Članak oznacen sa ‘pas’

Apencelski planinski pas

 

ko je živahan, neverovatno istrajan, srednje velik ali snažan pas. Laici će ga teško prepoznati. Gornji deo lobanje je pljosnat, oči su tamne i koso položene prema nosu. Izraz lica je prijatan i veseo. Trouglaste uši obešene su tesno uz glavu a kada pozira nešto ih podigne i tada cela glava dobije karakteristični trouglasti oblik. Telo je jako, mišićavo, rep je savijen na stranu nošen iznad leđne linije. Tesno priljubljena oštra dlaka je gusta, sjajna, crne boje sa smeđe crvenim mrljama i belim oznakama. Idealna visina mužijaka 55 cm, težina od 22 Kg do 25 Kg. Doživi veliku starost. Držali su ga pastiri pre svega za teranje stada. Rasna karakteristika je i čuvanje stada. U radu je samostalan i voli živeti u prirodi. Doslednim pristupom moguće ga je dobro odgojiti i školovati. Po okretnosti i spremnosti za učenje sličan je graničnom škotskom

 

Pročitaj više…

Američki Staford Terijer

Američki stafordski terijer je snažan, mišićav pas skladne građe, okretan i elegantan. Telo mu je kvadratično. Dlaka je kratka, sjajna i javlja se u brojnim varijacijama boja od krem do crne. Glava je čvrsta sa snažnom njuškom i potpuno makazastom vilicom. Uši mogu biti i kupirane, ili ukoliko to nisu, prirodnog oblika ružinog uha. Oči su tamne i okrugle i duboko usađene u lobanju. Poželjne su tamnije oči. Nos je jasno crn. Dužina njuške mora biti uvek u srazmeru sa glavom. Vrat je masivan, lagano povijen, bez naborane kože i srednje dug. Rep je u poređenju sa veličinom nisko usađen i završava šiljkom. Visina mu je između 43 cm i 50 cm. Nastao je u XIX veku kao rezultat ukrštanja buldoga i terijera te svoje postojanje i današnji oblik treba, osim buldogu, zahvaliti i kratkodlakom foxterijeru, belom engleskom terijeru i mančesterskom

Pročitaj više…

Alpski brak jazavčar

 

Vrlo je aktivan, srednje velik pas sa jakim kostima i dobro razvijenim mišićima. Deluje elegantno. Na glavi nema bora, vilica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Mišićav vrat je u skladu sa jako razvijenim telom. Noge su mišićaste i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug sa nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka sa dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smedjim pegama. Bela boja nije dozvoljena. Visina oko 38 cm, težina oko 15 Kg. Doživi 12 godina. To je stara pasmina koju koriste za lov u predelima nemačkih i austrijskih Alpa i u bavarskim šumama. Do 1976 godine mislilo se da potiče od jazavičara što je pogrešno. Pasminu su priznali 1896 godine u Nemačkoj. Alpskog brak jazavičara koriste za lov na zečeve i

 

Pročitaj više…

Avganistanski hrt

 

Ima svilenkastu dlaku boje peska koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crne oči. Ima plivajuće i tekuće kretanje. Njegov visoko podignut i savijen rep sa zastavicom stvara egzotičnu pojavu koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa. Čeoni deo glave je pokriven dugom dlakom koja na vrhu pravi razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog psa posebno je važno krzno koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina je od 68,5 cm do 73,5 cm. Težina od 25 Kg do 30 Kg. Stepski lovac iz Avganistana se u Evropi pojavio tek tridesetih godina dvadesetog veka i brzo je

 

Pročitaj više…

Shihtzu

 

Istorijat Rase
SHIH TZU rasa pasa korene ima u Aziji, čije rase uvek imaju mistično poreklo o kojem se više nagadja nego što se egzaktno može utvrditi. Na Tibetu je postojao pastirski pas, koji je bio otporan na surove uslove života, imao je dugu, dvoslojnu dlaku i rep nošen na ledjima. Ova forma psa ima veoma značajnu ulogu za veliki broj današnjih rasa. Od ovog psa tokom vremena nastaju razliciti tipovi. Na jednoj strani stvoren je visokonogi tip, od kojeg je nastao tibetanski mastif. Na drugoj strain razvijao se niskonogi tip sa veoma bujnom dlakom. Ova forma psa predstavlja pretecu dugodlakih rasa kao sto je ši cu. Psi ovog tipa su 700 g.n.e. kada je na Tibet stigao budizam, nazvani „lavlji psi“.
 

Pročitaj više…

Dresura psa

 

Dresirati znači naučiti životinju da izvršava različite izdate zapovesti. Da bi to uspeo dreser mora da poznaje fizičke i psihičke genecke predispozicije pasmine koju obučava ali i same kokretne životinje. Što se dreser manje pridržava priznatih metoda i tehnika dresure mogućnost za neuspeh u dresuri se uvećava. Dresura je uspešno završena kad pas na precizne komande izvršava precizne radnje koje su planirane za tu komandu i to uvek bez greške. Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na komandu sedne potrebno mu je pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći način: dreser izgovara komandu SEDI (malo povišenim tonom) pa neposredno posle toga (podvučeno je
Pročitaj više…

Kako izabrati i odgojiti štene

Zadovoljstvo ali i obaveza. Čin uzimanja psa nije samo zadovoljstvo već i preuzimanje velike obaveze i odgovornosti prema životinji. On vas obavezuje da tokom deset do petnaest godina maksimalno pružate svu neophodnu negu i pažnju životinji. Pre nego što donesete konačnu odluku i potpišete kupoprodajni ugovor saznajte sve o toj pasmini i upoznjte se podrobno o njegovim potrebama i načinu življenja.

 Šta očekujete od svog šteneta? Ovo pitanje može izgledati neumesno, ipak, ako ga sebi ne postavite možete

 
Pročitaj više…

Pas,najbolji covekov prijatelj

                                             Molba jednog psa

Pročitaj više…

Stranica 10 od 1012345678910