*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
18.09.2019. 09:14


Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije


Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: samo ti...  (Pročitano 45046 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« poslato: 11.12.2009. 02:49 »

bas cesto mislima odlutam tebi... cesto se pitam ko gleda tvoj osmeh, kome on prija
retko kad pomislim da te pozovom a mozda sam i vec zaboravio broj koj nikad napamet nisam znao vec ga pamtim kao raspored brojeva na telefonu...
Pao je sneg sad ga gledam kroz prozor vise ne setam po njemu ne pravim prve tragove u snegu
mozda sam ostareo ali se bojim da sam sebi to priznam bojim se da vise nikad necu praviti te tragove u snegu, bojim se da cu sam sebi cestitati novu godinu...
Nikad nijedno drustvo nijedano slavlje ma koliko dobra atmnosfera bila nije mogla da zemeni taj sjaj u tvojim ocima to nesto sto mi sljasti za sta se vredi boriti...
I kada velika skazaljka stane preko male kad se sampanjac otvori i slavlje krane, tu noc kada ga stegnes za za ruku jace i kada ti srce zadrhti, cak i tada miljama daleko od tebe neznac, totalni stranac ce ti pozeleti nesto osetices kroz cestitke drugih ostices da postojim da sam tu...
Zelim da pada sneg i da prve tragove napravis ti...


Lako se odricemo navika koje su nekad bile nase i sve nam znacile...
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: 11.12.2009. 04:37 »

Ko si ti?
Sta je to cime mi zadrzavas dah, pokreces svet rusis sne... Ti si Kleopatra u telu obicne devojke ti zracis, znam da sam nedostojan da dodirnim tvoju ruku uprljacu te svim problemima obicnog smrtnika... Moram da cutim, moram da pustim da tvoja lepota govori...
Ni sam neznam i nije mi jasno kako sam ja kao niko uspeo da pisem o tebi sto si neko sto imas sve a nemas nista... Kako sam saznao da postojis...
Jos pitanja na koja nemamo odgovor i dajemo najpopularniji "SUDBINA"...
Volim osmeh koj imas kada je tesko, volim tvoje price tvoja odbijanja volim kako gazis sve pred sobom volim sto nisi ista kao sve vec samo mala devojcica u roze haljini zeljna ljubavi...Volim sto imas svoje "JA"...
Imas telo ratnika vidi se da si borac neshvatljiv za ovo vreme pripadas vremenu ljubavi vremenu pre nas u kome si velikim umovima bila muza da stvara...
Prosto me je strah i svakim danom kujem planove da sednem pored tebe da cujem kako dises da osetim miris tvoje koze da cujem otkucaj tvog srca ta blizina je prevelika za mene imam prokletstvo da sve sto dotaknem unistim poput mehura pene strah me je...
Ima neke veze harizma sa tim tvojim sjajem ili ne mozda je tvoj sjaj u onome sto si nedostupna sto trazis PRAVOG nekog pred kim ce taj lav u tebi da padne kao zrtva pred pravim borcem, i molice za pomoc e tad ces postati obicna tad ces biti samo jedna devojka iz kraja... I bices srecna...
U tebi vidim sebe vidim isti cilj trazimo srecu i pljujemo na zakon reprodukcije plujemo na nasu svrhu da imas porodicu i srecan si. "NE" nisam i nikad necu biti kao sto je Djole reko  "jer ja nisam s'onom koju volem..." radije cu ziveti bogato u bedi neko bedno u bogatstvu a to i ti trazimo ljubav sve ostalo ide lako a do tada pisacu tragacu kopacu prstima po blatu makar ceo zivot ako ne ostvarim sudbinu koju pisem svojom rukom...
Budi sretna smej se kada places pusti tog lava da dise tvojim plucima pusti sudbini da ti se desi jer carolija se desava i traje...
Ja cu tragati po mracnim mestima, po parkovima, tragacu po raznim gradovima lutacu bicu skitnica ali cu ostvariri svoj san e to zelim i tebi...
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: 11.12.2009. 14:30 »

Ne mogu da spavam strah me da moj san ne budes ti plasim se da zatvorim oci jer kad otvorim dal cu tebe videti...
Cesto vidim tvoj lik kako bezuspesno ceka na doku svoj brod, svog mornara koj se vraca vec dugo sa putovanja oko sveta. On ni sam nezna koliko je srecan a ti uporno pukusavas da pravis bajke oko sebe, uporno se kunes u ono sto volis, verujes u ljubav i strah te je da priznas da je jos nisi nasla... Jos jedna casa vina i prica sama krece...
A ti sto mi dajes isnpiraciju za stvarnost, teras me da shvatim da je ljubav sastavni deo odratsanja, pokusavas da objasnis nekom ko to zna bolje od tebe, nekom kog je strah da ne izgubi tvoju blizinu jednom pogresnom recju...
Sta je to u nama sta nas tera da volimo, sta nas tera da pisemo, citamo, disemo... Ako prestanem da pisem kao da sam prestao da disem, sta nas tera da pravimo lose izbore i kajemose zbog istih...
Pocecu da tragam za odogovorima znam da ih vesto krijes u svom dnevniku koj jos nijedan smrtnik nije video, cije korice vesto skrivaju ono napisano u njemu ali ja sam ratnik svetlosti i procuitacu te skrivene tajne pronacicu taj put do tvog srca makar bio poslednji koj cu otkriti, makar prestao da pisem vise jer verujem da si ti ono veliko sto neznam kako da dohvatim verujem da si ti zvezda moga neba obojenog uljanim bojama pomesanim prosloscu pogresnih misli i osecanja...
verujem i verovacu a do tada pokusacu da opstanem pokusacu da ne padnem a svetan sam da cu pasti svestan sam svoje slabosti cak i tada kad budem padao pascu dostojanstveno onako kako pada neko tebe vredan i ostacu da lezim u toj vodi i blatu i bicu srecan jer sam probao i nisam uspeo...
Zivot pise romane a ja neznam ni dal postojis na ovom svetu... Kada budes citala znaces da sam bio ovde znaces da krecem ka tebi znaces da si ti ta... Prepoznaces se u jednom delu ovog teksta koj je napisao trentak...

Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: 11.12.2009. 14:31 »

uspeo sam da vratim osmeh na licu...                           
da otvorim oci i vidim druge boje
sad shvatam da nije sve crno
shvatam da smo sami izgubljeni u ovom vrtlogu pomesanih znarova...
drago mi je sto te vidim onakvu kakva jesi...
onakvu kakva hodas, dises pises ...
i ne plasim se osecam se jako, osecam da imam snage za dvoje..
Poceo sam da verujem u snove vise nisu kosmari
vise nisu horor filmovi niskobudzetne produkcije
sad imaju smisla imaju mene i neka je...
Pokusaj da sklopis oci bez straha
bez hladnoce kojom zracis pokusaj da vidis u sebi ono sto jesi
kao sto si meni pokazala ko sam i sta sam...
setio sam da ne zelim da smisljam nova imena
za ono sto osecam to ima samo jedno ime...
Granica tuge i srece je tanka i ti si uspela da je pomeris
sad je sreca svet koj vidim...
sreca je kad slusam jednu pesmu bezbroj puta...
sreca je cak i tuga jer si dala novo ime...
Nocas cu dahom da ti odledim srce
obojicu tvoj svet drugim bojama
nateracu te da porusis proslost jednim dahom
da se ne osvrces iza
da gledas u daljine i zavolis kise...
da budes ponosna na svoja dela
jer su ona ti...
a ti ceo moj svet...

Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: 11.12.2009. 14:32 »

Carobni trenutak rekla je… I nisam je shvatao ozbiljno onako kako je zelela onakvu kakva je bila…
Pricala je o zvezdanom nebu, o zelenim poljima, o prolecnim mirisima…
I dalje cujem taj nezan I mio glas kako uvece pred spavanje tiho saputa na mom jastuku u neko gluvo doba… ona je znala kako da pomeri granice, kako da me natera tom tisinom da je shvatim I razumem svaki uzdah posle napornog dana…
A ja kao da nisam nista razumeo kao da  sam samo jos jedan u nizu onih koji se jeftinim trikovima njoj priblizavaju I jeftinim picima kupuju njeno vreme…
Bila je prelepa I onda je nestala, nestala je onako kako je htela misteriozno…
O njoj nisam cuo ni rec, samo za nekim stolovima gde su se neki pijani momci hvalili njenim imenom a malo njih su je I znali…
koracao sam njenom ulicom koju sam poznavao bolje nego sebe svaki korak imao je svoj zvuk drugaciji I svaki je odzvanjao kao da je njen cak su I ulicna svetla bila poklonjena njoj ali nje vise nije bilo tu…
 Zamisljam je kao sedi sad pored nekog u ovoj hladnoj noci I u njegovom dahu greje svoje promrzle ruke onako kako ih je grejala u mom…
A godine, ko jos broji njih sem mene, prolazile su sporo I bolno… ista pesma ista strofa odbijao sam da poverujem da nije tu…
A onda odjednom iz sasvim nepoznatog razloga dok sam setao svojim ugazenim stazama zivota,  ugledao sam je kako stoji nad ulicnim svetlom pored zelesnicke stanice…
Dosla je…
Ukopan sam stajao I gledao kako svoje kosu prebacuje iza uveta, njoj je vreme stalo izgledala je isto kao I onda kada sam je cekao na slicnom mestu a mene je vreme ostarilo vise nisam bio isti, vredan nje, jedino sto ni je ostalo je tih par minuta zamena za sve godine da je gledam, njeno lice je I dalje bilo iste pogled hladan ali meni topao na neki moj cudan nacin…
Slike su prolazile kroz glavu I na svakoj je bila nasmejana I na svakoj zracila tom njenom vanzemaljskom energijom koje nemam vise..  I sa ko zna kog kraja sneg je zavejao, vise se nije cula ista pesma okrenuo sam se I krenuo nazad u moj sasvim obican zivot u kom ona vise nije bila deo…
I ove noci posle ko zna koliko godina pomislio sam na nju, sad vise nije vazno ko je kriv, sad vise nije vazno ko je pogresio ali hvala ti sto si zivot ulepsala ovom starom momku jednom godinom koju ce pamtiti ceo zivot…

Sačuvana
Maza
Gost
« Odgovor #5 poslato: 11.12.2009. 18:11 »

...nisam htela da kvarim temu svojim komentarima, al posto se autor teme ne buni , rekao je da slobodno komentarisemo na njegovoj temi (blogu)Srecan7...ja cu reci sledece.....prelepo, prelepo, prelepo, prelepo, prelepo.. Srecan3
..sve sam tekstove procitala od reci do reci i mislim da se svako moze pronaci u nekoj recenici, jer ovo sto je napisano je ocaravajuce...ja bih izdvojila one recenice koje se meni najvise dopadaju, citiram:

"Zelim da pada sneg i da prve tragove napravis ti... "

"Volim osmeh koj imas kada je tesko, volim tvoje price tvoja odbijanja volim kako gazis sve pred sobom volim sto nisi ista kao sve vec samo mala devojcica u roze haljini zeljna ljubavi...Volim sto imas svoje "JA"..."

"Cesto vidim tvoj lik kako bezuspesno ceka na doku svoj brod, svog mornara koj se vraca vec dugo sa putovanja oko sveta. On ni sam nezna koliko je srecan a ti uporno pukusavas da pravis bajke oko sebe, uporno se kunes u ono sto volis, verujes u ljubav i strah te je da priznas da je jos nisi nasla..."


"uspeo sam da vratim osmeh na licu...                           
da otvorim oci i vidim druge boje
sad shvatam da nije sve crno
shvatam da smo sami izgubljeni u ovom vrtlogu pomesanih znarova...
drago mi je sto te vidim onakvu kakva jesi... "

"Bila je prelepa I onda je nestala, nestala je onako kako je htela misteriozno… "

 Bezazlen4
 
Sačuvana
Ena
Gost
« Odgovor #6 poslato: 12.12.2009. 15:19 »

.....PRELIJEPO......svaka pohvala piscu Srecan3. Mislim da ce svako pronaci djelic sebe u ovim tekstovima.......citiracu nesto sto se meni najvise dopalo......
 


    "U tebi vidim sebe vidim isti cilj trazimo srecu i pljujemo na zakon reprodukcije plujemo na nasu svrhu da imas porodicu i srecan si. "NE" nisam i nikad necu biti kao sto je Djole reko  "jer ja nisam s'onom koju volem..." radije cu ziveti bogato u bedi neko bedno u bogatstvu a to i ti trazimo ljubav sve ostalo ide lako a do tada pisacu tragacu kopacu prstima po blatu makar ceo zivot ako ne ostvarim sudbinu koju pisem svojom rukom...
Budi sretna smej se kada places pusti tog lava da dise tvojim plucima pusti sudbini da ti se desi jer carolija se desava i traje..."

                                                                    Vila           
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: 12.12.2009. 20:09 »

ponovo sam poceo da te sanjam kako odlazis sto dalje od mene nesvesno sam ti otvorio vrata i pustio te, svoje srce sam zapakovao u jeftin papir i poklonio ti radi s njim sta god pozelis tvoje je meni vise ne treba bilo je slomljeno milion puta ti si ga ozivela pokazala mu put kojim hodas dopustila mu da zavoli hvala ti na tome...
opet sam se probudio i ugledao siv dan, hladan vetar je duvao kisa lila po prvi put a prosao samo jedan dan od kako sam napravio gresku od kako sam te pustio ili oterao sada se kajem ali dzaba je zbog nasih glupih ponosa dopusticemo da secanje pocne sakricemo se u nekom uglu i s vremena na vreme izmamiti osmeh jedan drugom na lice..
vredna si svakog mog bola svakog drhtaja srca svakog bola koj osetim vredna si mnogo vise od onga sto osecam prema tebi... s tobom sam ponovo uzeo kostim decaka pustao zmajeve na doku gledao zvezde hodao po kisi ti si me naterala da se smejem da pricam ucila me pravom govoru ucila si me da volim da zaboravim na vreme a ja kao i svaki drugi glupi decak nisam ni shvatao da postojis da si stvarnost da si sadasnjost mislio sam da te volim mozgom a nisam ni predpostavio da si ti pokrenula iskru u srcu da ponovo kuca...
dan je prosao bol raste i rasce dok jendog dana svojim ocima ne vidim kako neko drugi boji moj svet toplim bojama...
ostao je osmeh zalednjen i pesme se vrte u krug u nedogled ali to vise nisu iste melodije vise ih ne pevam a mrzela si moj glas moje pevanje za koje sam se trudio a i sam shvatao da nije dobro...
sa koliko reci bih mogao da napisem osecanja neznam koliko cu jos izdrzati ni to neznam probacu da odem negde sto dalje daleko gde cu bitio blizi zvezdama nebu kisi i onom jebenom mesecu potrudicu se da ga zaustavim da vise ne bude pun da te ostavi na miriu a kroz prozor ce ti opet doci neki zvuci neke pesme ponovo ces da osetis te zvuke te dahtaje i otkucaje ponovo ces da zavolis...


Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: 12.12.2009. 20:10 »

tebi kojoj sam naneo bol,
tebi sto si mi dala da svet vidim tvojim ocima
tebi sto si me naterala da ponovo zavolim
tebi sto sam te zavoleo i povredio
pokusacu da sebe povredim svakom tvojom suzom prolivenoim zbog mene
volim tvoj smeh tlo po kome hodas volim da te volim i mrzim sto sam to shvatio onda kad je bilo prekasno...
osecam te u grudima osecam te svakim otkucajem ovog srca koje kuca sve sporije ...
svaka poruka tebi otkucana je srcem a nisam ni razmisljao sta je napisano sad vidim
sad znam da sam pogresio znam i sad shvatam da sam covek a ne tamo neko ko ume da volim
ja sam samo jedan covek koj nesvesno nanosi bol dragim osobama a najdraza si bila ti i tebi sam naneo najvecu bol...
moja draga smej se molim te i slusaj pesme koje si prisvajala pesme kojih sam se odricao sa svakom cu se tebe setiti sa svakom cu sebe terati u neki svet u novo ludilo i dok budes koracla ulicom kojom smo zajedno koracali izvuci iz naseg odnosa samo ono najlepse samo ono sto smo mislili zajedno osecali ono cemu smo se zajedno smejali...
a ja, za mene ne brini ostaricu jer vreme leti pisacu mozda cu voleti lazno mozda cu se i lazno smejati mozda... mozda ko zna sta ce biti samnom ko zan gde cu biti... zelim da staze tvoje budu satkane od sna zelim da ti ti leptir sleti na dlan i osmehne ti se...
hvala sto si probudla nesto u meni hvala sto si postojala u meni hvala ti za sve i izvini sto sma coivek sto ne umem da cuvam ono sto volim, sto te nisam sacuvao...

Sačuvana
Gia
Администратор
Херој
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 695


Ako odustanem danas, da li je vredelo?


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #9 poslato: 12.12.2009. 20:44 »


Granica tuge i srece je tanka i ti si uspela da je pomeris
sad je sreca svet koj vidim...
sreca je kad slusam jednu pesmu bezbroj puta...
sreca je cak i tuga jer si dala novo ime...
Nocas cu dahom da ti odledim srce
obojicu tvoj svet drugim bojama
nateracu te da porusis proslost jednim dahom
da se ne osvrces iza
da gledas u daljine i zavolis kise...
da budes ponosna na svoja dela
jer su ona ti...
a ti ceo moj svet...


 Srecan3
Sačuvana

Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

© Srecica.com