*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
19.09.2019. 04:06


Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije


Stranice: 1 2 [3] 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: samo ti...  (Pročitano 45055 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #20 poslato: 25.01.2010. 08:41 »


bila je noc pred novu jesen sasivm obicna i hladno tiha posmatrao sam kako jesen samara leto koje ce vec sutra pasti i osloboditi tron novom vojskovodji... misli su pocele da se cakle kao biseri neke juvelirnice i potajno me vodile ka njoj ka stvorenju koje sam prvo trebao mastom stvoriti ali sam taj mec izgubio jer sam je prvo upoznao... savrsenstvo je dobilo lik bio je njen... kada bih probao da je njadjem u nekoj drugoj ne bih uspeo a da je sastavim pa mogao bih od recimo dve tri hiljde drugih bila je prava i bila moja... bila... znam da cu ja ostati njen bez razmisljanja samo bih njoj mogao reci da i onda kada je sve ne, samo bih njoj mogao dati neuformisani osmeh kada mi kisa mokri vrat... ona jedina ume da mi dahom podgreje misli da zaluta u njima i ususkana u toj toplini zaspe... dugo sam posmatrao oblak koj je skrivao mesec i potajno se nadao da ne bude pun a bio je znao sam da veceras nece spavati a onda odjednom sam zacuo iz nekog stana melodja nase pesme i tada sam po stoti put rekao sebi...
ja je volim...
mila previse si traga ostavila na meni ostacu tvoj cak i kada budes letela novom jatu...

Sačuvana
Ena
Gost
« Odgovor #21 poslato: 25.01.2010. 19:04 »

  "znam da cu ja ostati njen bez razmisljanja samo bih njoj mogao reci da i onda kada je sve ne, samo bih njoj mogao dati neuformisani osmeh kada mi kisa mokri vrat... ona jedina ume da mi dahom podgreje misli da zaluta u njima i ususkana u toj toplini zaspe...." Srecan7 Srecan3
 
   Hmm....kada bi samo polovina predstavnika jaceg pola ovako razmisljala..... Prevrtanje ocima
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #22 poslato: 27.01.2010. 06:36 »

pogledala me... nasmejala se taj osmeh ta mala kriva linija sto ispravlja sva cuda pogresnim mislima nanesena ta mala linija.... ona voli da mi skloni crne misli da mi skine sa ociju svo sivilo sto sam nakupilo godinama... ja znam da me ona voli ali dal cemo nekad koracati trgom svetog marka... u fontani zelja baciti novcic sa zeljom... ona jedna prica bez pocetka i kraja ... a kako smo se sreli pogresnom ulicom krenuli tog dana par putokaza u pogresnim smerovima par znakova ka pogresnim ciljevima i svi oni lepeti krila toga dana iznad krova opstine ucinise se sretnim... tog dana sam video taj sjaj u ocima pogled kao da se znamo godinama... vekovima.. prosla si pored mene okrenula se posle pet koraka i videla kako okrenut gledam te.. znam da nije lepo okretati se bilo je jace od mene... jaca si i ti mozes prva da odes... i otisla si vetrovima nosena sto dalje... kroz avion sam gledao kako se grad gubi u nekoj magli... u njemu sam se setio tebe kako negde citas moje reci mozda pustas neku suzu mozda si sretna mozda si zaboravila da postojim... mozda sam sve izmislio losom travom istripovao... ali ne bila si stvarnost taj oziljak nanesen na srcu je pravi nije lazan ti si tu.. postojis dises.... i svakog dana u ponoc kad se nadjem u nekoj gradskoj ulicnoj zabiti ja gledam prolaznike mozda ce me nejko prepoznati uputiti ka tebi... reci mi gde si... nema te... evo ko zna koja neprespavana noc ja cekam... tebe nema... malo snage mi ostaje trosi se neki drugim razmisljanjima... jedan san koj samnom stari moj san kao i tvoj.. hladni novembar sneg veje sve prekriveno belim prekrivacem zvuk violine i klavira... soba prepuna mirisa vanile.. volis taj miris te ukuse pomesane zeljama za jednim danom... dva vec polu izgorela drveta u kaminu iskre koje pucketaju... a mi pod toplim cebetom gledamo kroz prozor.. sjaj u ocima... osmeh na usnama... radost u srcu... ti samo ti znas da ove reci nisu lazne da ih ne stvara samo jedna iluzija ti koja razumes ovo bez tacke zareza velikog slova... ti i taj san... barem ga imam mogu ponosno da stanem iza svojih snova sa nadom da cu ih ostvariti... sa njim cu i ostariti sa njim ako ne dodirnem tebe onakvu kakvu sam te upoznao... onakvu kako sam te zavoleo.. onako jedinstvenu samo ti i citav svet oko nas se okrece svi negde zure a mi gledamo jedno u drugog... jos jedna cigareta pred spavanje... sutra je novi dan nova stvarnost oci perem prljavim mislima da ce jednog dana ljubav vera i nada izaci na videlo sa punim sjajem... samo te molim ostani tu budi to sto jesi budi nekad moja stvarnost ne mogu vise da te zamisljam pravim od reci crtam dimom cigarete... pojavi se ispred mene sa zeljom da budes jedina koju cu voleti... sa zeljom da te gledam kao nikoga pre... sa zeljom da cu te voleti vise nego iko ikada pre... sa zeljom da san snimo zajedno... pokusaj da me razumes samo mi to treba a ja... matori momak pun avantura sa kosom prosaranom daljinama cekacu bicu tu ispod onog ulicnog svetla bicu u tvom ukusu vanile bicu u tvom prvom osmehu... bicu i cekacu kad dodje moje vreme... citaj moje reci prati tragove i nacices me... kako palim mirislajvi stapic lavande tu kod police levo od televizora... nasmejaces se... postali smo stvarnost...
Sačuvana
Gia
Администратор
Херој
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 695


Ako odustanem danas, da li je vredelo?


Pogledaj profil WWW
« Odgovor #23 poslato: 04.02.2010. 22:58 »

 a mi pod toplim cebetom gledamo kroz prozor.. sjaj u ocima... osmeh na usnama... radost u srcu... ti samo ti znas da ove reci nisu lazne da ih ne stvara samo jedna iluzija ti koja razumes ovo bez tacke zareza velikog slova... ti i taj san... barem ga imam mogu ponosno da stanem iza svojih snova sa nadom da cu ih ostvariti... sa njim cu i ostariti sa njim ako ne dodirnem tebe onakvu kakvu sam te upoznao... onakvu kako sam te zavoleo.. onako jedinstvenu samo ti i citav svet oko nas se okrece svi negde zure a mi gledamo jedno u drugog..


Baš tako...  Bezazlen
Sačuvana

casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #24 poslato: 06.02.2010. 04:06 »

gledam je kako leprsavom haljinom koraca plocnicima gradskog setalista .. ona sjaji... kosa kao mreza za hvatanje pogleda... uhvatila je i moj... zvuk njenih koraka cuo sam i slusao... bila je to muzika bez reci sa mnogo izgovorenih prica... ruku je provukla kroz kosu uhvatila moj pogled... osecao sam se glupo tog trenutka.. osmehnula se i zauvek zarobila moje srce u tom toplom milom pogledu... osmehu kakav je jedini... unikatni... i pitas me da li verujem u ljubav na prvi pogled? ne... ne verujem... ja verujem u ljubav dal sam se osetio hrabrim sto sam to rekao ili suvise slabim sto sam priznao .. verujem... verujem u onu pesmu koju pevusim svake veceri... pesmu sa malo napisanih reciju... verujem u nebo kada oblaci naslikaju one tragove po kojima sklapama tvoje likove... u zvezdanoj prasini rasutoj po nebu gde mesec sija kao tvoj pogled... verujem u vetrove nadam se onom koj ce me oterati kao pijanog dripca pred prodavnicom do tebe.. do tvojih ociju... do tvog osmeha... verujem da postojis i cekas... skrivas svoje misli prizeljkujes dan kada cemo prosetati ulicom zalutalih srca... ulicom koju cemo prisvojiti nasim nazivom... jos jedan prica bez naznaka za kraj.... jos jedno platno sa provucenom linijom po sredini...slikaj... slikaj najbolje sto osecas ja cu samo prstom mesati boje... bice to lepa slika mozda ce je neko staviti u muzej pravih vrednosti... slika je obicna ali tvoja ruka moji otkucaji tvoji pogledi moje misli pomesane kao boje na tom platnu pod kiciom iz tvojih ruku... jos cekam taj vetar nadam se da cemo slusati zvuke violina... pleasti sami u ponoc na trgu... deliti osmehe slucajnim prolaznicima... voleti... eh mozda previse sanjarim... al samo mi je to i ostalo nada da ces jednog dana sesti pred mene osmehom pricati... dodirima otkrivati one misli koje su mi prolazile kroz glavu kada sam te prvi put video... umes ti.. znam te... a onda kada osetis miris vanile u vazduhu i osetis topli vazduh smiri otkucaje to je samo znak da sam tu i cekam da otvoris prozore i vidis onu malu siluetu sto stoji pod ulicnim svetlom... a do tada prati srce pa kuda te odvede... verujem mu znam koja je stanica...
hvala sto postojis...


Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #25 poslato: 08.03.2010. 09:47 »

io vivio per lei...
zivim za nju svakim danom sve jace i jace osecam je u sebi kako kuca srcem tece mojim venama... ona je pesma koju svakog dana pustam... ona je muzika koja mi prija... ne secam se kako je usla u moje dvorove ali drago mi je da je to bas ona... ona je moja i ja njen... samo ona... slike u mislima tuzni rastanci... jesenje kise...
zivim za nju jer postoji kao i onaj mladi mesec sto obasja ulice... kao ona ulicna svetla po kaldrmi sto se presijavaju... ona je ono sto nedostaje...
zivim za nju jer neznam kako bih drugacije uspeo da udahnem vazduh kojim nju zovem... od mojih najcrnjih misli pravi samo najlepse metafore ikada napisane ili recene... knjiga procitana do pola casa vina na stolu iskre kamina... njen miris... nikada joj nisam rekao... nisam nasao prave reci da joj pokazem koliko je usla pod mojom kozom... koliko je ostavila trag onaj isti neizbrisivi.. trag po kojem hodam pratim ko omamljen ka njoj...
zivim za nju dosta bi bilo njoj ce to vise znaciti... i samo ce ona razumeti... ljubav je ono sto postoji i jaca ostalo su samo deleovi nekog secanja... uspomene na nesto sto je proslo kao usputna stanica vozova... 
zivim za nju jer je volim i volecu je...
zivim za nju...
Vivo per lei da quando sai
la prima volta l'ho incontrata,
non mi ricordo come mai
mi è entrata dentro e c'è restata.
Vivo per lei perché mi fa
vibrare forte l'anima,
vivo per lei e non è un peso
Sačuvana
casper
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 45


life is good


Pogledaj profil
« Odgovor #26 poslato: 12.04.2010. 06:19 »

osetio sam miris njene kose u vetru miris neke topline dalekih polja vetar joj se igrao sa kosom zlatne boje... pustila me je da cujem zvuk njene potpetice o plocicama prosla je pored mene gracioznim hodom... imala je tu harizmu kojom je ledila poglede svima cak i obicnom strancu umornih bora... zastala je sa druge starne sanka naspram mene gledala je misteriozno prstom je setela po ivici case zubima grizla donju usnu... zastala je... otkucaji srca svi onih gladnih vukova ispunise te trenutke... gledala me je... pratila je moje crte lica ... moje pokrete... u njenom pogledu sam video strah kojeg se bojala video sam da joj je taj strah bio oruzje... a nije znala od cega se boji samo da nece moci sama da se suprotsatavim sa tim... liniju nasih pogleda prekinuo je barmen covek u ranim tridesetim zamenio mi je praznu casu novom ... martini moje pice... moja istina i slabost... rukom je presla preko kose otkrivajuci svoje grudi.. savrsene prekrivene crvenom svilom koja prati njene linije... jos jednu cigaretu je izvukla iz vec prazne pakle i primakla ustima upaljaci zasijase sa svih strana svi su pratili njene pokrete njene potrebe.. zelela je to... zlelea je mene... dva dima su bila dovoljna da ostavi tu ruznu naviku da sama izgori u pepeljari i krene ka podijumu.. podijumu starsti prekrivenog plavim neonima.. okretala je glavu i kosom sirila svoje mirise ... dozivala me je hipnotisano sam krenuo ka toj vatri... uhvatio sma za struk kako je mek pirjao mi je taj dodir svile koja je pratila njenu figuru... bila je vrela para je izlazila iz njene koze... kosu je prebacila sa druge strane vesto otkrivajuci svoj vrat mamila me je i svoj dah sam vesto pustio po njenom vratu prelepog ukusa... koza joj je mirisala bas onako kako andjeli treba da mirisu zelela me je... zmisko telo obavila uz moje, njene grudi prtisla uz moje bile su tvrde otkucaj njenog srca u brzom ritmu... tiho mi je sapnula "vodi me odavde"... a bili smo na vrhu sveta ona i ja... moja boginja i misteriozni stranac koga je upoznala u tom plamenu strasti... uhvatio sam je za ruku i povukao ka izlazu oko nas su se culi jecaji nekih slucajnih likova sto se tu zadesise... kisa je pocela... gasila je taj plamen ili jos vise ga rasprmsavala... uzeo sam kraj svog kaputa i probao da je sakrijem od kise nije se bunila obavila se rukama oko mog struka i gledala me je... gledala kao svog zastitnika kao nekog ko ce je odvesti u drugi svet... zelea je da ode sto pre... dizem ruku da zovem taxi nema ni jednog na vidiku... pa proslo je dva sata od ponoci gledam u nju kapi kise kvase joj lice spustaju se niz obrae preko vrata i idu ka grudima presijavaju se na ulicnom svetlu kao neki biseri... zivim u blizini potrebno je petnestak minuta brzim hodom sa njom mozda pola sata kisa je padala sve jace nije se protivla krenuli smo po njoj ni ulicu nismo presli tela su nam bila mokra od kise para nasih vrelih tela sirila se se oblak oko nas stvarali smo maglu privijeni jedno uz drugo... zastali smo kod ulicnog svetla u sredini parka gledao sam je i vatreno poljubio prijalo joj je... igrao sam se jezikom po njenm ustima njen ukus vanila lavanda cokolada prepustala se nije se bunila mojim jacim stiskom rukom sam presao preko njene butine primakla se mom uvetu i pocela je da greje dahom... zelim te... voajeri slucajni prolaznici ko njih moze da razdvoji na dobre i lose gutali su nas pogledom... odmaknuo sam njenu glavu u starnu i besnim pogledom ih streljao dok su spustenih repova polako odlazili u svoje mracne strane dosadnih zivota... vise nije bila prepustena zelela je sto pre da dodjemo do vrata mojih mracnih odaja da se prepustimo vatrenom zagrljaju na krevetu prekriveog crnim satenom... smetale su joj stikle izula se i uzela ih u ruku koracala je bosa po kisi... nije joj smetalo... kosa joj je bila mokra pramenovi skupljeni u grupe pomerala ih je otkrivala usne koje je grizla zubima...
usli smo u moje odaje mirisalo je na chanel 5 od prethodne noci pomesan sa njenim mirisom boginje koracala je graciozno ka velikom prozoru ispod kog je bio veliki krevet samo ulicno svetlo obasjavalo je povrsinu kreveta... bila je spremna i prepustena meni... uhvatila je revere mog kaputa  primakla sebi dok je spustala svoje telo na tom velikom krevetu po kom su preovladavali miris raznih prethodnih noci... prstima sam se igrao sa njenim bradavicama bile su cvrste i pratile otkucaje njenog srca... primakao sam usne i poceo da ih ljubim drhtala je ni sekundu se nije dovumila dal sam joj i ja jos jedna greska... bacila me je na drugu stranu i stala preko mene... prstima je sarala po mojim grudima po njima pisala mracne zelje.. govorio sam joj bezobrazno... volela je to da cuje... vodio sam je u svoje svetove njena koza je bila meka znojava... spoljni zraci dopirali su kroz prozor i obasjavali njene grudi... grudi boginje male cvrste... pratile su uzdahe... rukama sam prelazio po njenom telu kao da sam slep citao sam sta je njeno telo pricalo a bilo je kao knjiga neporcitana neotkriveno umetnicko delo bila je bozanstvena... zavoleo sam je... prepustio sam se uzivanju ni tren nisam razmiljao ko smo gde smo sta smo sta cemo biti dal je ovo poslednje vece sa njom nije bilo vaznno... zaspali smo u zagrlju sa spojenim usnama... sanjao sam njenu kosu koja mi je prelazila po licu kao da lezim u nekom polju osetio sam vetar koj je bio njen dah... film je prestao... ne secam se vise nicega... probudio sam se u ranu zoru jutarnji zrak mi je obasjao lice... mrzeo sam ga... svetlo sa prvim otvaranjem ociju... druga polovina kreveta je bila prazna moja boginja je nestala... onako misteriozno kako je i dosla... osetio sma gorak ukus u ustima... glavobolja to je bilo cudno... obicno je nisam imao martini mi je uvek prijao ali mozda je to bio znak da treba prestati da pijem... jos jedna cigareta u pakli ... soba puna ustajalog vazduha od prethodne noci i jos jedan miris u kolekciji koj je nosila... razbacane stvari po sobi kosulja je bila na podu kaput na tvu koj je tu sluzio samo kao ukras... stao sam do prozora gledao ulicu po kojoj su setale neke kreature... vesto pravio kolutove dima na jutarnjem zraku sto je ulazio u sobu...pokusavao sam da joj se setim imena nisam uspeo.. ne bila je i ostace moja boginja... slucaj zatvoren idemo dalje...

Sačuvana
runaway train
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


Pogledaj profil
« Odgovor #27 poslato: 21.03.2012. 23:07 »

Cuvaj me...
 ·
Tako si mi potreban jer moj zivot je otrovan,
ti si kao narkomanu lek kao ptici let,
kao suma parku kao svetlo mraku.
 
Moj si princ tame i kog su sanjale neke dame,
dusu svoju krhku krijes iza stene,
ti si onaj pravi za mene.
 
Nada se pojavila poput najsladjeg vina,
prosula se i moje suve usne opila.
Sad poput nekog pijanca trazim svog stranca,
lutam putevima dugim , imam osecaj da cu da poludim.
 
Zima mi je u kostima a srce negde kod tebe u gositima,
bez tebe sam kao mornar bez broda,
upaljac bez plina , vatra bez plamena ,
carica bez dvora , dan bez zora.
 
Zatvaram vrata losih osecanja,
otvaram kapiju nadanja,
vise se ne bojim stradanja.
 
Zrtvu cu sada dati makar me pokose svi dzelati,
vredan si svega toga pa cak i otrovnog bola.
Prepustam ti se, dajem ti kljuceve srca svog,
zeljna milovanja tvog.
 
Ti me uzmi i cini sta hoces sa mnom ,
tvoja sam lutka, princeza, razvratnica , kurva,
tvoj sam ponos, stid , ljubav, mrznja,
tvoje sam sada sve i zato cuvaj me.
Sačuvana
runaway train
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


Pogledaj profil
« Odgovor #28 poslato: 21.03.2012. 23:34 »

Zaboravili smo.... ·
 Ljubav8 Ljubav8 Ljubav8 Ljubav8 udarati udarati udarati udarati
zaboravili smo duge setnje nocima i saputanje na jastuku ocima i osmehe koje smo delili i gorke suze sto smo pili i ukuse koje smo osetii, sve smo zaboravili, bacili i nasu ljubav zgazili.............obecanje koje smo jedno drugom dali , sve smo jednim losim potezom sebicnosti i kukavicluka i straha izbrisali, ceo nas svet je nestao, kao da nikada nije ni postojao....jednom ce nam ruka kajanja opaliti samar koji cemo pamtiti celog zivota ali tada bojim se da bice isuvise kasno, da cemo tad biti stranci, obrisi nekad postojalog svetla u tamnici zivota...........mozda cemo se smejati nasoj gluposti ili plakati za proslosti ali tada ce biti sve nebitno.........nekada sam se mogla zakleti da cemo biti zauvek jedno a sada vise nisam sigurna ni da smo ikada bili to , iluzije su se razbile poput nekog starog napuklog ogledala,  realnost je izasla poput zatocenika iz zatvora duse i zarila mi noz u srce poput najveceg tiranina , noz istine , krv se prosulla, srce se steglo i jauknulo  poput nekog ranjenika u izgubljenom ratu , sada tako porazeno lezi i ceka svoj zadnji udarac.........sve ono cega smo se pribojavali, desilo se i to ne od  strane drugih ljudi vec je to nasih ruku delo, uspeli smo sve sto je iole bilo lepo da unistimo i nasa srca pocastimo smrtnim udarcima i sada dva osakacena , krvava, polumrtva srca lutaju, vuku se kroz tunele zivota , zaprljane ljudskom gluposti, da nije tuzno, bilo bi smesno.....eto kakvi smo mi ljudi, kad imamo nesto ne znamo ga ceniti sve dok ga ne izgubimo mi njegovu vrednost ne vidimo... udarati udarati
Sačuvana
runaway train
Млађи члан
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 6


Pogledaj profil
« Odgovor #29 poslato: 21.03.2012. 23:41 »

Tako Odjednom Nastalo...
 Ljubav8 Ljubav8 Ljubav8
nocas nebo cudne je boje , vazduh drugacijeg ukusa neka tuga me je stisla , ulice su puste , nema te , nema me nema nas da svako vece sapcemo zvezdama , osmehe delimo i na najlepse pesme otkucajima nasih srca odgovaramo......gusi me pritiska samoca ostro samara oziljci svuda po srcu .....kad ce doci trenutak srece i zasto ova cudna melodija ljubavi se uz moje reci pokajnika , mucenice i kukavice ne uklapa vec neke svoje ispisuje po najtanjoj liniji u svesci zivota i pazljivo para srce svakim svojim pokretom vestog izdajnika..hej moja mladosti luda...tebi se obracam...uskoro ces odleprsati iz gnezda , oblik promeniti i mudrost i zrelost ce te zameniti..bajke ce se zaboraviti , sve ce postati daleko ...krenucu ka nekom drugom svetu a tebi cu samo za uspomenu ostaviti jedinu preostalu kap detinjstva da te na mene seca......mozda nisam najlepsa ni najpametnija ni najcistija po mutnim vodama sam se kupala, otrove pila od ranog doba ali sve te oziljke , krhotine i sve sto vidis to je sve moje i nicije ..to sam sve ja.....uzmi me tako nesavrsenu savrsenu nemoj pokusati da me menjas jer onda to vise necu biti ja ...prihvati me ili odbaci , zavoli ili zamrzi , zagrli ili odgurni .....iskrenost mi pokloni, lazi pakovati nemoj ....znam sta sledi prvo posIpan put laticama ruza a iza toga trnje se krije koje me je ranjavalo i ranije..umorno..slomljeno vise puta lepljeno srce lutalice, odvetnice, hrabrog vojnika i princeze...redovi, nizovi, zukovi, melodije i komedije....ovo je tako odjednom nastalo......
Sačuvana
Stranice: 1 2 [3] 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

© Srecica.com