Daru Bubamaru porodio crnac! /intervju/

Kategorija [ Intervju, ZANIMLJIVOSTI ]

Dara Bubamara je rodila sina Konstantina, stesala liniju, snimila singl i najavila veliki povratak na muzičku scenu. Trudničko bolovanje joj je, kako tvrdi, izuzetno prijalo, jer je zahvaljujući svojoj debeloj slamarici, ali i pozamašnom kontu u banci svog supruga Milana, mogla da uživa sve donedavno, kada se dobrovoljno vratila poslu. A pevački biznis, uprkos dužoj pauzi, i dalje funkcioniše kao sat. Baš kao i njena uloga vesele mame.
Osećam se kao da nikada nisam bila trudna“, otkriva Dara na početku razgovora i objašnjava: „Nije fraza, ali drugo stanje zaista nisam ni osetila. Nisam bila razmažena i kilava… Štaviše, pucala sam od energije. Do poslednjeg dana trudnoće sam sa prijateljima iz Novog Sada špartala po Jelisejskim poljima.“

Konstantin se rodio mnogo posle predviđenog termina.
Biće da mu je unutra bilo baš lepo. (smeh) Termin za porođaj mi je bio 26. decembar, međutim, ni tog, ali ni narednih dana ništa se nije događalo. Prijatelji su već počeli da me zadirkuju da ću, kao Georgina iz „Radovana Trećeg“, trinaest meseci biti noseća. Kako bolova nije bilo ni od korova, lekari su odlučili da mi injekcijama izazovu kontrakcije, ali ni to im nije pošlo za rukom. Jednostavno, nisam reagovala. Konstantin se ušuškao i nije hteo ni da mrdne. Valjda mu je bilo prijatno, toplo… Nekoliko puta su ponavljali sa injekcijama, ali uzalud. Kao da sam teški narkoman! (smeh) Na kraju, kada su videli da je vrag odneo šalu, bili su prinuđeni da me porode carskim rezom. U Francuskoj je, inače, bez obzira na želje trudnice, ali i na to da li si u državnoj ili privatnoj bolnici, prioritetan porođaj prirodnim putem.

Postoje li još neke zanimljivosti po kojima ćeš upamtiti porođaj?
Između ostalog i po tome što me je porodio crnac!

I, kakvi su „čokoladni“ ginekolozi?
Ovaj moj je bio sjajan! Izuzetno nežan i pažljiv. Iako je carski rez ništa drugo do operacija, sve je bilo gotovo za dvadesetak minuta. Takođe, na nogama sam bila već nakon tri dana, što je prava retkost. Kako u Francuskoj, baš kao i ovde, važi ono – koliko para toliko muzike, ne treba da čudi što sam bila u rukama suvog profesionalca, jednog od najpoznatijih pariskih akušera i što je sve prošlo, što se kaže, da bolje nije moglo.

Ma kakav da je stručnjak, ožiljak je morao da ostane.
Da, ali je minimalan. Moja majka se, baš kao i ja, porodila carskim rezom, ali ona ima ožiljak duž čitavog stomaka. Užas jedan. Istina je da se vremena menjaju i da medicina iz dana u dan napreduje, ali sličnih slučajeva sigurno ima i danas.

Kakav je bio osećaj kada si sina prvi put uzela u naručje?
Jednom rečju – neopisiv. Za razliku od većine beba koje se tokom rađanja namuče, pa budu modre i naduvene, Kosta je bio prelep, rumen, sa divnim okicama…

I francuskim državljanstvom.
I ne samo to. Deset dana po rođenju dobio je svoj pasoš! Morali smo i da ga slikamo. Nema zezanja, pravi mali gospodin.

Snalaziš li se u ulozi majke?
Kao i svaka druga žena… Dođe to nekako samo od sebe, spontano. Okolina me je malo uplašila pričama tipa „kad dođe beba, gotovo je, više nećeš imati svoj život“, ali u praksi se ispostavilo da je to daleko od istine. Mislila sam i da ću imati sto kila, da se nikada neću otarasiti viška, da nikada više neću zapevati… Iz ove perspektive, sve mi je to smešno.

Znači, posle porođaja nisi kuburila sa kilažom?
U trudnoći sam se ugojila svega trinaest kilograma, od čega je odmah posle porođaja nestalo osam, a u rekordnom roku i ostatak, zahvaljujući dojenju i obavezama oko Koste, ali i činjenici da sam se pridržavala režima ishrane koji mi je moja dugogodišnja nutricionistkinja prepisala. Trenutno mi je linija bolja nego pre drugog stanja, a plašila sam se da nikada neću smršati jer sam genetski, što se kaže – rasna.

