Članak oznacen sa ‘pas’

Boseški ovčar-Beauceron

Jak, mišićav, ali ne i ukočen pas. Glava je dobro oblikovana, čeono koleno je nešto uzdignuto i liči na greben na prelazu iz nosnog u čeoni deo lobanje. Jako makazaste čeljusti tesno prekrivaju usnice. Oči su kestenjasto smeđe i pomalo ovalnog oblika. Uši su uspravne ako su krupirane. Rep je nošen na dole i mora sezati do skočnog zgloba. Pokrovna dlaka je duga 3 cm do 4 cm i leži gusto prilegnuta na finoj poddlaki koja je vatrenougljene do mišje sive boje. Boja krzna je crna sa smeđim mrljama ili siva (trobojan). Ima dvostruke čaporke na zadnjim nogama. Visina je 67 cm, težina do 50 Kg. Dočeka visoku starost. Beauceron je u prošlosti imao više imena. Svoje sadašnje ime dobio je u preprošlom veku po francuskoj pokrajini Beauce. Francuzi ga još uvek nazivaju „bas rouge“ zbog crvenih mrlja na nogama. Beauceron je potpuno prirodan pas. Vrlo je aktivan i neverovatno istrajan.

Pročitaj više…

Bordoška doga

To je pas izrazito jake i mišićave postave. Bordoška doga deluje kraljevski, isijava moć i skladnost. Sve na njoj, od vrata do repa, je jedna sama i velika moć. Na širokom čeonom delu glave jako je izražen stop, nosna kost je gledano po boku lagano konkavna. Njuška je, zavisno o boji krzna, crna ili smeđa. Čeljust je široka a ugriz vrlo jak. Bordoška doga ima predgriz (gornja čeljust je kraća od donje). Pod vratom je izražen podvoljak u dva nabora koji sežu do prsa. Dlaka je mekana, tanka i kratka. Jednobojna je mahagonij ili žuta sa svim međubojama. Uši i rep su kupirani. Visina do 68 cm, težina najmanje 50 Kg. Živi najviše 10 godina. Među svim molosima bordoška doga je najređa iako se uzgaja u mnogim evropskim državama. To je šteta jer pas zrači posebnom lepotom i apsolutno je pouzdan čuvar.

Pročitaj više…

Bernski planinski pas

Veličanstven je, čudesan pas, jake građe i krepkih nogu. Pobuđuje poštovanje i čudjenje. Izrazita glava je na čeonom delu pljosnata. Stop je lagano naglašen, njuška je snažna. Oči su smeđe sa živahnim pogledom. Uši su ovešene, visoko postavljene, kratke i trouglaste. Rep je dosta odlakan i nije savijen. Dlaka je mekana, glatka, duga, lagano valovita, mada ne kovrđava. Boja je sjajno crna sa smeđim poljima na licu, iznad očiju i na donjim delovima nogu. Na prsima, na kraju repa i na šapama su bele pege. Visina od 66 cm do 68 cm, težina do 40 Kg. Životna doba je srednje dugo kao i kod drugih većih pasmina. Taj pas je bio gonič domaćih životinja a koristili su ga i za vuču mlekarskih kolica. Najviše ih je bilo južno od Berna u kraju Durrbach a domaćini su ga zvali Durrbachler. Godine 1900 postao je švajcarski nacionalni pas a 1908 su ga nazvali bernski planinski pas.

Pročitaj više…

Belgijski špic-šiperka

To je mali pas sa glavom sličnom lisičjoj i kratkim, nešto nižim telom. Zbog jake grive vrat se čini izrazito visok a leđa ravna. Vrat je robustan, šape malene, okrugle i zatvorene (mačje), sa jakim, ravnim i kratkim noktima. Uši su kratke, trouglaste, uspravne, visoko postavljene i izrazito pokretljive. Šiperka je bez repa (kupiran), a može se i roditi sa zakržljalim repom. Dlaka je kratka, gusta i tvrda, na vratu je griva, na zadnjim stranama nogu zastavice. Krzno je crno bez drugih boja ili oznaka. Visina – najviše 30 cm, težina od 3 Kg do 5 Kg. Doživi veliku starost i do 20 godina. Šiperka je postao modni pas zbog supruge belgijskog kralja Leopolda II koja je na izložbi 1885 godine kupila pobednika te pasmine. Ta kupovina je uticala i na spoljni izgled psa. Šiperka, zvan i brodski špic, jako je stara pasmina. Govori se da su ih mornari rado držali na morskim i rečnim brodovima.

Pročitaj više…

Bernski niskonogi gonič

To je klasičan gonič. Ima dugo i nisko telo, duge i obešene uši i dugi rep koji je lagano uzdignut. Razlikujemo četiri tipa švajcarskih kratkodlakih i oštrodlakih goniča, koji se međusobno razlikuju po bojama. Sve boje odgovaraju bojama starijih tipova visokih goniča. Bernski niskonogi gonič, na slici, crvenkasto je smeđ sa crnim sedlom dok je švajcarski niskonogi gonič crvenkaste boje sa crnim sedlom. Svi švajcarski kratkonogi goniči imaju pun i jak glas. Visina od 36 cm do 38 cm. Težina oko 15 Kg. Dožive duboku starost. Kada su se srne preselile iz južne Nemačke u Švajcarsku uzgajivači su počeli smanjivati visinu glasnih goniča u kantonima koji su graničili sa Nemačkom. Lovci se nisu hteli oprostiti od glasnog lova sa propisanom skupinom pasa i zato su se opredelili za pse nižeg rasta. To se događalo od kraja peprošlog do četrdesetih godina prošlog veka.

Pročitaj više…

Belgijski kratkodlaki ovčar (Malinois)

U odnosu na druge belgijske ovčare kratkodlak je. Gusta dlaka je posebno kratka na glavi, spoljnjoj strani ušiju, licu i donjim delovima udova. Nešto je duža na vratu (gde pravi okovratnik), na donjem delu ušiju i na repu. Boja: crvenkasto smeđa a lice je crno. Uši su uspravne, oči smeđe, prednji udovi stoje potpuno okomito. Laici ga ponekad zamene sa nemačkim ovčarom mada je malinois puno nežnije telesne građe nego nemački ovčar i visok je samo do 62 cm. Telesna težina oko 30 Kg. Doživi starost do oko 12 godina. Ime je dobio po mestu Malines, flamanski Mecheln. Tamo su uzgajali kratkodakog ovčara koji je 1891 godine ušao u belgijski pasminski standard. Tada su mu odredili i današnju boju koja mora biti smeđe crvena. Odličan je, višenamenski upotrebljiv radni pas. Izdrži različite situacije i imali su ga kao policijskog psa čak i u belgijskom Kongu gdje se odlično pokazao.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki ovčar (Tervueren)

Kategorija [ Kućnji ljubimac-pas ]

U poređenju sa drugim belgijskim ovčarima najsličniji je groenendaelu po spoljašnosti i osobinama. Jedina razlika među njima je boja. Crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Ako se u nekom leglu izlegne crno štene to je groenendael. Dugodlake pse, koji su sivi, na izložbama odvajaju od tervuerena kao pse druge boje. Obavezno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem delu prednjih nogu nalaze se zastavice a na zadnjim nogama pantalone. Duga i glatka dlaka na prsima pravi grivu. Ušne dlake uokviruju glavu. Kao i druge pasmine iz skupine belgijskih ovčara i ovaj pas pri trčanju kruži oko gospodara. Do 1899 godine dugodlaki belgijski ovčari nisu bili odvojeni po bojama. Najpre su razdvojili crne. Kao što je rečeno belgijski su ovčari dobijali imena po krajevima iz okoline Bruxellesa.

Pročitaj više…

Belgijski dugodlaki crni ovčar (Groenendael Jules)

Srednje je velik, skladno građen pas, izdržljiv i može mnogo trčati. Glavu drži uspravno i zato izgleda ponosno. Nosni deo glave je dug, podseća na glavu divljeg psa zato deluje arhaično, prvobitno. Čeona i nosna linija moraju biti paralelne. Poželjne su što tamnije oči koje moraju biti bademastog oblika. Pogled je živahan. Veđe su crno pigmentirane. Dlaka je kod njih duga i glatka sa zastavicama na nogama i pantalonama na bedrima. Dozvoljena je samo crna boja. Visina oko 62 cm, težina od 30 Kg do 32 Kg (odnosi se na mužjake). Dožive starost od oko 12 godina. U mestu Groenendael kod Bruxellesa osamdesetih je godina 19 veka gostioničar Rose svoju crnu dugodlaku ovčarku pustio pastirskom psu kojem je ime bilo Picard. Da li je psu bilo samo ime Picard ili je došao iz Picardije u Francuskoj gde uzgajaju pastirske pse nije poznato. Tim ukrštanjem su bili postavljeni temelji novoj pasmini.

Pročitaj više…

Bedlingtonski terijer

Izgledom podseća na ovcu. Vlasnici ga tako oblikuju redovnim trimanjem. Bedlington nije slab pas već je mišićav, okretan, srdačan i nije grub. Rado galopira. Gornji deo glave je uzak, pokriven bujnom, svilenom, skoro belom čupavom dlakom. Njuška je prilično velika, crna kod belih pasa a peščane boje kod smedjih pasa. Oči su malene, svetle i naizgled trouglaste. Uši vise po licu i na krajevima imaju resice od svilenkaste dlake. Leđa su zaobljena. Rep nije kupiran. Dlaka je gusta i mekana. Može biti skoro beo, crveno smeđ ili peščane boje. Visina oko 41 cm, težina od 8 Kg do 10 Kg. Njegova domovina je područje izmedju Engleske i Škotske. Cigani, popravljači lonaca i lutalice su imali te brze, oštre i tihe pse za divlji lov, a rudari su ih koristili za tamanjenje pacova u rudničkim rovovima. Još uvek rado uništavaju pacove.

Pročitaj više…

Australski svilenasti terijer

 

Masivan je nizak pas sa srednje dugim nogama a istovremeno čvrstim telom koje je prekriveno svilenom dlakom. Laici ga zamenjuju sa premalo odlakanim jorkšir terijerom. Glava je prekrivena svileno srebrnom čupavom dlakom koja ne sme prelaziti preko očiju. Oči su male, okrugle i tamne. Uši su uspravne, šiljaste, prekrivene kratkom dlakom. Leđa su ravna i duga. Dlaka je tanka, sjajna i svilena bez poddlake. Po telu je plava ili plavo siva dok je na repu tamnija. Glava i udovi su crvenkaste ili zlatno crvene boje. Čuperak na glavi je srebrnkast. Visina oko 23 cm. Telesna težina od 3,5 Kg do 4,5 Kg. Dočeka 10 do 12 godina starosti. U prvo vreme nazivali su ga Sydneyski svilenasti terijer. Pasmina koja je službeno priznata 1962 godine je plod uspelog ukrštanja australijskog i jorkšir terijera. Ime je dobila po svilenoj

 

Pročitaj više…

Stranica 9 od 1012345678910