Zbog čega se zaljubljujemo i volimo?

Kategorija [ LJUBAV I SEX, Sve o ljubavi ]

Zbog čega se zaljubljujemo i volimo?Zbog čega se zaljubljujemo i volimo? I zašto baš tu neku, posebnu osobu, koja možda na prvi pogled i nije naš “tip”?

To je večno pitanje psihologije ljubavi

i predmet istraživanja stručnjaka širom sveta. Ljudi su socijalna bića i teže zajednici, ali kako i gde se rađaju ta najtananija osećanja, “leptirići u stomaku” i osećaj da bez njega, nje, ništa više nije kao pre?

Šarm, ženstvenost, muževnost, lepota, duhovitost, mentalna snaga, želje za romantičnim doživljajima, samo su početni motivi naših izbora. Emotivna lavina koja sledi, velika je misterija prirode, koja potpuno briše važnost pitanja “zašto baš on, odnosno ona?”. Često to pitanje i ne postavljamo sami sebi, već uporno nastojimo da, sa izabranim partnerom, ostvarimo ono što smatramo idealom veze.

Ipak, psiholozi tvrde da je odgovor na ovo pitanje skriven u nama samima i da su osećanja koja nas obuzimaju određena mnogim faktorima – iskustvenim nasleđem, sećanjima iz detinjstva, iskustvima u primarnoj porodici, merilima socijalnog i kulturnog okruženja. Jednostavnije rečeno, biramo onog koga ćemo voleti na osnovu doživljenih iskustava, vaspitanja, normi koje smo usvojili.

Činjenicu da volimo pojačava i želja za “idealnim” brakom, ili trajnom vezom, koji su u modernom načinu života sve ređa pojava. Zbog toga, tvrde psiholozi, duboko u sebi sve više čeznemo za mirnim, udobnim, stabilnim i dugotrajnim odnosima. Jer, u ljudskoj prirodi je da nas uvek privlači ono što nam izmiče.

Psiholozi kažu da se do tog cilja ne može stići ako prethodno ne spoznamo sebe, svoje potrebe i želje. Ljubav je uzajamni odnos, pa da bismo se usaglasili sa nekim drugim, moramo to prvo da učinimo sami sa sobom.

Deluje veoma složeno, a možda postojimo baš zato da bismo mogli da živimo sopstvene izbore?

Stručnjaci tvrde da je odreći se maštanja, ideala, želja i napora da se bude u kvalitetnoj vezi, nasilje nad samom sobom. Ne postoji recept za dobar brak ili vezu, a i da postoji, oduzeo bi ljudima spontanost i hrabrost izbora u koje ulažu sve svoje emocije i energiju.

Psiholozi tvrde da su izbori partnera rezultati naše potrebe da proživimo iskustva koja nedostaju našoj svesti i duhu. Svako novo iskustvo nas oplemenjuje i zbog toga ne zaboravljamo trenutke koji su nam pružili veliku radosti ili veliko razočaranje. Ipak, da bismo sve to umeli da kanališemo, moramo da spoznamo sami sebe, jer izbori od nas i zavise. Težnja za ljubavlju i čarolija iskustva ljubavi jedini su pravi pokretači života. Zato i volimo, želimo da budemo voljeni i zadovoljni, jer čemu život ako ga ne unapređujemo, popravljamo i stimulišemo da bude sve lepši i kvalitetniji.

Neki stručnjaci tvrde da je svaka nova ljubav dublja i realnija. Studija koja je sprovedena na više od pet hiljada ispitanika svedoči da ljudi u svakoj novoj vezi sve jače i jače vole. To se događa jer sazrevamo, shvatamo šta želimo i očekujemo. Iako većina ljudi smatra da ne traži

ljubav, već da se ona sama dešava, psiholozi tvrde da to nije tako. Naime, potraga za ljubavlju nije svesna, ni planirana. Niko od nas nema “spisak poželjnih karakteristika”, niti traži osobu koja ga zadovoljava.

Antropolog Dejvid Givens tvrdi da je “hemija” između ljudi predvidiva. Naime, ako pogledamo potrebe koje su skrivene duboko u nama, kao što su, na primer, želja za dominacijom, nežnošću, razgovorom… itd, vrlo je jasno ko će nas privući. Taj pominjani “spisak karakteristika”, u stvari, je kod zapisan duboko u nama i ljubav se rađa kada te osobine prepoznamo. Kada “lociramo” privlačnu osobu, izrazi lica, poze, gestovi, neverbalna komunikacija, sve nam to šalje poruke koje se obrađuju u mozgu. Dakle, kada sretnemo privlačnu osobu, osetimo hemiju, a mozak nam pošalje signal da je to pametan izbor, delujemo potuno instinktivno i prepuštamo se osećajima ljubavi.

Iako ovo tumačenje ne deluje nimalo romantično, sve je više naučnika koji smatraju da je ljubav samo hemijska reakcija.

Oni koji misle da je ljubav nemoguće shvatiti i razumeti, tvrde da je ona kombinacija mnogo faktora i da je toliko komplikovana da ju je jednostavno nemoguće objasniti, koliko god da se trudimo. A, možda je i ne treba objašnjavati, već samo uživati u njoj.

Ljubav ili egoizam?

Neki filozofi religija smatraju da je čovek rođen nepotpun, nedovršen, nedorečen, pa otuda njegova čežnja i potreba za drugim, voljenim bićem koje bi ga upotpunilo, ispunilo, pomoglo mu da pronađe svoj put i ostvari svoju svrhu. U tome ljubav ima posredničku ulogu u stalnoj borbi sa samim sobom. Tek kada spozna sebe, postaje otvoren za potrebe i želje drugih ljudi. Sa ovim tumačenjem slažu se i neki stručnjaci, pa tvrde da je potreba za ljubavlju, u suštini, duboko egoistična, jer nam koristi da bismo otkrili sopstvene želje i potrebe.

Logika emocija

Ljubav se u literaturi često poistovećuje sa srećom. U stvarnosti to može ali i ne mora da bude tako. Svaki čovek ima lično poimanje sreće, za nekoga je to stanje potpunog zadovoljstva i smirenosti, za nekog odsustvo briga i patnje, za nekog ljubav. Zbog toga stručnjaci tvrde da ljubav podrazumeva sreću, ali često i neizvesnost, traženje, odricanje, bol, razočaranje…

Psihologija ljubavi upućuje na zaključak da je ljubav iracionalnog karaktera, da ima svoju logiku, zakonitosti i posebnosti. Skot Pek je napisao: “Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da žive jedno bez drugog, ali su izabrali da žive zajedno.” Možda toliko žudimo da volimo kako bismo sami sebi dokazali da smo u stanju da napravimo izbor.

Stvar hormona

Poznati autoritet u oblasti ljubavi i biohemije, doktorka Helen Fišer smatra da ljubav ima tri faze. Prva je požuda, kojom upravljaju isključivo hormoni i ona nema mnogo veze sa emocijama. Pojačano se u telima muškaraca i žena luči testosteron, što nas tera da pronađemo bilo kakvog partnera.

Druga faza je privlačnost, odnosno zaljubljivanje, kada se aktivira dopamin, hormon euforije. Ljudi koji imaju veći nivo ovog hormona, zaljubljivije su prirode. Aktiviraju se i serotonin (hormon sreće), kao i noradrenalin (hormon stresa). Zbog toga doktorka tvrdi da je zaljubljenost manična faza, kada ne funkcionišemo kvalitetno ni na fizičkom ni na mentalnom nivou. Bez obzira na dezorijentisanost, ona kaže da je to i najlepša faza ljubavi, jer su osećanja koja je prate prijatna i neponovljiva.

I treća faza je ljubav, odnosno faza kvalitetnijeg i dubljeg odnosa, koji je prestao da bude samo stvar hormona. Tek kada se uđe u tu fazu, treba da razmišljamo o budućnosti veze, kaže doktorka Fišer.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da, bez obzira na vrlo precizne rezultate koji su mnogo puta dobili naučnu potvrdu, još nije jasno zašto se zaljubljujemo i volimo. Jer, nivoi hormona pokazuju neke tendencije, ali one se ne odvijaju kod svih ljudi na isti način. A, opet, svi se zaljubljuju.

izvor: Novosti


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 3 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Brena snima film „Hajde da se volimo 4“

Volim te bez razloga

Zašto se odljubljujemo?


3 komentara na “Zbog čega se zaljubljujemo i volimo?”

  • 10 januar, 2010, 2:07

    Zasto se neko u nekog zaljubljuje,vjecno pitanje: Ja Stevo nikolic rodjen u Banijskom selu Zivaji necu komentarisati gore napisano o zaljubljivanju,pokusacu da razmisljam na drugi nacin: ! Vidite za mene je Biblija jedna velika zabluda koja se koristi historijskim cinjenicama i stavlja ih u Bozanske konotacije i premise. A ja stevo mislim da je SUNCE u stvari pravi izvor zivota na zemlji i cijeloj vaseljeni. Poznato je da nam Sunce salje: Toplotu, Svijetlost i Radio frekvencije.Radio frekvencije mogu biti paralelne i ukrstene. Posto ima vise vrsta ljubavi to znaci da ima i vise vrsta ukrstenih frekvencija i vise vrsta paralelnih frekvencija. E sta sad: Nas mozak registruje ono sto oci vide i ono sto usi cuju i samim tim dolazi do stapanja frekvencija koje su u sprezi sa zeljom produzenja vrste. Ako je narocito Zensko u fazi Ovulacije sto znaci prirodan instinkti potreba za oplodnjom njezina hipofiza pocinje da salje posebne vibracije kao ajmo reci atraktivnom muskarcu. Posto je SUNCE kompjuter nad kompjuterima, sunce stapa te vibracije i valne duzine u jednu i radja se ili bolje reci stvara se tako zvana Ljubav.Znaci potreba za produzenjem vrste i uocavanje i pomoc Suncevih za tu priliku kompjuterskih radio valnih duzina dolazi do zajednickog produkta kojeg iz ko zna kojeg razloga zovemo LJUBAV.Mogao bih jos da filozofiram o zaljubljivanju ali za sad dosta. Postoji jos jedna rijec zgodna za ovakvu vrstu filozofiranja,a to „VOLJA“. VOLJA i LJUBAV imaju toliko zajednickog,a isto toliko i razlicitosti. Pa evo ovom prilikom otvaram javnu raspravu o rijeci ili bolje reci o stanju dobre ili lose Volje. Sta je to u stvari „VOLJA“ ili sta je to LJUBAV odnosno Zaljubljivanje…..! Pitanje svih pitanja su „SUNCE“,“VOLJA“ i „ZALJUBLJIVANJE“…..?…..!…..Zivjeli…..!

  • a
    22 januar, 2010, 23:50

    boja glasa ima veliki uticaj u zaljubljivanju Shame Shame Shame Shame

  • Mary
    14 septembar, 2010, 21:56

    Heheheh a ja zaljubila sam se xD Razz

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump