Sećaš li se Svetlana

Secas li se Svetlana, zvao sam te iz ljubavi Ceca, koliko sam morao moliti za prvi poljubac, koliko sam morao cekati da ti shvatis, malena moja, da od poljupca ne rastu rogovi, i da je to sasvim obicna stvar.

Satima smo sedeli na obali i bacali u reku bele kamencice. Da… secam se. Tog dana si se prehladila. Da… a ipak smo se ljubili, vise nam nije bilo vazno da li ce neko, da li ce tvoja mama, brat ili mozda otac, videti modricu ili tvoj zamotan vrat. Secas li se Svetlana, zvao sam te iz ljubavi Ceca, nase prve zajednicke noci. Bila si najlepsa i svi su gledali u tebe, a ja sam ih mrzeo, njihov pogled mi je smetao.

Da, da… malena moja, otisli smo pre ponoci, ljubili smo se, ljubili za sve zaljubljene u Novogodisnjoj noci. Secas li se malena moja, kako smo plakali zajedno kada su Gorana sahraniti hteli. On nam je bio jedini prijatelj, i onoga dana na Dunavu videli smo ga poslednji put… Mozda nam je hteo reci: „Dovidjenja, volite se iza mene“. Da, malena moja, plakali smo, plakali… Osecao sam tvoje suze na mojim grudima, a tvoj plac mi je parao srce. Da, Gorana vise nema, naseg jedinog prijatelja. Secas li se tvoje zakletve: „Nas sin ce nositi njegovo ime! „Da, malena moja, nas sin ce nositi ime moga brata, bice simbol ljubavi i prijateljstva prema njemu.

Nismo osecali vreme, a ti si stasala i bila svakim danom sve lepsa. kako smo se ludo smejali kada sam u tvojoj torbici trazio i nasao anti-bebi tablete, cigare. Da, malena moja, ludo smo se smejali a jos ludje voleli. Niko nam nije bio potreban, u svojoj ljubavi nasli smo sebe, i bili smo srecni.

Secas li se Svetlana, iz ljubavi sam te zvao Ceca, kada si svoga vojnika cekala na keju, zajedno smo citali poziv. Da, malena moja, ja sam morao otici, a ti si plakala… Onda smo se smejali.

Secas li se, malena, kada smo tvome ocu pokazali nase leve ruke, i rekli mu da se volimo. Da, on se ljutio sto smo to uradili bez njegovog znanja. Kako smo onda bili ponosni.

A onda, 25 septembar, na stanici pevaju reruti, rukama masu uplakane devojke, kao da zele da nam kazu: „Cekacemo da se vratite, i nasa belina bice ponovo vasa, nase usne mirovace dotle, a vi cete doci jednoga marta sa prvim vesnicima proleca. „

Voz je lagano otisao od ociju, devojke, malena moja u belim haljinama od svile. To je bilo nase poslednje vidjenje. U vozu smeh-pred ocima slikam kej, Svetlanu…

Pod nogama osecam kao da me opet more usijani kamencici od Sunca, da, malena moja, opet smo zajedno… ali u snovima. Drzimo se za ruke, trcimo, ti hodas ivicom trotoara, ti brojis korake, a ja ih ne osecam, ti letis, mases rukama, tvoja kosa prkosi vetru. Smejes se… DA, da malena moja, to su samo moji snovi.

Tvoja pisma sam bezbroj puta procitao, tvoju fotografiju sam uvek kraj sebe imao. I kada mi je najteze bilo, malena moja, mislio sam na tebe, na jedan daleki mart, na moj povratak kuci, na srecu o kojoj smo sanjali… Morao sam svega da se setim.

Znam i sada, volis sladoled od limuna, karanfil, Delona, Jagger-a, i mene… , da spavas na levoj strani. Da, sve znam malena moja, zelim da sve to ponovo vidim. Kupicu ti brdo sladoleda, i sve karanfile sveta, bezbroj Delonovih slika… Sve cu ti kupiti. Ali Svetlana, malena moja, zaboravio sam, sasvim sam zaboravio da je moja stvarnost surova.

Danas sam isuvise pricao, prvi put kad budem dolazio donecu ti karanfile i ovo pismo, a Goranu cu kupiti veliku loptu. Vecu od njega. I zajedno cemo doci, malena moja, da po ko zna koji put na tvom grobu ostavimo karanfile i pisma koja nikada nece stici. Da placemo, placemo do besvesti. Secam se Svetlana, iz ljubavi samte zvao Ceca, secam se naseg rastanka. Bila si u belom i plakala si. Plasili smo se. Cekala si Gorana, zelela si Gorana i cekala ga. Ali nikada nisam zamisljao, malena moja, da ga ti nikada neces videti. Znas Svetlana, on lici na tebe, samo su mu oci kao nebo plave. A u ocima tuga. Mali je i ne zna da mu majke nema, a da mu otac zivi daleko. Kad bude mogao spoznati da je simbol svega, sto sam imati hteo, ja plakacu dugo, do neba i dalje. Ucicu ga malena moja i tesiti sebe. I svima cu reci da si svoj zivot zamenila njegovim, i umrla kada si ziveti htela. Sa njim cu vecno ostati uz tebe.

(iz starih spomenara)

izvor: bgdcafe


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 1 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Manuel se ponaša kao da je pušten sa lanca

Znam,vratićes se jednom…

Tu noć kad si se udavala


Jedan komentar na “Sećaš li se Svetlana”

  • Anonimni
    20 novembar, 2009, 12:43

    Heart
    Prelepo!!!!

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump