta do njih. Nećete poludeti!

Zbrkane nervne poruke u mozgu u umornim nervima i umornom telu ne znače ludilo. Misli su nesvesni produkt moždane aktivnosti. Ako ste anksiozni, depresivni, ljuti ili pod stresom, to utiče i na vaše misli; ne samo raspoloženje nego i telesna hemija.

Koncentracija kiseonika u krvi može uticati na moždanu aktivnost i centralni nervni sistem, kao i druge telesne hemikalije poput adrenalina, hormona pa čak i vitamina. Ove neugodne misli, osećaji i potpuno iracionalni strahovi ne mogu naškoditi niti vama niti drugima !

Bilo kakva misao o povređivanju sebe ili drugih je samo misao! Nista od toga se nece desiti! Kako se telo opušta i postaje manje anksiozno, misaoni proces se vraća u normalu.

„Beži ili se bori“ reakcija vrlo je intenzivna i mobiliše mnoge telesne sisteme. Cirkulacija, koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi se menja, a mišići su napeti i spremni za akciju.

Sve ove promene imaju dubokog uticaja na telesne osećaje, a slabost ekstremiteta (ruke, šake, noge, stopala) jedan je od tih osećaja. Trnce uzrokuje nakupljanje ugljen dioksida iz krvi u udovima. Ako protresete udove, možete poboljšati cirkulaciju u tim područjima. Ovi simptomi nisu opasni i s vremenom će nestati. Lagane vežbe takođe mogu pomoći u slabljenju ovih simptoma. OVI SIMPTOMI NE ZNAČE DA DOŽIVLJAVATE INFARKT ILI BILO KOJI NEUROLOŠKI PROBLEM.

Nekada porodica, prijatelji ili partneri mogu da imaju problema ako se u njihovoj blizini nalazi neko ko pati od nekog anksioznog poremećaja ili neke fobije. Za porodicu može biti veoma teško da razume zašto član njihove porodice neće ili ne može da uradi neku laku obavezu kao što je odlazak napolje u prodavnicu, vožnja automobila i slično. Stvari se mogu još više pogoršati kada npr partneri ili članovi porodice saznaju da njihovi najbliži neće ili ne žele da idu na godišnji odmor sa njima.

Nije nenormalna pojava da porodica takoreći optuži anksioznu osobu da je totalni egoista i da samo misli na sebe i na svoje stanje. Kada kažem anksiozna osoba, mislim generalno na svaku osobu koja ima probleme sa anksioznošću, napadima panike, depresijom ili opsesijama. Mnogi pripadnici porodice počinju da sumnjaju u anksiozne ljude, čak nekad pomisle da njima stvarno nije ništa, već da su oni lenji, da se samo pretvaraju i tome slično. Takođe veoma je rasprostranjena pojava da porodica ili prijatelji govore anksioznim ljudima: „Daj saberi se već jednom“, „Nije ti ništa“, „Ti to samo umišljaš“, „Prekini više sa time“, itd….

Ukoliko se u vašoj porodici nalazi neko ko ima problema sa anksioznošću, napadima panike, depresijom i slično, potrebno je pre svega da razumete ove poremećaje. Priroda ovih poremećaja jeste da se oni koji pate od tih poremećaja veoma lako i često povlače u sebe, žele samoću, počinju previše da razmišljaju o tome kako se osećaju itd… Oni to ne rade zato što žele, već zato što su ih ti poremećaji naterali na to. Takođe je potrebno da razumete da bi oni koji pate od ovih poremećaja odavno se već pribrali ili sabrali, da mogu to da urade. Oni to svo vreme i pokušavaju.

Savet: Ukoliko imate neki od oblika anksioznosti, slobodno mozete, bez imalo stida da se obratite stručnom licu. To je u danasnje vreme potpuno normalna pojava i dosta ljudi to prozivljava, za koje vi nikada ne biste rekli.  Ako vam propiše antidepresive, kazu da ne stvaraju ovisnost i nećete ih piti ceo život, ne brinite. A najviše od svega morate da VERUJETE U SEBE, da vi to mozete, jer zaista mozete, i opet,  vi to mozete da izgurate. Samo napred!!!

 


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 11.515 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Anksiolitici ili antidepresivi

Strah od bliskosti i vezivanja ?!

Kako da se razljubiš


11.515 komentara na “Anksioznost”

  • Danijela
    5 avgust, 2009, 13:56

    Supet teks. Pomogao mi je!!!!

  • pocela sa terapimoj
    29 septembar, 2009, 20:12

    Plasim se da se nikada necu izleciti Frown Shock

  • Jelena
    29 septembar, 2009, 20:34

    Bas me interesuje koliko pomaze terapija.. ja mislim da patim od neke socijalne fobije -pocela sam i da crvenim onako preko cele face cak i u situacijama koje nisu neprijatne – tako da osecam da polako razvijam takozvanu ERITROFOBIJU… Uzas Frown Cry

  • Anonimni
    1 oktobar, 2009, 1:21

    ja patim od socijalne fobije,kako to ne znam,ajoj… Yawn Shame Thinking Go Away

  • shomi
    9 novembar, 2009, 18:40

    E ovako je pocelo.Kao mali bio sam jako razigran kad sam sam ali i jako stdljiv kad sam u drustvu druge dece i kritike mojih roditelja a i drugih ljudi su uticale na mene jako tako da sam tad kad sam bio sa neki 10tak godina se zbog toga povlacio u sebe i strahovao sam i izcekivao sta ce da se desi.Niko od mojih bliznjih nije shvatao da ustvari bolujem od neke vrste poremecaja.U skoli sam cesto crveneo kada me nastavnik ispitivao i ako sam bio spreman mene je uvek mucilo jedno pitanje dali cu znati to sto me pita.To je valjda bilo dovoljno da se u meni pokrene taj proces sa adrenalinom.Kor zivot sam jos ima to nesrecu da sam dozivljavao nekoliko jako velikih stresova koji su na meni ostavili jako velike tragove.Pokusavao sam da nadjem pomoc ali nikada adekvatna dijagnoza nije bila uspostavljena.Uglavnom je to bila dijagnoza tipa to si se samo tranutno uznemirio i propisivanje lekova za smirenje na 7 dana i nista dalje od toga.I tako sad sa 35 godina kada vise nikako nisam mogao da se borim sa svim tim siptomima poceo sam sam da trazim dijagnozu na osnovu svih simptoma koji su danas mnogo gori i toliko me drze u „jednom mestu“da nikako ne mogu da se pomerim napred.A sipmptomi su sledeci:ceste nesanice’cesto ne raspolozenje,cesto bez razloga izazvana strepnja,strah i panika od toga sta cu sa zivotom,zasto mi se nista neda,zasto sam ne strpljiv,osetljiv,napetost,skoro svakodnevno lupanje srca i zeludca,znojenje dlanova,vruce i hladno strujanje korz telo,drhtanje pojedinih misica po telu, mutna slika pred ocima,nekav cudan bol po citavom telu,ne sposobnost da osetim srecu na pravi nacina(ali zato tugi i strah jako dobro osecam)u zadnje vreme osecam i prisutnos depresije koja je jos na to sve kao olje na vatri.I pored ovih svih simptoma moje doktor i dalje ne prepisuje terapiju za lecenje anksioznosti a duboko sam ubedjen po svim simptomima koji se manifestuju uz ovu bolest da je bas u pitanju anksioznost ali i dan danas mi ta dijagnoza nije uspostavljena i adekvatna terapija nije propisana.
    Ovo sam napisao iz jednog razloga a to je dobro pratite svoju deci ako se ponasaju cudno i stidljivo pricajte sa njima ohrabrujte ih i ne dozvolite da dodju u situacija kao ja sa 35 godina da se jos uvek borim sa onim sto je bio zadatak mojih roditelja da primete i da reaguju na vreme.
    Toliko do mene.

  • susa
    16 februar, 2010, 10:56

    Najbolje clanak koji sam do sada procitala trazeci odgovore na moja pitanja. Lijecnici pacijentima ionako malo kazu! Ja sam imala slicne probleme u djetinjstvu kao shomi, a kod mene su ove manifestacije-do detalja opisane u clanku, pocele s 35-on godinom kojima je prethodila strasno jaka alergijska reakcija na konzervanse. Dan poslije prve alergijske reakcije imala sam jedan „napad“ koji je doveo do toga da nisam mogla niti zvati hitnu pomoc, isijavala sam i imala osjecaj da sam odvojena od tijela…to je bilo najstrasnije iskustvo. Poslije toga uslijedile su gotovo svakodnevne panicne atake i evo 10 godina tako. Jedno vrijeme sam isla na psihoterapiju, ali nisam vidjela nikakva pomaka, lijekovi mi nisu pomagali buduci dal svi imaj natrijbenzoat na koji sam jednom prilikom poslije tablete imala reakciju, pa se javila panika od pijenja lijekova. E, sad kako imam i drugih problema, tipa loseg dotoka krvi u lijevu stranu mozga i jos neke, onda je moj strah da cu iati mozdani udar tim veci. Kad nastupi ovo stanje ukocenosti, bolova u cijelom tijelu, nogu od gume, gusenja, drhtanja, vrucine koja isijava, jave mi se misli da cu dobiti mozdani udar, da ce me naci samu i mrtvu, da ce moj pas ostati sam, da ce moji roditelji poluditi, kako ce se osjecati moj muz-koji je zbog posla odsutan po tri mjeseca. Uz takve misli i te strasne bolove zna mi pomoci kad zamislim da je netko pored mene i da me samo mazi po ledjima…onako zamislim ruku drage osobe koja mi samo lagano prelazi preko ledja kao da me podrzava i jednostavno je njezna prema meni. Angel I da, radim, radno mjesto mi je, hm, ucionica-dogadja se cesto da upravo mi se za vrijeme nastave pojave napadi, tada osim sve muke prozivljavam i takvu neugodnost da to ne mogu izdrzati

  • ana
    12 mart, 2010, 21:53

    hallo. i ja imam probleme imam napade panike i depresiju… pocelo je prije cetiri godine. sada imama 29. udata sam i imam dvoje djece. koji je drze cak i na zivotu. podrsku imam samo od svojih roditelja i psihijatra. idem redovito na terapije, vec pola godine. i pijem lijekove, nekih prvih dana bude mi dobro onda opet padam. neizlazim nikad sama. izgubila sam i posao odkad idem kod psihijatra. nisam vise u stanju da radim. nedruzim se vise ni sakim. budem samo kod kuce. i rijetko mi ko dolazi. neznam tacan razlog za sve to. tj. znam i neznam. muz mi nedaje podrske jer se po tom pitanju ne razumijemo. ako neko zeli da mi se javi.. ko ima slicne probleme, slobodno. hvala

  • Mircea
    6 april, 2010, 22:11

    Ana,ja se nadam da ti se stanje poboljsalo,i da sad mozes raditi i druziti se s prijateljima/prijateljicama.

    Ja slusam savjete od gospodina Zorana koji je bolovao od anksioznosti, i mogu ti reci da mi jako pomazu savjeti,i vjerujem da ce i dalje pomagati.
    Njegovi savjeti su na http://www.anksioznost.net

    Ja ti zelim svu srecu da sto prije izadjes iz tog stanja,kao i ostalima.

    Zivili,i ako sedam puta padnes, digni se osmi put i taj put vodi ka izljecenju.

  • Mircea
    6 april, 2010, 22:14

    I jos nesto, 
    tko god da pati od anksioznosti nije bolestan, to dobro upamtite, nego se tu radi o poremecaju, poremecaju koji se moze ispraviti. Kod nekih se taj poremecaj ispravi za manje od 2-3 mjeseca,a kod nekih i duze,ali to nije uopce vazno,vazno je da ce svatko od Vas izaci kao pobjednik i sa novim mislima koji donose radost i veselje.

  • Anonimni
    13 april, 2010, 16:34

    Yes super ste ja se lecim od anksioznosti god dana od toga sam samo cetiri meseca pila lekove a osam bila dobro1onda je anksioznost pocela da se vraca zbog straha da se ne vrate simptomi jacine kao pre opet sam pocela sa lekovima Shock zelim da iz ovog zacaranog kruga izadjem sto pre mada isto tako znam da ce me ova anksioznost ojacati i spremiti za mnoge druge teske situacije koje svaki zivot nosi.svaki dan mi se desi da pomislim kako nesto ne mogu na pr. da izdrzim u redu u posti, da prenocim kuci sama,i mali milion drugih glupavih misli a u stvari sve sam to mogla i nista me od toga ne ubi do sad,tako da su misli samo misli i nista vise,poz. svima Victory

  • jana
    23 april, 2010, 18:54

    Evo da se i ja javim i ja patim od te anksioznosti vec 1 god pre jedno 2 meseca sam bila sasvim ko nova pila sam asentru i oporavila se ali sam ti ja nju ostavila na svoju ruku 3 nedelje pa su mi se vratili svi ti grozni osecaji ko na samom pocetku javila sam dr za moje stanje i opet se vratila na asentru sad je pijem ali nista nije isto kao sto je bilo puno mi je gore da napomenem da zoranov sajt pomaze i meni i ima jedan sajt ringeraja gde ima forum o anksioznosti pa se tamo fino druzimo i razmenjujemo iskustva ….

  • vranjanac
    3 maj, 2010, 10:20

    moj najveci problem u citavoj situaciji je misao da cu povrediti sebe ili suprugu.Strah od takvih misli nikako da savladam.Ako neko ima iskustva sa time neka nse javi.Ili ako neko eventualno zna tehniike za suzbijanje takvih misli neka mi javi MOLIM VAS

  • mackica
    3 maj, 2010, 12:14

    najodvratniji osecaj sto postoji! ubedljivo

  • mackica
    3 maj, 2010, 12:23

    ja sam imala stresno detinjstvo uz oca alkoholicara,posle lose dogadjaje u pubertestu sa deckom sizofrenicarem,lepak sam za ludake,sve je to doprinelo da ja vise nemam normalan zivot,imam sada decu ,muza,sve mi je ok u zivotu ali ja ne mogu normalno da zivim.Svi mi govore pa sada imas divan zivot ,sve ti je super,sta ti je? ali ne mogu da objasnim ljudima koliko mi je lose,koliko se tresem bez razloga,od ranog jutra mi se znoje dlanovi,uzasan osecaj u stomaku,strah neki,tako mi pocinje dan! Ija sam uzela metodu g-dina Zorana i sada cekam,da vidim hoce li se desiti nesto,pokusavam sebi da podignem samopouzdanje na sve nacine. Nadam se da cu uspeti,bar zbog dece da se njima sutra ne bi ovako nesto dogodilo! Jer ovo je pakao a ne zivot…

  • vaga
    6 maj, 2010, 23:31

    Meni se u zadnje vreme desava nesto ,,cudno,, .Ujutru se budim umorna,iscrpljena bez imalo volje i trunke energije u sebi. Zivot dozivljavam pesimisticno,smatram da sam nesrecna,svaki sat sebi postavljam pitanje -zastio se to bas meni dogadja? U zadnja dva meseca se desavalo da se nadjem u gradu ,okruzena velikim brojem ljudi i tada se javljataj cudni osecaj kojeg se plasim-odjednom pocinjem da se osecam lose,kao u snu,strahujem da cu da se onesvestim i cini mi se da bi i najslabiji vetar mogao da me oduva. Tako slaba i ukocena,svesna sam gde sam i kuda sam posla ali i samoj se meni cini da se tako ,,nevidljiva,, ,,slaba,, i ,,bolesna,, ne uklapam u vlastiti zivot,i situaciju koju tada prozivljavam. Nisam se obracala lekarima jer nemam zdravstvenu knjizicu,ali kada sam mojim bliznjima rekla kako se osecam sledilo bi standardno-to je od ucenja,stresa,nerviranja,neredovnog jela itd,itd,proci ce… A ne prolazi,nego se ponavlja,kao da sam iz dana u dan sve nesrecnija i svesnija svog problema…Da li je to uopste anksioznost ne znam,ali po meni svi simptomi ukazuju na socijalnu fobiju…. Problem je sto jos uvek u sebi nisam smogla snage da sebi priznam da imam problem,sto se osecam nedovoljno jakom da to prebrodim i ne verujem sebi… A ako samoj sebi ne mogu da pomognem,kako cu ocekivati da to ucine drugi…? toliko … Frown

  • milena
    22 jul, 2010, 3:09

    za sve koji pate od aksioznosti, depresije, opsesivnih misli itd. preporucujem website http://www.anksioznost.net/..isto tako mozete da procitate knjigu HOPE AND HELP FOR YOUR NERVES BY DR. CLAIRE WEEKS

  • joca
    20 avgust, 2010, 21:51

    i meni je katastrofa,plasim se da se ne ubijem,

  • rick
    29 avgust, 2010, 23:33

    to su samo misli, a misli su nista. borite se sa svojim mrakom svim sredstvima, jer to jeste samo to, isti onaj mrak koga ste se plasili kao deca…

  • rick
    29 avgust, 2010, 23:44

    procitajte knjigu PREVAZILAZENJE ANKSIOZNOSTI I FOBIJA, Dr Edmund Born. Pravi prirucnik za oslobadjanje sopsvene licnosti!

  • sarajka
    8 decembar, 2010, 22:37

    Danas sam po prvi put posjetila psihijatra.Inace imam povremene napade panike,stalno razmisljam sta bi bilo?Kad bi bilo?Doktorka mi je ukljucila terapiju,ali ja se bojim da je primjenjujem.Jer anksiozne i panicne napade nemam svakodnevno.Sta da radim? Frown Heart

  • Neko
    13 decembar, 2010, 17:10

    Sarajka nemoj da se plašiš da koristiš te lekove što ti je propisala doktorka..Nema veze što nemaš stalno napade, sigurno si ih osećala često čim si se obratila za pomoć.
    Lekove nećeš stalno da piješ, oni će samo da ti pomognu da prebrodiš to. Normalno je da se u početku plašiš malo da ih piješ, jer, sve anksioszne osobe tako razmišljaju u početku. Posle ćeš i sama se uveriti da imaju efekta i onda kad dođe vreme prestaješ sa terapijom.
    Pozz i želim ti uskoro da se rešiš napada panike Yes Kissing

  • pametan\ pametna
    13 decembar, 2010, 22:13

    Female Fighter ma sta je ovo? hajde razumem da pederi jedino tako mogu, ali devojke??? pauzirajte sa cmarom Soldier

  • mira
    6 februar, 2011, 22:50

    ja ljudi moji vec petnaest godina prezivljavam napade panike a nesto najgore u tome je nedostatak zraka koji osjecam svakodnevno,lijek nikada nisam popila niti cu popiti jer smatram da nisam bolesna a ovo mora jednom proci ziva sam jos Dance Dance

  • ljubo
    7 februar, 2011, 22:20

    patim od akcioznosti vec dve godine pijem zoloft i ksalol od pcetka jer sam odmah potrcao kod psihijatra.posle prve godine odlucim da odem na hipnozu tip me nagovori da ostavim lekove pa mi se vratise kao lastvice strepnjice,sad ih pijem i ne bih se skidao ko dete sa tresnje nisu stetni a psihijatar kaze bebi doze.pozdrav svim strahopostovaocima Laugh Laugh Thinking Cool Cool

  • mare
    7 mart, 2011, 22:56

    ne znam kako da pocnem ovaj tekst pa cu i ja poceti da pricam svoja iskustva,sve je pocelo pre godinu i po dana,do tad sam mozda imao jedan panican napad kao klinac sam se probudio sa lupanjem srca ali sam to pridodao nocnoj mori i tad se javio neki strah doduse manji neko predstojeci,prvi veliki je poceo mojim konzumiranjem Vutrrreee ko mi kaze da nije stetna mozda mu i poverujem,ma da Smile ,kako sam se uradio sa drugom po neki treci put u zivotu popeli se kod ortaka u zgradu i odjednim bum,neki strah poceo sam da trcim niz stepenica a onaj gadni osecaj ko da stojim u mestu,radnje su mi se ponavljale po nekoliko puta bacim telefon a on mi jos u ruci i tako 3-4 puta odvratno drugovi su strcali dole doveli me kuci a dok sam isao ka kuci celo telo mi je utrnulo,doso kuci reko sta je bilo i lego i tad pocinjem da se derem da umirem,da se zove hitna pomoc,sve u svemu bad trip Frown strah da cu vecno ostati takav + strah od smrti ali simptomi su prosli za nekih 10ak minuta a meni ko vecnost,za par meseci sam trebao da palijam u vojsku onda sam pred sam polazak u vojsku imao neke osipe kao krene mi iz stomaka pa se rasiri po glavi neko peckanje,svrab a kupao sam se Smile par deja vua(osecaj vec vidjenog) i odlazak u vosjku tamo zlo,tesko u pm ali mogao bi ja to ali mi se javilo ludilo gledao sam kako da se izvucem,nekako sam se skinuo posle par dana i dosao kuci posle par dana prvi jaci,zavrsio na hitnoj izbusili me i napunili bensedinom,kao mozda je od jetre jeste malo mi je masnija i cirkao sam puno ali znam da nije od toga posle toga depresija Smile i otidjoh kod doktora taj dan mi bilo ok pa neuropsihijatru kazah lupanje srca i znojenje dlanova,on rece bromozepam 3mg panicni napadi Smile od tada je proslo godinu dana skoro a ja jos bitku bijem ,zna da me strefi kao grom iz vedra neba trenutno nemam knjizicu pa ne mogu da odem da se ponovo zalim,ukucani su upoznati jadao sam se tokom panicnih epizoda ali kazu proci ce,ali sipak,nije da nije bilo i normalnih dana ali samo se secam ruznih Smile eto to je moja prica kazte nesto prvi put spikam u pero,pozdrav svima :*

  • maka
    12 mart, 2011, 19:09

    Ja se samo pitam : “Dokle više i ima li kraja“??? Tremble Tremble
    Hoću li ikada biti ona stara i je li moguć potpun oporavak, bez da se “poremećaj“ vrati nakon nekog vremena ili određene situacije?
    Anksioznost me je totalno zarobila i poremetila mi život! Više ne smijem da putujem kao nekad, da budem sama i ostalo! Samo razmišljam o svom stanju i borim se svim silama! Ne mogu reći da nisam napredovala, i da se napadi nisu smanjili, ali dovoljan je jedan “osjećaj užasa“ ( kako ga ja zovem) da prođe mojim tijelom i ja sam opet u kandžama anksioznosti! A najviše od svega mrzim rečenicu: “Evo ga opet“  ( mislim na napad), i onda ponovo sve u krug! 
    E, sad…..s obzirom da ovo traje godinu i po ( Bog zna koliko će još), odlučila sam da svemu ovome ne pridajem veliki značaj, da više ne posežem za tabletama za smirenje, da me nije briga i ako umrem ( a nisam do sad ), da me nije briga ako srce lupa ludački, ako nemam dovoljno vazduha, ako se nenormalno znojim,tresem, ako mi se vrti u glavi, ako mi ruke i noge trne, ako imam osjećaj da ću doživjeti infarkt ( čuj, infarkt Laugh ), ili da se onesvjestim! Vjerovali ili ne, ovakav stav može puno da Vam pomogne, jer izgleda da tek kad dignete ruke od nečega, ono počne da djeluje! Hitna mi je bila “ drugi dom“, a evo  već  pola godine ih nisam posjetila i živa sam! Kad dobijem napad, više ne trčim u Hitnu već kažem sebi: “ U Hitnu nećeš da ideš jer ti nije ništa, trenutno ti je loše, ali to je prolazno i ne ser Female Fighter i, a ako nećeš da se sabereš i smiriš, onda crkni – j.t.m.!!! Na ovaj način prevaziđem onaj glupi strah koji mi najviše odmaže da se riješim ovog j….. problema Soldier ! Usput, taj isti problem me je natjerao da ovoliko psuje Big Smile

    P.S. Sad trenutno na ovaj način prevazilazim sve rijeđe “napade“, mislim da sam dosta napredovala, ali i dalje mi nije jasno ima li fakat kraja ovome i je li moguće potpuno izliječenje? Confused

    A sad u inat odoh na jedno pivce za živc Beer e , a vas puno pozdravljam i ljubim! Don’t worry – be happy Victory

    Puno pozdrava iz Sarajeva Go Away

  • Lela
    23 mart, 2011, 20:33

    svak cast, maka na ovom komentaru… prvi put citam nesto sto mi se cini skroz iskreno.. sve ovo desavalo se i meni zadnju godinu dana, bogami i meni je hitna bila drugi dom, dok nisam u par mjeseci treci put zavrsila na hitnoj, i to cijelu noc kao u zatvoru, pa su me stvarno posteno ismijali i rekli da sam jedna od najzdravijih ljudi koja je ikad posjetila hitnu… e to je bila kap koja je prelila casu, rekla sam dosta vise s tim ludostima i prepustila je.. moram priznati da su napadi prestali i zadnja tri mjeseca je bilo predobro, naravno da bi trajalo.. evo sad zadnjih par dana sve ponovno.. i ja se pitam hoce li to ikad prestati.. puno pozdrava i svaka cast na hrabrosti Hug Right

  • Lela
    23 mart, 2011, 20:40

    da se jos nadovezem, ja imam jednu knjigu panic away na kompu koja mi je dosta pomogla i nema puno stranica moze se brzo procitat  Smile . eto, ako kome treba.. nek se javi rado cu mu poslat na e-mail.. i iskreno se nadam da ce vam pomoci kao meni… dovoljno je da se pridrzavate uputa… pozz iz zagreba

  • krašotica
    24 mart, 2011, 1:24

    ljudi sta da vam kazem,slicne stvari su mi se dogadale ali to nitko ne razumije..mislim rijetko ko Starving prvo što ispadneš je lud,ali bože sačuvaj daleko od toga..čitajući o ovom problemu shvatila sam da je to normalno i da se događa svako trećoj osobi….. Shame forum je dobar,pomaže…ma proći će to jednom i stvarno si treba reći više dosta s tim pa nek se i događa preživjet cu hehhh ..ja sad odoh nesh jest Starving ljudi živite unatoč problemimaa!!!!! svi ih imaju tako da….don-t worry Hug Right Hug Right

  • Lela
    24 mart, 2011, 18:35

    Pozdrav, maka, evo poslala sam ti e-mail…. Ljudi, drzite se.. kom treba nek se javi, ako i ne pomogne nije na odmet  Go Away

  • mare
    6 april, 2011, 21:26

    Lelo ako te ne mrzi salji Smile nektarprangija@gmail.com

  • jana
    9 april, 2011, 14:51

    :Evo i mene ,nisam prvi put ovde vec sam pisala o mom problemu koji ga imam i dan danas iako ima oko godinu dana kad sam vam prvi put pisala ovde ,znaci 2 god sam ti ja u konstantnoj borbi s ovim sran…. ali nedam se sve sam prosla i lupanje srca i infarkte i strahove od gusenja ma sve sam to prevazisla i kad sam mislila da je konacno prosao ovaj kosmar ,dosli su crnjaci ,verujte da nema gori simptom anksioznosti od njih 
    ja sam se bojala da cu uradit nesta da cu povrjedit nekoga il samu sebe nisam se priblizavala nozu od straha kad vidim noz pobezem daleko na terasu stojim i kazem jao sta ja sad otkacim i lupnem se s terase ma mislim da sam skrenula od strahova ,otisla kod dr promjenili terapiju
    sad sam malo bolje ali nikako nemogu rjeci da sam sasvim dobra a ipak se nadam da cu jednoga dana bit ona ista stara ja pre ovog kosmara….mozete dolazit na sajt ringeraja.ba tamo imamo forum o anksioznosti ,jako se lepo druzimo i pomazemo si svi medjusobno sa savjetima …ko hoce izvolite ja sam i tamo prijavljena pod jana mk ….

  • Nataša
    11 april, 2011, 13:44

    I ja patim od socijalne fobije.Thinking

  • Nataša
    11 april, 2011, 13:49

    I ja patim od socijalne fobije.Jedino što želim je da se izlečim.Sve je to počelo od septembra, od ove godine od kako sam se prebacila u drugu školu, jer su me u staroj svi mrzeli, samo ne znam zašto.Svi su me izbegavali.Jednostvno to više nisam mogla da podnesem.Mislila sam da će mi u novoj biti bolje, ali meni je bilo sve gore, i gore..Nekoliko puta sam sebi pokušala da oduzmem život, ali mislim da to nije najbolja ideja, i znam da moram da idem do kraja. :'( Frown o.O

  • krašotica
    14 april, 2011, 14:31

    jano nisi poludila samo imas strah od toga i strah te je od same pomisli na to..ok svi imamo nesto jer nikad ne znas sta je nekom na pameti..razgovaraj sa doktorom,pokusaj se bazirat na nesto drugo..da si luda bjerojatno ne bi bila svjesna ničega..samo moras to prebrodit a i hoces!

  • marwa
    14 april, 2011, 14:35

    sta vam je ljudi, ne blesajte!! kakvo oduzimanje zivota. to je samo križ koji nosite i trebate ga znat prihvatit..naravno ako ste vjernici! sve se dogada s razlogom pa tako i ovo….i meni se dogadaju takva sra.. ali ce proći kad tad Shame

  • NESRECNA
    16 april, 2011, 12:36

    Prvo da se vas posdravim sve a ima vas puno  Smile ovako ja bolujem od ankioznosti vec 7 godina i nikako da prodje probala sam sve sto sam cula i procitala ali uzalud opet isto sra*e  Frown .Pijem lorsilan vec 7 godina ali evo vec trci dan kako ga ne pijem i borim se sama sa sobom ali tesko Female Fighter ne izlazim skoro nidge izbegavam sve prijatelje zato sto mi je tesko objasnjavati sta mi je a i retko ko ce da me razume od njih  Frown .Zato vas molim da mi kazete dali ima neko ko se izlecio dozivotno i kako…..hvala unapred zato sto ovako vise nemogu dalje  IDK

  • ANKSIOZNOST JE PROLAZNA...
    18 maj, 2011, 17:18

    http://www.youtube.com/watch?v=0714IbwC3HA   
    LET IT BE….!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  • megica
    20 maj, 2011, 18:49

    joj ljudi, je nemam nikakvih ozbiljnih problema u zivotu, stresova,nista nista, sve je super ljubav, porodica….I vec par dana mi dolaze takve misli, cudne…simptomi koje i vi navodite… onako bezveze su mi dosle…sta bi bilo kad bi bilo,pa se uplasim…pa se jos vise uplasim zbog toga sto mi takve misli dolaze… i evo vec dva dana…. nemir mi je non stop u telu….svesna sam da su to budalastine i lose stvari, ali se zato uplasim… ODAKLE MENI TO he …. a pored toga pobozna sam… i na trenutke sebi kazem>to nije nista, mislim pozitivno,ne mogu meni lose misli nista>al se opet uplasim….. drago mi je da pisete ovde o tome…. malo mi je lakse da nisam neki slucaj koji je retkost, he, puno vas pozdralvjam sve…. ovo nisam mogla nikom da kazem, al eto lakse mi je kad kazem vama koji imate slicne probleme

  • daca
    20 maj, 2011, 23:54

    dragi moji,ja vec 7god. patim od anksioznosti i napada panike,pre 3maseca sam se bila skinula s lekova ali na zalost opet sam na terapiji.ono sto mene najvise plasi je svakodnevno preskakanje srca,moze li mi neko reci da li to jos neko oseca i kako ga se resiti,osecaj je katastrofican i plasim se da mi se nesto ne dogodi…? ako moze i ja bih onu knjigu na mejl

    capar.danijela33@gmail.com
    unapred hvala Frown

  • megica
    21 maj, 2011, 12:05

    moja drugarica se oseca tako stalno….. osecaj je uzasan…ali ti se ne moze nista dogoditi to je panika….. jos vise panike skodi osihi…ali kad tad stane….i tako opet….i vidis da ti se ni jednom nista nije dogodilo…..ali razumem te…..to je najodvratniji osecaj…taj strah i to sve…. ja nikad nisam pomislila da ja mogu da budem anksiozna….nisam ni znala za taj pojam…i strefilo me pre par dana…. nemam vise strah od tih misli… dal bih tako nesto mogla uraditi….vec imam taj nemir jos uvek, ne mogu da se pomirim da meni nesto nije dobro….. molim vas ako imate neki savet,prosledite mi ga…. vidim da ovde ljudi pate od toga dugo godina… a ja samo par dana…. i zelim da se izbavim od toga odmah ! Smile

  • daca
    21 maj, 2011, 14:44

    mislim da si ti na nekom pocetku anksioznosti i da bi trebala sto pre da se javis lekaru-specijalisti,sto se pre javis brze ces to resiti…nemoj stalno razmisljati o tome sta ti je bilo,vazno je da je proslo! obavezno se posavetuj slekarom,mozda neces morati na lekove nego na terapije razgovorom! ddrzim ti fige,glavu gore…

  • megica
    21 maj, 2011, 15:20

    Hvala Daco….A da li ste citali o Lindenovim metodama, nekako me tesi kad ono citam….kaze da se odlaskom kod lekara,anksioznost povecava…jer se non stop razmislja o tome…. ne znam…ima dosta korisnih stvari koje je napisao…on je dugo godina bolovao i vukao se po lekarima…. ali mu nije delotvorno bilo…..i da li pricate drugima o tome…. ja mogu da se utesim…. i da prihvatim sve to…ali kad sam u prisustvu decka s kojim mi je sve savrseno…onda se plasim sebe i svoje uznemirenosti, bas zato jer mi je sve savrseno s njim, i onda mi se javi ovo, glupo mi je zbog sebe same, i ne znam na koji nacin i kako bih mu rekla, da ne pomisli svasta… jer imam osecaj da bi mi bilo lakse da mu kazem, jer ne mogu da mu precutim nista Frown

  • daca
    21 maj, 2011, 19:52

    ma nije ti nista,samo si uzbudjena kad sisjim Smile opusti se i uzivaj Wink

  • Anonimni
    21 maj, 2011, 20:23

    hvala ti daco, zelim ti sve najbolje….vidim da imas i ti probleme…gore si pisala….pa ti hvala sto mozes da me ohrabris iako i ti imas problem, veliki pozdrav

  • daca
    22 maj, 2011, 23:58

    nema na cemu,zivot ide dalje a mi moramo ici uzdignute glave!!!

  • Lena
    24 maj, 2011, 15:04

    Mircea i Vranjanac ….. vi ste dve osobe koje sam najvise zapazila ovde…..Mircea hvala ti za taj sajt od Zorana….. sad sam ga procitala i mislim da je on moje resenje za nadaljeSmile ….. samo ne znam kako da prihvatim i da razmisljam o svojim strahovima jer su stvarno strasni, e tu sam zapazila Vranjanca, imam iste strahove….ili slicne… u pitanju su takvi strahovi prema decku, prema bilo kome….. procitaj ovo sto je Mircea nasla, http://www.anksioznost.net, cim sam procitala utesilo me je ….. a ako posecujes ovaj forum skorije… odgovori kako je…. razumem te 10000000 posto Smile to mi se desava, mogu tacno da kazem otkad…. joj nije doslo postepeno vec odjednom,pre nedelju dana eto……..heh smesno zar ne,ljudski mozak….a ako ima neko da mi odgovori od zena Smile, pocela sam pre manje od mesec dana sa pilulama za kontracepciju, i pre neki dan videh da moze uticati na depresivno raspolozenje, mada sam ja uznemirena vise, da li je  moguce da su mi one oslabile psihu ovako

  • zoka
    14 jun, 2011, 17:14

    i ja imam te strahove kao i većina vas.čim počnem da mislim o tome sve počne da me boli da se gušim i sl.gluposti.kad ne mislim sve funkcioniše savršeno.mislim na organizam.to se dešava od pre 4godine.ne pijem nikakvu terapiju.pokušavam da se izborim ovako.mislim da je samo psiha u pitanju i ništa drugo.gledam da budem aktivna što više i u kući a i napolju šetam po par kilometara i gledam da zaposlim mozak nekim drugim lepšim stvarima.ne treba se predati tom odvratnom osećaju da će nam se nešto desiti tog momenta.pa valjda bi se nešto desilo da je htelo za protekle 4god!!!! od skoro nosim energetsku balans narukvicu (nije reklama) možete naći i na netu kao što sam i ja .tamo piše da je dobra protiv anksioznih stanja,normalizuje pritisak,popravlja san,umanjuje stres i sl.videla sa i slike poznatih sportista,glimaca koji je nose.ima nešto i na yu-tubu.moj zaključak: SVE JE BOLJE PROBATI OD PIJENJA LEKOVA.TO JE ZADNJE ZA ČIM ĆU POSEGNUTI U ŽIVOTU.OVAKVI KAKVI JESMO NAJPOTREBNIJI SMO FARMACEUTSKIM KOMPANIJAMA DA BUDEMO NJIHOVI „POTROŠAČI“ I TO ŠTO MLAĐI PO MOGUĆNOSTI PA DA NAS KLJIKAJU MNOGAJA LJETA.zato uzmimo SVOJ zivot u SVOJE rukeI SREĆNO Yes

  • Bice bolje.....
    28 jun, 2011, 10:23

    Jooj,ljudi….sve je ovo normalno…ja sam imao slicne ove probleme..i nisam znao sta mi se desava dok nisam video ovo i popricao sa doktorom…samo napred i recite sebi da je sve ovo prolazno…bice bolje..samo se opustite…kad je najteze…budite najopusteniji…Procice sve..verujte mi…samo je potrebno….vreme….niko od nas nije lud(da jesmo…ne bismo bili svesni ovoga….),sve je to normalno….samo se nama cini suprotno….NAPRED…..!!!!!!!…..Zivot je borba……!!!!

  • Taja
    15 jul, 2011, 11:13

    Kad čitam vaše, moj problem mi deluje sićušan, ali je za mene itekako veliki. neko mi je skoro rekao da mi je dosadno u životu i da mi se zato ovo dešava…bilo bi divno da je tako, ali..
    elem, imam „strah“ od vožnje autobusom, avionom, od predavanja, obuka, sastanaka…znači sve ono gde sam mirna i gde misli mogu da mi lete…a one lete pevajući jednu te istu pesmu „nije mi dobro, nije mi dobro, NIJE MI DOBRO…“ a da me neko pita šta mi je, ne bih znala da objasnim, ali znam da moram momentalno da napustim sastanak, predavanje, da izađem iz autobusa…aviona (!?). konkretno uskoro idem na jedno putovanje avionom…stvarno, ali stvarno ne znam kako ću, jer mislim da mi se „stanje“ pogoršalo zadnjih par meseci, pa čak skoro da ne idem ni gradskim prevozom, nego ili kolima ili peške. ali to svakkao nije rešenje…da li mislite da imam isti problem kao i vi, anksioznost ili je u pitanju nešto drugo? krenula sam da zakazujem kod raznih „stručnjaka“, jer MORAM da rešim ovaj poremećaj, ŠTO PRE…

  • saja
    9 avgust, 2011, 11:25

    Već dvije godine anksioznost je prisutna u mome životu.Sve je počelo jednog avgustovskog dana,iznenada.Nisam znala šta mi se dešava.Završila sam u hitnoj.Sve se ubrzo pnovilo,ista priča.Mislila sam da imam sve moguće bolesti.Nisam smjela sama ni u kupatilo.Svaki put sam mislila da mi je posljednji.Tek nakon par mjeseci shvatila sam šta mi se dešava.Otišla sam neuropsihijatru,terapija zoloft,tri mjeseca.Odmah mi je bilo bolje.Devet mjeseci  bez straha.Neki dan se ponovilo.Odmah sam otrčala ljekaru.Mozda nisam trebala,možda sam se ovaj put mogla i izboriti s tim ,ali sigurno je sigurno.Ljudi,glavu gore.Ne povlačite se u sebe i kuću.Družite se ,popijte kaficu i kad mislite da će vas ubiti.Nemojte odustajati.Kad vas uhvati najveći strah izađite.Neće vam se ništa desiti.Ja to svakodnevno radim.Krenem u prodavnicu,sa pola puta se vratim.Onda ponovo izađem i kažem :“crkni već jednom,dosta mi te je“.Nekada za vrijema napada uzmem telefon i nazovem bilo koga .Vjerujte pomaže,samo računi postaju veliki. Victory

  • jana
    11 avgust, 2011, 19:24

    dugo se borim sa sličnim problemima, oko 10 godina sa prekidima koji su bili u vrijeme dvije trudnoće i neko vrijeme poslije porođaja, a onda sve ispočetka, svi mogući strahovi mislim da me nijedan simptom nije zaobišao-i doktori su digli ruke od mene pošto sam bila redovan posjetilac ambulanti,radila sam sve moguće nalaze i snimke…sve u redu, a sada jednostavno se borim sama , uveliko mi pomažu i vasi komentari jer sad znam da nisam jedina-i ja to radim kad idem u prodavnicu i sa telefonom i stvarno se osjetim bolje, ali pitam se dokle ovako ponekad jednostavno potonem i samo se pitam zašto baš ja…. Really Pissed

  • aaaaaa
    12 avgust, 2011, 10:58

    ma treba vama jedna dobra kita svima i odma ste izljecene… Dance

  • Munzze
    13 avgust, 2011, 18:30

    E,ovako imam 16 godina i prvi put sam primetio da se tresem u januaru ove godine.I od tada nemam mira.Imam osecaj da se nikad necu izleciti.Moji roditelji su prvi put primetili da se tresem u junu kad sam pravio pasos i licnu kartu.Trebao sam da se potpisem i nisam mogao. Frown Onda sam poceo da istrazujem i saznao sam da bolujem od anoksioznosti.STA DA RADIM??? KAKO DA IM SAOPSTIM ???

  • Mare
    14 avgust, 2011, 21:06

    E buraz Munzze svi smo prosli kroz to,najgori je pocetak i meni se desilo slicno pre par godina i bio sam u totalnom haosu kuko matorcima ma sve mi ladje potonule tad sam i duvo i sve,klepi me i dan danas ponekad al se izborim iskunjam odem da budem sam jer je po mom misljenju drustvo tj ljudi od povrenja tad nepotrebno jer smo onda ranjiviji nego ovako odes u sobu za komp piknes koju partiju kantera malo napolje sa ortacima i gotovo,a i da odes kod doktora nije sramota,svugde u svetu je psiholog normalan,al im saopsti i otidji sa njima kod doktora nemoj sam sebi da dajes diagnoze,poz sve najbolje.

  • Munzze
    16 avgust, 2011, 15:09

    E Mare bio sam kod doktora nije lako.Nadam se da cu se izleciti nema nista gore nego kad te ne slusa neki deo tela.Upisacu se na Krav Magu da treniram da izbacim negativnu energiju iz sebe.Sta je tebi bilo??? Frown

  • Mare
    16 avgust, 2011, 17:30

    PA munzze previse vutre Grin ali bar znam zasto je bilo pazi nisam koristio nikakve lekove samo sam za godin i po popio kutiju bromozepama od 1,5mg znaci bas kad pomislim da ce me drmnuti ili se opijem ko svinja pa sutra umirem Grin ,veruj mi sve je prolazno ali kad mi je bilo dno dodjem ovde makar i u 3 ujutro i citam postove i onda mi bude nekako lakse,sta ti je rekao doktor jel ti prepisp terapij,posetio sam i ja neuropsihijatra on kaze da su to povremeni panicni napadi tj glavna odlika anksioznosti,drzi se druze Yes

  • Munzze
    16 avgust, 2011, 19:39

    Ma drzim se ja.Moram da vadim krv.I rekla mi je posetim psihologa.Moram da povratim samopouzdanje i da se bavim sportom.Bice zeznuto.Uskoro mi pocinje skola,a ja kad izadjem na tablu sav drhtim. Frown

  • Munzze
    16 avgust, 2011, 20:54

    I sad ono najvaznije pitanje.Da li mogu da se izlecim???

  • Mare
    17 avgust, 2011, 0:52

    Naravno da mozes pa za svaku bolest ima leka a ima i za ovo nase stanje,to sa sportom ti je dobra stvar a usput ces nauciti i da se peglas Big Smile i ja trcim kad sam napet premorim se i spavam kao beba,krv se vadi da se vidi rad stitne zlezde i jetre mada ce ti to biti ok siguran sam.

  • Munzze
    19 avgust, 2011, 12:47

    Brate ja sam bio sam kod neurologa.Imao  sam tremu i tresla mi se ruka ali kad sam bio u cekaonici i vidoe one ludjake odmah sam se smirio.Usao sam kod doktorke i ona nije mogla da vidi sta mi je.Odjednom mi se nije tresla ruka sve mormalno kao pre godinu i mogu da vam kazem da mi je to pomoglo jer kad vidis one ljude bolesne koji se bore za svoj zivot a ja tu nesto izvodim.REKAO SAM SEBI NE TRESI SE.I od tada nema brzog lupanja srca.Mnogo sam srecan. Smile

  • ada
    5 septembar, 2011, 23:27

    ljudi sve je isto kao i kod vas, sta reci, meni je najgore od svega sto mi srce pocne da preskace, poput neke ekstrasistolije, normalno kuca i odjednom bubne, od toga sam dobila panicni napad, gusim se, umirem nisam imala volju ni za cim, u zadnje vrijeme mi noge trne i ruke, ne prestaju cak i kad legnem, kad spavam, ujutru se probudim opet. Isla sam kod neuropsihijatra kaze da je anksioznost, ali nikakvih lijekova. Sada me strah sto mi ovako noge trne ne, prestaje, cak nekad vilica, pola glave mi se najezi. JE LI TO ZBOG ANKSIOZNOSTI, lakse mi je kad vidim da nisam sama, osjecam da se razlikujem od drugih ljudi koji vode normalan zivot, a ja samo sebi ponavljam sto nisam ona stara, sta mi se desilo, a tek mi je 22 god., hoce li ovo proci. Female Fighter

  • Beogradjanka30
    7 septembar, 2011, 15:00

    Pozdrav za sve… dobro je znati da nisi usamljen u svom bolu… Ja se sa anksioznoscu susrecem od 1997. U proseku jednom na tri/ cetiri godine…Svaki traumatican dogadjaj…smrt oca…smrt bivseg decka….gubitak posla…bio je pracen anksioznoscu i panicnim strahom…Dugo sam pila izuzetno malu dozu lorazepama( polovina od 2, 5 mg)…Bilo mi je odlicno…Onda sam resila da se junacim sa sobom i da se skinem sa leka, kako bih u buducnosti mogla da imam zdravo dete ( trudnoca u kombinaciji sa lekovima nije preporucljiva)…Medjutim tada krecu moje muke…Posle dugo vremena osecam sve moguce psihicke i fizicke simptome anksioznosti, od kojih me najvise sputavaju derealizacija i depersonalizacija. Znam da ce sve proci ( u to me uverava i lekar) ali je mucno…Necu da posustanem a nemojte ni vi…Svi simptomi koje je Ada navela jesu odraz anksioznosti, ali smatram da samo prepoznavanje simptoma ne znaci nista, ako se ne pozabavimo dobrom psihoterapijom. Koliko je meni poznato najbolje rezultate daje kognitivno/bihejvioralna terapija, sve ostalo je trenutno gasenje pozara. Preporucujem knjigu Emocije Zorana Milivojevica, koja nije direktno vezana sa nasim problemom, ali je odlicna za prepoznavanje emocija…jer su one te koje prave problem kod svih poremecaja i bolesti. Hvala vam jos jednom sto ste mi vasim pricama olaksali stanje!

  • ada
    8 septembar, 2011, 20:55

    pojavljuje li se vama ovo preskakanje srca, lupanje, meni u jednoj minuti tako zalupa i preskace da pomislim da ce stati, da necu moci to izdrzati.

  • Beogradjanka30
    8 septembar, 2011, 23:01

    Meni se pojavljuje…onaj osecaj da cu da umrem od ‚‚ srca‚‚…a realno nema veze sa srcanim tegobama…Ono sto je meni mnogo neprijatnije jeste nenormalan strah da cu da izgubim kontrolu nad sobom….Moj lekar kaze da nema bojazni da ce mi se ludilo desiti jer ljudi koji boluju od psihoze nisu svesni svog ludila… Problem je u tome sto ja uopste ne pijem lekove …i do pre par dana nisam imala neke teske anksiozne tegobe…ali mi se stanje pogorsava…i izgleda da psihoterapija bez medikamenata ne pije vodu…Ado da li ti imas jos neke teske tegobe osim fizickih?

  • Mare
    9 septembar, 2011, 1:09

    Da se nadovezem na vasu pricu to sa srcem je postala takva klasika da ne dajem veliki znacaj tome zaposlim se oko necega da zaokupim misli i brzo prodje,2 godine imam anksioznost ali ne idem na lecenja mada ima dodje neki period pogotovo zimi kad pada mrak ranije,kad je sve depresivno okolo e onda me klepi da budem u bedaku po par dana pa se povratim i tako…kaze doktor anksiozno depresivna osoba sa povremenim panicnim napadima,kad se unervozim ono bas bas roknem pola od 1,5mg bromozepama ali ga sad nisam koristio bar par meseci leto je pa sam radije pio pivo u velikim merama Big Smile ali zna da bude cupavo sutra kad prestane da radi u organizmu onda se javi blaga nervoza al iskuliram sta cu Big Smile a sto se tice ludila pomislim ali eto kazem 2 godine pa jos nikog nisam „povredio“ mislim da se svi toga bojimo i nisam negde pao i vristao mad ase pojavi knedla u grlu ponekad,sad me zanima meni se stomak trese kao da kuca a o5 sam cuo da je to nervoza Big Smile ali sta da radimo??? borimo se i ne krijte osecanja ako ste tuzni isplacite se uz neki filmic ako ste besni trcite nervozni kopkajte bastu bar meni pomaze tako se nekako restarujem i ocistim i psihicki i mentalno.

  • jana
    9 septembar, 2011, 15:44

    probleme sa srcem sam imala i ja  i to u tolikoj mjeri da sam zavrsavala na hitnoj sa ogromnim brojem otkucaja, ali to je proslo  doktori su govorili da samo autosugestijom mogu da ih smirim, zato se ne boj toga, živa sam i nakon 10 god…..ono sto mi je sad najgore je isto depersonalizacija i derealizacija slično se osjećam kao i ti Beograđanko ali ne dam se… Razz Razz

  • ada
    10 septembar, 2011, 11:44

    kako vidim skoro sve zene se daju u ovu raspravu, Bogradjanko kako sam vec rekla meni je njagore od svega sto mi srce pocne preskakati i to bas u onom trenutku kad mislim da sam opustena, eh onda mi je pravi crnjak i to me dovodi do tog straha, mislim opet ce se ponoviti i sve tako ispocetka, doktorica mi je vec jednom rekla da je to zbog anksioznosti i tako.., ja se znam boriti sa anksioznoscu, pomislim da mi se nece nista strasno desiti, iako sam imala tri, cetiri strasna panicna napada, a nisam znala sta mi se desava, pomislila sam da sam poludila. To mi se desilo ispred fakulteta pred mojim kolegama, pitaju me sta mi je, ja ne znam da objasnim, samo da me vode kuci, okolina mi je izgledla nerealno, ja sam drugacija, ma sve…, plakala sam, tresla se, preznojavala, nisam imala osjecaj u nogama, gusim se, mislim istog trena umirem…, a sada mi noge i ruke trne, u stomaku mi neki cudan osjecaj, kad lezim nesto mi se prevrne u donjem dijelu stomaka i istog trenutka moram na wc, da oprostite na mom izrazu piskiti. Ja ne uzimam nikakve lijekove, pokusavam sama da se borim sa tim, citam o nekim biljnim cajevima tako da cu sa tim poceti. Rizicno je pokusavati sa tabletama, ima mnogo mladih osoba, npr. poput mene koje u skorije vrijeme zele postati majke, a tablete uticu na razvoj djeteta pa tako da… ja ne zelim jos sa tim poceti. Svaki dan kad se prbudim kazem sebi borim se sa tim danas, nedam se, i necu se nikad vise predati tom panicnom napadu, jer sam saznala sta je, NE MOZE NAM TO NASKODITI, i ja sam imala ruznih misli kao i vi, vidim noz prepadnem se, mislim sad cu sebi nesto uraditi, sjedim na balkonu kontam bacit cu se pa pobjegnem u kucu, al kad pomislim na to, onda pocnem pjevati, razmisljat o drugim stvarima, tako nam je kako nam je.
    ZAJEDNO SMO JACI, NECEMO POLUDJETI JER SMO SVJESNI STA NAM SE DESAVA. Heart

  • jana mk
    14 septembar, 2011, 19:19

    Evo i mene ,vec sam pisala ovde pod jana jednom pa sad vidim da ima i neka druga jana pa da nepomesamo dodala sam mk,i ja sam ti u ovome vec pocela 3 godinu ,padala dizala se uspone padove strahove sve to sto ste nabrojali ja prezivila i jos preivljavam ,od nekih simptoma se malo oslobodila ali zato navukla se na novi Frown Frown,mene najvise strah od samopovredjivanja taj strah sam najteze nekako iskorenjivala iz sebe ali naucvila se kontrolisat kad god je naisao pa bila malo ok ,sad me zadesio neki problem koji me cini nervoznom i napetom i okupirana sam snjime strasno rekla sam mom dr dao mi savjet i terapiju od danas nova terapija pa videcu dal cu malo bar se izvuci iz ovog stanja ,strah da necu izdrzat to sto me nervirra (a nije tako strasno to)i da cu nedo bog uradit sebi nesto da cu se odlepit u taj tren kad bude mi kulminirala nervoza me strasno smara,imam jaku volju da se izvadim iz ovoga da nemislim na gluposte a najmanje da uradim nesta sebi ali zasad mi tesko ide nikako da se izvadim…ali nedam se borim se i nadam se da cemo svi mi se na ovoga jednog dana smijati ,kako smo samo se bavili glupostima u zivotu… Really Pissed Really Pissed Really Pissed Really Pissed

  • jana
    16 septembar, 2011, 18:32

    pozzz od ove druge jane…imala sam slične strahove tvojima, poslije pobačaja  prije par godina ležala sam u bolnici i odjednom po noći mi dođu misli da skočim kroz prozor, strasno, nažalost od doktora bar u mom slučaju nikakve koristi nisam imala, tad sam da bih skrenula misli brojala unaprijed i unazad, pričala s nekim ko je tu blizu mene i nekako je proslo…ali nikako da se potpuno otarasim strahova uvijek je bar jedan prisutan,, a toliko se trudim da ih se rijesim…..

  • Anabella
    23 septembar, 2011, 0:45

    Ljudi, idite na JOGU, stvarno pomaze !!!!

  • tanja
    1 oktobar, 2011, 12:47

    nemoze vama ni lekovi tolko pomoci kolko vi mozete sami sebi,a to je da menjate malo svoj zivot,posao,drustvo itd…netreba se opterecivati oko toga,to je nesto prolazno i netrebate dozivljavati kao bolest,sa pravim psihologom mozete se izvuci iz tog zacaranog kruga,a na vama je da radite na sebi,dizati paniku oko toga stvarate jos samo veci problem…pozdravljam vas i nebojte se straha koji vam ne moze nista…. Smile

  • Anonimni
    25 oktobar, 2011, 0:30

    jel jos uvek pratite temu?

  • jana
    25 oktobar, 2011, 19:01

    ja sam tu, često pročitam tekst da me malo ohrabri…..

  • cipralex
    25 oktobar, 2011, 20:19

    ja se patim sa anksioznoscu vec trecu godinu, trenutno me zesce drzi, a kapirao sam da kada nadjem posao, sredim finansije i pomalo zivot da ce da prodje, no, i dalje sam anksiozan, nekako mislim da nema izlaza

  • Anonimni
    25 oktobar, 2011, 23:37

    ja imam anksioznost 10ak meseci….a sve je pocelo jedno vece posle treninga sa lupanjem srca imao sam oko 110 otkucaja i trajalo je bas dugo,nekako sam se to vece smirio i bilo je sve ok , ali sutra dan je opet pocelo to lupanje iz cista mira i osecao sam se malaksalo i svasta mi je prolazilo kroz glavu . Tad sam bio kod lekara rekose da je to sinusna tahikardija i da nije opasno …. posle toga se desavalo jos par puta i od tada krece ozbiljna anksioznost kod mene.. poceo sam da se bojim skoro svega… nisam smeo da izlazim iz kuce, nocu nisam smeo da spavam zbog toga, imam jos jedno 100tinak strahova ali da ih ne nabrajam sve….nekad se osecam bas dobro a nekad sam toliko uplasen da ne znam sta da radim… vec 10 meseci nisam trenirao i skroz sam drugi covek….idem redovno kod lekara ,nekad mi to pomaze a nekad ne… mene nekad ta anksioznost drzi i po 2-3 dana uopste ne prestaje…..stalno sam u strahu da ce nesto da mi se desi …… bas je zeznuto

  • cipralex
    26 oktobar, 2011, 20:35

    znas kako, mene juri isto sto strahova u danu, od onog najrasirenijeg da cu se negde onesvestiti, pa do nekih fino obradjenih Smile a potpuno nemogucih… posle prvih deset meseci ja sam mislio da je svemu kraj… mislim da je dobro da ides kod lekara, ne mislim kardiologa, interniste i opste prakse… psiholog i psihijatar je ok izbor… ja licno nemam problem ni sa pijenjem lekova, znam da ne resavaju problem, ali ublazavaju simptome koji nas ustvari izludjuju… glavu gore… i ako mozes probaj da krenes sa treninzima opet… vezbanje doprinosi pravom i lepom fizickom umoru, koji ti onda ne da da razmisljas o glupostima, ja zivim za dan da se od fizicke aktivnosti umorim i zaspim, a ne da me iscrpi anksioznost pa da spavam od nje…

  • Anonimni
    26 oktobar, 2011, 22:38

    pokusavam i tako, ali cim srce pocne brze da lupa odma pocne taj strah da ce opet da se desi to lupanje srca i da ce mi se nesto desiti i to mi je tesko d apobedim….  i ja isto imam osecaj da cu se onesvestiti cim izadjem na ulicu…. posebno kad treba da idem negde dalje aaaaaa jooooj kakav je osecaj uuuuffffff…. cim me nesto zaboli odma mislim da je nesto ozbiljno i hvata me panika …

  • Anonimni
    27 oktobar, 2011, 2:04

    ja kad bi vam nabrojao cega se sve bojim to bi bio veooooomaaa dugacak spisak…..

  • jana
    27 oktobar, 2011, 16:11

    moras da se otimas tom strahu od lupanja srca, kod mene je to bio prvi strah prije 10 god. a sad nema njega ali ima milion drugih, bilo je prekida po godinu dvije i tako u krug, ne zatvaraj se idi , treniraj, pričaj sa ljudima nista ti drugo nece pomoci, lijekovi i doktori, sve je to kratkotrajno, meni samo ublaže simptome ,kod mene je glavni problem preemotivnost , sve udarce u životu jako tesko dozivljavam, ali živa sam , znaci strah me jos nije dokrajčio, zato glavu gore a za srce se ne boj….

  • Anonimni
    27 oktobar, 2011, 20:46

    i ja sam isto mnooogoooo emotivan cak i previse za muskarca ali lekar kaze da to ne moze da promeni da se covek sa tim rodi……. od kad mi se to sve desilo ja sam potpuno drugi covek… ne smem da izadjem uvece tj da ostanem budan celu noc odma mislim da ce mi se nesto lose desiti a nesmem ni da spavam tako da mi je nekad bas tesko a iskren da budem mene je sramota da kazem lekaru cega se sve plasim…. stidljiv sam dosta i mnoooogooo emotivan…..

  • jana
    29 oktobar, 2011, 15:55

    ne znam koliko imas godina, ali ne dozvoli da ti život prolazi tako, ja sad sa svojih 35 sam se oslobodila pretjerane stidljivosti i da znas da mi je žao propuštenih trenutaka zbog toga, slobodno kaži sta mislis pa neka je i pogresno,  Smile

  • Anonimni
    30 oktobar, 2011, 0:04

    20….. al to kao da je jace od mene….takav sam uvek bio(povucen…stidljiv) ali od kad imam anksioznost sve je postalo jos izrazenije….nista ne mogu da radim kao pre….  ja uvek kazem sebi hocu da se vratim i na trening i da sve bude kao pre ali imam toliki strah da nekad ne smem ni da
    pomislim na to….

  • jana mk
    30 oktobar, 2011, 20:42

    pozdrav svima ,i ja se neosecam bas nesto ok ,opet strah od samopovredjivanja ubistva itd ..bude bolje pa oped pad i tako sve u krug 3 god vec ,ovo je ljudi zacaran krug strasan iz koga je jako tesko izaci nazalost ..ali moramo se izvaditi 

  • Anonimni
    31 oktobar, 2011, 0:37

    pa jel pijes lekove? ides kod lekara?sta sve osecas?  meni je isto nekad bas onako super a nekad mi je mnoogoo tesko…. 

  • Anonimni
    31 oktobar, 2011, 0:55

    ja i kad odem kod lekara mene sramota da mu sve kazem Frown  mozda se zbog toga i vrtim u krug ali sta cu kad sam takav

  • jana mk
    31 oktobar, 2011, 18:24

    da anoniman pijem ljekova ,dva puta sam se digla skroz i na moju gresku ostavila na svoju ruku pa me povratilo opetiznova i bila sam ok po drugi put ,ali imala sam pre jedno 2 meseca jako stresan period u zivotu nesto licno sam previse dozivela i potresla sam se bas bezveze i opet me spucalo u najgoru varijantu ,idem redovno kod dr pricam ali i ja ko ti staa kazes dal me stid il neznam da sve kazem kako treba pa se samo vrtim u krum ,samo znam da kad dam sebi volju puno sam bolje ja inace sama nazovem crnjake pa se onda predajem i prozivljavam pakao …ali resicemo svi mi ovo jednog dana u to sam sigurna

  • Anonimni
    31 oktobar, 2011, 20:21

    ja sam isto pio lekove ali sam prestao sad pijem samo xanax kad osetim d ami treba…..a kad bi rekao sve lekaru mozda bi i mogao brze da mi pomogne ali ja odem tamo i onda se stalno vrtimo u krug posto ja cutim….. sramota me.

  • jana
    3 novembar, 2011, 18:11

    hej, kako ste ovih dana….

  • Anonimni
    3 novembar, 2011, 19:07

    ja onako…..bas sam u zeznutoj deresiji bio ovih dana ceo dan sam lezao kuci malo ustanem igram nesto na kompu  bas me zeza to…..ali valjda ce proci .

  • jana
    3 novembar, 2011, 19:39

    izlazi vani, biće ti bolje, ja svako jutro ustajem idem na posao, dođe mi da se vratim sa pola puta, ali nekako preguram jutro i onda popodne bude bolje,,,,,

  • Anonimni
    3 novembar, 2011, 21:00

    A ja nocu nemogu da spavam …zaspim tek oko 5 i onda savam do 3 i onda sam nekako ceo dan u depresiji i bas mi je tesko…. Frown((

  • jana
    4 novembar, 2011, 15:08

    ne možes tako, meni je vikend najgori jer ustanem kasno, pokusaj pronaci jos nesto tokom dana sto možes da radiš, meni bar pomogne…..

  • Anonimni
    5 novembar, 2011, 0:14

    a ja se trudim i da izlazim i sve to….ali cim me nesto zaboli odma mislim da je nesto ozbiljno Frown bas mi je zeznuto

  • mina
    5 novembar, 2011, 14:46

    evo i mene,imam 33 godine ,pocela sam da imam napade panike i anksioznosti pre 4 godine,kad mi se rodila cerka,i lekove sam pila i sve sam probala…malo bolje pa oped gore,rodila sam jos jednu bebu pre 8 meseci,ni sama neznam kako sam sve to izgurala.Tesila sam se samo da nije neki zdrastveni problemi eto tako prolazilo vreme,medjutim nedavno su mi pronasli problem sa stitnom zlezdom,autoimunu bolest i kad su mi tad rekli da mogu dobiti i jos neku..jer su povezani,e sad moze misliti kako mi je ,neznam vise da li je anksioznost ili panicni napad,da li mi se noge oduzimaju od toga ili neke druge prave bolesti i u velikoj sam depresiji zbog svega toga,nervozu imam toliku da ponekad pomislim da cu dobiti nervni slom…sve sam pokusala ali vec 4 godine sam svoje upropastila sa tim,a sto je najgore ne mogu se normalno posvetiti svojoj deci.Imali neko ko ima i panicne napade,nervoze,anksioznosti i plus jos neku autoimunu bolest.

  • Anonimni
    5 novembar, 2011, 16:02

    cao, evo i ja da se javim sa svojim mukama…moj prvi panicni se javio pre 3 god., naravno nisam imala pojma sta me snalazilo tako da sam nekoliko puta zaglavila u hitnu, nakon toga krece turneja…razni pregledi i snimanja koja se svode na to da mi nije nista, moja neurologica mi kazala da treba da budem srecna sto nemam nikakvo organsko oboljenje i prepisala mi xanax. Problem je u tome sto sam ja strasan hipohondar i panicar i ne verujem lekarima cak i kada su nalazi dobri…ova anksioznost je kao zacarani krug i pitam se da li cu ikada biti ona stara. Shock nedaj se mina

  • mina
    5 novembar, 2011, 17:26

    zamisli i ja sam bila hipohondar i samo molila boga da ne dobijem neku bolest a vec cu nekako prevazici napade i sve ostalo,ali ko za inat ja dobijem ne izlecivu bolest i prete mi jos gore,onda mozes misliti kako mi je sad.

  • jana mk
    5 novembar, 2011, 17:27

    ista moja prica…33 god prvi napad pre 3 god skoro ..bila super nakon toga 1 god ,onda se sve vratilo u jos gorem stanju sa crnjacima dodatno,pa nastaje pakao …ali bice bolje nedam se…moramo uspeti

  • mina
    5 novembar, 2011, 17:30

    treba naci nacina i resiti se ovog stanja inace upropastice nam zivot,prosla sam kroz trudnocu,dvoje dece i umesto da uzivam u svakom danu sa njima i svakom momentu ,a ja sam bacila 3 godine bezveze u brizi.

  • Anonimni
    5 novembar, 2011, 17:45

    E pa to je to, ono glavno…ja tek treba da osnujem porodicu. A ovi nasi lekari kakvi su…do sad sam zdravstvenom knjizicom mogla samo dupe da obrisem…izvinjavam se na ovakvom recniku, nekako mi je lakse opsovati…

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump