Arhiva za ‘ŽIVOTINJE’ kategoriju

Granični škotski ovčar

Granični škotski ovčar To je otporan, pokretan i neumoran pas sličan dugodlakom iako nije i tako elegantan i nešto je manji. Omiljeni je ovčarski i pastirski pas. Kao pasmina nije dugo bio priznat (to nisu hteli uzgajivači kako ne bi dospeo u pogrešne ruke). Dlaka je srednje duga i sjajna, često crna sa belim oznakama po glavi, na prsima, nogama i na kraju repa. Krzno im nije tako bogato kao kod srodnika. Glava je nešto šira i uši nisu elegantne kao kod dugodlakog kolija. Rep je dug i bogato odlakan. Visina od 43 cm do 50 cm, težina između 13 Kg i 22 Kg. Dočeka duboku starost. Granični koli potiče iz graničnih područja Engleske i Škotske (border = granica). Poznavaoci pasa kažu da su ga u Englesku doneli Vikinzi. To je radni pas i u Engleskoj i Americi još uvek čuva stada.

Pročitaj više…

Gordon seter

Gordon seter To je pas sa najčvršćom postavom među svim engleskim dugodlakim ptičarima. Zbog elegantnosti i plemenitosti upoređuju ga sa plemenitim konjima koje su koristili u lovu. Njegova telesna građa omogućava mu galopiranje. Čeoni deo lobanje nešto je širi i kraći od nosnog. Stop je dobro izražen. Oči su tamno smeđe i žare razumnošću i živahnošću. Rep je prilično kratak, debeo u korenu i tanji prema kraju. I dlaka je prema kraju repa kraća nego uz koren. Poželjno je da dlaka ne bude kovrđava ili valovita. Po trbuhu je jako odlakan. Boja krzna je crna kao ugljen, sa kestenjasto smeđim mrljama i svetlim poljima oko očiju. Visina oko 66 cm, težina oko 30 Kg. Škotski seter je dobio ime po svom prvom pravom uzgajaču vojvodi Gordonskom, a škotski ga je pisac

Pročitaj više…

Faraonski hrt

Faraonski hrt Strastan je i oštar lovac koji lovi očima i nosom. Srednje je velik, plemenitog izgleda, sa jasnim telesnim linijama, nežan i ujedno snažan. Vrlo brz trkač. Čeoni deo glave je dug, suh. Nosni deo je duži od čeonog. Oblik glave određuju uši koje su, kada je pas pozoran, uspravne, vrlo pokretljive, u donjem delu široke i stvarno velike. Oči boje jantara su u skladu su sa bojom krzna. Dlaka je glatka, sjajna, meka i gusta. Boja je smeđa do tamnosmeđe. Poželjan je beli vrh repa. Dozvoljena je bela zvezda na prsima, bela boja na šapama i uska bela crta po srednjoj obraznoj liniji. Idealna visina mužjaka je od 56 cm do 63 cm, telesna težina od 20 Kg do 22 Kg. Prvi put sam opis ove pasmine malteških goniča primetio u jednoj od psećih enciklopedija, koja jeizašla pre rata.

Pročitaj više…

Goli Inka Pas

Goli Inka Pas Vitak i elegantan pas nesvakidašnje spoljašnosti, bez dlaka je, brz i jak. Ima šiljastu njušku sa skoro nevidljivim čeonim kolenom. Tanki čuperak na glavi je dozvoljen. Oči imaju oblik badema i moraju biti što tamnije a iz njih mora „sevati“ inteligencija. Makazast ugriz je jak a pretkutnjaka nema. Telo je glatko i gipko i žari toplinom. I rep mora biti po mogućnosti bez dlake. Koža je pegava, različite boje. Jednobojnost nije dozvoljena. Kretanje je elegantno. Idealna visina za mužjake je od 40,5 cm – 50 cm, težina od 9 Kg do 12,5 Kg. Živi dugo. Pasmina potiče iz Perua gde danas tih pasa više nema. Putnici i naučnici su nekoliko (ne jednakih) primeraka otkrili 1960 g.kod Indijanaca u zabačenim predelima Perua i odneli su ih u SAD.

Pročitaj više…

Francuski Buldog

Francuski Buldog Jak, kratkonogi pas sa malim telom. Za njega je tipičan tupi obrazni deo lobanje i visoko nošene netopirske uši. Rep je prirodno kratak. Glava je široka i kratka. Na obrazu ima bore koje se pružaju do gornjih usana. Jezik i zubi se ne smeju videti iz zatvorene vilice. Oči su tamne, okrugle i malo izbočene. Ledja su široka i mišićava, a ledja blago padajuća. Dlaka mora biti kratka, gusta i sjajna sa malim pegama i kombinacijom boja – crne, smeđe i bele. Visina od 30 cm do 35 cm, težina od 8 Kg do 14 Kg. Životno doba oko 8 godina i retko dočekaju visoku starost. Francuski buldozi su nastali od starih seljačkih pasmina. Iako su kao rasa bili priznati već 1898. godine (prvi put bili su na izložbi 1870. godine) sporovima o njihovom poreklu još dan danas nema kraja.

Pročitaj više…

Flandrijski govedar

Flandrijski govedar Jak pas kratkog tela i jakih nogu. Deluje snažno ali ne i opasno. Ima izgled prevelikog šnaucera. Glava je naglašena dlakavom bradom koja daje psu posebnost. Oči moraju imati odlučan izraz i moraju po boji odgovarati krznu koje ima smeđi sjaj (između žute i svetlo smeđe boje). Dlaka može biti i siva ali poželjna je crna. Duga je i na leđima posebno gusta. Uši su u obliku trougla, rep kratak od dva do tri prsta. Kretanje (kas ili korak) je harmonično. Doživi oko 10 godina. Bouvier des Flandres je čuvar goveda, uspešan kao sportski pas i priznat kao službena rasa. Da doživi takav uspeh pomogli su mu inteligencija i uravnoteženost. Razborit je čuvar i ima vrlo visoki prag suzdržanosti.U vreme rata uspešno su ga koristili i kao psa vezista. Kod „brzih“ instruktora prati ga glas teškog partnera.

Pročitaj više…

Finski špic

Finski špic To je pas srednje veličine sa gustom dlakom, trouglastim uspravnim ušima i svetlećim, lisičje smeđim krznom. Telo je kvadratično, noge su jake i suve. Nosni deo lobanje je uzak, njuška crna. Oči su velike, tamne i radoznale. Trouglaste uši su pokretne na sve strane. Finski špic ima vrlo jak vrat i duboka ovalna prsa. Ovratnik je izrazit sa nešto dužom dlakom. Rep je savijen na stranu prema bedru. Dlaka na glavi i na prednjim nogama je kratka i glatka, a po telu duga i nakostrešena. Poddlaka je kratka i gusta. Boja je lisičje ili tamno smeđa, nešto svijetlija na leđima. Visina od 44 cm do 50 cm, težina oko 20 Kg. Finski špic (suomenpystykorva) je bio spomenut već u finskom narodnom epu Kalevala i predstavlja nacionalni ponos.

Pročitaj više…

Evroazijski pas

Srednje je veliki pas iz porodice špiceva. Dlaka je u različitim kombinacijama boja i može biti tako duga da se ne može odgonetnuti oblik tela. Glava je slična vučjoj, stop malo izražen. Uši su srednje velike, uspravne i stoje malo prema napred. Rep nosi preko leđne linije ili savijenog u stranu. Po čitavom telu ima gustu poddlaku i srednje dugu pokrovnu dlaku. Vilica, obrazni deo lobanje, uši i noge do kolena su kratko odlakani. Boja dlaka je od smeđe do bledo smeđe, vučje siva, crna ili crna sa ograničenim pegama druge boje. Korak je harmoničan, ne sme biti ukočen. Visina od 50 cm do 60 cm (mužjaci su viši), težina od 20 Kg do 32 Kg. Doživi približno 14 godina. Pasmina je nastala pre oko 70 godina u Weinheimu u Nemačkoj ukrštanjem čau-čau psa i vučjeg špica a kasnije su ukrstili i samojeda.

Pročitaj više…

Erdel terijer

Skladno je građen, čvrst pas koji već na prvi pogled zrači snagom. Brz je i pozoran na sve što se događa oko njega. Glava je duga, lobanjski deo je pljosnat, lice glatko. To se može naglasiti trimanjem tako što na prednjoj trećini vilice ostavimo nešto dužu dlaku i tako nastane brada. Oči su malene i tamne, njuška je crna.Uši imaju oblik slova V i preklopljene su prema napred. Leđa su ravna, kratka i snažna. Rep je skraćen za dve trećine, nošen ravno gore. Krzno je sastavljeno od pokrovne dlake i kratke, mekane poddlake. Boja dlaka je crvenkasto smeđa sa crnim ili tamno sivim plaštom. Visina od 58 cm do 61 cm, težina oko 22,5 Kg. Pasmina je u današnjem obliku nastala sredinom XIX veka u dolini reke Aire u Yorkshiru. Starog engleskog Black and Tan terijera ukrštali su sa vidrašem (Otterhound). Potomke su koristili za poljski i vodeni lov.

Pročitaj više…

Entlebuški planinski pas

Najmlađa je rasa među švajcarskim planinskim psima. Poznavaoci ga odmah prepoznaju, a laici ga smatraju mešancem. Spada među niže, srednje velike pse, jako je pokretljiv i okretan, dužina tela je veća od visine. Gornji deo lobanje je pljosnat sa lagano izraženim stopom. Ima jaku vilicu, koja se jasno odvaja od obraza i čeonog dela glave. Donji deo ušiju je zaobljen. Izraz lica je budan. Sve na tom psu je snažno, naočito i skladno. Rep je kratak i sa takvim se obično okoti. Dlaka je kratka, tvrda, jaka, sjajno crna sa sjajnim smeđe crvenim mrljama i belim oznakama kao i kod drugih „planinaca“. Visine je ispod 50 cm, težina od 25 Kg do 30 Kg. Doživi visoku starost. Radi se o starom pastirskom psu, kojeg su ponovno otkrili i uzgajali nakon prvog svjetskog rata. Među radnim sposobnostima izrazite su teranje i čuvanje stada ali i čuvanje kuće.

Pročitaj više…

Stranica 10 od 20« Prva...6789101112131415...Poslednja »