Članak oznacen sa ‘Bernski’

Bernski planinski pas

Veličanstven je, čudesan pas, jake građe i krepkih nogu. Pobuđuje poštovanje i čudjenje. Izrazita glava je na čeonom delu pljosnata. Stop je lagano naglašen, njuška je snažna. Oči su smeđe sa živahnim pogledom. Uši su ovešene, visoko postavljene, kratke i trouglaste. Rep je dosta odlakan i nije savijen. Dlaka je mekana, glatka, duga, lagano valovita, mada ne kovrđava. Boja je sjajno crna sa smeđim poljima na licu, iznad očiju i na donjim delovima nogu. Na prsima, na kraju repa i na šapama su bele pege. Visina od 66 cm do 68 cm, težina do 40 Kg. Životna doba je srednje dugo kao i kod drugih većih pasmina. Taj pas je bio gonič domaćih životinja a koristili su ga i za vuču mlekarskih kolica. Najviše ih je bilo južno od Berna u kraju Durrbach a domaćini su ga zvali Durrbachler. Godine 1900 postao je švajcarski nacionalni pas a 1908 su ga nazvali bernski planinski pas.

Pročitaj više…

Bernski niskonogi gonič

To je klasičan gonič. Ima dugo i nisko telo, duge i obešene uši i dugi rep koji je lagano uzdignut. Razlikujemo četiri tipa švajcarskih kratkodlakih i oštrodlakih goniča, koji se međusobno razlikuju po bojama. Sve boje odgovaraju bojama starijih tipova visokih goniča. Bernski niskonogi gonič, na slici, crvenkasto je smeđ sa crnim sedlom dok je švajcarski niskonogi gonič crvenkaste boje sa crnim sedlom. Svi švajcarski kratkonogi goniči imaju pun i jak glas. Visina od 36 cm do 38 cm. Težina oko 15 Kg. Dožive duboku starost. Kada su se srne preselile iz južne Nemačke u Švajcarsku uzgajivači su počeli smanjivati visinu glasnih goniča u kantonima koji su graničili sa Nemačkom. Lovci se nisu hteli oprostiti od glasnog lova sa propisanom skupinom pasa i zato su se opredelili za pse nižeg rasta. To se događalo od kraja peprošlog do četrdesetih godina prošlog veka.

Pročitaj više…