Moja kukavica

Odlazis, nestajes…Jednostavno, predosecam kraj, i tesko mi je, umirem od tuge, secanje me ubija! Zasto je moralo ovako da bude, zasto?! Gde smo pogresili, zar se nismo dovoljno voleli?… Zar ti, moj cupko, secer, moja lutka…zar je moguce da si se toliko promenio, zar me vise ne volis?! Znam da sam te cesto vredjala svojim nepoverenjem i peckala te, kako ti kazes, ali imala sam razloga, znas ti. Presla sam preko mnogo stvari, pokusavala da ne obracam paznju na tvoje neraspolozenje, mislila sam – ma proci ce te, ali svakim danom, bio si sve dalji. Postao si hladan kao stena, tako dalek, i upravo ta tvoja ravnodusnost me je polako ubijala…

Sada, posle svega, samo se pitam, da li je moguce da si bio tolika kukavica kad nisi bio u stanju da raskines sa mnom, nego si cekao da se ja naljutim, pa da onda ti kazes svoje, i naravno svalis krivicu na mene… Ej, pa gde je nestao onaj uspesni fudbaler, onaj vredni decko koji je svima bio uzor…je li moguce da je tako nisko pao?! Zar me taj isti decko voleo, zar je tom istom decku bilo tesko kad sam odlazila…ili me je sve vreme lagao?

Vise ne znam ni sta da mislim, ni sta da kazem, mada moje reci za tebe nisu ni bile od velikog znacaja. Ja sam tebi jednostavno bila jos jedna recka, jedna obicna avantura, kao i mnoge pre mene.

Sada bih volela da te nikad nisam srela, jer si od prvog dana uneo nemir u moj zivot.

A ja te jos uvek volim – ali ne kao pre, sada te volim manje, jer sam shvatila da nisi mnogo drugaciji od ostalih, i to je ono sto je najbolnije. Sve vreme sam mislila da nikad necu naci tako dobrog decka kao sto si ti jer bio si sve sto sam zelela; lep, zgodan, pametan, vaspitan….Ali vreme je pokazalo i drugu stranu tvog divnog osmeha. I pitam se: zasto si me ovako povredio? Zasto kada si uvek govorio: „Tebe ne bih nikada mogao da povredim, uvek zamislim sebe na tvom mestu.“

Pa, ocigledno si pogresio, seceru, a mozda si i toliko bezosecajan da te nista ne bi moglo povrediti! I ne kazu bez veze: „Daleko od ociju, daleko od srce!“ Ipak tu ima malo istine. Tebi je uvek bilo lakse, jer ti si manje voleo. Meni si govorio da pazim sta radim, a ti si okretao glavu za drugima, a opravdanja su ti bila tako glupa.

Sta si hteo time da postignes?

Da me ponizis, povredis jos vise?

Pa, na mom telu vise nema mesta gde ne boli! Meni ne moze biti gore nego sto mi je… a tebi zelim da nadjes devojku koju ces voleti kao sto sam ja tebe, a koja ce tebe voleti kao ti mene!

izvor: bgdcafe


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 1 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Hoćeš li mi ikad reći da me voliš?

Mia: Moja mama Marina je najbolja!

Moja ljubav -J.Dučić


Jedan komentar na “Moja kukavica”

  • ivona
    9 februar, 2010, 21:53

    extra tekst……i meni se nesto tako slicno desilo……..a znaci nisam jedina…….. Smile

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump