Arhiva za ‘Zdravlje i stanje duha’ kategoriju

Naučite da se smirite

Život u užurbanim velikim gradovima često zna biti preterano stresan. Jednostavno teško je pronaći mesto na kojem se možemo odmoriti bez buke automobila ili telefona. Nerietko čeznemo za morem, selom i malim gradovima kako bismo osetili bar malo mira.

Pročitaj više…

Boje leče

Voće i povrće zelene boje, na primer, bogato je saponinima koji snižavaju holesterol

Pročitaj više…

Ciste na jajniku

Bol i osećaj neprijatnosti u stomaku samo su neki od simptoma cista na jajnicima.

– Cista na jajniku često izaziva veliku paniku zbog straha od zloćudnosti,

Pročitaj više…

Kako pobediti migrenu

Migrenozna glavobolja zagorčava život mnogima. Međutim, uz upotrebu lekova, izbegavanje svega što uzrokuje bol i primenu raznih metoda opuštanja, danas se s njom može lakše živeti.

Migrena je jedna od najčešćih vrsta periodične glavobolje. Manifestuje se pulsirajućom boli u jednoj strani glave praćenom mučninom i nagonom za povraćanjem, a ukoliko se ne leči može trajati i do 72 sata. U detinjstvu i kod starijih osoba je ređa, ali može početi i pre desete i potrajati do sedamdesete godine života. Smatra se da od migrene pati 20 posto ukupne populacije, posebno osobe srednje životne dobi. Danas samo u Evropi od migrene boluje najmanje 65 miliona ljudi. Interesantno je da žene pate od napada migrene mnogo češće nego muškarci. Učestalost migrenskih napada vrlo je različita – ponekad se javljaju i do nekoliko puta mesečno, a kod pojedinih ljudi tek nekoliko puta u toku života.

Pročitaj više…

Psihologija emocija

 

 Zašto mi bežimo, smejemo se, plačemo, vičemo? Ovo pitanje zvuči trivijalno, a odgovor se sam nameće: zato što smo uplašeni, radosni, tužni ili ljuti. Ukoliko nastavimo da postavljamo pitanja, možemo se zapitati kako znamo da treba biti uplašen, radostan, tužan ili ljut? Da li je neophodno da razumemo značenje situacije u kojoj se nalazimo da bismo emocionalno reagovali na odgovarajući način? Drugim rečima, da li je mišljenje neophodno za osećanja?

 

 

Pročitaj više…

Anksiolitici ili antidepresivi

Dok se anksioznost (ukoliko nema primese depresije ) može lečiti i sredstvima za smirenje (anksioliticima -samo u pocetku terapije) i antidepresivima, obrnuto ne vredi – depresija (bez anksioznosti)se leči samo antidepresivima.Jedan od najvećih problema u lečenju poremećaja raspoloženja psihofarmacima jest pravilan izbor. Iako se na tržištu nalaze vrlo dobri lekovi za sve oblike i kombinacije poremećaja raspoloženja, postoji opravdana sumnja da ih lečnici pogrešno propisuju te da potom ne prate razvoj pacijentova zdravstvenog stanja. Pacijent kojem je preporučen pogrešan lek u pravilu veruje lečničkoj procjeni i misli da do poboljšanja ne dolazi zato što treba proći još neko vreme, ili odustaje od uzimanja bilo kakvih lekova s delovanjem na nervni sistem.

 

Pročitaj više…

Depresija

 

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo. Verovatno velika većina ljudi zna šta je depresija, ali ne bi bilo loše podsetiti se, jer mnogi ljudi ipak mešaju depresiju sa običnom kratkotrajnom tugom i sličnim stvarima.

Depresija je jedno mentalno stanje koje se karakteriše DUGOTRAJNIM osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine.

 

Pročitaj više…

Anksioznost

 

Anksioznost predstavlja najčescu bolest današnjice, stres je glani uzrok anksioznosti, prema jednom istraživanju čak 70% mladih ljudi boluje od anksioznosti.Anksioznost i depresija su različite ali mogu da se povežu. Osoba koja pati od anksioznog poremećaja oseća konstantnu uznemirenost zbog jačeg lučenja adrenalina, ne zna šta joj se dešava i želi da se oslobodi te uznemirenosti, ona se bori!Dok depresivna osoba nema volju da se bori.Često zna anksiozna osoba pasti u depresiju, jer se stalno pita “Zašto mi se to desava???“, “Zašto baš ja?“, “Hocu normalno da živima!“, i ne zna kako da izađe iz začaranog kruga.Treba zapamtiti da se anksioznost uspešno leči pomoću lekova (antidepresiva) koji ne izazivaju ovisnost i ne piju se stalno i pomoću vežbi za opuštanje.Anksioznost ne nestaje preko noći, vremenom ce  se osoba rešiti svih tegoba jer anksioznost se uspešno leči!

Pročitaj više…

Vrste Fobija

Fobije predstavljaju poseban oblik straha koji se vezuje za određene objekte, situacije, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobijski strah,svesne su da je on nerealan,nelogičan ili čak preteran.Reč fobija potiče od grčke reči “fobos“ što znači bekstvo, užas, panika, strah.

 

 

 

Pročitaj više…

Stranica 4 od 41234