Pročitaj mu misli

Kategorija [ Komunikacije, ZANIMLJIVOSTI ]

Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt obelodanili su da usavršavaju postupak koji će otkrivati šta je upamćeno u nečijoj radnoj memoriji. S budućim misaonim trakama videćete, čućete, dodirnućete, omirisaćete i probaćete sve što poželite, kao da ste obdareni čudesnom vidovitošću i da živite u „Matriksu“

Počinju li naučnici ozbiljno da se bave telepatijom?
Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt (SAD) upravo su obelodanili da usavršavaju postupak koji će otkrivati nečije najskrivenije misli. Stavite glavu ispod snimača (skener) koji se zasniva na magnetskoj rezonanciji (MRI) i saznate kako neko razmišlja. Dakle, čitanje misli nije više nemoguće!

Da budemo sasvim jasni: zavirili su u tzv. radnu memoriju koja se tiče obrade malih iznosa podataka za tekući zadatak što se nakratko sačuvaju. Uzmimo primer: pre nego što su mobilni telefoni ušli naveliko u svakodnevnu upotrebu, da biste nekoga pozvali morali biste da se setite koji broj da izaberete. Zavirili biste u nekakav imenik, smesta upamtili nisku cifara i nazvali dotičnoga. Već u sledećem trenu biste zaboravili redosled na brojčaniku.

Ustrojstvo nerava koji učestvuju u pamćenju za trenutne namere i dalje je obavijeno velom tajne, ali nedavno je prvi put malčice osvetljeno. Saradnici Univerziteta Teksas opisali su kako su se pojedinačni živci u pretčeonom moždanom režnju odazivali na podražaje i da je to potrajalo sekundama posle odstranjenja podsticaja.

Moralno iskušenje

Na Univerzitetu Vanderbilt iskoračili su korak više: razotkrili su koja područja mozga zaduženog za vid (vizuelni korteks) igraju važnu ulogu u zadržavanju jednostavnih slika u radnoj memoriji još u samom začetku obrade i pokazali su da se to što je upamćeno (sadržaj) može predskazati nadziranjem živčanog čavrljanja (aktivnost). U to su umešane oblasti nazvane V1 i V2 s ćelijama koje na najjednostavnije odlike viđenog predmeta odgovaraju prema vlastitom izboru (selektivno), kao što su kontrasti ili ivice. Za tu svrhu osmislili su algoritam koji rasvetljava (dešifruje) radnje povezane sa opažanjem dva obrasca, a svaki se sastoji od iskošenih linija suprotnih usmerenja.

Dok im je snimana glava skenerom, šestoro ispitanika je gledalo oba – jedan s krugom i gotovo vodoravnim linijama, a drugi s krugom i gotovo okomitim linijama – i to nasumičnim redom, a odmah nakon toga napomenuto im je da jedan zapamte. Nekoliko sekundi docnije videli su treći obrazac i traženo je da nagoveste u kojem su smeru okrenute šare u odnosu na dva prethodna. Istraživači su na snimku izdvojili moždano uznemirenje u sprezi sa vizuelnom radnom memorijom proučavajući podatke dobijene za 11 sekundi upamćivanja.

Korišćenje skenera za iščitavanje moždanih titraja (signali) pokazalo se prilično pouzdanim: u 80 odsto slučajeva eksperimentatori su znali u koju od dve ponuđene slike gledaju ispitanici. Dotično ispitivanje jedno je u nizu u kojima naučnici pomoću magnetske rezonancije tumače misli prateći promene u magnetskom polju i magnetskim talasima. Iako ne razjašnjava tajne čitanja misli, omogućuje istraživačima da uoče koji su to delovi mozga povezani s kratkotrajnom vizuelnom memorijom.
Prošle godine su nešto slično sproveli na Univerzitetu Berkli zamolivši dobrovoljce da pogledaju 1.750 slika: na snimcima načinjenim magnetskom rezonancijom u devet od deset slučajeva pogodili su na koju su učesnici u ogledu mislili. Rukovodilac istraživanja Džek Galant upozorio je, međutim, da iščitavanje moždanih zbivanja povlači brojna moralna pitanja, od kojih je privatnost najosetljivija.

Pre tri godine „Soni“ je najavio ultrazvučne poveze (pantljika) oko glave ili ruke preko kojih se pristupa podacima u ma kojoj mreži. Čini vam se da je to naučnofantastična uobrazilja ili maštarija?

Nadzirana osećanja

Za dvadesetak godina, predviđaju vodeći naučnici u kvantnom računarstvu, živećemo u takvoj zbilji. Uostalom, japanska kompanija je prva zaštitila takvu zamisao, nazvavši je „matrica ultrazvučnih moždanih talasa“. (Ljudsko uho ne čuje ultrazvuk jer je veće učestanosti od 20 kiloherca.) Patent se zasniva na nekoliko naučnih članaka, a jedan predskazuje da ultrazvučni nadražaji u mozgu izazivaju sličan odziv kao kada je Italijan Luiđi Galvani u 18. stoleću pre svih strujom izazivao grčenje i opuštanje žabljih bataka. Još ne verujete?

Da li je dovoljno ubedljivo ako kažemo da su ovakva proučavanja nekoliko godina ranije započela u Agenciji za napredna odbrambena istraživanja (DARPA), pod okriljem američkog Ministarstva odbrane, u kojima učestvuje više američkih fakulteta i instituta.

Predočava se doba kada će ljudi nositi svojevrsne poveze za glavu, spojene s desnom moždanom polutkom (hemisfera), preko kojih će ulaziti u sveopštu mrežu, gotovo beskrajnog propusnog opsega!

Na mračnu stranu takve svakodnevice upozorio je još 1981. Vernon Vindž u romanu „Istinita imena“, predočavajući iskustvena osećanja nadzirana pomoću kompjutera. Sledeće godine Spajder Robinson je u pripovesti „Ubica uma“ opisao napravu koja snima i ozvučuje ljudske doživljaje i šalje ih drugom umu. U prvom slučaju stvarnost već dočarava maštu: uveliko se ispituju čipovi ubačeni u glavu kojima nemoćni ljudi mislima prosleđuju svoje zahteve mašinama.

izvor: svevesti


Podeli sa prijateljima

» NAPIŠI KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Žene vole aroganciju, a muškarci osmeh

Birajte pozitivne misli

Kakve muškarce biraju žene?


Nema komentara na “Pročitaj mu misli”

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump