Da,priznajem,to je bilo fenomenalno.

Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju….Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu.Osecala sam da mu se predajem.Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni.
To nisu bili strast i zelja.To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim.
Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota…
Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo.

Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim.Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno…..Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi.Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj.
Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……

izvor: bgdcafe

Pogledajte još i ovo:

Noć bez sna….

Bez sna

Verica Šerifović: Marija će se snaći na selu