Prva i poslednja poruka tebi

Ponekada se pitam dali sam ja uklet, proklet ili šta već. Oduvek sam znao da volim pogrešne devojke. Tebi je posvećeno ovo pismo. Uvek sam se pitao da li prave ljubavi postoje, kako opstaju, kako nastaju i gde je granica? Koliko treba popustiti i oprostiti? Da smem pitao bih te to. Ne znam zašto se bojim i zašto ne smem da sa tobom pričam o tome… Blesavo. Možda zato što bih ti rekao šta osećam prema tebi? Koliko samo suza i razočarenja, koliko omalovažavanja i sve to zbog čega? Jedno znam sigurno, da nikada koliko god se trudio ne možemo biti zajedno, pitam se zašto? Jer me ti ne gledaš na takav način. U početku mi se činilo da imam „šanse“, bilo je teško, ali sam se borio i verovao lažima da ću ja jednog dana biti ne samo tvoj drug nego i momak. To dan danas nisam dočekao. Ne kažem da si „laka riba“, nikada to nisam ni pomislio, baš naprotiv. Ti si „sve“, savršena. Jedino te za mene vezalo dobro i lepo prijateljstvo, što mi je i drago. Tako nam je izgleda najbolje. Kakav kompliment, ha?! I kada pogledam u prošlost čekao sam 3 godine uzalud, a ko mi je kriv? Ja, eto ko. Budala. Sada bih hteo da smo zajedno. Smešno. Tek ti sada ne smem ništa reći jer si mi još draža i bolja prijateljica, i ne želim da upropastim tvoju sreću nekom glupom izjavom ljubavi koja bi potonula kao kamen kada ga baciš u vodu. Iako ovim to na neki način i radim. Ovako mi izgleda da bi nam bilo lepo zajedno, sve na rečima izgleda odlično, ali pitam se kako bi nam bilo u stvarnosti. Da li bismo se mogli lepo i ludo provoditi kao i sada? Verovatno. Ali (uvek postoji ono „ali“) to što smo bili dobri drugovi bi nam u nekim situacijama malo zasmetalo. E, tu sam ja pogrešio. Da sam bar ranije nešto rekao, a ne ovoliko ćutao. Kažeš, promenio sam se. Pa naravno, morao sam. Ne mogu više biti sam, i onako smoren. To sam uradio ne bih li ti bar malo prerastao u očima u nešto više. To je bio jedan od razloga. Trebalo mi je vremena, ali sada je gotovo, ne mogu više. Iako znam da će biti teško, ne želim više da mučim sebe sa time. Ovo je prvo i poslednje što ti pišem na ovakav način. Jedno zapamti, sviđaš mi se i sviđaćeš mi se uvek, (previše je da kažem „volim te“, a možda i nije, ne znam, nisam više tako pametan, danas te reči mogu da znače mnogo toga), drugarice moja. Kada budeš shvatila (a nadam se da hoćeš) biće kasno. A viđaćemo se, još ovu godinu a i kasnije, nadam se jer ipak svet je mali. Svakim danom biće ti sve jasnije da ja nisam više onaj stari. Onaj stari je „umro“ kada je shvatio da je izdat od strane tvoga srca a još više od sudbine. Zbogom zauvek moja drugarice i neka te sreća prati u tvom životu i kada jednog dana budeš iskreno volela onda ćeš shvatiti… Zaboravi na ovo pismo što pre i uživaj u svojoj sreći, ne muči se ovim bezveznim rečima koje malo kome šta znače jer od danas… ja se trudim da te zaboravim na taj način, kada me sudbina nije štedila u vezi tebe. Ostani takva jer si najbolja.

P.S. Pismo neka ti samo posluži da znaš da je nekome veoma stalo do tebe i čisto da imaš neko papirče da potpališ vatru. ;) kiss

„Voleti neku a ne biti s njom isto je što i biti kažnjen, a ne biti kriv“

„Teško je kad saznaš da si nešto onome ko je tebi sve“

izvor: bgdcafe


Podeli sa prijateljima

» NAPIŠI KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Tebi… Anđele moj

Tebi… koji si uzeo srce…

Tebi mom virtuelnom


Nema komentara na “Prva i poslednja poruka tebi”

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump