*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
19.09.2019. 04:11


Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije


Stranice: 1 [2] 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: samo ti...  (Pročitano 45056 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Gia
Администратор
Херој
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 695


Ako odustanem danas, da li je vredelo?


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #10 poslato: 12.12.2009. 21:03 »

Čitam to što pišeš i vidim da stvarno radiš to iz  Ljubav8 Ja isto volim da pišem, ali kad imam vremena, sad baš i ne. Pisanje i crtanje za mene, najbolji ventil za opuštanje..... Srecan7 Ja sam svoja ''dela'' mislim dva za sada,  Veliki osmeh ubacila tamo u Ljubavna poezija, priče i izreke
Samo tako nastavi, mislim da uživamo svi dok čitamo.. To
Sačuvana

casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: 13.12.2009. 07:25 »

prosle noci sam dotakao svetlo na kraju tunela divio se njegovom sjaju njegovom savrsenstvu i putu iza sebe po kom me je vodilo posmatrao sam ga kako stoji kao besposleni dripac pred gradilistem i zove druge a ja covek iz tame sa salom protkanim secannjima dolazim iz tame dotakao sam taj sjaj i on je nestao mnogi su izgubli svetlo na kraju tunela... probao sam da ga dozovem ali je vetar moje reci slao na drugu stranu dalje u neki zaborav u etar koj ce neko mozda cuti... miris umornog hoda umoran pogled i san koj je opet poceo da se sklapa kao ona slagalica kojoj neznam lik... celi zivot pratis nesto i napokon kad ga stignes samo ga pustis i on ode...
i nju sam pustio nenamerno dotakao sam je cutanjem onda kad sam trebao da stvaram caroliju magiju starog plemena i davao znake nekom dalekom svetu nekom svetu gde ona treba da bude da je prime i cuvaju bolje od mene... na hiljade zvezda zasjale su te noci cak i da su meteori padali stajao bi i gledao taj sjaj dok sam slusao njene korake u pustoj ulici... pozeleo sam da mi bubamara sleti na dlan pozeleo sam da se probudim pored nje pozeleo sam nju a dobio sam matorog pandura koj mi je nesto pre cetiri sata trazio isprave sa mrgudnim pogledom, gledao me osetio sam bes ljudsku mrznju u tom pogledu u tom stavu na sta je on zapitao sta radim u ove sate tu... sudbina me terala vetrovi me vodili nisam imao snage da se oduprem i ispratio nju do ovde dalje me je bio strah... okrenuo se pozeleo mi prijatno vece i otisao za njenim koracima ... vetar je poceo ponovo da me tera sve jace i jace i san se prekinuo...

Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: 15.12.2009. 01:03 »

ja nisam hteo da te prepustim vetrovima... putevima koji te odvode od mene... nisam hteo da noci provodim sam a prvodim ih... bio sam slab... isuvise slab da ti kazem oprosti jedna rec koja nas deli... i odvodi na razlicite puteve one tvoje sjajnije pune mirisa bagrema zeljenih polja nebeskih prostranstava... sklapam ruke i stvaljam ih na lice... kasno... kasno je za nove dodire, nove poglede... prekasno da se pokajem za greske koje su mi nametnute pokvarenim mislima onih koji su me vodili... veceras cu otvoriti one nase dvorane u kojima smo igrali na krilima zmajeva... veceras cu te traziti u casi crnog vina u onom prvom ukusu sto steze nepce... nisam siguran dal postojim da bih te voleo il te volim da bih postojao... sa svakim otkucajem srca osetim tebe... kako zivis u meni... e ja necu dozvoliti nekom strancu u misterioznom odelu tamnih boja da te otrgne od mene da te povede u novi svet drzeci te za tu toplu malu ruku u koju sam voleo da stviam svoj promrzli obraz... tvoj lik vesto crtam od kolutova dima moje ruzne navike iz koje stvaram tebe u mracnoj sobi sa casom vina u ruci... mila ti si ona moja jutarnja kap u oku moj prvi osmeh moj odraz u ogledalu onaj ukus prve jutarnje kafe... gledam crno bele slike boje su izgubile kad si ti otisla kako je hladno postalo tako lako... ja nisam uspeo da te volim svim srcem vec samo onom polovinom rezervisanoj samo za tebe... za tvoje poljupce mekih usana za tvoje oci pune sjaja... al cekam i cekacu na onoj istoj klupi gde si mi prvi put poljubila obraz... cekacu dok me vetrovi ne raznesu na rzlicite strane rasirenih ruku... cekacu...
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: 16.12.2009. 00:36 »

uzalud pokusavam da pronadjem tvoj osmeh u mrezi satkanoj od neprespavanoh noci koju bacam kao stari ribar na pustom moru... hvata se smece po kome kopam u nadi da cu naci biser sakriven u nekoj skoljki ali uzalud... sklapam rukama lice prolazi mi misao, tvoj osmeh je sakriven necujan kao nemi film ledi se i kao razglednica ide nekoj drugoj adresi daleko sto dalje od mene na vetru sa hladnih alpa ili nekih vrhova kojima sam zaboravio ime... godine me gaze i osecam bol na promene vremena, u sekundi sam ostareo ali i dalje volim kisu podignem kragnu i prosetam radostima koja mi ona donosi... na mokrom asfaltu vidim siluete, vidim ljude kako odlaze, beze u nekoj njima znanoj toplini... dolazi jesen neznam koja po redu secanja mi se vracaju i sada kada sat ponosno kuca tri puta iza ponoci u novom danu... ne osecam san dodir toapo ne cujem nista sem zvuka tisine i pucketanja namestaja sa njima pricam njima govorim...
a knjigu o tebi jos nisam poceo da pisem probacu jednog dana ali ni naslov ne mogu da smislim ali jednog dana kada otkucaj sata dobije drugi zvuk i kada se zvezde na nebu nameste i pokazu mi put kojim trebam da se krecem pocecu... pocecu da pisem o tebi kao o jednom savrsenstvu o bogu, andjelu bez ijedne greske o radostima koje nosis sa sobom, o tvojoj skoljki koja te cuva tamo gde ljudska ruka ne moze da dopre do tebe... smeh sam zakljucao u mracnoj strani svoje licnosti onaj lazan i dalje zavrsava posao u njega i dalje veruju i dalje pomaze da sa vrata otresem izbledela pitanja... sanjacu nekad... koga drugog no tebe...

Sačuvana
ISTINA
Херој
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1001



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: 16.12.2009. 12:38 »

Čitam i ja a srce mi se cepa  Tuzan1
Ili je istina ili je talentovan?  Zbunjen
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #15 poslato: 16.12.2009. 22:02 »

gledao sam njene usne kako mi pricaju slusao sam ih ... melodija je potsecala na zvuke udaraljke o zicu za klavirom velikog majstora bio sam zanesen tom slikom tom igrom reci kako ona samo ume da slaze kao kulu karata.. kazi mi nesto lepo? najteza rec tako dvosmislena bezobrazna sta reci tu voleo bih da ocutimo najlepse trenutke i pogledaima razmenimo koje neznosti dok se miris irisa koj je bezobrazno slusao nase razgovorei motao se oko nas... uhvatio sam je za ruku osetio sam drhtaj kako prolazi sa njene na moju ruku poceo sam da verujem u nebesko plavetnilo koje mi je svake veceri sa nekim oblakom saralo njen lik i gde god bih pogledao bila je ona... bojazljivo me je gledala razgovor medju nama pretvorio se u oblak tisine i mi njim obavijeni... cutali smo tako dugo i onda je svu draz te tisine prekinula sms poruka... ne mogu da se setim od koga a i da mogu zamrzeo bih jer je nakon toga rekla idi svojim putem... mobilni telefon je zavrsio u levom dzepu zajedno sa kutijom neotvorenog orbita gledao sam je... bila je ozbilnja mozda najozbiljnija u zivotu i bice sledeci put kad sudbonosno "DA" bude izgovarala u nekoj crkvi na obali straog spanskog grada... probao sam da joj cutanjem oslikam svoje putve dim cigarete je sarao izmedju nas puteve i svi su vodili do nje kao i moji sve do nje ma gde god ona to bila... da li ce se setiti mog lika posle nekog vremena da li ce pomisliti na mene u onoj hladnoj oktobarskoj noci kad smo shvatili da mozemo da slusamo zajedno muziku, da li , da li neprestano se vrte razna pitanja ostavicu ih za drugi dan a bore cu pokusati da eliminisem onda kada je budem sreo...
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #16 poslato: 17.12.2009. 03:06 »

hodao sam ulicama umoranih koraka, pospanog lica, iscrpljeno... osecao sam vrelu kaldrmu kroz cipele kako se probija preko stopala... znoj je izbijao sa cela rukama sam skupljao kapi... sreo sam oci tvoje ispod tende neke prodavnice suvenira prekirvenog lica sa crnom maramom... oci pune sjaja topline nestvarno.... srce je pocelo ubrzano da lupa drhtaji tela su prestali da se skrivaju, krv pocela da se ledi... hipnotisano sam pratio kako pogledom lutas oko mene i odemravas od nogu... preko kosulje i skidas pogled nakon susreta sa mojim... okreces se i bezis.... zakovan u mestu pogledom tvojim, kao grom kroz moje telo... prejak udarac za moje misli... pljusak je poceo onako kako do sada nije zapamcen... trcao sam za tobom vise nisam osecao toplinu pod nogama pratio sam tvoje mirise, pratio sam zvuk tovjih koraka sto se gubise medju zidinama okolnih zgrada... osetio sam kao da te znam kao da si bila tu negde pored mene ali pod velom crne marame misteriozno nestala iz mog zivota otrgnuta od mene iz mog srca, moje duse... nisam obracao paznju na ljude sto se skrivase od kise... gledao sam kroz otvore sporednih radnji  nestala si... nisam prestajao da tragam... osecao sam te otkucajima srca koji postadose sve brzi sve jaci... obarao me je bol u grudima... kisa se slivala niz kosu imao sam samo tvoj odraz pred ocima i tragao za tobom... okretao se i gledao iza sebe samo stranci sto zacudjeno gledase kako uzaludno tragam pitao sam dal su te videli samo su me gledali sa nevericom rukom odmahivali... kao da nisi postojala... svaki cosak svaku ulicu... odbijao sam da verujem da nisi stvrnost... odbijao sma da verujem u moju mastu... odbijao i kisu sto me je sprecavala... odbijao sam i poglede pune misterije sto me zacudjeno gledase... sunce je saralo nijansama boja po nebu... kisa je prestala sklopio sam ruke prekrio oci... izgubio sam borbu uzaludno trgao... pitam se ko si ti sta se skrivalo u tom pogledu... kako si me prepoznala... zasto si bezala... zasto sam te video... seo sam na plocniku nekog praga... osecao sam poraz izgubljenu bitku pre same bitke... pao kao gladijator u areni sto prosipa krv po pesku arene ili ratnik na polju sa zabodnemim macem u grudi lagano pada sa nekim pogledom u daljini... zacudjeno gledao u kocke kaldrme i ugledao tvoj plast... stajala si metar ispred mene... gledala me... taj saj iz ociju pun topline kojom ledis ... pogled kojim dirigujes moje srcem... gledao sam te... nepomicno... pralisano... gledao... i gledao...

Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #17 poslato: 20.12.2009. 03:56 »

zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja...
Sačuvana
Gia
Администратор
Херој
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 695


Ako odustanem danas, da li je vredelo?


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #18 poslato: 20.12.2009. 15:48 »

zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju...


 Srecan4 prelepo..... 
Sačuvana

casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #19 poslato: 21.01.2010. 07:45 »

govorila je tiho samo jedan lepet krila se umesao u njene reci... pricala mi je svetovima o snu koj je sanjala rukom pokazivala daljine zaboravljenih linija sto su po horizontu lebdele kao njene reci u mojim mislima odzvanjale i vrtele u krug... u moje ruke stavio njene samo smo mi znali i zajedno doceklai trenutak kad nasa srca zakucase ko jedno... san nedosanjan... strah me je bio od jutra sto ce pokvariti taj trenutak... pocela je kisa a mi idalje kopali po mislima onog drugog njen svet svet snova iluzija svet o kakvom samo mogu pozeleti gde leptiri nisu jos jedno svetsko cudo gde ljudi sa smehom pozdravljaju nepoznate .. a moj po borama na licu se moglo procitati breme koje sam nosio sa sobom... moj svet daleko izvan njenog... znao sam da je bio kraj... cutanje se pretvori u tisinu koja je vise pricala.... tisina koja je vise od nas govorila reci koje nismo mogli ni otkucajima da precutimo... uzela je svoje ruke iz mojih pogledala me... suza je sama krenula brzo je pokupila mokrim dlanom obrisla obraz stavila ruku na moje lice okrenula se i otisla... dugo sam stajao na peronu i gledao je kako ledjima okrenuta podize svoj ranac i odlazi dalje... nisam bio ni svestan da smo doziveli kraj naisli na raskrsnicu zivota na raskrsnicu misli i osecanja... nisam bio jak suza je sama krenula... onda pistaljka sa kraja perona zvuk koj nikad necu zaboraviti pratio sam pogledom kako odlazi sto dalje dok se kao jedna tacka njen  vagon nije izgubio pred ocima mojim... jutro je vec uveliko obasjalo grad i dalje sam cekao na peronu cekao da pronadjem sebe u nekoj prici trazio razloge mrzeo sebe... a nju nikada... postala je jos jedna bora na mome licu po kojoj ce me drugi prepoznati kao zig vremena koje smo proziveli... nasim ulicama sad setaju druge ljubavi i zvuke violina na krovu hotela srbija sad slusaju drugi... ako se jednog dana budes pitala kako smo prepustili sudbini da izbrise nase tragove na beloj hartiji nemoj se truditi da shvatis zasto se sa nama ona poigrala... mozda sam hteo previse a izgubio sve... a ja cu i dalje trositi dane koje imam na pretek... dane koje sam tebi rado poklanjao... iste one docekivao sa osmehom... jutarnjim zagrljajem tvojih ruku... samo leptir i san mozda ce negde ponovo nastati carolija iz kapi kise... i svet ponovo postati zlatna livada po kojoj smo ostavljali tragove...

Sačuvana
Stranice: 1 [2] 3 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

© Srecica.com