Ljubav je za hrabre

Ljubav nije prava ako nije slepa…ona je nedodirljiv i neobjašnjiv pojam koji treba da se doživi i oseti.

Veliki pisci i pesnici su objašnjavali taj fenomen na različite načine,neki su o toj pojavi pričali sa preuveličavanjem i oduševljenjem dok su pojedinci govorili o njoj kao nesvršenom činu jedne velike životne drame!

Ja bih se ipak složila sa mišljenjem starih Grka, da je ljubav bolest,da je zaljubljen čovek bolestan.

U početku mi to nije bilo jasno ali je vreme pokazalo da je mišljenje starih mudraca sasvim opravdano.Ako istinski voliš nekoga to znači da živiš u toj voljenoj osobi,ne znaš za granice,ponekad svoje osećanje pretvoriš u iluziju. Divan je osećaj kad si zaljubljen. Sve je divno,slakto,lepo i bezbrižno. Tako prolaze dani,meseci,godine a onda se desi veliki preokret. Svi ti slatki trenuci, divna sećanja mogu da se pretvore u veliku borbu za opstanak ovog fenomena. Zapravo ljubav nije prava ako ne boli,ako nekog zaista voliš trebaš da osetiš i bol,patnju,strah,a ako sve to prebrodiš znaćeš da si uspešno prošao „test“.Mnogi parovi stavljaju svoj ponos u prvi plan.Ali greše,mnogo greše…Ako zaista oće da iskažu tu veličinu ljubavi trebaju da zaborave na ponos i da opraštaju.U danešnje vreme se vodi jedna prava bitka u smislu : Ko će s kim pre i brže da raskine! Na taj način ne dopustaju ni sebi,a još manje partneru da otvore svoje srce.Osetila sam na svojoj koži kako ljubav može da preraste u velikog krvnika i osvetnika.Kako zna da te natera na nesnosivi bol,užasnu patnju i ledene suze.Iako u tim trenucima nismo svesni moramo znati da nas to čini jačim i hrabrijim osobama koje nikada ne tonu pri prvom udarcu. Ja sam zaljubljena već dve godine,srećom ljubav mi je bila uzvraćena.Bili smo jako srećni,zapravo to je bila i ljubav na daljinu pošto je on grk i živi u svojoj domovini.sve je bilo u najboljem redu do trenutka kad moj dečko nije doživeo saobraćajnu nesreću.

Njegov drug mi je javio da im se survao autobus kad su se vraćali sa policiske vežbe,bila sam u šoku,nema za bilo kakve savete,gluva za bilo kakve utehe. Prošlo je dva meseca a on je još bio u komi,činilo mi se da je ceo svet protiv mene da su moji snovi srušeni,da moje srce koje je kucalo za njega polako prestaje da živi.Moji roditelji,drugovi,drugarice su počeli ozbiljno da brinu za moje zdravlje.Iako sam spolja izgledala bledo,krho i slomljeno u dubini mog slomljnog sveta vukle su me neke vode skrivene nade da će se on osvestiti i da će sve biti kao pre.Ipak sam u sebi imala trunku hrabrosti i plamen vere.Doktori su se skoro oprostili od činjenice da će preživeti a ja nisam dozvolila da dopustim da iz mog života nestane najbitnija osoba.Počela sam jako često da idem u crkvu,da se molim,jedino sam u tome našla spas i blagu utehu. Moje oči više nisu imale snage da plaču.Nisam imala snage ni da govorim jer sam imala utisak kao da me nešto guši i da uporno strah da gubim oće da me natera na poraz.Ali ne! Nisam se predala lako bila sam uporna,nakon 2 meseca i 6 dana osvestio se.To mi je bilo jedno veliko olakšanje ali ne zadugo,saopštio mi je da pronađem drugu sreću jer nećeda dozvoli da patim za njim.Počeo je da ignoriše sve moje pozive,poruke uzaludan trud…Osetila sam istinski bol,neumoljivu tugu a još više nemir jer nisam mogla da imam informacije da li mu je bolje… Ni ujednom trenutku mi nije palo na pamet da ga mrzim,da mu se svetim ili da mi na pamet bude samo ponos. Živela sam kao senka,ni sam ni sa kim pričala,pred očima su mi se rojile slike divnih trenutaka koje sam provela sa najiskrenijom i najplemenitijom osobom koju sam ikad upoznala.Društvo me je nagovaralo da izađem iz kuće,da se razvedrim ali bilo je beskorisno.Nakon 6 meseci sam sakupila snagu poslala mu poruku da pitam kako je.Na veliko iznenađenje odgovorio je i pitao me da ponovo budemo zajedno.To je bio najsrećni dan za mene nakon onih bledih,nemilosrdnih i krvavih nekoliko meseci. Ljubav je za hrabre a svi smo mi hradbi na svoj način. Iako mi se činilo da gubim znala sam da ću da pobedim i da ću sve nekako da prebrodim.Neki su mi govorili da mu ne oprostim jer treba da imam ponos,ali to je za mene jako cinican savet,jer ipak ne treba biti sebičan i svojeglav.Ne shvatam kako neko nekog može da mrzi ako ga je prethodno voleo?Kako ljubav može da se pretvori u pepeo mržnje? Ne dozvolite to sebi,ne dozvolite da vaša ruka dotakne dno propasti. Čuvajte u sebi nadu,jer smo svi posebni na svoj način!

Nisam ovo ispričala iz nekog hira,ili da bi pokazala sebe u ovoj priči kao nekog „junaka“ nego zbog toga jer oću da pokažem da svi mi zaslužujemo da budemo srećni sa onima koje volimo i da nikada ne trebamo da se predamo.

Plamen ljubavi je uvek upaljen,nekada zna da opeče i zaboli ali na nama je da ga održimo i da ne dozvolimo da ga ugase vetrovi besa,mržnje,osvete i straha.

izvor: bgdcafe.rs


Podeli sa prijateljima

» PROČITAJ 2 KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Vera u ljubav za ljubav

Ljubav je robija

On-line ljubav


2 komentara na “Ljubav je za hrabre”

  • Danijela-Daca
    18 marta, 2010, 3:46

    ne znam shta bih mogla reci na owo swe a da bude originalno…jednom rechju cu reci..SAWRSHENO … Yes Heart Wilt

  • ana
    30 januara, 2012, 20:18

    predivna prica… Heart

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump