Mister G.

Mister G. je tog kasnog popodneva sa velikom mukom otvorio oči.
Kako je strašno probuditi se tako teško mamuran na sumrak dana.
Još je mnogo teže probuditi se sam.
Mister G. je imao 35 a izgledao je kao da ima 45 godina. Dovoljno je reći da dvadeset godina ovaj čovek sebe bombarduje svim raspoloživim sredstvima . U pitanju je zloupotreba : lepka , bronze , marihuane, hašiša , artana , bensedina , metotena ,heroina, trodona , valijuma , LSD – a , kokaina i svaka vrsta alkohola Dalje nabrajanje raznoraznih farmaceutskih proizvoda ili biljaka bilo bi degutantno.
U svakom slučaju strašno teško je padalo svako buđenje Mister G-iu.
Tog jutra prvo što je uradio je brz pokret rukom koju je zavukao u džep od pantalona , morao je da proveri da li su tu četiri ’ Eksa ’ koje je sačuvao za buđenje. Tablete je popio bez vode i tada se setio da ima još tableta u kutiji i to tu negde u krevetu.
Prevrćući po posteljini I trazeci kutiju bensedina on opazi tragove zgrušane krvi, namršti se ne prekidajući da prevrće oko sebe, uz to zakači I teglu sa opušcima I prosu je u krevet. Pakleno besan u očajanju on pljunu u sopstveni krvet. Nekako je uspeo da pronađe preostalu tablu. Ponovo bez vode on sasu u sebe pet komada od po deset miligrama . Ubrzo malo smireniji, pobaca svu posteljinu na pod I u sedećem položaju stade čekati da naleti prvi “ talasić ”. Kada je to dočekao poče razmisljati gde bi mogao da krene . Tada shvati da ne zna odakle je sinoć došao, to mu se kao I obično nije svidelo.
Morao bi da izađe , to svakako , iz te “ jazbine ” , kako je nazivo mali ruinirani stan . Odatle se podrazumevalo neumorno bežanje a kasnije prinudno vraćanje u polu – komatoznom stanju na košmarno spavanje. Teško može da se zamisli ponor kojim je ovaj čovek kao kamen padao. Već poznata priča , ista ta koja izaziva kod ljudi bes I u isti mah interesovanje , sažaljenje I u isto vreme najstrašniji sud.
Na sumrak Mister G. je sedeo na palubi malog brodića. Pio je pivo , drugo za nepunih pola – sata.
Napolju je da izuzmemo Mister G –a kao prizor , bilo veoma prijatno, mirna voda , poslednji odsjaji Sunca , miris nadoilazeće svežine.
Mister G. je imao sagovornika , starog alasa , alkoholičara koji je kusao svoju ko zna koju po redu čorbu za taj dan. Alas je pitao Mister G –a. o planovima za budućnost . Mister G. je pogledao u reku i namrštio se , nije odgovorio.
Ipak , raspolozenje se zahuktalo, posle piva G. je poceo da se “šminka” vinjakom.
Priču koju su vodila ova dva užasna čoveka rasturi krik, očajnicki poziv za pomoc.
Mister G. je video u vodi dva mladića , jedan je već tonuo dok je drugi urlikao I pokušavao da ga izvuče.
Već podosta “ohrabren” G. bez razmišljanja skoči u vodu I nezgrapno poče plivati ka davljenicima. Ispostavilo se da razdaljina nije mala I G. se već posle nekoliko zamaha umorio ali je ipak plivao dalje. Mladić koji je tonuo se skoro nije ni video , dok je njegov prijatelj pokušavao da nešto učini sve vreme urlajući i tako gubeći snagu. Dok je Mister G. mislio da se priblizava reka je nosila mladiće sve više guseći I poslednju nadu.
Na strahotu nekolicine prisutnih na obali i zaprepašcenje Mister G –a momci odjednom nestadoše.
“Pakao na vodi “ , pomisli nekako bezbrizno Mister G. , vracajući se na obalu. Čim je izasao okrepio se sa par vinjaka. Ispijajući on sa suncem očima vide mladića sa susednog splava koji mu se približava. Mladic mu je bio poznat, on se sa poštovanjem pozdravio I predlozio mu “setnju”.
Mladić je pušio heroin I sada je pozvao Mister G. da ga počasti.
Kada se vraćao iz “šetnje” Mister G. je “blažen” razmišljao po ko zna koji put o tome kako tako lako svaki put slučaj nanese nekog…
Na utopljenike više nije ni mislio. Policiji koja je stigla dao je lične podatke, izjavio je šta je imao , popio piće I otisnuo se ka centru grada.
“Kako dobra noć” , razmisljao je ,” koliko je ljudi večeras napolju , ima devojaka , ima lepih lica , ima I inteligentnih lica , stvarno dobro , dobro je I da sam se osušio , dobro je I da nije toliko vruće”. Jedino što mu svako veče nije prijalo , ali morao je to da “prevazidje” je noćno žickanje.
Svaku noć je morao da skupi za minimalnu zalihu za sutra, bez toga se nije vraćao, bez sigurne zalihe nije smeo da spava.
Večeras je rešio da se “nacrta” ispred dosta velikog kluba gde dugo nije stajao. Brzo je skupio za sutrašnju “jutarnju toaletu”. “Ne mora da bude kao danas ali dovoljno je…” , zaključio je mirno.
Noć se zahuktavala , G. je sa ludačkim osmehom koračao ulicama razgledajući šta se dešava. Dosta ljudi , letnja noć , zvezde, raznobojni automobili , raznorazna muzika , ulična svetla , semafori , zelene površine kao tihe oazice , glasovi , mnoštvo glasova , kao jedan veliki jasan govor nekog ko se obraća samo njemu , govori mu bez prekida diže ga iznad grada , spušta ga do usamljenog cveta , raspoznaje svaku senku , daje mu praskavo iskustvo svemoguće brzine , okreće ga kao aerodinamična kapsula , posle toga ga tiho spušta I iznova šapuće zvucima , bojama ,strujanjem vazduha, tako mu daje da se dobro oseća da nijedna situacija sem te nije poželjna. To u većini slučajeva tako I biva , obično je takvo stanje samo sebi dovoljno kao potpuna katastrofa I paradoksalno kao vrtoglavi užas koji u potpunoj laži daje privid blaženstva.
G. se nije umorio , sedeo je na kamenim blokovima starim na hiljade godina I gledao na velik park ispred sebe. Smejao se sam sa sobom, smejao se glasno , ni sam ne znajući čemu.
“Ej stari , tebi je baš dobro a ? “
G. je dobio društvo, dva momka I jedna devojka seli su pored njega I uz pomoc vina koje je kružilo upustiše se u delirični razgovor . Smeh se svaki čas pretvarao u jezivo cerekanje. I sama tvrdjava pobegla bi ispod njih da je to mogla.
Najedared poče duvati poprilicno jak vetar , G. je uživao , vetar mu je tako prijao da on otkopča košulju I u stanju potpune razularenosti poče sebe maziti I trljati po grudima. Oblizivao se jezikom I tražio deci da donesu još vina.
“ Matori ti si potpuni fleš” , prokomentarisala je devojka.
G. se otvorio :
“ Ja sam vatra , ja sam voda , ja sam vetar koji hoda ,
ja sam pustoš tvoga doma , ja sam krik tvog nervnog sloma ,
ja sam drum kojim tvoja bosa noga hoda , ja sam poslednja noć tvog mladog doba ,
ja sam vatra ja sam voda , ja sam vetar koji hoda… “
Smeh , ludački smeh . Momci su se valjali I čupali travu izmedju kamenja I njome posipali
Mister G. – a.
Vetar je pred jutro udarao dosta jako. G. se ipak dosta raspričao.
“ Tamo gde sam na sumrak bio , tamo gde sam besomucno pio tamo ste se utopili vi mali stvorovi , prividjenja , utvare , splinovi ste , pokajte se da ne nestanete u ognju paklenome.”
Strašno uzbudjenje kod mladih ljudi.
“ Lud , lud , matori je potpuno lud , eto vidiš ima jos po neko…”

Sunce je izašlo , G. ga sa osmehom dočeka , sam . Vreme je bilo da ide .

Sutradan negde oko dvanaest G. se probudi ,nasilno .
Pored njega živeo je Mister H. koji je I danas krvavo psovao I tresao čitavu zgrad. Uobičajeno, nameštaj se pretvarao u krš , deca su vrištala , deca su krvarila , žena je odavno poludela I ona je vrištala.
G. je ležao I u sebi psovao komšiju. Oči su mu se I pored velike buke sklapale.
Čuo je pre nego što je zaspao :
“ …da, krvavu vam majku jebem, zapaliću… imate da cvrčite , kao …”
G. se nalazio u svom komatoznom snu kada mu je stan bio vec pun dima I vatra liznula kroz vrata.
Poslednje sto bi detaljnije opisao G. da je ostao ziv je plamen na njegovom telu.
Ruke u plamenu. Noge u plamenu . Kosa u plamenu . Lice u plamenu. Oči u plamenu.
izvor: bgdcafe.com


Podeli sa prijateljima

» NAPIŠI KOMENTAR

Pogledajte još i ovo:


Doktor Boki i mister Jovanovski

Partizan ulazi iz „Arene“ u evropski G8!

„D&G“ okupio elitu!


Tagovi: [ , , , , ]

Nema komentara na “Mister G.”

Obavesti me o novim komentarima na e-mail (moraš da upišeš svoju e-mail adresu). Prijava bez pisanja komentara.

Klikni na smajli koji želiš da koristiš:
(bez previše smajlića po poruci)

SmileBig SmileGrinLaughFrownWinkKissRazzAngelAngryReally AngryConfusedThinkingCoolEvil GrinReally PissedCryWiltShameCuteKissingShockTrembleFoot in MouthIDKQuestionSweatGo AwayHug RightClapDanceVictoryYawnFemale FighterSoldierStarvingHeartYesNoBeerCoffeeRoseJump