Članak oznacen sa ‘građa’

Patuljasti šnaucer

To je smanjeni oblik srednjeg šnaucera i nema ni jednog znaka patuljatosti. Spada medju skladno gradjene malene pse. Pojedine karakteristike pasminskog standarda, kao što su glava, ugriz, uši, rep i šape odgovaraju opisu kod drugih šnaucera a isto važi i za boju dlake. Može biti potpuno crn, boje papar i sol, crno-srebrnkast ili beli. Kod pasa boje papar i sol uzgojni je cilj srednji ton – jednakomerno razdeljena i dobro pigmentirana paprena boja sa sivom poddlakom. Za pse srebrno crne boje je karakteristična crna pokrovna dlaka sa crnom poddlakom i belim oznakama iznad očiju, ispod vrata i na drugim delovima tela koju propisuje pasminski standard.

Pročitaj više…

Norvički terijer

Norvički terijer Ima potpuno jednaku telesnu građu kao norfolški terijer. Vrat kod obe rase je kratak i snažan, kratko je i telo, leđa su ravna. Prsni koš je gledano spreda zaobljen. Na mršavim plećima su postavljeni ravni prednji udovi. Zadnje noge su snažne i mišićave što govori da se radi o izvrsnom trkaču. Zadnji udovi svojom građom omogućavaju veliku „potisnu“ snagu. Šape su okrugle, nokti snažni. Rep je kupiran na trećinu i nije nošen potpuno uspravno. Uši imaju oblik slova V, uspravne su, prekrivene kratkom dlakom a na krajevima su zaobljene. Kod obe rase je dlaka na plećima duža. Dočeka 14 godina starosti.

Pročitaj više…

Mali engleski hrt-vipet

Mali engleski hrt-vipet Taj mali pas daje utisak uravnoteženosti mišića i telesne građe a i ujedno nežnosti i eleganciju. Vipet je građen za brzinu i rad. Njegovo je kretanje dugo i elastično. Glava je duga i prilično široka među sjajnim očima prodornog pogleda. Ima malene uši boje slonovače koje čuju sve. Ima vrlo duboka prsa sa puno prostora za srce. Leđa su mišićava, izbočena u jasno vidljivom luku. Dlaka treba biti fina, kratka i što gušća. Dozvoljene su sve boje i mešavine boja. Njuška mora biti prilagođena boji krzna. Kod belih i vrlo svetlih životinja njuška može biti i druge boje. Visina oko 47 cm, telesna težina oko 9,5 Kg.U severnoj Engleskoj su do sredine XIX veka tog psa nazivali „konjem vrednih ljudi“.

Pročitaj više…

Labrador

LabradorTo je pas snažnog izgleda, aktivan i pun energije. Uprkos jakoj gradji lagano se kreće. Karakteristično za njega je jaka, kratka dlaka, ravna i bez kovrđi. Poddlaka odbija vodu. Dlaka na nogama i na repu nije duža. Za tog retrivera tipičan je tzv. vidrin rep. Čeono koleno je izraženo, vilica jaka i na krajevima nije bitnije sužena. Smeđe oči su prijatnog izgleda. Uši su obešene tesno uz glavu, srednje velike i postavljene prilično unazad. Boja je crna, čokoladno smeđa ili svetlo žuta. Žuti psi imaju najgušću dlaku. Visina od 55 cm do 62 cm, težina od 25 Kg do 31 Kg. Životni oko 12 godina. Prvi standard za labradore je napisan 1887 godine i u njemu su posebno isticali njegovu tvrdoću i vodljivost.

Pročitaj više…

Kratkodlaka mađarska vižla

Kratkodlaka mađarska vižla To je skladno građen, srednje veliki pas, laganih pokreta koji podseća na korak trkaćeg konja. Telo je vitko i mišićavo. Na čeonom delu lobanje, koje je više uže nego šire, ima lagano izraženu brazdu. Nosni otvori su srazmerno veliki, njuška iste je boje kao i krzno i izvaredno je pokretljiva. Oči su tamne. Uši su prilično duge i ovešene. Rep drži malo niže nego druge lovačke pasmine. Trećina repa je kupirana ali dozvoljen je i nekupiran rep. Dlaka je kratka, gusta i sjajna. Krzno je smeđe boje a u Nemačkoj uzgajaju i vižle boje cigle. Visina od 57 cm do 64 cm, težina od 22 Kg do 30 Kg. Mađarsku vižlu su već od 1700 g. uzgajali čistokrvno. U drugoj polovini pretprošlog veka su je, slično kao i druge rase u Evropi, ukrštali sa drugim lovačkim psima

Pročitaj više…

Ocicat (OCI)

Na prvi pogled, prema spoljašnjem izgledu, Ocicat deluje kao divlja pasmina koja je pripitomljena. Medjutim prvi Ocicat je nastao slučajno ukrštanjem Sijamske, Abesinske i američke Shorthair mačke. Naime ta ukrštanja su u početku imala za cilj da se usavrši Sijamska mačka u smislu da ima kolorit kao Abesinska mačka ali ipak je iz svega toga nastala jedna nova pasmina 1964 godine, to jest nastao je Ocicat. Iako je Ocicat već 1966 godine registrovana od CFA ipak je bila veoma retka pasmina, i tek se 1987 godine prvi put pjavljuje na izložbama mačaka. Godine 1980 Ocicat je prvi put doveden na Evropskom kontinentu a tek 1992 godine je FIFa priznaje kao novu pasminu. Uprkos njihovom divljem spoljašnjem izgledu Ocicat je vrlo prijateljski i srdačno nastrojen prema gazdi, jako su energične, razigrane, nežne, odane.

Pročitaj više…