Moj lopov i ja

Dan kao i svaki drugi dosadan…a kakav bi mogao i biti u tudjoj zemlji ali ipak za razliku od drugih za mene nekako poseban…Bas danas osjetih jaku zelju da jedan dio svog zivota tj. pricu o mojoj najvecoj ljubavi ostavim na stranici vaseg sajta.Secam se svega kao da je juce bilo a ipak je proslo dosta vremena od naseg zadnjeg susreta.Sve je pocelo ovako…Slucajno srecem jednu od poznanica necu reci drugarica jer je nisam smatrala tako i ona mi u sali nabacuje kako se neki decko raspitivao za mene…Ja sve to vise nekako obrcem na salu ali joj ipak obecavam da cemo se upoznati jer je on zamolio…Dok prica o njemu koristi sve najbolje epitete te on je cool,sladak,privlacan bla bla bla…a ja pomisljam u sebi dobro zenska glava ajde da vidim i to cudo..Taj dan sam joj rekla da cu izaci i eto da cu se ako nista upoznati s doticnim..Ostatak dana sam provela u razmisljanu ko bi to mogao biti jer mesto u kome sam zivela je zaista bilo malo i svi smo se znali izmedju sebe…i ako je toliko cool i cute kako ona kaze kako to da ga nisam vec ranje primetila..Polako dolazi vreme spremanja,sminkanja i konacno izlazak..Stizem u lokal gde smo se dogovorile da se nadjemo pomalo nervozna lomeci prste…razgledam i heh konacno primecujem separe i moju doticnu poznanicu sa dvojicom momaka…i dok pravim prve korake u sebi promrmljah :“Eh sad samo nemoj da se izblamiras kao sto mi se desavalo vise puta prilikom upoznavanja naravno ne mojom krivicom.Konacno stizem do separea..i pocinjem sa kao u fazonu jao bre jedva sam vas nasla i onim svakodnevnim cao cao ja sam ta i ta…NJih dvojica mi govore svoje ime sedam i vec pocinje neka tema za rzgovor..Dok caskamo u par navrata primecujem da se moji i Milanovi pogledi susrecu..aha to je taj kontam u sebi…Pa dobro nije bas onakav kako ga je ona opisala ali nije ni los moze proci hehe.Posebno sto mi se svidelo kod njega je smisao za humor..te noci sam se puno smejala njegovim raznim dozivljajima..Vreme je tako brzo prolazilo i odjednom primetih da se lokal prazni sto je davalo znak i nama da je vreme da se kupimo kako ja imam obicaj da kazem.Predlazem im da idemo ili negde drugo ili boze moj kud koji mili moji..Poznanica se vadi kao kako sutra mora rano da ustaje i da joj se ne ide nigde..a i Milanov drug pronalazi neki izgovor.Pa dobro kontam ako necete necete nista onda idemo kuci..Milan se odmah nudi da me isprati kuci jer kako on to kaze danas se svasta desava pa nebi zeleo da idem sama…Pristala sam a i verujte mi ko bi mogao odgovoriti sa ne tim zelenim okicama.Caskali smo tako uzput i odjednom me snazno okrenuo na sred moje ulice i poljubio eh kako je samo on znao..Priznao mi je da mu se duze vreme svidjam ali nije znao kako da mi pridje..Ja sam bila pomalo zbunjena ali srecna…ispunjena nekim cudnim osjecajem..Iod te veceri dva zelena bisercica su bila i moje danas i moje sutra…legala sam i budila se s njim na usnama..Vidjali smo se skoro svaki dan ponekad cak i vise puta…Secam se samo jednom da smo napravili pauzu jedan dan se nismo videli i vec smo obadvoje bili posizili..Potrcali smo jedno drugom u zagrljaj i tad mi je moj dragi Milan rekao reci koje mi i dan danas znaju dusu razoriti i baciti me u setno raspolozenje..Da ovako je izustio:“Malena puno si mi nedostajalaaa…Volim teee veruj mi…ne zelim nikad da se rastanemo..A ja ja sam ga ljubila kao luda i cini mi se od tada volela sve vise i vise..I bilo je lepo jedno vreme ali kao sto kazu sve sto je lepo isuvise kratko traje te je tako bilo i s nama..Pocinju prve svadje..prvi nesporazumu ali sve odbacujem na to da je svaki pocetak tezak i da cemo prevazici to…Sad se vi verovatno pitate zbog cega svadje?Moj dragi je ziveo nekako isuvise brzim zivotom bio je on dobar imao je neiskvarenu dusu ali ipak nekako prljavu proslost koju je vukao za sobom.Pored svega toga jednog dana saznajem da je bio cak s nekom devojkom i to me rusi do kraja…nocima nisam mogla da spavam plakala sam vristala..trazila objasnjenje“Boze zasto zasto se sve to meni bas desava“.“Zasto sam uvek ja zrtva surove stvarnosti..Pitanja su se nizala a odgovora nije bilo…S Milanom sam pocela redje da se vidjam a i kad bu mu nesto nabacila poceo bi sa kao „Ti nisi normalna kako mozes tako nesto i da pomislis da bih te varo i bla bla …bio je dovoljno ispraksan pa bi na kraju uvek izlazio kao pobednik..Tih dana utjehu sam nasla u cigaretama i ispijenim soljicama kafe.Imala sam prijateljice ali verujte mi nijedna nije znala da mi svojom recju olaksa dusu i da me barem koliko toliko svati..Mozda zato sto smo bile i mlade i sto nisam imala ni s jednom starijom osobom da popricam pa da me uputi ka pravom..Znate kad bi se ispovedala s vojim prijateljicama one bi mi cas rekle kao“Ti nisi normalna odjebi ga…kako mozes biti s njim „a vec za koji min bi reci“Ma dobro ako ga volis onda predji preko svega“Posle toga sam svatila da me ne mogu razumeti u potpunosti sve do onog momenta dok to i same ne dozive…I pored svega sto mi je radio moj zeleni andjeo je i dalje za mene bio najbolji i jedini na svetuu…moj lopovcic kako sam ga znala zvati je bio sve ono o cemu sam mastala kao klinka..Svadjali smo se sve cesce i cesce i doslo je i do prvog raskida…koji je bio neizbezan..bilo mi je tesko ali sta sam mogla..Druge sam lagala da je sve gotovo a u sebi prizeljkivala da ga opet imam kao pre…da setamo pored reke zagrljeni srecni…da mi bar jos jednom kaze „Malena volim te“…i da jos bar jednom zajedno poslusamo pesmu od grupe Valentino-Volim te jos(inace moju omiljenu).I posle kraceg vremena imala sam ponovo mog zelenookog samo nekako nije to bilo to..rekao mi je“Malena volim te“,cak smo i setali ponovo pored reke zagrljeni samo sto nismo vise bili srecni kao pre i pesmu od Valenitna smo slusali ponovo ali i ona kao da je sada bila otpevana na drugom jeziku…Toliko sam izgubila poverenje posle te njegove prevare da bi sumnjala i u najmanju sitnicu cak i onda kad je mozda govorio istinu…Jednom secam se da se oseco nekako skroz potisteno i rekao mi je da se prosetamo do reke jer bi mu to prijalo.Pristala sam i tada secam se to vece moj andjeo se otvorio kao nikada do tada..Pricao mi je sve o svom zivotu o svim problemima o prljavoj proslosti a ja sam mu kroz plac i jecaje govorila da ce sve biti ok…da ce mu nasa ljubav dati snagu da to sve zaboravi i nastavi dalje..On me nemo pogledao i izustio“Malena pa sta bi ja da nemam tebe“Slatko sam se nasmejala i vec priblizila svoje usne njegovim i pocela ga ljubiti….Mrsio je moju kosu…tepala sam mu kao malom detetu..prijalo mu je to..Znao je moj Milan da je jedino meni mogao dusu da otvori skroz…da sam jedino ja uvek bila tu za njega..To vece je bilo mozda kad bi morala da izdvojjim jedno od najlepsih…Nasa sreca i ovog puta kao i prethodnog nije potrajala dugo…Opet smo se zakacili…opet sam se osjecala losee..opet je moje lice bilo vlazno od suza…moj zelenooki je opet ucinio nesto sto nije smeo…Ovog puta sam bila skroz razocaran i ogorcena..Nasla sam ga u gradu i sve mu sasula u lice..sve ono sto sam mozda dosta puta precutala….Zelela sam da izbacim iz sebe jednom zauvek taj bol koji je bio na mom srcu.Ovaj put me je morao saslusati do kraja …i slusao je…Videla sam cudan sjaj u njegovim ocima znala sam da me je voleo ali na neki cudan nacin..Ni dan danas neznam otkud mi tolika snaga i hrabrost da mu sve istresem u lice…Cak sam mu rekla da me vise nikada nece imati da on cak ni nije vredan mene..da zasluzujem mnogo boljeg…Sve je to slusao i nemo me gledao da bi na kraju rekao „Malena ako odes odneces i moje srce“….Odneces mi srecu…U sebi sam pomislila heh a ko je odneo moju srecu…ko je ukrao osmeh s mog lica?Trgla sam se iz razmisljanja i rekla mu vise iz nekog besa nego sto sam zaista to zelela da je ovo zbogom zauvek…da je jednom moralo i to da se desi i tako dostojanstveno odsetala od njega.Vidjala sam ga posle ponekad bi se i pogledi susreli ali nista nije bilo kao pre..Dugo nije imao devojku a onda je naletio na jednu i ubrzo je ozenio i otisao s njom u inostranstvo…On se izvukao a mene kao da je zauvek prokleo…posle njega nikad vise nisam osetila sta je ljubav a pruzala mi se sansa dosta puta..Imala sam dosta momaka ali sve njih sam tako hladnokrvno ostavljala kao da sam se njima svetila za sve sto mi je on radio..Dragi moji citaoci pokusala sam da prebolim mog zelenookog time sto sam samu sebe ubedjivala da ga ne volim vise i verujte mi uspela sam posle duzeg vremena….Sada ga se cesto puta setim kad caskam sa prijateljicama o bivsim ljubavima ili kada slusam pesmu od Valentina ali sve se zavrsava na tome…Nadam se i iskreno zelim da ce jednoga dana naici osoba koja ce mi znaciti mozda isto onoliko koliko mi je znacio moj lopovcic ako ne i vise…Vama dragi citaoci hvala sto ste bas moju pricu odabrali za citanje..Nadam se da ste bar nesto poucno nasli u svemu ovome…

izvor: Bgdcafe


Podeli sa prijateljima

» NAPIŠI KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Malena…

Slađa Delibašić: Vesna je želela da bude JA! /intervju/

Mira Škorić: Ja sam bre bila higijeničarka u kući VB!


Nema komentara na “Moj lopov i ja”

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump