Članak oznacen sa ‘belgijski’

Belgijski oštrodlaki ovčar (Laekenois)

Uši su trouglaste, uspravne i ne preduge. Vrat je vitak i mišićav bez podbratka. Telo je snažno i ne sme biti labavo. Visina je skoro jednaka dužini tela zato pas deluje kvadratično. Udovi su vitki i snažni. Izvanredno je pokretljiv i brz. Rep je srednje dug i jako odlakan. Laekenois ima oštru dlaku koja je raščupana, tvrda i gusta. Dlaka je jednako duga po celom telu dužine oko 6 cm. Oko očiju i na zadnjici je još duža mada kraća od one kod briarda. Brada je poželjna. Boja: crvenkasto smeđa ili siva sa mrljama boje čađi. Pasmina je dobila ime po kraljevskom gradu Laeken u čijem obližnjem selu ju je duge godine uzgajao neki ovčar a kasnije i njegov sin. Izvor nije poznat. Vrlo verovatno je u srodstvu sa holandskim oštrodlakim ovčarom. Laekenois je najređi medju svim belgijskim ovčarima. Jedino u Holandiji je odomaćen. U Belgiji nije poznato nijedno leglo tih pasa.

Pročitaj više…

Belgijski kratkodlaki ovčar (Malinois)

U odnosu na druge belgijske ovčare kratkodlak je. Gusta dlaka je posebno kratka na glavi, spoljnjoj strani ušiju, licu i donjim delovima udova. Nešto je duža na vratu (gde pravi okovratnik), na donjem delu ušiju i na repu. Boja: crvenkasto smeđa a lice je crno. Uši su uspravne, oči smeđe, prednji udovi stoje potpuno okomito. Laici ga ponekad zamene sa nemačkim ovčarom mada je malinois puno nežnije telesne građe nego nemački ovčar i visok je samo do 62 cm. Telesna težina oko 30 Kg. Doživi starost do oko 12 godina. Ime je dobio po mestu Malines, flamanski Mecheln. Tamo su uzgajali kratkodakog ovčara koji je 1891 godine ušao u belgijski pasminski standard. Tada su mu odredili i današnju boju koja mora biti smeđe crvena. Odličan je, višenamenski upotrebljiv radni pas. Izdrži različite situacije i imali su ga kao policijskog psa čak i u belgijskom Kongu gdje se odlično pokazao.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki ovčar (Tervueren)

Kategorija [ Kućnji ljubimac-pas ]

U poređenju sa drugim belgijskim ovčarima najsličniji je groenendaelu po spoljašnosti i osobinama. Jedina razlika među njima je boja. Crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Ako se u nekom leglu izlegne crno štene to je groenendael. Dugodlake pse, koji su sivi, na izložbama odvajaju od tervuerena kao pse druge boje. Obavezno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem delu prednjih nogu nalaze se zastavice a na zadnjim nogama pantalone. Duga i glatka dlaka na prsima pravi grivu. Ušne dlake uokviruju glavu. Kao i druge pasmine iz skupine belgijskih ovčara i ovaj pas pri trčanju kruži oko gospodara. Do 1899 godine dugodlaki belgijski ovčari nisu bili odvojeni po bojama. Najpre su razdvojili crne. Kao što je rečeno belgijski su ovčari dobijali imena po krajevima iz okoline Bruxellesa.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki crni ovčar (Groenendael Jules)

Srednje je velik, skladno građen pas, izdržljiv i može mnogo trčati. Glavu drži uspravno i zato izgleda ponosno. Nosni deo glave je dug, podseća na glavu divljeg psa zato deluje arhaično, prvobitno. Čeona i nosna linija moraju biti paralelne. Poželjne su što tamnije oči koje moraju biti bademastog oblika. Pogled je živahan. Veđe su crno pigmentirane. Dlaka je kod njih duga i glatka sa zastavicama na nogama i pantalonama na bedrima. Dozvoljena je samo crna boja. Visina oko 62 cm, težina od 30 Kg do 32 Kg (odnosi se na mužjake). Dožive starost od oko 12 godina. U mestu Groenendael kod Bruxellesa osamdesetih je godina 19 veka gostioničar Rose svoju crnu dugodlaku ovčarku pustio pastirskom psu kojem je ime bilo Picard. Da li je psu bilo samo ime Picard ili je došao iz Picardije u Francuskoj gde uzgajaju pastirske pse nije poznato. Tim ukrštanjem su bili postavljeni temelji novoj pasmini.

Pročitaj više…