Imaš li ženu koja ti pomaže oko bebe?
Ne, nije mi potrebna budući da imam Milanovu majku i sestru, koje su tu šta god da zatreba. S druge strane, Kosta i nije preterano zahtevan. Društven je, uvek nasmejan i raspoložen… Srećna sam što nije od onih beba koje vrište čim ih majka spusti u krevet ili da nekom drugom u naručje. Ma, bebac je čudo! Nije plakao ni kada smo Milan i ja jednom prilikom izašli u grad a on ostao kod kuće.

Na koga liči?
Fizički je preslikan otac, dok je karakterno bliži meni – samo se smeje!

Kako taze tata izlazi na kraj sa pelenama?
Nemam primedbe! (smeh) Sviđa mi se što je strašno brižan. Baš te noći kad smo izašli u grad, Milan nije mogao da dočeka da se vratimo kući. Kostu obično zajedno kupamo, često i presvlačimo, noću ga na smene obilazimo.

Zašto te prijatelji zezaju da će beba još malo biti veća od tebe?
(smeh) Sve ti znaš. Da li veruješ da je Kosta, iako ima tek četiri meseca, težak skoro osam kilograma? Nije debeljuca, daleko od toga, ali je krupan i jak.

Kako ste sredili bebinu sobu?
Sve je kao iz bajke. Dominira neboplava boja, od zidova, preko nameštaja, do sitnica. Imala sam tu sreću da je Milanova familija u Parizu izuzetno brojna, pa su nam rođaci uglavnom sve kupili, dok smo Kostinu sobu u Novom Sadu sami opremili. Kakvih sve čuda danas ima za bebe, verovala nisam. Oduševljena sam spravom koja se postavi da visi iznad bebine glave, a koja projektuje zvuke raznih životinja – psa, mačke, zeca, i sve to sinhronizovano sa muzikom.

Na krpice za Konstantina, poznavajući te, verovatno daješ mnogo novca.
Pre nego što ti odgovorim na to pitanje, napravila bih malu uvertiru. Finansijski sam postala nezavisna mnogo pre punoletstva, hiljadu puta se dešavalo da i po nekoliko meseci nemam slobodan vikend, i sve što danas imam stekla sam sa svojih deset prstiju. Oduvek sam uživala u kvalitetnoj odeći, a kako je kvalitet obično jednako firma, ne treba da čudi što na garderobu trošim mnogo novca. Do sada sam se tako oblačila, pa je logično da ću i svog sina.

Znači, za firmirane benkice daješ i po dve, tri nečije plate?
Do sada smo ih više dobili od prijatelja na poklon nego što smo kupili. Pretpostavljam, vodeći se logikom kako se Milan i ja oblačimo i šta preferiramo – „dolče&gabana“, „guči“, „armani“, „versaće“… Meni je najvažnije da stvari budu kvalitetne i nežne, e sad, koliko to košta, manje je važno. Kada ga izvodimo u šetnju, Milan i ja se zezamo pa ga obučemo kao malog šmekera – jaknica, farmerke, firmirane patikice…

Da si rodila devojčicu, da li bi joj kao Jelena Karleuša obuvala štiklice za bebe?
Neću to uopšte da komentarišem. Ne znam šta bi bilo kad bi bilo, ali… ja sam dobila sina!

A hoćeš li Kostu počastiti naočarima od 5.000 evra?
Naravno da neću! To je suludo i bespotrebno bacanje para.

Ih, sad… a ovamo kupuješ zlatna kolica.
Ma, to za famozna zlatna kolica nije ništa drugo do nebuloza i nesporazum. Jednom tvom kolegi sam rekla da sam kupila „bugabu“ kolica, koja su omiljena među holivudskim mamama, a on je napisao da sam pazarila kolica od zlata. Svašta. Identičan model kakav sam kupila Kosti ima Gven Stefani. Reč je o najklasičnijem modelu koji ne košta više od hiljadu, dve evra.

Nije šija nego vrat!
Razlika je. Ta kolica koja su mi novinari pripisali prave se u ograničenoj seriji i koštaju oko 20.000 evra. Ima ih beba Gvinet Paltrou. Tolike pare dati za kolica je čist idiotizam. Cifra je paprena. Mislim da ih ni Madona ne bi kupila svojoj deci.

Planiraš li sebe možda da počastiš novim poprsjem? Prirodne grudi znaju da se opuste nakon dojenja.
Kostu sam dojila tri meseca, ali grudi su mi iste kakve su bile i pre trudnoće. Drugo je kod žena koje doje po godinu dana, očekivano je da im se grudi deformišu, da se koža istegne. Kod mene je za sada sve okej, a ako se, kada ponovo rodim, nešto promeni, bez razmišljanja ću otići pod nož.

Nedavno si se u emisiji „Ami Dži šou“ na listi najsilikona našla na prvom mestu. Je l’ to nešto što ne znamo?
O, bože! Ne znam zašto je neshvatljivo da žena koja je na estradi, a ima lepe i velike grudi, nema silikone. Bila sam zatečena kada su me obavestili o tituli koju sam ponela.

Jeste li se trajno vratili u Srbiju ili samo privremeno?
U Novom Sadu ostajem do septembra, nakon čega se vraćam u Pariz. Ovde smo isključivo zbog mog posla, tačnije nove pesme koju sam snimila i koju ću uskoro izbaciti, ali i zbog kupovine kuće. Čim sve to završimo, vraćamo se u Francusku.

Kakvu kuću kupujete?
Dok Konstantin ne poraste, možemo da živimo na relaciji Pariz – Novi Sad, međutim, kada dođe vreme za polazak u školu, moraćemo negde da se stacioniramo, u zavisnosti od toga hoćemo li ga upisati u francusku ili britansku školu. Planiramo da kupimo veliki plac, možda čak i salaš, gde ćemo sagraditi „mirnu luku“. Planiramo i ergelu konja, ali otom-potom. Još ne znam tačnu lokaciju, ali u svakom slučaju bežimo iz grada, što dalje od civilizacije, svakodnevnog stresa…

Nedavno vas je u Novom Sadu posetila princeza Jelisaveta Karađorđević. Otkud to?
Da, princeza nas je posetila zajedno sa svojom ćerkom Katarinom Oksenberg, čiji muž Kasper van Din, baš kao i moj Milan, ima kompaniju koja se bavi filmskom produkcijom. Njih dvojica rade zajedno u Parizu, a ovde su precizirali neke detalje oko jednog projekta u Los Anđelesu. Jelisaveta i Katarina su prave dame, vidi se da su plemićkog roda. Pokazali smo im znamenitosti našeg grada, vodili ih na Petrovaradinsku tvrđavu…

Jedna si od retkih pevačica koja se, čim je saznala da je trudna, povukla sa scene.
Žalosno je što je tako. Čim sam ušla u treći mesec, batalila sam mikrofon. Nisam htela, a na sreću ni morala da trudna đipam po zadimljenim diskotekama. A da sedim kao voštana figura i pevam, to već nisam ja…

Jesu li ti koleginice čestitale na prinovi?
Zvale su me Olja Karleuša, Anči i još neke.

Je l’ čestitala Seka Aleksić?
Nije. Malo ko ima moj francuski broj.

A je l’ te zvala na svoju rođendansku žurku? Tada si bila u Srbiji.
Nije, tada sam bila u Nemačkoj, a iskreno, nismo se ni čule.

Znači, istina je da od tvoje svadbe niste u dobrim odnosima.
Ma ne, nema govora o svađi. Seka i ja smo u sjajnim odnosima, ali kako obe imamo obaveza preko glave, nismo u prilici da se družimo kao ranije.

Znaš li da Mladen i ona odnedavno više nisu zajedno?
Čitala sam o tome u novinama, ali ne znam šta bih ti rekla na tu temu. Svako je krojač svoje sreće. Ne zanima me šta se dešava u tuđem dvorištu. Svima želim svu sreću ovoga sveta, neka raskidaju, neka se mire, kako god im je volja.

Šta je na kraju prava istina o Karleušinom i tvom sudskom sporu. Ko laže?
Dokle više o tome?! O tom čiki sam pre nekoliko godina rekla sve što sam imala. I dalje stojim pri tom. Nemam vremena da se bavim kojekakvim pevačicima, propalim tekstopiscima i sličnima.

izvor: svet


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 5 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Macani nokautirao Daru Bubamaru

Mina Kostić: Silikoni mi ne smetaju da dojim /intervju/

Emina: Pružila bih Ceci podršku! /intervju/


5 komentara na “Daru Bubamaru porodio crnac! /intervju/”

  • *
    14 maj, 2009, 23:59

    darin sin jako lici na oca mali nadjeo Kissing Heart darice moras roditi sebi jednu cerku pa da lici na tebe Kissing Laugh

  • tamara
    18 februar, 2010, 14:56

    super sttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttttt daroooooooooooo Beer Beer

  • 18 oktobar, 2015, 15:23

    koje su  nacije ove dve nakaze one su izgleda javna sramota pašaluka  breeee Beer

  • smajo
    18 oktobar, 2015, 15:33

    a koji je  ovo mali labrnjaš sa  njom Female Fighter

  • marko
    18 oktobar, 2015, 15:48

    najbolje da se stalno povuče  sa scene nikome  nije zanimljiva  a ni  ona druga drolja osim crnčugama Really Pissed

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump