Sigmund Frojd-Cas rodjenja nauke o podsvesnom

 

Sigismund Shlomo Frojd rodjen je 6. maja 1856. godine u Frajbergu, Moravska. Pretpostavlja se da je njegova velika, komplikovana porodica imala veliki uticaj na njegove kasnije teorije: Frojdov otac Jakob, siromasni jevrejski trgovac vunom, bio je dvadeset godina stariji od Frojdove majke Amalije, dva polubrata iz prethodnog ocevog braka bila su gotovo isto stara kao Amalija, a uz to je došlo jedno za drugim jos sedmoro malih brace i sestara.

 

Kao ekonomske izbeglice su se Frojdovi 1860. preselili u carski Bec. Frojd je zavrsio gimnaziju uz pohvale i posle izvesnog prethodnog razmisljanja odlucio se za studije medicine. Vec godinu dana nakon sto je upisao fakultet, 1881. Frojd je upoznao Martu Bernajs, zaljubio se i verio. Taj odnos je imao veliki uticaj na njegovu karijeru. Da bi mogao da se ozeni Martom, morao je da zaradjuje novac.

 

Zbog toga se teskog srca pozdravio sa snom o naucnoj karijeri koja je bila lose placena i planirao je da otvori sopstvenu privatnu ordinaciju. Ali pre otvaranja privatne ordinacije bilo je neohodno prakticno klinicko obrazovanje u beckoj Opstoj bolnici. Ovde je Frojd eksperimentisao sa kokainom, cak i na samom sebi. Medjutim naucnu slavu postigao je 1885. neko drugi, Karl Koler (1857-1944) koji je Frojda pretekao u otkrivanju droge kao lokalnog anestetika. Besan, Frojd je pisao svojoj verenici: „Unistio sam sve svoje beleske od poslednjih cetrnaest godina, kao i pisma, naucne eksperimente i rukopise moga rada… Neka se samo biografi muce, necemo da im olaksamo“.

Slika bolesti histerije

Frojdu nije bila svojstvena skromnost, bio je ambiciozan, uveren u svoju genijalnost. Teret svoga rada je vec rano nosio sa velikom voljom i sigurnoscu da ce jos postici velike stvari. Habilirao je i postao privatni docent, dok je profesura jos cekala, suvise dugo za njegov ukus. Studijski boravak u poznatoj pariskoj klinici „Salpetrije“ obezbedio mu je prvi uvid u sliku bolesti histerije i terapije hipnozom i omogucio da se u njemu zacne probojna ideja da dusevne bolesti ne moraju imati fizioloske vec psiholoske uzroke. Kada se vratio u Bec, konacno je bio na cilju.

Godine 1886. otvorio je svoju privatnu ordinaciju kao lekar za nerve, te iste godine, posle duge veridbe, konacno su mogli da kazu „da“. Godine 1891. su se porodica, koja je u medjuvremenu brojala pet clanova, kao i ordinacija, preselile u poznatu ulicu Berg gase 19.

Na Frojda su u ovo vreme veliki uticaj imala dva prijatelja: lekari Vilhelm Flis (1858-1928) i Jozef Brojer (1842-1925), koji mu je opisao slucaj pacijentkinje obolele od histerije koja je u istoriju psihoanalize trebalo da udje kao „Ana O.“.

Prvi veliki putokaz u Frojdovom zivotu su bile 1895. njegove „Studije o histeriji“. Njegova teorija o seksualnom poreklu histerije – prema kojoj svaka neuroza ima osnov u zlostavljanju tokom detinjstva – izazvala je gotovo neprijateljske reakcije. Medjutim, vec 1897. imao je prve u vezi sa ovom teorijom zavodjenja, a kasnije otkrio Edipov kompleks i moc fantazije.

Sopstveni snovi

Flis je u njemu probudio ideju samoposmatranja. Bavljenje sopstvenim snovima, Frojdova detaljna „samoanaliza“, predstavlja zapravo cas rodjenja psihoanalize. Godine 1900. objavljena je Frojdova najpoznatija knjiga „Tumacenje snova“.

Konacno je 1902. Sigmund Frojd mogao da dodje do zeljene titule profesora. Frojdove ideje i saznanja su se prosirile i na internacionalne krugove. Poziv u Ameriku 1909. doziveo je kao zasluzeni trijumf: „Bilo je to kao ostvarenje jednog neverovatnog sna koji sam sanjao budan kada sam u Vorcesteru stao za katedru… Znaci, psihoanaliza vise nije bila nesto nemoguce, postala je dragoceni deo realnosti“.

Skandal zbog narcizma

Njegovi savremenici se nisu zabavljali njegovom tvrdnjom da se u svakome nalazi samozaljubljeni Narcis. Veliko odusevljenje, medjutim, sa kojim se strucna publika na Kongresu psihoanaliticara 1918. u Budimpesti okrenula njegovom ucenju, za Frojda je bila vise nego iznenadjujuca; ono ga je usrecilo. To je bio njegov proboj u medicinu. Uspeh koji je za druge postao poraz. Frojd je oduvek hteo da se razdvoje psihoanaliza i medicina. Trebalo je da psihoanaliza bude priznata kao samostalna nauka, a ne da je medicina progura – sto joj nije uspelo. Sigmund Frojd je sada postao poznat.

Nelagodnost u kulturi

Iako javno uspesan, imao je licne brige: 1920. umrla je Frojdova cerka Sofi, 1923. njen sin, voljeno unuce. Iste godine je kod Frojda, zavisnika od nikotina, utvrdjen rak nepca. Morao je da prebrodi prvu od mnogih operacija. Njegova cerka Ana, kasnije i sama uspesan deciji analiticar, tokom tih godina mu sve vise postaje intelektualna i prakticna saputnica. On sam ju je tokom sest godina analizirao. Godine 1930. Frojd se radovao jednom od svojih prvih priznanja: grad Frankfurt na Majni mu je dodelio Geteovu nagradu, primila ju je Ana. Iste godine napisao je „Nelagodnost u kulturi“. U medjuvremenu su se smracila politicka desavanja, 1933. godine Adolf Hitler je proglasen za drzavnog kancelara. Antisemitizam je sada bez stida i u Becu pokazivao svoje zlo lice. Vec na prolece su gorele Frojdove i knjige drugih intelektualaca. Njegov komentar je bio: „Kako mi napredujemo! U srednjem veku bi me spalili, danas se zadovoljavaju time da spale moje knjige“.

Stalno prisutan autoritet

Frojdu je konacno postalo jasno da u Becu sedi na tempiranoj bombi. lakomisleno je pre toga ignorisao upozorenja svojih prijatelja. posle intervencije sa najvisih mesta porodica je dobila dozvolu da otputuje u London. U novom domu u ulici Mersfild gardens, danas sse nalazi Frojdov muzej.

Tri nedelje po izbijanju Drugog svetskog rata, 23. septembra 1939, umro je Sigmund Frojd. Slobodan, ali u egzilu. Njegov lekar mu je ispunio poslednju zelju: odgovarajuca doza morfijuma mu je omogucila da pre vremena padne u komu, iz koje se vise nije probudio.

U delu „Frojd. Biografija za nasa vremena“ (1987.) Peter Gaj ocenjuje: „On (Frojd) jeste i neizbezno ostaje dominantna licnost modernog duha, jedan toliko stalno prisutan i osporavan autoritet kakav je bio Platon u klasicnom starom veku“.

 

Psihoanaliza je naucni metod, nauka o bolestima i lecenju, kao i grana opste psihologije. Sigmund Frojd ju je 1923. definisao: „Psihoanaliza je ime, prvo, jednog postupka za ispitivanje dusevnih tokova koji su inace jedva dostupni, drugo – metod lecenja neurotskih poremecaja koji se zasniva na ovom ispitivanju, i trece – niz psiholoskih, na ovaj nacin dobijenih uvida, koji postepeno rastu u novu naucnu disciplinu“.

 

 


Podeli sa prijateljima

» NAPIŠI KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Ljubav nije stid

Šta žene zaista misle o muškom telu?

Ana vodi računa o zdravlju!


Tagovi: [ , , ]

Nema komentara na “Sigmund Frojd-Cas rodjenja nauke o podsvesnom”

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump