Arhiva za ‘Kućnji ljubimac-pas’ kategoriju

Belgijski oštrodlaki ovčar (Laekenois)

Uši su trouglaste, uspravne i ne preduge. Vrat je vitak i mišićav bez podbratka. Telo je snažno i ne sme biti labavo. Visina je skoro jednaka dužini tela zato pas deluje kvadratično. Udovi su vitki i snažni. Izvanredno je pokretljiv i brz. Rep je srednje dug i jako odlakan. Laekenois ima oštru dlaku koja je raščupana, tvrda i gusta. Dlaka je jednako duga po celom telu dužine oko 6 cm. Oko očiju i na zadnjici je još duža mada kraća od one kod briarda. Brada je poželjna. Boja: crvenkasto smeđa ili siva sa mrljama boje čađi. Pasmina je dobila ime po kraljevskom gradu Laeken u čijem obližnjem selu ju je duge godine uzgajao neki ovčar a kasnije i njegov sin. Izvor nije poznat. Vrlo verovatno je u srodstvu sa holandskim oštrodlakim ovčarom. Laekenois je najređi medju svim belgijskim ovčarima. Jedino u Holandiji je odomaćen. U Belgiji nije poznato nijedno leglo tih pasa.

Pročitaj više…

Belgijski kratkodlaki ovčar (Malinois)

U odnosu na druge belgijske ovčare kratkodlak je. Gusta dlaka je posebno kratka na glavi, spoljnjoj strani ušiju, licu i donjim delovima udova. Nešto je duža na vratu (gde pravi okovratnik), na donjem delu ušiju i na repu. Boja: crvenkasto smeđa a lice je crno. Uši su uspravne, oči smeđe, prednji udovi stoje potpuno okomito. Laici ga ponekad zamene sa nemačkim ovčarom mada je malinois puno nežnije telesne građe nego nemački ovčar i visok je samo do 62 cm. Telesna težina oko 30 Kg. Doživi starost do oko 12 godina. Ime je dobio po mestu Malines, flamanski Mecheln. Tamo su uzgajali kratkodakog ovčara koji je 1891 godine ušao u belgijski pasminski standard. Tada su mu odredili i današnju boju koja mora biti smeđe crvena. Odličan je, višenamenski upotrebljiv radni pas. Izdrži različite situacije i imali su ga kao policijskog psa čak i u belgijskom Kongu gdje se odlično pokazao.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki ovčar (Tervueren)

Kategorija [ Kućnji ljubimac-pas ]

U poređenju sa drugim belgijskim ovčarima najsličniji je groenendaelu po spoljašnosti i osobinama. Jedina razlika među njima je boja. Crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Ako se u nekom leglu izlegne crno štene to je groenendael. Dugodlake pse, koji su sivi, na izložbama odvajaju od tervuerena kao pse druge boje. Obavezno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem delu prednjih nogu nalaze se zastavice a na zadnjim nogama pantalone. Duga i glatka dlaka na prsima pravi grivu. Ušne dlake uokviruju glavu. Kao i druge pasmine iz skupine belgijskih ovčara i ovaj pas pri trčanju kruži oko gospodara. Do 1899 godine dugodlaki belgijski ovčari nisu bili odvojeni po bojama. Najpre su razdvojili crne. Kao što je rečeno belgijski su ovčari dobijali imena po krajevima iz okoline Bruxellesa.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki crni ovčar (Groenendael Jules)

Srednje je velik, skladno građen pas, izdržljiv i može mnogo trčati. Glavu drži uspravno i zato izgleda ponosno. Nosni deo glave je dug, podseća na glavu divljeg psa zato deluje arhaično, prvobitno. Čeona i nosna linija moraju biti paralelne. Poželjne su što tamnije oči koje moraju biti bademastog oblika. Pogled je živahan. Veđe su crno pigmentirane. Dlaka je kod njih duga i glatka sa zastavicama na nogama i pantalonama na bedrima. Dozvoljena je samo crna boja. Visina oko 62 cm, težina od 30 Kg do 32 Kg (odnosi se na mužjake). Dožive starost od oko 12 godina. U mestu Groenendael kod Bruxellesa osamdesetih je godina 19 veka gostioničar Rose svoju crnu dugodlaku ovčarku pustio pastirskom psu kojem je ime bilo Picard. Da li je psu bilo samo ime Picard ili je došao iz Picardije u Francuskoj gde uzgajaju pastirske pse nije poznato. Tim ukrštanjem su bili postavljeni temelji novoj pasmini.

Pročitaj više…

Bedlingtonski terijer

Izgledom podseća na ovcu. Vlasnici ga tako oblikuju redovnim trimanjem. Bedlington nije slab pas već je mišićav, okretan, srdačan i nije grub. Rado galopira. Gornji deo glave je uzak, pokriven bujnom, svilenom, skoro belom čupavom dlakom. Njuška je prilično velika, crna kod belih pasa a peščane boje kod smedjih pasa. Oči su malene, svetle i naizgled trouglaste. Uši vise po licu i na krajevima imaju resice od svilenkaste dlake. Leđa su zaobljena. Rep nije kupiran. Dlaka je gusta i mekana. Može biti skoro beo, crveno smeđ ili peščane boje. Visina oko 41 cm, težina od 8 Kg do 10 Kg. Njegova domovina je područje izmedju Engleske i Škotske. Cigani, popravljači lonaca i lutalice su imali te brze, oštre i tihe pse za divlji lov, a rudari su ih koristili za tamanjenje pacova u rudničkim rovovima. Još uvek rado uništavaju pacove.

