Ishrana i zanimljivosti sa mackama

Ishrana

Tek unazad nekoliko godina detaljno su ispitane potrebe mačaka za pojedinim sastojcima u hrani. Ustanovljeno je da posebna važnost pripada belančevinama i aminokiselinama. Najranija ispitivanja odnosila su se na potrebe mačića u rastu dok se vrlo malo znalo o potrebama odraslih mačaka. Najnovija ispitivanja ukazuju da su potrebe odraslih mačaka za belančevinama manja nego kod mačića. Ali i te su vrednosti više nego kod ostalih sisara uključujući i pse. Uz belančevine ispitane su potrebe za esencijalnim (životno važnim) aminokiselinama.

Rezultati upućuju da su potrebe za metioninom i lizinom kod odraslih mačaka 40% u odnosu od potreba mačića u rastu. Za razliku od ostalih životinja mačke ne mogu regulisati smanjenu aktivnost stvaranja belančevina i zato se ne mogu adaptirati na smanjeni unos belančevina. Zato treba posebno voditi računa o količini belančevina u hrani pogotovo za gravidne mačke i one u laktaciji. Ispitivanja su pokazala da u trudnoći mačke trebaju dobiti 200 g belančevina po kilogramu telesne težine a za vreme laktacije čak 300 g/kg. Uz još jedan uslov da hrana sadrži 25o g masti u jednom kilogramu hrane. Uloga aminokiselina u prehrani mačaka sve je značajnija. Mačke imaju jedinstvene potrebe za stvaranjem aminokiseline taurin. Jer one jedine za razliku od svih ostalih životinja ne mogu stvoriti u organizmu dovoljnu količinu taurina, nego ga trebaju dobiti u hrani. Iako mačke (kao i svi ostali sisari) imaju velike fiziološke potrebe za ovim prehrambenim sastojkom one ne mogu kao ostale životinje namenski koristiti druge aminokiseline kao na primer glicin. Taurin se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Važnost taurina uočena je 1970 godine kad je manjak taurina doveden u vezu sa promenama na očima. Nastavljena su ispitivanja i uočeno je da taurin ima važnu ulogu u normalnom radu velikog broja organskih sistema kod sisara. Kod mačaka je tako ustanovljeno da smanjena količina taurina u hrani može uzrokovati: – dilatativnu kardiomiopatiju, – reproduktivne poremećaje, – slabo vitalne mačiće,
– usporen rast, – nepravilnosti u razvoju mačića, – smanjenu imunološku funkciju. Taurin kod ostalih životinja sintetiše se u jetri iz aminokiselina metionina i cistina ali u mačke je sinteza taurina ograničena jer je aktivnost ključnih enzima redukovan. Ranija su ispitivanja pokazala da se taurin kod mačaka sintetiše iz cistina u minimalnoj količini. Preporučuje se davati mačkama 400 mg/kg telesne težine, a gravidnim mačkama 500 mg/kg. Poznati nutricionisti su točno ispitali potrebnu količinu taurina u gotovoj hrani. Preporučuje se doza od 2000 mg/kg konzervirane hrane ili 1000 mg/kg dehidrirane hrane. Slična ispitivanja u mačića su pokazala da količina taurina u njihovoj hrani mora biti veća nego za odrasle mačke. Alternativno veći unos hrane u vreme brzog rasta, u dobu između 12 i 18 nedelja, može povećati korišćenje taurina. Koncentracija taurina može se izmeriti u različitim tkivima kao npr. u srcu, mrežnici oka i telesnim mišićima. Ispitivanja u poznatim nutricionističkim institutima pokazala su da količina taurina u krvi zavisii od pola i dobi životinje. Najvažnije je zapamtiti da se taurin nalazi u životinjskim tkivima pa mačke u svojoj ishrani MORAJU dobijati tkiva životinjskog porekla.

 

Zanimljivosti sa mačkama

Raspoloženje mačke ima skoro podjednak uticaj na veličinu njenih zenica kao i količina svetla. Uznemirena ili uplašena mačka imaće širom otvorene zenice dok će recimo ljuta mačka imati sužene zenice. Slušni „aparat“ mačke je toliko razvijen da ona može razlikovati dva identična zvučna izvora razmaknuta pola metra na udaljenosti od čak 20 metara! Uho mačke sastoji se od čak 30 mišića (ljudi imaju 6) koji kontrolišu pokrete spoljnjeg uha i koji ga mogu rotirati za 180 stepeni. Mačka tako može čuti zvuk iz svih pravaca bez pomeranja glave. Neobični zvuci i škljocanje vilice mačke koja kroz prozor gleda u pticu ili insekta samo predstavljaju instinktivno ponašanje lovca mesoždera koji plen ubija jakim ugrizima. Brkovi mačkama služe najvise kako bi ocenile da li se mogu provući kroz određeni otvor. Kako nemaju većih (od lobanje) pojedinačnih kostiju u svom telu otvor kroz koji mački prolazi glava je dovoljan i da kroz njega prođe celo njeno telo. Mačke nemaju znojnih žlezda što objašnjava znatno slabiji miris njihovih tela (u poređenju sa na primer psima). Ova činjenica ih, međutim, čini relativno osetljivim na visoke temperature. Mački je u lošim svetlosnim uslovima potrebno 6 puta manje svetla u odnosu na čoveka kako bi jasno videla. Tome doprinosi i posebna membrana Tapetum Lucidum koja se nalazi na obodu rožnjače i koja ima reflektivnu površinu. Ona još jednom odbija primljenu svetlost ka zenici i na taj način povećava upijenu količinu svetlosti. Odbljesak zelenkaste boje koji se može videti na fotografijama mačaka i pasa koje su snimljene uz korišćenje blica predstavlja refleksiju ove opne. Ovaj neželjeni efekat se na fotografijama može izbeći samo korišćenjem difuznog filtera postavljenog između blica i mačke ili izmeštanjem blica što dalje od samog fotoaparata.

 


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 5 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


O mackama,vrste

Dijeta u skladu sa vašim godinama!

Zanimljivosti o ljubljenju


5 komentara na “Ishrana i zanimljivosti sa mackama”

  • Anonimni
    25 avgusta, 2009, 15:40

    ut

  • Licka
    16 oktobra, 2009, 20:42

    Ja bas volim mace i trenutno imam sest maca.Mama maca je bijela a ostalih pet macica su zeleni. Clap

  • ............................
    17 oktobra, 2009, 18:17

    pa fino

  • anja
    7 novembra, 2010, 19:21

    dobro,de.

  • doris
    31 decembra, 2010, 14:05

    dobro

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump