Članak oznacen sa ‘kućnji ljubimac’

Korat (KOR)

Dokumenti, slike i crteži iz perioda tajlandske istorije koji obuhvata godine od 1350 do 1767 i nosi ime Aydhya, opisuju Korat mačku kao „Si Sawat“ što znači sreća i blagostanje. U stvari na dalekom istoku veoma često srećemo mačku kao simbol sreće. U nacionalnom muzeju u Bangkoku čuva se jedna knjiga u kojoj su, između ostalog, navedene i sedamnaest vrsta mačaka koje donose sreću i šest koje nose nesreću. Za to delo je navodno kralj Rama V. krajem 19 veka dao sakupiti podatke iz najstarijih izvora da bi se najzad dokumentovala i tako sačuvala predanja o mačkama. Sličnost današnje Korat sa portretima njenih predaka iz te knjige je neverovatna. Isto tako neverovatan je i poetski opis mačke koji kaže da su joj oči kao kap rose na listu lotosa i da srebrni vrhovi njene dlake predstavljaju bogatstvo. Mačka je, celokupno posmatrana, srebrno sivkaste boje. Kako se u knjizi spominje kao i oblaci puni kiše tako i ona ne sme da izostane ni na jednoj procesiji sa molitvama upućenim Bogovima da napoje pirinčana polja.

Pročitaj više…

Japanski Bobtail (JBT) (Japanese Bobtail)

Kako u orijentalnoj tako i u Japanskoj kulturi mačka zauzima značajan položaj. U mnogim japanskim hramovima oslikana je mačka bez repa bele, riđe i crne boje. Poznata je kao Mi Ke, što u prevodu znači „tri boje“. Ona važi za simbol sreće. Ko danas ne zna za Maneki Neko – Japanese Bobtail, mačku bez repa koja uzdignutom šapom pozdravlja goste i posetioce? Japanska mačka bez repa je i pored svog uzvišenog mesta na zidovima hramova i u mnogim predanjima u vidu crteža, koji su stari i više od hiljadu godina, živela i kao obična domaća mačka u japanskim domovima. Interesantno je da izvan Japana uopšte nije bila poznata. Tek posle drugog svetskog rata su je vojnici koji su se vraćali kuci doneli u Ameriku gde je negde šezdesetih godina privukla pažnju nekih odgajivača čime je počeo selektivni uzgoj.

Pročitaj više…

Bernski niskonogi gonič

To je klasičan gonič. Ima dugo i nisko telo, duge i obešene uši i dugi rep koji je lagano uzdignut. Razlikujemo četiri tipa švajcarskih kratkodlakih i oštrodlakih goniča, koji se međusobno razlikuju po bojama. Sve boje odgovaraju bojama starijih tipova visokih goniča. Bernski niskonogi gonič, na slici, crvenkasto je smeđ sa crnim sedlom dok je švajcarski niskonogi gonič crvenkaste boje sa crnim sedlom. Svi švajcarski kratkonogi goniči imaju pun i jak glas. Visina od 36 cm do 38 cm. Težina oko 15 Kg. Dožive duboku starost. Kada su se srne preselile iz južne Nemačke u Švajcarsku uzgajivači su počeli smanjivati visinu glasnih goniča u kantonima koji su graničili sa Nemačkom. Lovci se nisu hteli oprostiti od glasnog lova sa propisanom skupinom pasa i zato su se opredelili za pse nižeg rasta. To se događalo od kraja peprošlog do četrdesetih godina prošlog veka.

Pročitaj više…