Pročitaj više…

Bigl


Tipičan je pas čopora i pre svega je namenjen gonjenju zečeva. Zbog toga ima čvrstu telesnu građu sa elegantnim obrisom. Dok trči njegov je korak dug i elastičan. Vrlo su brzi i uporni trkači. Šape su im jake i zatvorene. Na glavi imaju izražen stop, potiljak i lagano zaobljen čeoni deo lobanje. Uši mu moraju doseći njušku ako ih potegnemo u tom smeru. Glava ne sme delovati grubo. Kraj repa je beli. Rep je nošen visoko. Dobrovoljnost je tipična za tu rasu. Trobojan je i ima sve moguće boje pasa. Visok je od 33 cm do 41 cm a težak od 10 Kg do 18 Kg. Zdrav beagle živi 12 godina. Lako živi u porodici iako je beagle lovački pas. Možemo ga upotrijebiti za traganje. U šumi i na travi odlično prati trag i na to treba računati kada želimo beagla. Samouveren je i vitalan ali uvek spreman na milovanje. Društven je, uljudan i privržen čitavoj porodici a ne samo jednom čoveku.

Pročitaj više…

Bavarski planinski krvoslednik

Srednje je veličine, veoma pokretan, mišićav pas sa malo ulegnutim leđima. U zadnjem delu čini se kao da je nadograđen. Glavu i rep nosi u visini leđne linije. Njuška mu je crna ili tamno smeđa a usne sežu nešto ispod donje čeljusti iako nisu previše izražene. Leđa su jaka i mišićava. Šape su kašikaste a nokti moraju biti jaki i otporni. Dlaka je potpuno nalegnuta, glatka, gusta i manje sjajna. Tamno je smeđe ili oker boje. Može imati tamnije pegice po krznu. Osnovna boja više dolazi do izražaja na leđima. Usta i uši su često crni. Visina od 48 cm do 50 cm, težina od 15 Kg do 20 Kg. Životno doba je oko 12 godina. Bavarski planinski krvoslednik je uzgojen od starijih lovačkih pasa bavarskog područja i od hanoverskog krvoslednika. Specijalist je za hladne krvne potrage visoke divljači: jelena, srne i divokoza. Slobodno traga ili je na „tragačkom remenu“. Izvanredno je uporan trkač i može biti koristan na teže prohodnim terenima.

Pročitaj više…

Basenji

Basenji zbog svoje vitkosti, visokih nogu i elastičnog hoda deluju vrlo elegantno i privlače pažnju. Glavu imaju podignutu a oštre uši su usmerene prema napred. Na obrazu imaju sitno urezane bore, oči su postavljene koso. Kratkodlaki su, dlaka im je često crvenkaste boje, ali postoje i crni primerci. Noge i kraj repa moraju biti beli. Rep nose savijen preko leđa i malo sa strane. Njihova domovina je Kongo gdje ih upotrebljavaju kao goniče u lovu na nisku divljač. Nikada se ne ukrštaju sa drugim rasama. Ženke se teraju samo jednom na godinu što nam dokazuje da su oni jedna od prvobitnih rasa. Visina od 40 cm do 43 cm, težina do 12 Kg. Doživi oko 12 godina. U Evropi je redak. Standard je priznat tridesetih godina prošlog veka u Engleskoj. Basenji pripada prastarim pasminama i možemo ga naći na slikama u pećinama iz kamenog doba i u egipatskom vajarstvu.

Pročitaj više…

Australski terijer

 

Čvrst je, drag pas niskih nogu i duge dlake. Na glavi ima svetlo obojen čuperak a oko vrata bujan okovratnik koji ga štiti od ozleda. Glava je duga, čeoni deo lobanje je jednak nosnom koji je snažan. Oči su tamne, pogled drzak. Šiljaste uši nošene su uspravno i ne smeju biti prekrivene dugom dlakom. Telo je nisko i stoga se čini da su leđa duga. Krupiran rep uglavnom nosi na gore. Lagane ali ne i tanke noge prekrivene su nešto dužim dlakama. Na šapama ne sme biti dugih dlaka. Prekriven je ravnom približno 5 cm dugom dlakom. Poddlaka je meka. Boje su plavo crna ili srebrno crna sa crveno smeđim oznakama na glavi i udovima. Visina oko 25 cm, težina oko 5 Kg. Kada su u 19 veku Škoti naseljavali Australiju uzimali su sa sobom Skye, škotske i Dinmontove terijere. Ukrštali su ih medjusobno i nastali su

Pročitaj više…

Australski svilenasti terijer

 

Masivan je nizak pas sa srednje dugim nogama a istovremeno čvrstim telom koje je prekriveno svilenom dlakom. Laici ga zamenjuju sa premalo odlakanim jorkšir terijerom. Glava je prekrivena svileno srebrnom čupavom dlakom koja ne sme prelaziti preko očiju. Oči su male, okrugle i tamne. Uši su uspravne, šiljaste, prekrivene kratkom dlakom. Leđa su ravna i duga. Dlaka je tanka, sjajna i svilena bez poddlake. Po telu je plava ili plavo siva dok je na repu tamnija. Glava i udovi su crvenkaste ili zlatno crvene boje. Čuperak na glavi je srebrnkast. Visina oko 23 cm. Telesna težina od 3,5 Kg do 4,5 Kg. Dočeka 10 do 12 godina starosti. U prvo vreme nazivali su ga Sydneyski svilenasti terijer. Pasmina koja je službeno priznata 1962 godine je plod uspelog ukrštanja australijskog i jorkšir terijera. Ime je dobila po svilenoj

 

Pročitaj više…

Stranica 14 od 16« Prva...78910111213141516