Članak oznacen sa ‘prostor’

Kratkodlaki Bernandinac

Kratkodlaki Bernandinac Snažan je, čvrst i mičićav pas sa moćnom glavom i pametnim pogledom. Obrazni deo lobanje je taman i zbog toga deluje ozbiljno iako ne oštro. Oči su mu okrugle, prijatnog pogleda i smeđe boje. Donji očni kapci su po pravilu otvoreni iako ne smeju biti previše ovešeni. Uši su srednje velike i ležeće. Kratka dlaka je vrlo gusta, rep kosmat bez zastavice. Može biti beli sa smeđim područjima ili smeđi sa belim područjima. Šape, prsa i kraj repa su uvijek bele boje. Visina je oko 75 cm, ženka oko 70 cm. Žive 10 godina. Kratkodlaki bernardinci su osim po dužini dlaka potpuno jednaki dugodlakima. Kod kratkodlakih bernardinaca više dolazi do izražaja mišićavo telo i lakše ih je negovati. Pre nego li kupite bernardinca dobro razmislite jer tako veliki pas promeni život svakoj porodici.

Pročitaj više…

Bernski planinski pas

Veličanstven je, čudesan pas, jake građe i krepkih nogu. Pobuđuje poštovanje i čudjenje. Izrazita glava je na čeonom delu pljosnata. Stop je lagano naglašen, njuška je snažna. Oči su smeđe sa živahnim pogledom. Uši su ovešene, visoko postavljene, kratke i trouglaste. Rep je dosta odlakan i nije savijen. Dlaka je mekana, glatka, duga, lagano valovita, mada ne kovrđava. Boja je sjajno crna sa smeđim poljima na licu, iznad očiju i na donjim delovima nogu. Na prsima, na kraju repa i na šapama su bele pege. Visina od 66 cm do 68 cm, težina do 40 Kg. Životna doba je srednje dugo kao i kod drugih većih pasmina. Taj pas je bio gonič domaćih životinja a koristili su ga i za vuču mlekarskih kolica. Najviše ih je bilo južno od Berna u kraju Durrbach a domaćini su ga zvali Durrbachler. Godine 1900 postao je švajcarski nacionalni pas a 1908 su ga nazvali bernski planinski pas.

Pročitaj više…

Postanak svemira

Kategorija [ Komunikacije, ZANIMLJIVOSTI ]

Ovo je prica o coveku i svemiru; o tome kako je u ljudskoj svesti sazrevala misao o postanku vremena, prostora i materije. Autor, profesor Vladimir Ajdacic, koji je inace nedavno dobio „Izvanredni zlatni beocug“ za zivotno delo, na majstorski nacin objasnjava:
I mi se poput nasih davnih predaka, koji su posmatrali cudesni nebeski svod posut zvezdama, pitamo:
– Kako je nastao Svemir?
– Kada je Svemir „rodjen“?
– Da li je on delo Tvorca ili Prirode?
– Sta se u njeme sada desava?
– Kakva je sudbina Svemira?

Mitovi i predanja o postanku Svemira neobicne su

Pročitaj više…